Википедија

Државе чланице Комонвелта нација

Списак на Викимедији

Комонвелт нација је удружење од 56 држава. Њега чине скоро све бивше колоније Уједињеног Краљевства.

Тренутне чланице Комонвелта (тамноплава), бивше чланице (наранџаста) и британска прекоморске територије и Крунски поседи (светлоплава).

Симбол Комонвелта и на челу истог је краљ Чарлс III. Међутим, таква позиција не доноси никакву политичку или извршну моћ над чланицама Комонвелта — она је више симболичне природе.

Организација је први пут званично споменута 1926. године када је усвојена Балфорова декларација. Првобитне чланице су биле: Уједињено Краљевство, Канада, Аустралија, Доминион Нови Зеланд, Јужна Африка, Ирска Слободна Држава и Доминион Њуфаундленд. На Империјалној конференцији из 1930. године Комонвелт је поново споменут а следеће године је чинио део Вестминстерског статута (Аустралија и Нови Зеланд нису усвојиле документ до 1942. и 1947. године).[1] Године 1949. потписана је Лондонска деклерација и та године се сматра рођенданом савременог Комонвелта када је и усвојено данашње име — Комонвелт нација.[2]

Најновије чланице Комонвелта су Габон и Того које су се придружиле заједници 29. јуна 2022. године. Занимљиво је то што су те државе, заједно са Руандом и Мозамбиком, једине које нису имале било какве колонијалне или уставне везе с Уједињеним Краљевством.[3] Најскорије напуштање Комонвелта било је 13. октобра 2016, када су Малдиви напустили заједницу. Међутим, званично су се вратили у исту 1. фебруара 2021. године.[4]

Од јуна 2022. године, три чланице Комовелта се налазе у Европи, дванаест у Северној Америци и Карибима, једна у Јужној Америци, двадесет и једна у Африци, осам у Азији и једанаест у Океанији.

Целокупна заједница броји популацију од 2,4 милијарди људи, скоро трећину светског становништва, од којих 1,21 милијарди живи у Индији.

Тренутно шеснаест држава чланица чине Крунске земље Комонвелта. Пет њих су монархије са својим индивидуалним монархом (Брунеј, Есватини, Малезија, Тонга). Остале чланице су републике.

Република Ирска и Зимбабве бивше су чланице Комонвелта. Јужноафричка Република, Пакистан, Гамбија и Малдиви напустили су и касније се опет придружиле заједници.

Тренутне чланице уреди

Све датуме наведене испод обезбедио је Национални секретаријат Комонвелта. Популација држава важе од 1. јануара 2018.[5]

Држава Датум придружења Регион/континент Становништво[6]
  Антигва и Барбуда 1981-11-011. новембар 1981. Кариби 94.195
  Аустралија 1931-12-1119. новембар 1926. Oкеанија 25.215.000
  Бахами 1973-07-1010. јули 1973. Кариби 402.576
  Бангладеш 1972-04-1818. април 1972.[7] Јужна Азија 165.867.307
  Барбадос 1966-11-3030. новембар 1966. Кариби 286.618
  Белизе 1981-09-2121. септембар 1981. Средња Америка 379.636
  Боцвана 1966-09-3030. септембар 1966. Јужна Африка 2.377.831
  Брунеј 1984-01-011. јануар 1984. Југоисточна Азија 439.022
  Камерун 1995-11-1313. новембар 1995.[8] Средња Африка 24.836.674
  Канада 1931-12-1119. новембар 1926. Северна Америка 36.885.861
  Кипар 1961-03-1313. март 1961.[9] Евроазија 1.197.667
  Доминика 1978-11-033. новембар 1978. Кариби 72.975
  Есватини 1968-09-066. септембар 1968. Јужна Африка 1.336.933
  Фиџи 1970-10-1010. октобар 1970. Oкеанија 909.024
  Габон 2022-06-2525. јун 2022. Средња Африка 2.233.272
  Гамбија 1965-02-1818. фебруар 1965. Западна Африка 2.155.958
  Гана 1957-03-066. март 1957. Западна Африка 29.088.849
  Гренада 1974-02-077. фебруар 1974. Кариби 107.894
  Гвајана 1966-05-2626. мај 1966. Јужна Америка 773.808
  Индија 1947-08-1515. август 1947. Јужна Азија 1.353.014.094
  Јамајка 1962-08-066. август 1962. Кариби 2.819.888
  Кенија 1963-12-1212. децембар 1963. Источна Африка 49.167.382
  Кирибати 1979-07-1212. јули 1979. Океанија 117.636
  Лесото 1966-10-044. октобар 1966. Јужна Африка 2.199.492
  Малави 1964-07-066. јули 1964. Источна Африка 18.558.768
  Малезија 1957-08-3131. август 1957. Југоисточна Азија 31.505.208
  Малдиви 9. јул 1982. Јужна Азија 515.696
  Малта 1964-09-2121. септембар 1964. Западна Европа 422.212
  Маурицијус 1968-03-1212. март 1968. Источна Африка 1.286.240
  Мозамбик 1995-11-1313. новембар 1995.[10] Источна Африка 29.977.238
  Намибија 1990-03-2121. март 1990. Јужна Африка 2.600.857
  Науру 1968-11-01†1. новембар1968. Океанија 10.387
  Нови Зеланд 1931-12-1119. новембар 1926. Oкеанија 4.609.755
  Нигерија 1960-10-011. октобар 1960. Западна Африка 194.615.054
  Пакистан 1947-08-1414. август 1947. Јужна Азија 199.031.265
  Папуа Нова Гвинеја 1975-09-1616. септембар 1975. Oкеанија 8.034.630
  Руанда 2009-11-2929. новембар 2009.[11] Источна Африка 12.322.920
  Сент Китс и Невис 1983-09-1919. септембар 1983. Кариби 56.632
  Света Луција 1979-02-2222. фебруар 1979. Кариби 189.000
  Сент Винсент и Гренадини 1979-10-2727. октобар 1979. Кариби 109.501
  Самоа 1970-08-2828. август 1970. Oкеанија 196.954
  Сејшели 1976-06-2929. јун 1976. Источна Африка 98.248
  Сијера Леоне 1961-04-2727. април 1961. Западна Африка 6.818.117
  Сингапур 1965-10-15†9. август 1966. Југоисточна Азија 5.889.117
  Соломонска Острва 1978-07-077. јули 1978. Океанија 614.497
  Јужноафричка Република 1931-12-1119. новембар 1926. Јужна Африка 56.007.479
  Сри Ланка 1948-02-044. фебруар 1948. Јужна Азија 20.979.811
  Танзанија 1961-12-099. децембар 1961. Источна Африка 57.790.062
  Того 2022-06-2525. јун 2022. Западна Африка 8.608.444
  Тонга 1970-06-044. јун 1970. Oкеанија 107.228
  Тринидад и Тобаго 1962-08-3131. август 1962. Кариби 1.376.801
  Тувалу 1978-10-011. октобар 1978. Oкеанија 10.116
  Уганда 1962-10-099. октобар 1962. Источна Африка 42.288.962
  Уједињено Краљевство 1931-12-1119. новембар 1926. Западна Европа 65.746.853
  Вануату 1980-07-3030. јули 1980. Oкеанија 279.953
  Замбија 1964-10-2424. октобар1964. Источна Африка 17.470.471

Бившe чланице уреди

Држава Датум придружења Континент Датум напуштања
  Република Ирска 19. новембар 1926. Европа 18. април 1949.
  Зимбабве октобар 1980. Африка 7. децембар 2003.

Распуштене чланице уреди

Бивша држава Датум придружења Континент Распуштена Касније се поново придружује као Напомене
  Малаја 31. август 1957. Азија/Океанија 31. јул 1963.[12]   Малезија Реформисана као Федерација Малезије са Сингапуром (постала одвојена чланица 1965. године), Сабахом и Сараваком.
  Доминион Њуфаундленд 19. новембар 1926. Северна Америка 31. март 1949.   Канада Једна од оригиналних доминиона у време Балфорове декларације из 1926. године и Вестминстерског статута из 1931. године.[13]
  Тангањика 9. децембар 1961. Африка 26. април 1964.   Танзанија Две државе су заједнички формирале Танзанију 26. априла 1964.[14]
  Занзибар 10. децембар 1963.

Потенцијалне чланице уреди

Држава Датум придружења Континент Становништво Напомене
  Сомалиленд 2009.[15] Африка ~3.500.000[F] Сомалиланд је непризната самопроглашена држава, међународно призната као део Сомалије. Поднела је захтев за придруживање Комонвелту под статусом посматрача.
  Судан 2009.[16] Африка 42.425.989 Судан је био кондоминијум Уједињеног Краљевства и Египта познат као Англо-египатски Судан, али је, у пракси, структура кондоминијума обезбедила потпуну британску контролу над Суданом до независности 1956. године. Судан је изразио интересовање за придруживање Комонвелту.[17]
  Јужни Судан 2011.[18] Африка 13.670.642 Независност од Британије стекла је као део Судана 1956. године, док је независност од Судана стекла 2011.[19]
  Суринам[20] 2012. Јужна Америка 555.934
  Бурунди [21] 2013. Африка 10.524.117
  Зимбабве 2018.[22] Африка 16.150.362 Датума 15. маја 2018, председник Мнагагва поднео је захтев за поновно чланство Зимбабвеа у Комонвелту.

^ F. Број становника се заснива на проценама из 2014. године.

Остали кандидати уреди

Остале државе које су изразиле интересовање за придруживање Комонвелту током година су Алжир, Бахреин,[17] Камбоџа, Египат, Еритреја, Израел,[23] Либија, Мадагаскар, Непал,[24][25] Палестина, Сједињене Државе и Јемен.[16][26]

Неке државе и региони такође би се могли придружити Комонвелту као бивши делови Британске империје, укључујући: Ирак, Јордан, Кувајт, Мјанмар, Оман, Катар, Уједињене Арапске Емирате и Хонг Конг,[27] или чак бивше британске протекторате као што су Авганистан[25] и Бутан.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Nexus Commonwealth Awards 2013”. www.nexuscommonwealthawards.org. Приступљено 28. 8. 2019. 
  2. ^ „"The Commonwealth–History–Modern Commonwealth"”. Архивирано из оригинала 11. 05. 2008. г. 
  3. ^ Kron, Josh (28. 11. 2009). „Rwanda Joins the Commonwealth”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 28. 8. 2019. 
  4. ^ „Maldives becomes 54th member of Commonwealth family”. The Commonwealth. 1. 2. 2020. 
  5. ^ „Members”. 
  6. ^ „Current world population by country. Population data for every country as of 2019”. countrymeters.info. Приступљено 28. 8. 2019. 
  7. ^ Kohen, Marcelo G. (2006). Secession. London: Cambridge University Press. стр. 122. ISBN 978-0-521-84928-9. 
  8. ^ Pondi, Jean-Emmanuel (октобар 1997). „Cameroon and the Commonwealth of Nations”. The Round Table. 86 (344): 563—570. doi:10.1080/00358539708454389. 
  9. ^ McIntyre, W. David (јануар 2000). „Britain and the creation of the Commonwealth Secretariat”. Journal of Imperial and Commonwealth History. 28 (1): 135—158. doi:10.1080/03086530008583082. 
  10. ^ Ingram, Derek (април 1996). „Commonwealth Update”. The Round Table. 85 (338): 153—165. doi:10.1080/00358539608454302. 
  11. ^ Josh Kron (29. 11. 2009). „Rwanda Joins British Commonwealth”. The New York Times. Приступљено 29. 11. 2009. 
  12. ^ Malaysia Act 1963
  13. ^ „Dominion Status”. Commonwealth of Nations. 2016. Приступљено 15. 10. 2016. 
  14. ^ „Tanzania – History”. Commonwealth Secretariat. Архивирано из оригинала 3. 9. 2008. г. Приступљено 15. 2. 2008. 
  15. ^ Somaliland on verge of observer status in the Commonwealth. Qaran News, 16 November 2009
  16. ^ а б Howden, Daniel (26. 11. 2009). „The Big Question: What is the Commonwealth's role, and is it relevant to global politics?”. The Independent. London. 
  17. ^ а б te Velde-Ashworth, Victoria (10. 10. 2005). „The future of the modern Commonwealth: Widening vs. deepening?”. Commonwealth Policy Studies Unit. Архивирано из оригинала (doc) 23. 7. 2011. г. Приступљено 16. 9. 2006. 
  18. ^ „South Sudan Launches Bid to Join Commonwealth”. gurtong.net. Архивирано из оригинала 11. 07. 2017. г. Приступљено 28. 08. 2019. 
  19. ^ South Sudan on Track to Join Commonwealth.
  20. ^ „Welcome to Allvoices”. allvoices.com. Архивирано из оригинала 25. 6. 2013. г. 
  21. ^ „Burundi Applies to Join Commonwealth to Bolster Angolophone Ties”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 13. 11. 2013. 
  22. ^ Adebayo, Bukola (21. 5. 2018). „Zimbabwe applies to re-join Commonwealth, 15 years after leaving”. CNN. 
  23. ^ „Israelis and Palestinians could join Commonwealth”. The Telegraph. 17. 12. 2006. 
  24. ^ „The Commonwealth: What’s the point of it?”. The Economist. 19. 3. 2016. Приступљено 6. 6. 2019. 
  25. ^ а б „Nepal urged to join Commonwealth”. The Himalayan Times. 19. 1. 2016. Приступљено 6. 6. 2019. 
  26. ^ Osike, Felix (24. 11. 2007). „Rwanda membership delayed”. New Vision. Архивирано из оригинала 23. 1. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2009. 
  27. ^ „The Commonwealth: Who's in the club?”. Independent. 16. 3. 2006. Приступљено 6. 6. 2019. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Државе_чланице_Комонвелта_нација&oldid=26872312”