Википедија

Predsednički izbori u Srbiji 2017.

11. председнички избори у Србији

Izbori za predsednika Republike Srbije 2017. održani su 2. aprila 2017. godine.

Predsednički izbori u Srbiji 2017.
← 2012. 2. april 2017. 2022. →
Registrovano6 724 949
Izlaznost3 655 365 (54,36%)
 
Kandidat Aleksandar Vučić Saša Janković
Stranka Srpska napredna stranka Nestranačka ličnost
Koalicija SNS–SPS–SDPS–JS–PS
PUPS–SPO–PSS–SVM–ZS–BDZ–SDSS 		DS–Nova– SDU–MP–LDP
Br. glasova 2.012.788 597.728
Procenat 55,08 16,36
Rezultati predsedničkih izbora po opštinama, i u dijaspori.
  •   Aleksandar Vučić
  •   Saša Janković
  •   Milan Stamatović
  •   Izbori nisu održani
Predsednik pre izbora

Tomislav Nikolić
Nezavisan

Izabrani Predsednik

Aleksandar Vučić
Srpska napredna stranka

Sa 55,08% glasova, Aleksandar Vučić, kandidat Srpske napredne stranke, je u prvom krugu izabran za petogodišnji mandat.[1] Postao je 5. predsednik Republike Srbije (treći od samostalnosti) posle isteka petogodišnjeg mandata aktuelnom predsedniku Tomislavu Nikoliću 31. maja 2017.

Ovo su bili 11. izbori za predsednika Republike Srbije od 1990. (treći od samostalnosti), i treći izbori u kojim je pobednik na izborima pobedio u prvom krugu glasanja (prethodno na izborima 1990. i 1992).

Raspisivanje izbora uredi

Dana 2. marta 2017. predsednik Narodne skupštine Srbije Maja Gojković, raspisala je predsedničke izbore za 2. april 2017. godine.[2] Izbori su raspisani u zakonskom roku, 90 dana pre isteka mandata aktuelnom predsedniku Tomislavu Nikoliću 31. maja 2017. godine.

Glasači uredi

Pravo glasa na ovim izborima imalo je 6.724.949 građana. Izlaznost po okruzima u Srbiji (*isključujući pokrajinu Kosovo i Metohiju):

Okrug i Grad Broj glasača Izašlo(%)
Beogradski okrug (Grad Beograd) 1.620.165 915.231 (56,49%)
Južnobački okrug (Grad Novi Sad) 564.163 321.573 (57%)
Nišavski okrug (Grad Niš) 332.260 176.297 (53,06%)
Sremski okrug (Grad Sremska Mitrovica) 270.956 159.539 (58,88%)
Mačvanski okrug (Grad Šabac) 269.285 144.929 (53,82%)
Raški okrug (Grad Kraljevo) 268.451 139.326 (51,9%)
Južnobanatski okrug (Grad Pančevo) 262.261 147.312 (56,17%)
Zlatiborski okrug (Grad Užice) 255.163 142.738 (55,94%)
Šumadijski okrug (Grad Kragujevac) 254.667 140.398 (55,13%)
Rasinski okrug (Grad Kruševac) 210.206 116.454 (55,4%)
Pomoravski okrug (Grad Jagodina) 204.043 99.512 (48,77%)
Pčinjski okrug(Grad Vranje) 199.757 82.080 (41,09%)
Braničevski okrug (Grad Požarevac) 185.934 95.979 (51,62%)
Jablanički okrug (Grad Leskovac) 184.378 106.091 (57,54%)
Podunavski okrug (Grad Smederevo) 180.205 92.265 (51,2%)
Moravički okrug (Grad Čačak) 179.774 99.595 (55,4%)
Severnobački okrug (Grad Subotica) 171.379 80.308 (46,86%)
Zapadnobački okrug (Grad Sombor) 164.491 94.319 (57,34%)
Srednjobanatski okrug (Grad Zrenjanin) 160.382 83.527 (52,08%)
Kolubarski okrug (Grad Valjevo) 146.476 84.883 (57,95%)
Severnobanatski okrug (Grad Kikinda) 128.911 64.881 (50,33%)
Borski okrug (Grad Bor) 124.017 63.596 (51,28%)
Zaječarski okrug (Grad Zaječar) 104.986 53.291 (50,76%)
Pirotski okrug (Grad Pirot) 77.084 46.451 (60,26%)
Toplički okrug (Grad Prokuplje) 76.999 44.721 (58,08%)

Kandidati uredi

Kandidate za predsednika Republike mogli su da predlože registrovane političke stranke, koalicije i grupe građana, ukoliko ga overenim potpisima podrži najmanje 10.000 birača, a predlog kandidata podnosio se Republičkoj izbornoj komisiji najkasnije 12. marta u ponoć (20 dana pre dana izbora).

Redosled kandidata na izbornom listiću određen je žrebom 17. marta u 19.15 časova, a žreb je bio javan i prenosio se na javnom servisu.[3][4][5]

Br. Kandidat O kandidatu Predaja potpisa RIK-u
1.   Saša Janković Nestranački predsednički kandidat[6]
Kandidovan od strane grupe građana „Za Srbiju bez straha”
Kandidatura podržana od parlamentarnih stranaka Demokratske stranke, Nove stranke, Liberalno demokratske partije, Socijaldemokratske unije i Mađarskog pokreta, 3 narodna poslanika udruženja Građanska platforma (bivši članovi pokreta DJB), kao i nekoliko vanparlamentarnih stranaka, građanskih pokreta i inicijativa[7][8]
Zaštitnik građana Republike Srbije 2007−2017. 		Predato 17.866 potpisa RIK-u 5. marta[9], i RIK je istog dana utvrdio da je pravno valjano 17.134 potpisa.[10]
2.   Vuk Jeremić Nestranački predsednički kandidat
Predsednik „Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj”
Kandidovan od strane grupe građana „Moramo bolje”
Kandidatura podržana od parlamentarnih stranaka SDS-a, Nove Srbije, ZZS-a, NPS-a, Pokreta za preokret i ZZŠ-a.[11][12][13]
Bivši član Demokratske stranke, isključen iz stranke 2013
Bivši predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2012−2013
Bio je ministar spoljnih poslova Srbije 2007−2012.[14][15] 		Predato nešto više od 15.000 potpisa RIK-u 9. marta[16], i RIK je 10. marta utvrdio da je pravno valjano 14.360 potpisa.[17]
3.   Miroslav Parović Na čelu predsedništva Narodnog slobodarskog pokreta[18]
Prethodno predsednik vanparlamentarne stranke Treća Srbija do pretvaranja stranke u politički pokret decembra 2016, t.j. Narodni slobodarski pokret[19] 		Predato oko 10.500 potpisa RIK-u 10. marta[20], i RIK je 11. marta utvrdio da je pravno valjano 9.872 potpisa i da treba da dostavi još 154 izjave birača.[21], proglašen za kandidata 13. marta[22]
4.   Saša Radulović Lider političkog pokreta Dosta je bilo[23]
Narodni poslanik od 2016. i predsednik poslaničke grupe Dosta je bilo
Bio je ministar privrede Republike Srbije 2013−2014. 		Predato oko 11.000 potpisa RIK-u 11. marta[24], i RIK je istog dana utvrdio da je pravno valjano 10.579 potpisa.[25]
5.   Luka Maksimović (zvan Ljubiša Preletačević Beli) Lider političkog pokreta u Mladenovcu “Sarmu prob'o nisi“[26]
Kandidovan od strane grupe građana „Beli - Samo jako”
Student komunikologije
Osvojio drugi broj odborničkih mesta (posle SNS-a) u Mladenovcu na lokalnim izborima 2016. sa 21% osvojenih glasova, sa njegovom listom „Beli — Samo jako!”(osvojivši 13 od 55 odbornika)[27] 		Predato 12.700 potpisa RIK-u 12. marta[28], proglašen za kandidata 13. marta[29]
6.   Aleksandar Vučić Predsednik Srpske napredne stranke od 2012.[30]
Aktuelni predsednik Vlade Republike Srbije od 2014
Aktuelni predsednik Nikolić je odustao od ponovne predsedničke kandidature u korist Vučića[31]
Kandidatura podržana od koalicionih partnera SNS-a: SPS-a, SDPS-a, PUPS-a, JS-a, SVM-a, PS-a, SPO-a, PSS-a, ZS-a, BDZ-a i SDSS-a[11][32][33][34][35][36]
Bio je prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije 2012−2014. i ministar odbrane Srbije 2012−2013
Bio je ministar informisanja Republike Srbije 1998−2000. 		Predato 60.000 potpisa RIK-u 4. marta[37], a RIK je 5. marta utvrdio da je pravno valjano 56.516 potpisa.[38]
7.   Boško Obradović Predsednik Srpskog pokreta Dveri
Narodni poslanik od 2016. i predsednik poslaničke grupe Dveri 		Predato 11.504 potpisa RIK-u 10. marta[39], i RIK je istog dana utvrdio da je pravno valjano 11.212 potpisa.[40]
8.   Vojislav Šešelj Predsednik Srpske radikalne stranke od osnivanja 1991
Narodni poslanik, i predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke
Pravosnažno je osuđen u drugostepenoj presudi Žalbenog veća Međunarodnog rezidualnog Mehanizma za krivične tribunale u Hagu 11. aprila 2018. godine na 10 godina zatvora zbog progona Hrvata u Hrtkovcima, u Vojvodini
Bivši potpredsednik Vlade Republike Srbije 1998−2000
Bio je kandidat na izborima za predsednika Srbije 1990, na neuspelim izborima za predsednika Srbije septembra 1997, na izborima za predsednika Srbije decembra 1997, na neuspelim izborima za predsednika Srbije septembra 2002. i decembra 2002. 		Predato 14.000 potpisa RIK-u 6. marta[41], i RIK je 7. marta utvrdio da je pravno valjano 12.976 potpisa.[42]
9.   Aleksandar Popović Potpredsednik Demokratske stranke Srbije
Bio je ministar nauke i zaštite životne sredine Srbije 2004-2007. i ministar rudarstva i energetike Srbije 2007-2008. 		Predato oko 10.500 potpisa RIK-u 12. marta[43] i RIK je istog dana utvrdio da je pravno valjano 10.030 potpisa[44]
10.   Milan Stamatović Predsednik opštine Čajetina od 2004.[45]
Kandidovan od strane grupe građana „Za zdravu Srbiju - Milan Stamatović”
Bivši član Srpske narodne partije, napustivši je 16. marta 2017.[46][47]
Bio je predsednik Izvršnog saveta Skupštine opštine Čajetina 2001-2004.[48] 		Predato 13.500 potpisa RIK-u 12. marta[49], proglašen za kandidata 13. marta[22]
11.   Nenad Čanak Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine od osnivanja 1990.[50]
Narodni poslanik
Bio je predsednik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine 2000—2004. 		Predato 12.001 potpisa RIK-u 12. marta[51], proglašen za kandidata 13. marta[22]

Ponavljanje izbora 11. i 17. aprila uredi

Republička izborna komisija je 5. aprila 2017. godine donela Rešenje o ponavljanju izbora za predsednika Republike na osam biračkih mesta, na kojima je poništila glasanje. Na ponovljenim izborima za predsednika Srbije na osam biračkih mesta pravo glasa ima 9.851 birač. Izbori su ponovljeni 11. aprila i to na po jednom biračkom mestu u Kraljevu, Pančevu, Vršcu, Vrbasu, Topoli, Zrenjaninu, Bačkoj Palanci i beogradskoj opštini Zvezdara.[52]

Na biračkim mestima na kojima su poništeni izbori za predsednika Republike održanim 2. aprila, i to na biračkom mestu 178 na teritoriji grada Novog Sada, biračkom mestu 62, na teritoriji opštine Trstenik i biračkom mestu broj 75, na teritoriji grada Leskovca. Ponovno glasanje je održano u ponedeljak, 17. aprila u vremenu od 7 do 20 časova.[53]

Konačni rezultati izbora uredi

Konačni rezultati izbora za predsednika Republike, održanih 2. aprila 2017. godine i ponovljenih na osam biračkih mesta 11. aprila 2017. godine, odnosno na tri biračka mesta 17. aprila 2017. godine.

Kandidat Partija Broj glasova %
Aleksandar Vučić Srpska napredna stranka 2.012.788 55,06
Saša Janković Nezavisni kandidat 597.728 16,35
Luka Maksimović Nezavisni kandidat (satirična partija Sarmu prob’o nisi) 344.498 9,42
Vuk Jeremić Nezavisni kandidat 206.676 5,65
dr Vojislav Šešelj Srpska radikalna stranka 163.802 4,48
Boško Obradović Dveri 83.523 2,28
Saša Radulović Dosta je bilo 51.651 1,41
Milan Stamatović Nezavisni kandidat 42.193 1,15
Nenad Čanak Liga socijaldemokrata Vojvodine 41.070 1,12
dr Aleksandar Popović Demokratska stranka Srbije 38.167 1,04
Miroslav Parović Narodni slobodarski pokret 11.540 0,32
Broj i procenat nevažećih glasačkih listića 61.729 1,69
Ukupno izašlih birača 3.655.365 100
Izlaznost od ukupnog broja upisanih birača 54,34
Izvor: [54]

Reakcije uredi

Stranke opozicije su nerado priznale rezultate izbora, žaleći se na mnogobrojne neregularnosti, pre svega u toku izborne kampanje, što je Vučić odbacio.[55][56] Preliminarni rezultati izbora su već sutradan, 3. aprila, inicirali višenedeljne antirežimske proteste, koji su prerasli u najmasovnije demonstracije od svrgavanja Slobodana Miloševića 2000. godine.

Prema izveštaju OEBS-a, neizbalansirano izveštavanje medija, pritisci na birače i zaposlene u državnim institucijama i zloupotreba javnih resursa za sprovođenje kampanje su poljuljali jednakost mogućnosti u takmičenju kandidata.[57] Delegacija Saveta Evrope je identifikovala brojne nepravilnosti i nedostatke tokom izbornog procesa i tom prilikom dala preporuke Srbiji da poboljša svoju izbornu zakonsku regulativu.[58] Delegacija, takođe, navodi da na dan izbora nije bilo ograničenja za sprovođenje izbornog procesa, ali da izražava zabrinutost zbog zloupotrebe javnih resursa tokom kampanje i zbog činjenice da nisu usvojene sve preporuke Venecijanske komisije o dobroj praksi u oblasti izbora.[58] CeSID-a je ukazao da su desile brojne neregularnosti u važnim aspektima izbornog procesa, kao i da podaci govore da postoji dosta prostora za sistemsko unapređenje izbornih pravila.[59]

Situacija u medijima uredi

Evropska komisija, Amnesti internašonal, Hjuman rajts voč, Freedom House, kao i brojni istraživači i medijska udruženja su ukazali na generalne probleme u pogledu slobode medija u Srbiji nakon 2016. godine, navodeći pritiske na nezavisne medije, lažne vesti i negativne kampanje od strane prorežimskih medija.[57][60][61][62][63][64] Asošijeted pres i Reporteri bez granica izveštavaju da je tokom kampanje kandidat vladajuće koalicije bio zastupljen 10 puta više od ostalih kandidata zajedno i da su mediji, za koje navode da su pod Vučićevom kontrolom, demonizovali ostale kandidate, bez davanja prilike da odgovore na kritike i optužbe.[65][66] Organizacije koje su pratile izborni proces, CRTA i BIRODI, su naglasili da je postojala disproporcija u pogledu zastupljenosti predsedničkih kandidata u medijima, kao i da su mediji izgubili svoju kritičku ulogu i da su postali sredstvo političke propagande.[67][68] Monitoring medija tokom kampanje je pokazao da su prekršene brojne odredbe Kodeksa novinara Srbije koje se tiču istinitosti izveštavanja, nezavisnosti od pritisaka i odgovornosti novinara.[69]

U OEBS-ovom izveštaju je pomenuto da Narodna skupština, u suprotnosti sa zakonskom obavezom, nije imenovala članove nadzornog odbora koji bi bili merodavno telo koje nadzire izveštavanje medija u kampanji.[57] Delegacija Saveta Evrope je, kao i u svojim prethodnim izveštajima o Srbiji, bila izrazito kritična prema medijskom izveštavanju tokom predizborne kampanje, napominjući da problemi iz ove oblasti još nisu rešeni i da nije sproveden adekvatan nadzor kampanje.[58] Evropska komisija je u izveštaju o Srbiji 2018. pomenula da REM nije uspeo da reši probleme u neuravnoteženom izveštavanju o kandidatima.[70]

Demografska struktura birača uredi

CeSID je sproveo istraživanje o demografskoj strukturi pristalica predsedničkih kandidata. Rezultati su pokazali da su za Aleksandra Vučića glasali približno u istom odnosu muškarci i žene, sa prosečnom starošću od 55 godina usled visokog udela (42%) građana u penziji. Najveći broj glasača (41%) je završio četvorogodišnju srednju školu, a zatim radničku školu (22%), dok 21% ima obrazovanje niže od srednje škole.[59]

Za Sašu Jankovića su u nešto većoj meri glasale žene (56%), a prosečna starost birača je bila 45 godina. Najveći udeo (59%) su činili visokoobrazovani građani.[59] Za Jankovića je glasala većina birača u dijaspori.[71]

Reference uredi

  1. ^ „Aleksandar Vučić predsednik Srbije”, RTS, 2. april 2017.
  2. ^ „Maja Gojković raspisala predsedničke izbore” Blic, 2. mart 2017.
  3. ^ Raspisani predsednički izbori za 2. april, RTS, 2/3/2017
  4. ^ Redosled kandidata na izbornom listiću biće određen 17. marta, RTS, 2/3/2017
  5. ^ Redosled kandidata na glasačkom listiću, RTS, 17/3/2017
  6. ^ SLIČNOSTI I RAZLIKE Predsednički kandidati Saša Janković i Vuk Jeremić istim stavovima zbunjuju glasače
  7. ^ Saša Janković: Kandidovaću se za predsednika Srbije
  8. ^ Bivši poslanici DJB podržali Sašu Jankovića, RTS, 28/2/2017
  9. ^ [„Saša Janković predao potpise za kandidaturu | N1 Srbija[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 05. 03. 2017. g. Pristupljeno 05. 03. 2017.  Sukob URL—vikiveza (pomoć) Saša Janković predao potpise za kandidaturu | N1 Srbija]
  10. ^ RTS :: Proglašena kandidatura Saše Jankovića
  11. ^ a b Predsednički kandidati i podrška, RTS, 20/2/2017
  12. ^ „Tadić: SDS podržava Jeremića”. Rs.n1info.com. Arhivirano iz originala 16. 03. 2017. g. Pristupljeno 3. 4. 2017. 
  13. ^ „Aleksić: Narodni pokret Srbije podržava Jeremića”. Narodnipokretsrbije.rs. 20. 6. 2014. Arhivirano iz originala 27. 2. 2017. g. Pristupljeno 3. 4. 2017. 
  14. ^ PRELOMIO Jeremić odlučio da se kandiduje za predsednika Srbije
  15. ^ „Slika i prilika šta nam se dešava poslednjih 5 godina - Vuk Jeremić[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 17. 01. 2017. g. Pristupljeno 16. 01. 2017.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  16. ^ „{title}”. Arhivirano iz originala 11. 3. 2017. g. Pristupljeno 9. 3. 2017. 
  17. ^ „Proglašena kandidatura Vuka Jeremića za predsednika”. Arhivirano iz originala 10. 3. 2017. g. Pristupljeno 10. 3. 2017. 
  18. ^ „Miroslav Parović kreće u kampanju za predsedničke izbore”. Nspm.rs. Pristupljeno 3. 4. 2017. 
  19. ^ „Treća Srbija Prerasla U Narodni Slobodarski Pokret![[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 2. 2. 2017. g. Pristupljeno 24. 1. 2017.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  20. ^ „{title}”. Arhivirano iz originala 10. 3. 2017. g. Pristupljeno 10. 3. 2017. 
  21. ^ „{title}”. Arhivirano iz originala 11. 3. 2017. g. Pristupljeno 11. 3. 2017. 
  22. ^ a b v Proglašene kandidature Stamatovića, Parovića i Čanka, RTS, 13/3/2017
  23. ^ „Saša Radulović predsednički kandidat DJB”. Arhivirano iz originala 2. 3. 2017. g. Pristupljeno 2. 3. 2017. 
  24. ^ „Radulović predao potpise za kandidaturu”. B92.net. Pristupljeno 3. 4. 2017. 
  25. ^ „{title}”. Arhivirano iz originala 11. 3. 2017. g. Pristupljeno 11. 3. 2017. 
  26. ^ Beli: Za tri sata 46.000 potpisa, idemo na 100.000 - B92.net
  27. ^ POSTAO SVETSKA SENZACIJA O Belom iz Mladenovca pišu i strani mediji
  28. ^ „{title}”. Arhivirano iz originala 13. 3. 2017. g. Pristupljeno 12. 3. 2017. 
  29. ^ „RIK proglasio kandidaturu Ljubiše Preletačevića Belog | N1 Srbija”. Rs.n1info.com. Arhivirano iz originala 16. 03. 2017. g. Pristupljeno 3. 4. 2017. 
  30. ^ Predsedništvo SNS jednoglasno: Vučić kandidat za predsednika Srbije
  31. ^ Nikolić posle sastanka s Vučićem odustao od kandidature - B92.net
  32. ^ „Podrška Jedinstvene Srbije Vučiću na predsedničkim izborima”. Arhivirano iz originala 21. 2. 2017. g. Pristupljeno 20. 2. 2017. 
  33. ^ Vučićeva kandidatura doprinosi stabilnosti Srbije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. februar 2017), Pokret socijalista
  34. ^ „Mladenović: Samo Vučić garantuje jedinstvo i stabilnost”. Arhivirano iz originala 19. 2. 2017. g. Pristupljeno 18. 2. 2017. 
  35. ^ Zeleni Srbije: Snažna podrška kandidaturi Vučića, RTS, 24/2/2017
  36. ^ Zukorlić podržao Vučića: Najbolje za Bošnjake, RTS, 19/3/2017
  37. ^ RTS :: Predati potpisi za kandidaturu Vučića
  38. ^ RTS :: Proglašena kandidatura Vučića
  39. ^ „Boško Obradović predao potpise za kandidaturu | N1 Srbija”. Rs.n1info.com. 10. 3. 2017. Arhivirano iz originala 25. 03. 2017. g. Pristupljeno 3. 4. 2017. 
  40. ^ „RIK: Proglašena kandidatura Boška Obradovića”. B92.net. Pristupljeno 3. 4. 2017. 
  41. ^ RTS :: Predati potpisi za Šešeljevu kandidaturu
  42. ^ RTS :: RIK proglasio kandidaturu Vojislava Šešelja za predsednika
  43. ^ „{title}”. Arhivirano iz originala 12. 3. 2017. g. Pristupljeno 12. 3. 2017. 
  44. ^ „Proglašena kandidatura Aleksandra Popovića | N1 Srbija”. Rs.n1info.com. 13. 3. 2017. Arhivirano iz originala 05. 04. 2017. g. Pristupljeno 3. 4. 2017. 
  45. ^ [„Čajetina podržala predsedničku kandidaturu Milana Stamatovića | N1 Srbija[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 18. 01. 2017. g. Pristupljeno 16. 01. 2017.  Sukob URL—vikiveza (pomoć) Čajetina podržala predsedničku kandidaturu Milana Stamatovića | N1 Srbija]
  46. ^ Stamatović ne odustaje od predsedničke kandidature, očekuje ulazak u drugi krug
  47. ^ Milan Stamatović napustio SNP, RTS, 16/3/2017
  48. ^ Predsedništvo SNP
  49. ^ „{title}”. Arhivirano iz originala 12. 3. 2017. g. Pristupljeno 12. 3. 2017. 
  50. ^ „I Čanak kandidat za predsednika”. Arhivirano iz originala 3. 3. 2017. g. Pristupljeno 2. 3. 2017. 
  51. ^ „{title}”. Arhivirano iz originala 12. 3. 2017. g. Pristupljeno 12. 3. 2017. 
  52. ^ Ponavljanje izbora na osam biračkih mesta 11. aprila, RTS, 5/4/2017
  53. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 13. 4. 2017. g. Pristupljeno 12. 4. 2017. 
  54. ^ Konačni rezultati izbora za predsednika Republike, održanih 2. aprila 2017. godine i ponovljenih na osam biračkih mesta 11. aprila 2017. godine, odnosno na tri biračka mesta 17. aprila 2017. godine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. jul 2017), Republička izborna komisija
  55. ^ „N1: Prljava kampanja za predsedničke izbore 2017.”. Arhivirano iz originala 21. 09. 2017. g. Pristupljeno 20. 09. 2017. 
  56. ^ Dijalog.net: Pobeda čista kao suza, prljava kao kampanja
  57. ^ a b v Izveštaj OEBS/KDILjP Misije za posmatranje izbora; predsednički izbori 2. april 2007. godine (PDF). OEBS. 2017. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 01. 2019. g. Pristupljeno 17. 01. 2019. 
  58. ^ a b v Observation of the presidential election in Serbia (2 April 2017) (PDF). Savet Evrope. 2017. 
  59. ^ a b v Oko izbora 20 (PDF). CeSID. 2018. 
  60. ^ „A Cry for Help from Serbia’s Independent Media”. Freedom House=7. oktobar 2017. 
  61. ^ Serbia: Still Failing to Deliver on Human Rights: Amnesty International Submission for the UN Universal Periodic Review (PDF). Amnesty International. januar 2018. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 12. 2018. g. Pristupljeno 17. 01. 2019. 
  62. ^ Human Rights Watch, World Report 2018 (PDF). Human Rights Watch,. 9. 1. 2018. 
  63. ^ Castaldo, Antonino; Pinna, Alessandra (2017). „De-Europeanization in the Balkans. Media freedom in post-Milošević Serbia”. European Politics and Society. 19 (3): 264—281. doi:10.1080/23745118.2017.1419599. 
  64. ^ Jovanović, Srđan Mladenov (2019). „'You're Simply the Best': Communicating Power and Victimhood in Support of President Aleksandar Vučić in the Serbian Dailies Alo! and Informer”. Journal of Media Research. 11 (2): 22—42. doi:10.24193/jmr.31.2. 
  65. ^ „Major newspapers in Serbia hit stands with same front pages”. Asošijeted pres. 30. 3. 2017. 
  66. ^ „Media Ownership Monitor Serbia”. Reporters Without Borders. Pristupljeno 17. 1. 2019. 
  67. ^ Izveštaj CRTA, posmatračke misije „Građani na straži”; predsednički izbori 2017 (PDF). CRTA. 2017. 
  68. ^ Gavrilović, Zoran; Mijatović, Marina; Pavlica, Dražen (2017). Mediji, izbori i javnost 2017 (PDF). BIRODI. 
  69. ^ Gruhonjić, Dinko (2017). „(Ne)poštovanje Kodeksa novinara Srbije u kampanji za predsedničke izbore u 2017. godini”. CM: Communication and Media. 12 (40): 145—164. doi:10.5937/comman12-14614. 
  70. ^ „Serbia 2018 Report” (PDF). Evropska komisija. 17. 4. 2018. 
  71. ^ „Serbian presidential elections: The diaspora vote” (PDF). European Politics and Policy, The London School of Economics and Political Science. 26. 4. 2017. Pristupljeno 8. 1. 2018. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Председнички_избори_у_Србији_2017.&oldid=27701407”