10. фебруар

10. фебруар је четрдесет први дан у години у Грегоријанском календару. 324 дана (325 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 1258 — Монголи заузели Багдад, тадашњи центар исламског света, спалили град и побили 10.000 људи и уништили Абасидски халифат.
• 1763 — Француска, Шпанија и Велика Британија су потписале Париски мир којим је завршен Седмогодишњи рат и Француска остала без колонија у Северној Америци.
• 1824 — Симон Боливар је проглашен за диктатора Перуа.
• 1841 — Британски парламент је усвојио Акт о унији којим је укинуо скупштине Доње Канаде и Горње Канаде и образовао Провинцију Канада уместо њих.
• 1846 — Војска Британске источноиндијске компаније је поразила војску краљевства Сика у бици код Собраона, пресудној бици Првог англо-сикског рата.
• 1878 — Конвенцијом у Ел Зањону на Куби окончан десетогодишњи устанак против шпанске колонијалне власти.
• 1879 — У Великом Трнову отворено заседање првог бугарског парламента после ослобођења од Турака.
• 1891 — Заслугом чувеног српског геолога Јована Жујовића на Великој школи у Београду основано Српско геолошко друштво, једно од најстаријих научних друштава у Србији.
• 1906 — Поринут је бројни брод ХМС Дреднот, по ком је име добила цела генерација бродова и који је покренуо трку у наоружању између Велике Британије и Немачке.
• 1923 — Основан је Тексашки технолошки универзитет у Лабоку.
• 1940 — Премијерно приказана прва епизода цртаног серијала Том и Џери под називом Маца је добила отказ.
• 1942 — Амерички џез-музичар Глен Милер постао први музичар који је добио „златну плочу“ за продају милионитог примерка неке композиције, „Chattanooga Choo Choo“.
• 1947 — У Паризу потписани мировни уговори земаља-победница у Другом светском рату и бивших савезника Хитлерове Немачке.
• 1962 — Амерички пилот Френсис Гери Пауерс је у Берлину замењен за совјетског обавештајца Рудолфа Абела.
• 1964 — У судару два аустралијска ратна брода у заливу Џервис потонуо је разарач „Војаџер“, при чему је погинуло више од 80 морнара.
• 1967 — Ратификован је 25. амандман на устав САД.
• 1989 — Рон Браун је изабран за председавајућег Демократског националног комитета Демократске странке поставши први Афроамериканац на челу једне од две водеће америчке странке.
• 1996 — Рачунар IBM-а назван „Дубоко плаво“ је победио светског првака у шаху Гарија Каспарова.
• 1997 — Хрватске снаге из западног дела Мостара отворили ватру на муслимане из источног дела града који су на хрватску страну дошли да посете гробље. Две особе погинуле, а 38 рањено. Мостар у босанском рату, пошто су Срби присиљени да напусте град, 1993. подељен на муслимански и хрватски део.
• 2000 — Лидер Српске радикалне странке и потпредседник Владе Србије Војислав Шешељ оптужио независне медије да су амерички плаћеници и криминалци, чиме је најавио почетак жестоке режимске кампање против независних медија у Србији.
• 2001 — Током антивладиних протеста у Техерану у сукобу с полицијом рањено више десетина студената, око 100 ухапшено.
• 2006 —
  • Фатмир Сејдију изабран је за новог председника Косова.
  • Свечаном церемонијом у Торину су отпочеле 20. Зимске олимпијске игре.
• 2009 — Први случајни судар при хипербрзини између два цела сателита у ниској Земљиној орбити се догодио када су се сателити Иридијум-33 и Космос-2251 сударили и уништили један другог.

Рођења

• 1785 — Клод Луј Навје, француски инжењер и физичар. (прем. 1836)
• 1843 — Милутин Гарашанин, политичар и публициста. (прем. 1898)
• 1878 — Васа Стајић, политичар и књижевник, председник Матице српске. (прем. 1947)
• 1890 — Борис Пастернак, руски књижевник, нобеловац. (прем. 1960)
• 1894 — Харолд Макмилан, британски политичар. (прем. 1986)
• 1897 — Џудит Андерсон, аустралијска глумица. (прем. 1992)
• 1898 — Бертолт Брехт, немачки писац драма, позоришни теоретичар. (прем. 1956)
• 1899 — Џевдет Сунај, турски политичар и војник. (прем. 1982)
• 1901 — Стела Адлер, америчка глумица. (прем. 1992)
• 1902 — Волтер Хаузер Братен, амерички физичар. (прем. 1987)
• 1920 — Миливоје Томић, српски глумац (прем. 2000)
• 1921 — Северин Бијелић, српски и југословенски глумац. (прем. 1972)
• 1927 — Константин Бабић, композитор, професор Факултета музичке уметности у Београду. (прем. 2009)
• 1929 — Џери Голдсмит, амерички композитор. (прем. 2004)
• 1935 — Мирослав Блажевић, хрватски фудбалски тренер. (прем. 2023)
• 1936 — Велимир Лукић, књижевник, управник Народног позоришта у Београду, директор ТВ Београд. (прем. 1997)
• 1950 — Марк Спиц, амерички пливач, олимпијски рекордер.
• 1950 — Луис Доналдо Колосио, мексички политичар и економиста. (прем. 1994)
• 1952 — Ли Сјенлунг премијер Сингапура.
• 1953 — Драгољуб Ђуричић, југословенски бубњар. (прем. 2021)
• 1962 — Клиф Бартон, амерички музичар. (прем. 1986)
• 1967 — Лора Елизабет Дерн, америчка глумица.
• 1968 — Петар Поповић, шведски хокејаш српског порекла.
• 1970 — Осне Сејерштад, норвешка новинарка и књижевница.
• 1972 — Лорена Рохас, мексичка глумица и певачица. (прем. 2015)
• 1974 — Елизабет Бенкс, америчка глумица, продуценткиња и редитељка.
• 1976 — Карлос Хименез, шпански кошаркаш.
• 1981 — Ендру Џонсон, енглески фудбалер.
• 1982 — Младен Ракчевић, црногорски рукометаш.
• 1982 — Џастин Гатлин, амерички атлетичар.
• 1985 — Јонас Мачиулис, литвански кошаркаш.
• 1985 — Пол Милсап, амерички кошаркаш.
• 1986 — Џош Акојон, америчко-нигеријски кошаркаш.
• 1986 — Виктор Троицки, српски тенисер.
• 1986 — Радамел Фалкао, колумбијски фудбалер.
• 1991 — Ема Робертс, америчка глумица, манекенка и певачица.
• 1997 — Клои Грејс Морец, америчка глумица и манекенка.
• 1997 — Лили Кинг, америчка пливачица.

Смрти

• 1126 — Вилијам IX од Аквитаније, војвода Аквитаније, гроф Поатјеа и вођа Крсташког рата. (рођ. 1071)
• 1163 — Балдуин III Јерусалимски, јерусалимски краљ. (рођ. 1130)
• 1307 — Темур-кан, цар Кине. (рођ. 1265)
• 1576 — Хенри Стјуарт, лорд Дарнли, краљ Шкотске. (рођ. 1545)
• 1755 — Шарл Луј Монтескје, француски књижевник и политичар. (рођ. 1689)
• 1829 — Папа Лав XII. (рођ. 1760)
• 1837 — Александар Сергејевич Пушкин руски књижевник. (рођ. 1799)
• 1865 — Хајнрих Ленц, немачки физичар. (рођ. 1804)
• 1879 — Оноре Домије, француски графичар, сликар, вајар и карикатуриста. (рођ. 1808)
• 1891 — Соња Коваљевска, математичар, писац и борац за женска права. (рођ. 1850)
• 1912 — Џозеф Листер, британски хирург и истраживач. (рођ. 1827)
• 1913 — Константинос Циклитирас, грички атлетичар. (рођ. 1888)
• 1917 — Џон Вилијам Ватерхаус, британски сликар. (рођ. 1849)
• 1918 — Абдул Хамид II, турски султан. (рођ. 1842)
• 1923 — Вилхелм Конрад Рендген, немачки физичар. (рођ. 1845)
• 1932 — Едгар Валас, енглески писац и сценариста. (рођ. 1875)
• 1939 — Папа Пије XI. (рођ. 1857)
• 1944 — Ежен Мишел Антонијади, грчки астроном. (рођ. 1870)
• 1950 — Марсел Маус, француски социолог. (рођ. 1872)
• 1957 — Лора Инголс Вајлдер, америчка списатељица. (рођ. 1867)
• 1960 — Алојзије Степинац, загребачки надбискуп, кардинал, блаженик католичке цркве и сарадник са усташама. (рођ. 1898)
• 1979 — Едвард Кардељ, словеначки политичар. (рођ. 1910)
• 1998 — Морис Шуман, министар иностраних послова Француске. (рођ. 1911)
• 1999 — Пеко Дапчевић, генерал-пуковник, командант Прве армије ЈА. (рођ. 1913)
• 2005 — Артур Милер, амерички књижевник. (рођ. 1915)
• 2008 — Рој Шајдер, амерички филмски глумац. (рођ. 1932)
• 2014 — Ширли Темпл, америчка глумица и дипломата (рођ. 1928).
• 2014 — Ненад Лукић, српски фудбалер. (рођ. 1968)
• 2021 — Горан Даничић, српски филмски, позоришни и телевизијски глумац . (рођ. 1962)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Преподобног Јефрема Сирина
  • Преподобног Исака Сирина
  • Преподобног Паладија, пустињака сиријског
  • Преподобног Јефрема Печерског

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума