Ulcinjska solana

Ulcinjska solana pripada grupi najvećih solana na Mediteranu. Nalazi se na krajnjem jugu Crne Gore i zauzima oko 14.5 km² slanih bazena. Godine 2019. proglašena je močvarom od međunarodnog značaja i uvrštena na Ramsar svetsku listu močvarnih područja.

Park prirode Ulcinjska solana
IUCN kategorija III (spomenik prirode)
Zaštićeno područje solane
Mjesto	Crna Gora
Najbliži grad	Ulcinj
Koordinate	41° 55′ 53.51″ N 19° 17′ 48.48″ E
Površina	1,477 ha
Osnovano	24. jun 2019. godine
Upravljačko tijelo	JP "Nacionalni parkovi Crne Gore"

Vetropark Možura, na planini u zaleđu Solane

Položaj

Ulcinjska solana se nalazi na krajnjem jugu Crne Gore. Zauzima oko 14.5 km² slanih bazena. Udaljena je vazdušnom linijom 1 km Ulcinja i isto toliko od granice sa Albanijom. Putem je od Podgorice udaljena 85 km, od Budve 68 km, a od Skadra u Albaniji 40 km.

Istorija

Kanal Port Milena

Nekadašnja upravna zgrada Solane "Bajo Sekulić"

Skladište soli

Ostaci soli

Nekada je na prostoru današnje solane nalazila močvara Zogajsko blato (alb. zog - ptica). Bila je to močvara sa bočatnom (slanom) vodom, koja je počela da poprima antropogeni infrastrukturni oblik krajem tridesetih godina 19. veka. U to vreme Zoganjsko blato je bila neprohodna močvara površine oko 25 km², sa slankastom vodom, u kojoj su živeli malarični komarci.

U nameri da u zaleđu ulcinjske Velike plaže stvori plodnu ravnicu, kraljica Milena Petrović je 1890. godine naložila da se jezero poveže sa morem i na taj način isuši. Pošto je nivo jezera bio niži od srednjeg nivoa mora, kada je kanal prokopan, more je poplavilo jezero i potpuno zaslanilo vodu i okolno zemljište. U tom trenutku jedina korist od ovog poduhvata ogledala se u činjenici da je na ovaj način smanjen broj komaraca koji su predstavljali opasnost zbog širenja malarije. Nekoliko godina kasnije ova greška u hidrološkim proračunima dovela do izgradnje solane solane. Radovi na melioraciji su započeti 1913. godine, kada je močvara povezana sa morem kanalom i ograđena od reke Bojane nasipom. Ovaj kanal i dan danas povezuje Ulcinjsku solanu i more, a u čast kraljice nosi ime Port Milena.

Vlada Kraljevine Jugoslavije je početkom 20. veka naložila istraživanja sa ciljem pronalaženja optimalnog mesta za izgradnju solane. Istraživanja su, od Ankarana (danas Slovenija) do Ulcinja, sprovodili inženjeri Guido Grisogono i Ante Koludrović. Za Zogajsko blato odlučili su se posle šest godina rada. Početak hidroregulacije Zogajskog blata vezan je za 1913. godinu, kada je iskopan drenažni kanal Port Milena.

Današnja solana svoj oblik je počela poprimati 1926. godine, kada su i započeti i prvi radovi. Ulcinjska solana je uspešno poslovala, kao veštački, od strane čoveka dirigovani ekosistem, gdje je unapred određen termin punjenja bazena morskom vodom, nivo vode u njima i njen salinitet. Najstariji solanski bazeni su građeni od 1926. do 1934. godine. Prva berba soli realizovana je već 1935. godine i iznosila je 6.000 tona.

Do polovine 20. veka Solana je postepeno dograđivana. Po završetku Drugog svetskog rata nazvana je Solana „Bajo Sekulić”, po narodnom heroju. Rekordna berba od 41.882 tona zabeležena je 1952. godine, a 1959. solana se rekonstrukcijom proširuje na 9.3 km². Razorni zemljotres 15. aprila 1979. godine jako je oštetio infrastrukturu. Početkom 80-tih godina, u procesu obnove, proširena je za 60 procenata ukupne teritorije, pa se danas prostire na 1,477 ha. Albaniji. Ulcinjska Solana je jedna od deset najvećih i jedna od najmlađih solana na Mediteranu.

Solana je decenijama imala važan i veliki uticaj na privredu grada Ulcinja. U istoriji ovog najstarijeg ulcinjskog preduzeća zabeleženo je da samo dva puta nije bilo berbe soli. Jednom je to bilo 1943. godine, za vreme Drugog svetskog rata, a drugi put 1964. godine, kada je dugotrajna kiša sasvim istopila slane kristale. Posle 80 godina proizvodnje, berba iz 2013. godine je bila poslednja, a njen izostanak je doveo u opasnost celokupan ekosistem. Ulcinjska solana, u odnosu na većinu tradicionalnih solana na Mediteranu, postoji manje od 100 godina. U vreme izgradnje projektovana je po uzoru na druge solane na Mediteranu, ali se kasnije razvila u polu-industrijsko postrojenje. Uprkos tome, solana i dalje zadržava posebne predeone odlike, prirodne i kulturne karakteristike jedne tradicionalne solane i može se smatrati jednom od najvažnijih vrednosti Crne Gore.

Propast Solane „Bajo Sekulić”

Godine 2001. počinju intenzivna ornitološka istraživanja ovog prostora. Zbog duga od 13 hiljada evra u preduzeću „Bajo Sekulić” je 2005. godine, uveden programirani stečaj, koji nije dao rezultate, pa je početkom 2011. godine uveden klasični. U periodu od 2005. do 2010. godine Skupština akcionara Solane donela je ukupno pet odluka o emisiji akcijskog kapitala u vrednosti od skoro 6,7 miliona eura, od čega je prodato akcija u vrednosti od skoro 5,9 miliona eura. Sve emisije akcija su izvršene u cilju investiranja u proces proizvodnje u Solani, ali novac nikada nije uložen u te svrhe. Vlada je u novembru 2011. solani oduzela koncesiju na korišćenje morske vode i najavljena je prenamena basena Ulcinjske solane iz oaze biodiverziteta u turističko-razvojnu zonu, čemu su se usprotivile mnoge ekološke organizacije. Preduzeđe je privatizovano, a finansijski upitno upravljanje fabrikom od strane većinskog vlasnika uticalo je na ubrzano propadanje infrastrukture. Godine 2013. fabrika zvanično prestaje sa radom i proizvodnja soli je obustavljena, a ovaj jedinstveni ekosistem započinje proces ekološke sukcesije i fizičke degradacije. Usledili su tenderi za ponovnu prodaju.

Da bi se održalo bogatstvo biodiverziteta, Ulcinjska solana zahteva isti režim upravljanja vodama kao u procesu proizvodnje soli. Kako je fabrika prestala sa radom, a neodržavana infrastruktura propala, došlo je do nemogućnosti adekvatnog upravljanja vodama i do negativnih uticaja na ekosistem. Još jedan od velikih problema u pogledu hidrološkog režima predstavlja i konstantna erozija nasipa, kao posledica nekontrolisane ispaše stoke. Ovakva situacija dovela je do drastičnog pada brojnosti ptičjih vrsta koje se gnezde na Solani, kao i na smanjenje broja jedinki koje koriste ovo područje kao hranilište i odmorište tokom prolećne i jesenje migracije i tokom zimovanja. S druge strane, povećana količina slatke vode, koja se neredovno ispumpava, uticala je na povećanje brojnosti vrsta, koje su karakteristične za slatkovodna staništa. Treći problem Ulcinjske solane predstavlja krivolov, koji se najčešće obavlja pomoću nedozvoljenih sredstava, kao što su automatske ili poluautomatske puške, farovi, zvučne ili plastične vabilice idr. Godine 2015. situacija na Solani bila je takva da je, usled nestručnog rukovođenja, području pretila ekološka katastrofa. Voda iz bazena, koja je slatka, stajala je u bazenima dve godine i nije se ne ispumpavala, a morska voda se upumpava. Na taj način pravilo se mrtvo more, a ta voda neije pogoduovala ni pticama, ni biodiverzitetu.

Poslednjih godina uslovi na Ulcinjskoj solani su se znatno popravili, pa se flamingosi i mnoge druge vrste ptica ponovo gnezde i donose na svet svoje piliće na ovom području. Takođe je u planu i obnavljanje rada solane i proizvodnja kvalitetnih vrsta soli, zvanih „cvet soli”.

Proces rada solane

Zaostale mašine iz vremena kada je Solana radila

Ostaci vagona za prevoz soli

Solana se puni vodom iz mora. Jake pumpe početkom aprila počinju iz mora izvlačiti vodu i morske organizme u svim njihovim stadijumima razvića. Voda se preliva po plitkim bazenima prosečne dubine 20-30 cm. Voda koja je po salinitetu ravna morskoj prevodi se iz bazena u bazen uglavnom gravitacijom. Od ulaza u solanu do njene kristalizacije, pređe više desetina kilometara i pod uticajem sunčeve toplote i uvek umerenog do jakog vetra isparava. Od početnih 3,8 g/l soli, na karaju proizvodnje u kristalizacionim bazenima, voda dostiže koncentraciju iznad 235 g/l soli. Takođe, solana je okružena kanalom koji drenira okolne močvare (knete), ne dozvoljavajući da se njihova voda meša sa solanskom. Kanali odvode vodu u kanal Port Milena, a zatim u more. Upravljanje vodom je ograničavajući i ključni faktor za gnežđenje, ishranu i odmor ptica, pa zato ima ogroman uticaj na seobu ptica.

Morska voda, visoke čistoće i kvaliteta, saliniteta većeg od 29 g/l krajem aprila se upumpava u solanu sa dve pumpe jačine 3.000 l/s. Zahvat je na Rtu Đerani, blizu ulivanja kanala Port Milena u more. Kanalom dugim 3 km voda se dovodi do prvih bazena površine 4.2 km². Ovim bazenima potrebno je 15 dana da bi se ispunili vodom. Dubina ovih bazena je od 20-60 cm, a najviše 1 m. Voda se u njima kreće gravitacijom. Ovi su bazeni napravljeni 1980. godine i čine „novu solanu”. Stari deo bazena i isparenja čine Štojski i bazeni 1 i 2 koji zahvataju površinu od 3.20 km². U njima je dubina vode 30 cm.

Na ispustu iz 1. isparenja koncentracija soli u vodi je duplana i iznosi do 55 g/l. Nakon 1. isparenja, voda se prevodi u bazene 2. isparenja, koji se u tehnološkom postupku zovu Zogajsko jezero i pokrivaju 3.24 km². Voda u ovim bazenima ostaje 12 do 15 dana. U njima koncentracija soli, u vodi dubine do 30 cm, iznosi 115 g/l. Već u bazenima 3. isparenja, koji pokrivaju 0.55 km², koncentracija narasta do 172 g/l . Posle toga voda se prevodi i razliva po bazenima 4. isparenja, koji pokrivaju 0.20 km² i gde je salinitet 218 g/l. U oba isparenja dubina vode varira od 10 do 20 cm. Iz bazena 4. isparenja voda se pumpama prevodi do kristalizacionih bazena koji pokrivaju 0.76 km² i gde je koncentracija soli iznad 235 g/l. Voda je u bazenima kristalizacije plitka, svega nekoliko cm i pod uticajem jakog sunca i vetra so se brzo taloži. So se bere u prvoj polovini septembra.

Tokom procesa proizvodnje, upumpavanje vode iz mora u solanu traje neprekidno i prekida se samo tokom kiša. Ciklus proizvodenje, kada su svi bazeni na solani preliveni vodom startuje krajem aprila. Od juna nadalje, površina vode i njen salinitet varira po bazenima. Na severnom obodu solane postoje dva akumulaciona kompleksa bazena i u njima se čuva voda koja nije iskorišćena tokom poslednje berbe soli i koristi se za brzi početak kristalizacije, tako što se sa već uvećanim salinitetom u odnosu na morsku vodu razliva na početku proizvodnje po bazenima 3. isparenja Tokom proizvodnje cilj je da se obezbedi što duža putanja vode. Ukupna dužina užih solanskih nasipa je 130 km, a onih širih od 2 metra ima 78.6 km. Na solani ima 16.6 km kanala širih od 2 metra.

Jedna trećina Solane je uvek pod vodom i ti bazeni nisu uključeni u proizvodni proces, čime se omogućavalo konstantno bujanje života u vodama ove lagune. Solana je projektovana za proizvodnju 30.000 tona soli godišnje. So je sakupljana ručno i bila je visokog kvaliteta. U ekološkoj Crnoj Gori predstavljala je najbolji primer spoja privredne proizvodnje i zaštite prirode.

Proces zaštite područja ulcinjske solane

Ispaša na livadama Solane

Info-tabla na ulazu u kompleks

Ulcinjska Solana pripada grupi najvećih solana na Mediteranu. Posljednjih 15 godina predstavlja predmet posebne pažnje ornitoloških istraživanja koja jasno ukazuju da ovo područje predstavlja najznačajnije stanište za ptice na istočnoj obali Jadrana, kako za gnežđenje i zimovanje, tako i kao odmorište tokom njihove seobe ka Africi i obratno. Ovo područje je u posljednjih trideset godina ostvarilo brojne nacionalne i međunarodne statuse zaštite koje ga svrstavaju u red najznačajnijih staništa u Crnoj Gori. Izgledom je veona bliska prirodnom tipu močvare na kojoj je i nastala. Ostaci nekadašnje otvorene vodene površine vidljivi su i danas u nekim bazenima. Celo područje je zasuto finim rečnim nanosom organskog porekla i peskom kao neorganskom komponentom. Po dnu bazena solane nalaze se u velikim količinama ostaci školjki i puževa. Značajno je i prisustvo aluvijalnih šuma izvan granica solane kojima je onemogućeno dreniranje, odnosno prodiranje vode iz njih u solanu.

Prvi akt o zaštiti Solane dont je 1984. godine, kada je, odlukom Radničkog saveta, zabranjen svaki lov. Godine 1989. Solana postaje prvo Područje od međunarodnog značaja za boravak ptica u Crnoj Gori (Important Bird Area - IBA), a zatim i Emerald stanište Bernske konvencije.

U cilju zaštite bogatstva flore i faune, očuvanja tradicije i imidža ovog područja, kao i proširenja aktivnosti kao što su posmatranje ptica, turizam itd. Upravni odbor Solane je 2004. godine ovo područje proglasio prvim privatnim parkom prirode u Crnoj Gori. Aktom Uprave solane od 2004. godine zabranjen je lov, ribolov kao i kretanje lica na terenima solane. Ova odluka je doneta zbog prevencije uticaja navedenih ktivnosti na proces proizvodnje soli. Od 2006. godine Solana je uvrštena kao predlog na listu Emerald područja Bernske konvencije. Godine 2008. predložena je kao deo prekograničnog Rezervata biosfere „Skadarsko jezero i delta Bojana Buna” 2008. godine, Inicijativa za proglašenje ovog područja zaštićenim na nacionalnom nivou pokrenuta je 2011. godine, a 2012. Odlukom Skupštine Crne Gore solana je prepoznata kao područje prioritetno za zaštitu kao spomenik prirode. Formalni proces zaštite pokrenut u maju 2015. godine. Godine 2016. Ustavni sud Crne Gore proglasio je neustavnom i poništio odluku parlamenta da solanu u Ulcinju, jedno od najvažnijih staništa ptica na Balkanu, proglasi zaštićenim područjem. Posle vesti da Vlada planira gradnju hotela na 70 hektara ovog prirodnog staništa za ptice, nemačka ambasadorka u Crnoj Gori, Gudrun Štajnaker, dovela je u pitanje otvaranje pregovaračkog poglavlja 27 - Životna sredina i klimatske promene za pristup Crne Gore Evropskoj uniji. Gudrun Štajnaker je i jedan od osnivača udruženja za zaštitu Solane „Dr Martin Šnajder-Jakobi” i veliki borac za spas živog sveta u ovom eko-pojasu.

Usvojenim planskim dokumentima od strane Vlade u februaru 2017. i Skupštine u julu 2018. utvrđena je nesporna i jasna namena područja Ulcinjske solane kao zaštićenog područje, odnosno parka prirode. Na osnovu Zakona o zaštiti prirode, po prethodno dobijenoj saglasnosti Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore mišljenja Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, Solana je 24. juna 2019. godine proglašena Parkom prirode i nominovana za Ramsar područje. Iste godine proglašena je močvarom od međunarodnog značaja i uvrštena na Ramsar svetsku listu močvarnih područja. Osim Solane u Crnoj Gori na Ramsar listu su upisani još i Nacionalni park Skadarsko jezero 1995. i Tivatska solila 2013. godine.

Pritisak javnosti da se Ulcinjska solana zaštiti bio je veliki sve vreme od prestanka eksploatacije soli. Peticiju za zaštitu Ulcinjske solane 2019. godine potpisale su brojne crnogorske i svetske organizacije za očuvanje prirode, kao i brojni građani.

Veliki doprinos zaštiti Ulcinjske solane kao Parka prirode dao je nemački ekolog Martin Šnajder-Jakobi (Martin Schneider-Jacoby, 1956-2012), posvećeni biolog i ornitolog, koji je zadnjih deset godina svog života posvetio istraživanju i zaštiti Ulcinjske solane. U Ulcinju je, u spomen na ovog naučnika i zaljubljenika u prirodne lepote regiona i Ulcinja, u maju 2016. godine osnovano udruženje „Dr Martin Šnajder-Jakobi”, čija je misija podizanje svesti o prirodnim znamenitostima u Ulcinju.

Klimatske karakteristike

Klimatske prilike u podruju Ulcinja su specifične i imaju raznovrsna klimatska obeležja, što je posledica geografskog položaja, nadmorske visine, reljefa i uticaja Jadranskog mora. Na ovom prostoru se prepliću uticaji tople mediteranske i hladnije, kontinentalne klime, pa se može zaključiti da na ovom podruju vlada mediteranska klima, sa veoma toplim i suvim letima, umerenim jesenjim i proljećnim periodima sa relativno malim količinama padavina, uglavnom u vidu kiše i blagim zimama.

Ulcinjska solana izgrađena je u regionu sa najvećim brojem vedrih dana, najvećom insolacijom na Jadranu, prosečno 2567 sunčanih sati i najvećim brojem tropskih dana u bivšoj Jugoslaviji. Mesto je izabrano kao idealno za solanu, čija se proizvodnja zasniva isključivo na evaporaciji.

Temperatura vazduha

Maksimalna temperatura vazduha ima srednje mesečne maksimalne vrednosti u najtoplijim mesecima (juli i avgust) oko 29 °C, dok u najhladnijim mesecima (januar i februar), iznosi od 11 do 12 °C. Minimalna temperatura vazduha u zimskim mesecima ima prosječnu vrednost oko 5 °C, dok u letnjim mesecima ta vrijednost iznosi oko 21 °C. Srednje mesečne temperature vazduha pokazuju veoma pravilan hod. Ni u jednom mesecu srednja temperatura nije ispod 5 °C, dok Srednja mesečna temperatura iznad 10 °C počinje relativno rano, veću martu i završava se tek u decembru, đto znači da period sa aktivnim temperaturama traje od marta do novembra.

Ekstremne mesečne temperature vazduha na području Ulcinja pokazuju znatno pomeranje granica. Letnjih dana, kada najviša dnevna temperatura dostiže 25 °C i više, ima oko 108 godišnje, pri čemu je najveći broj ovih dana u julu i avgustu, oko 29 dana mesečno. Tropskih dana, kada najviša dnevna temperatura dostiže 30 °C i više, u proseku godišnje ima oko 27,6, a registrovani su uglavnom u junu, julu, avgustu i septembru. Mraznih dana, kada se najniža temperatura tokom 24 sata spušta ispod 0 °C, prosečno ima oko 9 godišnje, a karakteristični su u decembru, januaru i februaru, u retkim slučajevima i u martu.

Vlažnost vazduha

Relativna vlažnost vazduha pokazuje veoma stabilan hod tokom godine. Maksimum srednjih mesečnih vrednosti javlja se tokom prelaznih mjeseci (april-maj-juni i septembar-oktobar), a minimum uglavnom tokom ljetnjeg perioda, u nekim slučajevima i tokom januara-februara.

Oblačnost

Oblaci nad Solanom

Povećana oblačnost je karakteristična za zimski period. Na celom Crnogorskom primorju je tokom godine u proseku 4,2 desetine (42%) neba pokriveno oblacima. Srednja godišnja oblačnost iznosi za Ulcinj 4,13 (minimalna 1,8 ili 18% u julu i avgustu, a maksimalna 5,5 ili 55% u decembru). Prosečna oblačnost na godišnjem nivou u Ulcinju je 41%.

Osunčanost

Prosečno tokom godine Crnogorsko primorje ima oko 2.455 časova osunčavanja, od kojih 931 sat u ljetnjim mjesecima (jun, jul i avgust), što predstavlja oko 40% godišnjeg osunčavanja u jednoj četvrtini godine, dok na zimske mesece otpada 5%. Ulcinj ima najveću prosečnu godišnju insolaciju u Crnoj Gori i ona iznosi 2571 sat. Srednja mesečna vrednost osunčavanja iznosi za Ulcinj 212,90 sati.

Padavine

Opšti režim padavina na primorju odlikuje se maksimumom tokom zimskog i minimumom tokom ljetnjeg perioda. Najviše padavina je u oktobru, novembru i decembru sa oko 30-40%, a najmanji junu, julu i avgustu sa svega oko 10%. Srednja godišnja količina padavina za Ulcinj iznosi 1.109,0 l/m², što je najmanja vrednost na Crnogorskom primorju.

Vetrovi

Crnogorsko primorje u celini karakterišu, kao dominantni, severoistočni i jugozapadni vetrovi. Na mernoj stanici Ulcinj beleže se vetrovi iz pravca severoistoka (16,8%), istoka (16,3%), istok-severoistok (11,6%), zapad (8%), zapad-jugozapad (7,7%) i sever-severoistok (7,4%), dok je tišine svega 3,9%. Najveću srednju brzinu ima pravac jug (3,6 m/s), a maksimalnu brzinu jugozapad (17 m/s). Ekstremni udari vetra su veoma bitna karakteristika polja vetra. Dejstvo ekstremnih udara vjetrova može, u nekim slučajevima, da poprimi karakter elementarne nepogode. U Ulcinju ekstremni godišnji udari vetra imaju prosečnu brzinu od 20 m/s (72 km/h) u Ulcinju. S obzirom na određenost ovih parametara, udari vetra brzine od 20,2 +/- 5,38 m/s sasvim su redovna i očekivana pojava na području Ulcinja.

Hidrološke karakteristike

Izgradnjom Ulcinjske solane vodni režim i ekologija nekadašnjeg Zogajskog blata su izmenjeni, dok je bivša glavna laguna u delti Bojane sačuvala karakteristike močvare. Poslije berbe soli, solanski bazeni su bez vode. Brojne i velike kiše od jeseni do proleća, pre početka proizvodnje soli, pretvaraju solanu u periodično do potpuno močvarno, muljevito i jezersko stanište, koje se menja iz dana u dan. Minimum 1/3 solane je pod vodom, blizu 1/3 je muljevito a ostatak zavisi od kiša. Bazeni mogu biti suvi, pod plitkom vodom ili samo muljeviti. Duže od polovine godine prostrane muljevite podloge su kao zone udara plime i odlična hranilišta za brojne vodene ptice.

Geomorfološke karakteristike

Raznobojne livade halofitnih biljaka

Prostor Solane je „uzet” od mora i predstavlja „kulturnu lagunu”. Solana je okružena kanalom koji drenira okolne močvare - knete, ne dozvoljavajući da se njihova voda meša sa solanskom. Kanali odvode vodu u glavni kanal Port Milena, a zatim u more. Izgradnjom solane, površina močvare Zogajsko blato znatno je umanjena i danas se nalazi samo u malim fragmentima.

Smeštena je na mestu nekadašnje lagune i močvare u delti Bojane. Od mora je odvojena Brijegom od mora i Velikom plažom, a od Bojane kanalom i nasipima protiv poplava. Ona je važan deo sistema sliva Skadarskog jezera i reke Bojane, slivnog područja koje zahvata 1,000 km². Površina pod plitkom slanom vodom iznosi 1,383 ha (92.2%), a nasipi, pregrade i kanali zauzimaju 109 ha (7.8%). Ulcinjska solana je jedna od deset najvećih i jedna od najmlađih solana na Mediteranu. Celo područje je zasuto finim rečnim nanosom organskog porekla i peskom kao neorganskom komponentom. Uticaj mora i postojeća proizvodnja soli utiču da tlo ima baznu reakciju. Kao poluprirodna močvara zadržala je mnoge osobine ranije prirodne lagune Zoganjsko blato, na čijem mestu se nalazi - muljevite obale, dominantnu vegetacju i otvorenu vodenu površinu. Solana takođe štiti netaknute aluvijalne šume, braktične močvare, vlažne livade i pašnjake koje je okružuju, jer što zbog njenog specifičnog položaja ovo područje ne može biti isušeno. Po dnu bazena soli nalaze se u velikim količinama ostaci školjki i puževa.

Pedološke karakteristike

U kristalizacionim bazenima nasipi su uži od metra, dok u bazenima isparenja njihova širina može biti više od deset metara. Zemljište za njihovu izgradnju je vodonepropusno i čini ga ilovača koja nije pripadala predmetnom lokalitetu ranije.

Područje solane

Danas je Ulcinjska solana veštački, od strane čoveka dirigovani ekosistem, gde je unapred određen termin punjenja bazena morskom vodom, nivo vode u njima i njen salinitet.

1/3 Solane je uvek pod vodom i ti bazeni nesu uključeni u proizvodni proces, čime se omogućava konstantno bujanje života u vodama ove lagune. Solana je projektovana za proizvodnju 30.000 tona soli godišnje. So je pravljena od čiste morske vode, sunca i vjetra. Sakuplja se ručno i visokog je kvaliteta. Solana je najbolji primjer spoja privredne proizvodnje i zaštite prirode u ekološkoj Crnoj Gori.

Razvoj prirodnih vrednosti područja

Prirodni razvoj kompleksa Delte Bojane može se opisati kao skup dinamičnih, kratkoročnih i dugoročnih procesa, koji se bazira na sledećim faktorima:

1. Visoke sedimentne naslage, koje stižu sa planinskih terena slivnog područja Drima,
2. Hidrografska promenljivost Skadarskog jezera i Drima,
3. Morska varijabilnost i litoralna zona stvorena kratkoročnim procesima, kakvi su olujni talasi i plima i dugoročnim procesima, kakve su morske transgresije,
4. Tektonske promene, kao što su podizanje i spuštanje tokom zemljotresa, koji su relativno česti.

Formiranje je izazvano visokim sedimentnim naslagama koje je donosi Drim, u kombinaciji sa niskim plimnim strujama u Jadranskom moru. U poređenju sa ostalim. Tipično za mediteranske uslove, nivo reke se sezonski menja. Tokom zime, od novembra do aprila, dolazi do plavljenja, dok nivo reke znatno opada u periodu od juna do avgusta. Visoki vodostaj Drima blokira oticanje vode iz Skadarskog jezera i vodostaj jezera raste. U slučaju kada opadne priliv vode iz Drima, Skadarsko jezero otiče Bojanom, i vodostaj jezera opet opada. Usled ovakvih hidroloških uslova procesi plavljenja i akumulacije u delti Bojane su veoma dinamični. Pre uspostavljanja intenzivne drenaže i melioracije područja solane gotovo 50% celog nizijskog dela kompleksa je bilo redovno plavljeno, što čini preko 28.000 ha. Istraživanja pokazuju da se i danas skoro 9.000 ha i dalje redovno plavi. Poplave u priobalnom i zalivskom delu zavise takođe i od padavina.

Duž donjeg toka Bojane, formirao se prirodni rečni priobalni nasip. Tokom poplava, prvo su taložene grube sedimentne čestice peska, proizvodeći duž obale greben visok oko 1-2 m. Kako Bojana protiče kroz nizijsko područje, velike količine sedimenata se talože na putu do mora, a samo pesak i fine čestice stižu do mora. Ovi sedimenti, koji se sastoje od finih čestica, prenošeni su strujama iz rečnog ušća na zapad, gde se granično ostrvo (Velika plaža) formiralo ispred zaliva. More i vetar su ostale sedimente prenosili i taložili i tako zatvarali granično ostrvo i formirali plitki zaliv Zoganjsko blato, koji se zatim punio, dok je istovremeno peščana granična plaža sa dinama urastala u more. Ovaj proces je stvorio jedinstvenu sredinu blatnjavih močvara u bivšem zalivu i vetrovita polja dina na morskoj obali. Izgradnja velike Ulcinjske solane na ovom području, i njeno značajno povećanje od 60% od ranih 1980-tih, sa novim velikim bazenima, značajno je promenilo karakter predela.

Flora i fauna zaštićenog područja

Flora

Vegetacija Ulcinjske solane

Florističke karakteristike područja Ulcinjske solane slične su flori na tivatskim Solilima. Do sada je na bazenima Solane opisano 114 biljnih vrsta.

Najznačajniji tip vegetacije su halofiti, biljke koje rastu na slanoj i zaslanjenoj podlozi (slatine), u veoma teškim fiziološkim uslovima zaslanjenosti podloge, samim tim i vode. Zbog slane podloge ove biljke u svojim mesnatim stabljikama zadržavaju vodu. U okolnim vlažnim područjima dominira šikara, dok je na uzvišenjima prisutna makija, tipična mediteranska vegetacija. Tipični predstavnih halofitne vegetacije i dominantna vrsta je caklenjača (Salicornia europaea), jednogodišnja biljka koja, usled nedostatka azota u slanom tlu, tokom jeseni dobija izrazito crvenu boju. Ona na Solani formira čitave livade.

Caklenjača

Pored prostranih livada halofita, koje se prostiru na 60 ha, na Solani se nalaze i velika polja pod trskom (Phragmites), više od 8 ha. Tamariks (Tamariks) i ostale drvenaste vrste pokrivaju 13 ha nasipa. Jedan bazen solane nije aktivan i predstavlja pravi muzej halofita i močvarne vegetacije. Nasip pokrivaju tokom proleća i livade orhideja, najčešće vrste Ophrys bertolonii i Orchis laxiflora, koje tokom vrelih letnjih dana smenjuje kseromorfna vegetacija.

Vegetacija koja raste na mulju najprisutnija je u kanalima, gde je salinitet vode i podloge znatno niži. Ova vegetacija se menja tokom godišnjih doba a počinje sa narcisima (Narcissus tarzetta) i prolećna dugovača (Romulea bulbocodium), slična šafranu. Kasnije ih smenjuju divlji zob (Avena barbata), trska (Phragmites communis), šaš (Carex), mala bela detelina (Trifolium nigrescens) i druge. Trska je prisutna u kanalima i skupini bazena gde je voda ili jedanako slana ili duplo slanija od morske. Prilično je agresivna i širi se iz godine u godinu sve više. Uz trsku rastu tamaris (Tamarix africana) i barske trave Juncus acutus i Juncus maritimus. Primorska divlja repa (Beta vulgaris ssp. maritime) je vrsta koja u Crnoj Gori živi jedino na Ulcinjskoj solani. Na nasipima je dominantna ruderalna vegetacija, kao indikator prisustva čoveka, košenja trave i stalne ispaše.

Fauna

Jegulja

Insekti

Istraživanjima provedenim do 2014. godine na području Solane su primećene fluktacije različitih vrsta cvrčaka i skakavaca. Takođe su, tokom proleća i leta, registrovane i brojne vrste leptira na nasipima, dok su vilini konjici uglavnom registrovani u kanalima i halofitnoj vegetaciji nekih bazena.

Ribe i mekušci

Solinarka

Solana je zatvoren sistem i ne postoji mogućnost da ribe iz okolnih kanala uplivaju u solanske bazene. Njihovo prisustvo moguće je jedino ako pređu nasipe, što može samo jegulja, ili direktno iz mora upumpavanjem, jer jake pumpe koje napajaju solanu vodom iz mora upumpavaju jaja, larve ili mlađ morskih organizama. Svaki veći organizam biva raskomadan propelama pumpi. Ovo se dešava u aprilu, kada počinje proces proizvodnje i kada počinje upumpavanje na stotine hiljada kubika morske vode. Pumpama unesene životinje razvijaju se u bazenima sve do juna, kada voda počinje naglo da se zagreva a kiseonika u njoj biva sve manje. Neke vrste, kao što je jegulja, zakopavaju se u muljevito dno i čekaju povoljnu priliku za dalji razvoj, a druge ugibaju usled nedostatka kiseonika, ili postaju plen pticama, dok na samoj površini vode pokušavajući da dođu do vazduha. Zavisno od saliniteta vode u pojedinim bazenima, u solani je do sada registrovano 23 vrste riba.

• U bazenima čiji je salinitet jednak morskom i koji zauzimaju najveću površinu Solane, dominiraju vrste skakavica ili cipola (Mugilidae: Liza ramada, Liza saliens, Liza aurata, Chelon labrosus, Mugil cephalus), jegulje (Anguilla anguilla), brancini (Dicentrarchus labrax), i druge.
• Sa povećanjem saliniteta (preko 100%), u bazenima i kanalima se uglavnom sreću samo cipoli, jegulja i solinarka (Aphanius fasciatus).
• Sa daljim povećavanjem saliniteta od riba ostaje samo solinarka, koja kraće vreme može da podnese i salinitete preko 250%. Ona se može naći i u bazenima u kojima već dolazi do kristalizacije soli.

Različite studije ukazuju na prisustvo jednog broja vrsta mekušaca i školjki U zanimljivije vrste su Salamurski račići (Artemia sp.), koji čine osnovu ishrane flamingosa. Ovi račići nađeni su u svega oko 500 prirodnih jezera i solana širom sveta. Njihova distribucija je diskontinualna, nemaju sve zaslanjene močvare ovu vrstu račića. Oni ne mogu migrirati iz solane u solanu morem, jer su lako dostupni predatorima. Mogu se naći u vodama sa koncentracijom soli od 70 do 250 g/l, što predstavlja neosvojivu sredinu za brojne predatore. Zato ih učaurenjene mogu rasejavati ptice koje se njima hrane. Njihove ciste se kače na perje i plovne kožice, a u crevnom sistemu ptica mogu preživeti nekoliko dana. Vrsta (Artemia parthenogenetica), koja je na Solani autohtona vrsta, raspršena je na solanama u okruženju. Godine 1999. merena je produktivnost ovih račića na Solani. Ukupna izmerena masa iznosila je tada 24,2 tone, čime se Solana svrstala u područja veoma bogata ovim vrstama.

Vodozemci i gmizavci

Mala bela čaplja u Solani

U uslovima staništa Ulcinjske solane opstaje samo 12 vrsta vodozemaca i 28 vrsta gmizavaca. Vodozemci teško izdržavaju u slanoj vodi ili u slatkovodnim solanskim kanalima, gde su lak plen brojnim pticama. Zato su okolne brakične močvare za njih idealno stanište. Za razliku od njih, za gmizavce ovde vladaju daleko povoljniji uslovi. Veliki broj ptica, njihova jaja i ptići koji se pile na nasipima, kao i brojni insekti su njihova idealna hrana, a mogućnost za njihovo sakrivanje u visokoj travi i brojnim podzidama ili rupama na nasipima su velike. Najveći broj vrsta iz obe grupe, koje se registruju na solanskim nasipima, pripadaju kategorijama ranjivih, ugroženih ili kritično ugroženih vrsta, prema standardima Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN).

Ptice

Flamingosi na području Solane

Mala bela čaplja u kanalu Port Milena

Patke na području Solane

Solana se nalazi između najznačajnijih ornitoloških lokaliteta na Jadranu, pa i šire. To su područja od međunarodnog značaja za boravak ptica - Velika plaža, Ada Bojana, Šasko jezero, Skadarsko jezero i Velipoja u Albaniji.

Do sada je na prostoru Solane registrovano više od 240 vrsta ptica, što je oko 50% od ukupnog ptičjeg fonda u Evropi. Ono što Solanu odvaja od svih ostalih sličnih staništa u okolini je kvalitet vrsta i njihova brojnost. Brojno stanje više od 10 vrsta koje se ovde gnezde, zimuju ili svraćaju tokom jesenje ili prolećne seobe prelazi prag od 1% ukupne svetske populacije.

Na Solani se gnezdi oko 55 vrsta ptica dok je 70 vrsta od posebnog interesa za zaštitu na nivou Evropske unije i nalazi se na Aneksu I Ptičje direktive. Rezultati cenzusa ptica u zimskim mesecima, koji se na Solani sprovodi od 1999. godine, ukazuju na prisustvo i do 20.000 ptica tokom godine, bez obzira da li su bazeni ispunjeni vodom ili ne. Van sezone proizvodnje soli voda nije poželjna u bazenima, zbog erozije nasipa usled delovanja talasa i ona se ispumpava. Tokom sušnih zima to koncentriše ptice na samo nekoliko bazena i prizori su izuzetni. Solana je tokom proleća prolazna stanica za više od 40.000 selica dnevno. Većina šljukarica koje svraćaju na Solanu ima nepovoljni status zaštite i brojnost im opada brže nego drugim grupama, prvenstveno zbog gubitka staništa. Na Solani se gnezdi 55 vrsta ptica, što čini skoro polovinu od ukupnog broja gnezdećih parova vodenih ptica u celom regionu.

Vrsta po kojoj je Solana postala prepoznatljiva u poslednjih nekoliko godina je flamingo, koji privlači ljubitelje prirode iz zemlje i inostranstva. Kudravi pelikan je još jedna jedinstvena i prepoznatljiva vrsta koja redovno posećuje područje Solane, a u jesen se može uočiti u jatima do 100 jedinki. Gotovo svake godine na području Solane otkriju se nove vrste.

Vrste registrovane na Solani:

• flamigo (Phoenicopterus roseus)
• kudravi pelikan (Pelecanus crispus)
• crnotrba sprutka ili žalar (Calidris alpina)
• mala sprutka (Calidris minuta)
• riđa sprutka (Calidris ferruginea)
• sprudnik ubica (Philomachus pugnax)
• barska šljuka ili bekasina (Gallinago gallinago)
• velika muljača (Limosa limosa)
• crni sprudnik (Tringa erythropus)
• crvenonogi sprudnik (Tringa totanus)
• crvenonoga sprutka (Tringa erythropus)
• Grogotovac ili martovka (Anas querquedula)
• krdža (Anas crecca)
• šiljkan (Anas acuta)
• zviždarka (Anas penelope)
• fendak (Microcarbo pygmeus)
• vranac (Phalacrocorax carbo)
• gak (Nycticorax nycticorax)
• žuta čaplja (Ardeola ralloides)
• mala bela čaplja (Egretta garzetta)
• velika bela čaplja (Ardea alba)
• purpurna čaplja (Ardea purpurea)
• čaplja kašikara (Platalea leucorodia)
• vivak (Vanellus vanellus)
• crvenogrli zijavac (Glareola pratincola)
• seoska lasta (Hirundo rustica)
• gradska lasta (Delichon urbica)
• Obična travarka (Saxicola rubetra)
• žuta pliska (Motacilla flava)
• muharica (Muscicapa striata)
• livadska trepteljka (Anthus pratensis)
• poljska ševa (Anthus campestris)
• belonokta vetruška (Falco naumanni)
• smrdivrana (Coracias garrulus)
• baljin kokot (Upupa epops)
• mali ćuk (Glaucidium passerinum)
• pčelarica (Merops apiaster)
• šivalica (Cisticola juncidis)
• veliki trstenjak (Acrocephalus arundinaceus)

• 
  Sprudnik ubica
• 
  Velika muljača
• 
  Crvenonoga sprutka
• 
  Purpurna čaplja
• 
  Čaplja kašikara
• 
  Gradska lasta
• 
  Muharica
• 
  Livadska trepteljka
• 
  Poljska ševa
• 
  Belonokta vetruška
• 
  Šivalica

Kudravi pelikan

Pelikani U skladu sa podacima sakupljenim od 2003. godine, Solana Ulcinj pokazuje da ima odlične uslove za ihranu i odmor globalno ugroženih pelikana u period od avgusta do novembra. Jata koja doleću na Solanu najčešće broje oko 50 jedinki. Najveći broj od 96 jedinki registrovan je 2005. godine. Pelikani na Solani provedu obično 4 meseca. Bazeni na kojima se regrutuju pelikani su najrasprostranjeniji, bez tamarisa i trske u njima. Otvoreni pogled im omogućava zaštitu od predatora i uznemiravanja od strane čoveka. Glavna hrana pelikana su ribe

Purpurna čaplja

Kormorani, čaplje i ibisi Sedam kolonijalnih vodenih ptica, vrste iz porodica kormorana, čaplji i ibisa, koje čine više od 838 gnezdećih parova, smestile su svoje kolonije oko Solane, na ostrvima Paratuk i na Ada Bojana na reci Bojani, kao i u močvari Velipoja u Albaniji. Solana Ulcinj je najznačajnije hranilište u celoj delti Bojane za gnezdarice ovih kolonija. Ove ptice hrane se ribom, vodozemcima, gmizavcima, sitnim sisarima, insektima, račićićima itd.

Flamingosi

Flamingosi

Flamingosi su još 2003. godine registrovani na području Solane. Tokom 2006. boravili su na Solani celo proleće, od marta do maja, a u jesen iste godine registrovane su ptice sa delte reke Ebro u Španiji. Godine 2010. prvi put je zabeležen značajniji broj, kada je oko 180 jedinki ovde provelo zimu. U novembru 2011. ornitolozi su zabeležili više od 450 flamingosa, novembra 2012. 735, da bi se u oktobru 2014. godine na solani registrovalo oko 2500 jedinki. Očitavanje prstenova ukazuje njihovu regionalnu povezanost sa Španijom, Francuskom, Italijom, Turskom, Tunisom i Alžirom. Najveći deo njihove ishrane čine sitni beskičmenjaci kao što je salamurski račić (Artemia sp.). Zimi, kada nema račića, oni se hrane crvima, larvama, malim puževima i školjkama sa cistama salamurskog račića.

Godine 2013. na solani se gnezilo svega oko 350 parova, zbog loših uslova gnežđenja, što podrazumeva uznemiravanja, krađe jaja ili nedostatka vode u bazenima. Te godine desio se incident u kom su pokradena sva jaja flamingosa. Poslednjih godina uslovi za boravak flamingosa, kao i drugih vrsta ptica, na Ulcinjskoj solani se popravljaju, pa se ove ptice ponovo gnezde i donose na svet svoje piliće na ovom području.

Patka zviždarka

Patke

Neobično je da se patke ne gnezde ni na Solani, ni u brakičnoj vodi u kanalima oko Solane, iako za to postoje uslovi. Veruje se da glavni uzroci mogu biti lov i uznemiravanje. Najveći broj pataka registruje se tokom marta, kada Solanu koriste za odmor tokom migracije, dok tokom zime koriste bazene za odmor, spavanje i ishranu u sumrak. One pretražuju bazene u potrazi za semenjem i insektima.

Šljukarice

Ulcinjska solana je važna jesenja i prolećna stanica i zimovalište za šljukarice selice. Između 50-75% vodenih ptica na solani pripada ovoj grupi. Ove ptice nailaze na pogodan prostor za ishranu na muljevitim ili plitkovodnim bazenima solane. Najveći broj šljukarica, više od 20.000 jedinki, registruje se u martu mesecu. Šljukarice se na Solani hrane mahom beskičmenjacima - insektima, crvima, račićima itd.

Pevačice, nepevačice i grabljivice

U periodu između 2003. i 2006. godine osim vodenih na Solani su kao gnezdarice registrovane i brojne druge grupe retkih i značajnih, uglavnom insektivornih ptica.

Sisari

Na prostoru solane pronađeni su tragovi vidre (Lutra lutra) i njihov brlog naspram bazena Štojski 1. Veliki broj drugih tragova i vrsta registrovano je duž reke Bojane, u neposrednoj blizini Solane. Potvrđeno je prisustvo lisice (Vulpes vulpes), zeca (Lepus europaeus) i šakala (Canis aureus). Ove vrste koriste nasipe za skrivanje, a neke i za razmnožavanje. Solana je takođe značajno stanište za ishranu slepih miševa (Chiroptera). Oni čak koriste jedan od osmatračkih tornjeva za odmor.

Turistički potencijal

Pejzaž u Parku prirode Ulcinjska solana

Pešačko-biciklistička staza duž kanala, pored bazena za kristalizaciju soli.

Odmorište sa info-tablama na kojima se mogu pročitati različiti podaci o Solani. Info table su postavljene duž cele staze

Anaerobni uslovi (sredina bez prisustva vazduha) u mulju solanskih bazena stvorili su velike zalihe lekovitog blata. Preliminarna istraživanja ukazala su na njegov visoki kvalitet, u prvom redu za lečenje artritisa i kožnih bolesti, što je čini potencijalom za razvoj eko i zdravstvenog turizma. Turiste na ulazu u Solanu čeka Info centar i Muzej solane, osmatračnice, kule za posmatranje ptica, biciklistička staza dužine 3.9 km i pešačka dužine 17.6 km, sa kojih se pruža pogled na brojna jata ptica. Mnoge turističke agencije uvrstile su posmetranje ptica na Ulcinjskoj solani u svoju redovnu ponudu turističkih aranžmana, A Centar za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP) tradicionalno obeležava Svetski dan močvarnih staništa organizovanjem besplatnog izleta na Ulcinjsku solanu za sve ljubitelje prirode i ptica. Svetski dan močvarnih staništa širom svijeta se obeležava 2. februara, sa ciljem ukazivanja na njihovu važnost ali i sve veću ugroženost. Konvencija o zaštiti močvarnih područja koja je 1971. potpisana u iranskom gradu Ramsaru, podsetnik je da su močvare veoma značajno biološko i društveno bogatstvo.

Ulcinjska solana zvanično je otvorila vrata turistima već u junu 2014. godine. Obezbeđeni su turistički vodiči, koji su prošli obuku u Italiji i Sloveniji, a u suvenirnici su se mogli kupiti autentični suveniri od soli. Program turističke ponude zasniva se na upoznaju sa Solanom, prirodnim lepotama i raznolikošću biodiverziteta ove bogate lagune, a akcenat je stavljen na ornitofaunu.

U kompleksu Solane postoji „Edukativna staza” dužine 3,9 km i za njeno razgledanje potrebno je najmanje tri sata. Pešačka tura počinje posetom Muzeju Solane. Sama staza počinje kod suvenirnice na ulazu i prolazi pored bazena kristalizacije, gde se nalazi jedan pokazni bazen adaptiran tako da posetioci mogu da vide na koji se način tradicionalno „bere so”. Pored staza u okviru ove zone postoje i odmorišta sa klupama. „Edukativnu stazu” moguće je obići i biciklom. Prostor Solane ima odlične uslove za bavljenje ovom aktivnošću u jedinstvenom prirodnom i stvorenom okruženju.

Estetske i pejzažno - ambijentalne vrednosti

Iako su se vodni režim i ekologija nekadašnje lagune Zoganjsko blato izmenio formiranjem Ulcinjske solane, nekadašnja centralna laguna u delti Bojane je sačuvana kao močvara. Veličina močvarne oblasti crnogorskog dela delta Bojane je ostala skoro nepromenjena u zadnjih 100 godina. Solana predstavlja kulturnu lagunu, od strane čoveka izmenjeno jezero. Estetske i pejzažne vrednosti ovog područja ogledaju se u različitim bojama solanskih bazena, u zavisnosti od koncentracije soli u njima, prisustva algi kao i specifične vegetacije koja je adaptirana na uslove povećanog saliniteta bazena.

Morska so

Narodi Mediterana stotinama godina na isti ili sličan način dobijaju so iz morske vode na prirodan način, uz pomoć sunčeve toplote i vetra. Dok su morske solane zadržale status, proizvodnja soli je danas, izgubila značaj koji je imala kroz istoriju. Od „belog zlata”, zbog kog se ratovalo i kojim su plaćani ratnicima, zbog kog su nastali važni trgovački putevi i po kome su nazivani gradovi, ostao je samo začin. Ulcinjska solana, sa površinom od skoro 1,5 ha, spada među deset najvećih solana na Mediteranu, dok je po godišnjoj proizvodnji jedna od najslabijih. Poslednjih godina u planu je obnavljanje rada solane i proizvodnja kvalitetnih vrsta soli, zvanih „cvet soli”.

So je polimineralna i sadrži [[kalijum|K], litijum, stroncijum, rubidijum, kalcijum, magnezijum, aluminijum, Ggvožđe, silicijum, fosfor, deliće mikroorganizama iz morske vode, kao i algi i planktona čijim raspadanjem nastaju aminokiseline. Zbog toga se mnogo upotrebljava u medicinske i balneološke svrhe, za lečenje različitih oboljenja reumatske prirode, neuroloških bolesti, kao i različitih povreda mišića, tetiva, perifernih nerava, stanja posle fraktura, kao i posttraumatskih stanja. Morska so ima svojstva antiseptika i antihistaminika, zbog čega je blagotvorna kod kožnih alergijskih reakcija.

Posle „branja soli” u bazenima zaostaje sona otopina i takozvani fini peloid, kao talog sa dosta visokim sadržajem joda, magnezijuma i broma, koji su takođe veoma korisni u svrhu lečenja.

Peloid - zoganjsko mineralno blato

Peloid je vrlo masno blato tamnosive do skoro crne boje, fine koloidne strukture, Ph vrednosti 8,4–8,5, slanog ukusa i mirisa sličnog sumporovodniku. U njegova fizička svojstva spadaju čestice. Na Solani je pokriven zemljom i peskom. Ulcinjski peloid je ispitivan u više navrata, posljednji put 1985. godine. Njegove rezerve su ogromne i procenjuju se na više od 350.000 m³ i predstavlja važan faktor ne samo medicinskog i kozmetičkog programa, već i jedan od važnih faktora razvoja zdravstvenog i velnes turizma u Crnoj Gori.

Lekovito bilje

Mediteransko-sredozemnu vegetacijsku ulcinjske regije čini kompleks zimzelene dendroflore, aromatičnog bilja i dominantno zastupljene mediteranske makije. Ulcinjska solana je poluprirodna močvara koja je zadržala mnoge osobine ranije prirodne lagune Zoganjsko blato. Solana takođe štiti netaknute aluvijalne šume, brakične močvare, vlažne livade i pašnjake koji je okružuju, zato što zbog njenog specifičnog položaja ovo područje ne može biti isušeno. Zajednice halofita u solani imaju najveću prirodnu vrednost zato što ovakav tip vegetacije postoji samo na još jednom lokalitetu u Crnoj Gori, napuštenoj solani Solila pored Tivta. Jedna od fitocenoza halofitne vegetacije u Ulcinjskoj solani, Salicornietum herbaceae Jank.& Stev poznata je samo u Crnoj Gori.

Za područje Ulcinjske solane karakteristično je prisustvo velikog broja vrsta lekovitog bilja. Najpoznatije vrste koje se ovde mogu naći su kantarion ili gospina trava (Hypericum perforatum) i maslačak (Taraxacum officinale).

Види још

• Орнитофауна Црне Горе
• Специјални резерват природе „Солила”
• Национални парк Скадарско језеро
• Национални паркови Црне Горе
• Artemia monica
• Туризам у Црној Гори
• Мартин Шнајдер-Јакоби

Литература

• Studija zaštite područja „Ulcinjska solana“ (PDF). Podgorica: Agencija za zaštitu životne sredine. 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 06. 2020. г. Приступљено 20. 4. 2020. 
• Zaštitimo Jadranski migratorni put - Ulcinjska solana (PDF). Osijek: CZIP. јун 2018. Приступљено 22. 4. 2020. 
• Gorman, Gerard (2008). Central and Eastern European Wildlife. Bradt Travel Guides. Приступљено 23. 4. 2020. 
• Aćimović, Dragana; Mirović, Dragan (април 2015). STRATEGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA PODRUČJA SOLANE “BAJO SEKULIĆ” U ULCINJU (PDF). Podgorica: MA Consulting. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 10. 2020. г. Приступљено 23. 4. 2020. 

Спољашње везе

• Kalač, Damira (4. 3. 2016). „Ulcinjska solana: Flamingosi su danas tu, sjutra – ko zna…”. Vijesti. Приступљено 22. 4. 2020. 
• Tomović, Predrag (17. 4. 2019). „Borba za zaštitu Solane još nije gotova”. Radio Free Europe. Radio Liberty. Приступљено 22. 4. 2020. 
• „Ulcinjska solana – vodič kroz Ulcinj za dž od Dž”. adabojanafor.me. Приступљено 23. 4. 2020. 
• Milović, Vesko (2. 10. 2017). „Crnom Gorom – Pośeta Ulcinjskoj solani”. Montenegrina. MH Magazine. Приступљено 23. 4. 2020. 
• „УЛЦИЊСКА СОЛАНА ПАРК ПРИРОДЕ: Биће опет соли и места за птице”. Новости. 26. 6. 2019. Приступљено 23. 4. 2020. 
• „Solana”. PhotoMontenegro. Приступљено 23. 4. 2020. 
• Kordić, Miško. „ULCINJSKA SOLANA – FOTO PRIČA”. Fotonegativ. Приступљено 23. 4. 2020.