Википедија

Skok udalj

Skok udalj u atletici sportska je disciplina, u kojoj atletičar izvodi skok iz zaleta, sa odrazom jedne noge radi postizanja što veće dužine. Postoji i skok udalj bez zaleta sa odrazom je iz mesta sa obe noge.

Skok u dalj

Istorija

uredi

Skok udalj se ubraja među najstarije atletske discipline. Kod antičkih Grka bio je jedna od disciplina u petoboju. Pri izvođenju skoka oni su se služili tzv. halterama tj malim tegovima sa držačem. Ti tegovi, od gvožđa, olova ili kamena, bili su 12 do 29 cm dugi i 1,48 do 4,63 kg teški. Za odraz im je služilo ukopano tvrdo odrazište, ispred kojeg je tle bilo prekopano i poravnano.[1]

Skok udalj u današnjem smislu pojavljuje se sredinom 19. veka u Engleskoj. U programima atletskih takmičenja u SAD, skok udalj se pojavljuje od 1868 kad se osnovan New York Atletic Club. Prvi svetski rekord od 5,80 m postigao ga je P. H. Guč P.H. Gooch na prvom takmičenju studenata Oksforda i Kembridža.[1] Taj rekord je 1874. premašio Irac Irac Dž. Lejn (J. Lane) skočivši 7,48 m. Od 1896, pošto je uvedena odskočna daska naglo se poboljšavaju rezultati u toj disciplini. S rezultatom 8,13 m postignutim 1935. Džesi Ovens (SAD) je više od 25 godina držao svetski rekord. Tek skokovima Ralfa Bostona (SAD) i Igora Ter-Ovanesjana (SSSR) granica od 8,18 m. znatnije pomerena na 8,35 m. Od 1968. svetski rekorder je Amerikanac Bob Bimon koji je postigao 8,90 na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju. U tom periodu on je i svetski rekorder u dvorani sa 8,25 m. Tek 21 jednu godinu kasnije 1991. u Tokiju današnji svetski rekorder Majk Pauel je oborio Bimonov rekord sa 8,95 m. Karl Luis je skočio preko 9 m sa prestupom, i 8,91 sa vetrom jačim od dozvoljenog, pa ti rezultati nisu priznati.

Prvi rekordu ženskoj konkurenciji od 5,16 m zabeležen je 1922. Postavila ga je Čehoslovakinja Marija Mejzlikova.

Prvi jugoslovenski registrovani rekordi su 1919. Feodor Lukač 6,38 na otvorenom i skok u dalj bez zaleta V. Ivanović 2,82 m. Istaknuti skakači i nosioci rekorda u daljem razvoju ove discipline bili su Aleksa Spahić (6,80 m) Dragutin Lazarević Cakan (7,03), S. Lenert (7,14), Marjan Urbić (7,32), Boris Brand (7,45), Branko Miler (7,60). Rekord Jugoslavije i Srbije od 1975. do danas drži Nenad Stekić sa 8,45 m. Aktuelna rekorderka Srbije je Ivana Španović sa 7,24 m.

Skok udalj u muškoj konkurenciji, je već na prvim modernim Olimpijskim igrama u Atini 1896., uvrštena u njihov program. Skok udalj za žene je uvršten u olimpijske discipline tek od 1948. u Londonu. Između 1900. u Parizu. i 1912. u Stokholmu. olimpijska disciplina je bio i skok udalj bez zaleta.

Pravila takmičenja

uredi

Skakalište

uredi

Sadašnja međunarodna pravila za atletska takmičenja priznaju samo skok u dalj sa zaletom. Ova takmičenja se izvode na skakalištu koje mora da ima zaletište sa odskočnom daskom i doskočište (jama sa peskom). Dužina zaletišta, koje je obavezno vodoravno, neograničena je, a obično iznosi 40 do 50 m. Jama za doskok treba da je široka najmanje 2,75 m, a duga najmanje 9 m. Odraz se vrši sa odskočne daske koja je ukopana u zemlju na nivou sa površinom zaletišta i jame za doskok i koja ne sme biti udaljena od jame za doskok manje od 1 metra. Ivica daske prema jami za odskok zove sa linija odraza. U odrazu, noga ne sme da dotakne tlo iza te linije. Da bi se to registrovalo neposredno iza linije odraza postavlja se daščica pokrivena plastičnom ili nekom drugom masom kako bi se video otisak noge ako takmičar prilikom skoka pređe liniju odraza. Prilikom skoka takmičar može da odskoči pre dolaska do odskočne daske, što se neće računati kao neuspeo pokušaj. Dužina skoka meri se pod pravim uglom od otiska najbližeg liniji odraza koji takmičar napravi bilo kojim delom tela u jami za doskok.

Izvođenje skoka

uredi

Tehnika skoka udalj je srazmerno jednostavna. Skakač nastoji da zaletom postigne što veću brzinu, koju odrazom pretvara u što veću dužinu skoka. Dužina zaleta zavisi od sposobnosti skakača. Za slabije takmičare, početnike i žene iznosi 25–35 m, a za bolje skakače 35–50 m. Zalet pri skoku udalj mora biti tačno izmeren i takvog ritma da u momentu odraza skakačeva noga dođe na odraznu dasku. Tačnost zaleta kontroliše se određenim brojem markica. Za bolje skakače postavljaju se dve markice. Polazna i kontrolna. Ova druga je na 6 koraka od odrazne daske. U poslednjem delu zaleta skakač se priprema za odraz. Bolji skakači smanjuju dužinu poslednjeg koraka, tako da je on 20–40 cm kraći od pretposlednjeg koraka. se pri tom postavlja na dasku celim stopalom. Čim koleno zamajne noge prođe ispod odrazne noge počinje aktivno opružanje noge i ruku. Odraz završava potpunim opružanjem zamajne noge, a projekcija kretanja tela usmerena je napred-gore. Posle faze odraza sledi faza leta. Putanja težišta skakačevog tela u vazduhu određena je odrazom i na nju skakač ne može uticati za vreme leta. Međutim, dobrim izbacivanjem nogu u doskoku, skakač može da poveća dužinu skoka.

Prema kretanju pojedinih delova tela ili položaja tela razlikuju se uglavnom tri tehike skoka udalj: zgrčena, sa uvinućem i koračna.

Svetski rekordi

uredi

Prvi svetski rekord u atletici IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1912. godine. Obaranje rekorda u skoku udalj u poslednjem periodu sve je ređe. I muški i ženski rekordi na otvorenom i dvorani stari su preko 20 godina. Trenutni rekord kod muškaraca je 8,95 metara a postigao ga je Majk Pauel iz SAD na Svetskom prvenstvu u Tokiju 30. avgusta 1991. Kod žena rekord drži Galina Čistjakova iz SSSR daljinom od 7,52 metra, a postignut je u Lenjingradu, 11. juna 1988.

Svetski rekord za muškarce u skoku udalj u dvorani je 8,79 metara a postigao ga je Karl Luis iz SAD u Njujork 27. januara 1984. Kod žena rekord drži Hajke Dreksler iz Istočne Nemačke skokom 7,37 metara u Beču, 13. februara 1988.

Muški rekordi u skoku udalj na otvorenom

uredi

Ovo je spisak svetskih i kontinentalnih rekorda u skoku udalj na otvorenom za muškarce na sajtu Svetske atletike sa stanjem na dan 16. novembar 2024.[2]

Rekordi Rezultat Atletičar Nacionalnost Mesto Datum
Svetski rekord 8,95 Majk Pauel   SAD Tokio, Japan 30. avgust 1991.
Rekordi svetskih prvenstava 8,95 Majk Pauel   SAD Tokio, Japan 30. avgust 1991.
Olimpijski rekord 8,90 Bob Bimon   SAD Meksiko Siti, Meksiko 18. oktobar 1968.
Afrički rekord 8,65 Luvo Manjonga   JAR Počefstrum, Južnoafrička Republika 22. april 2017.
Azijski rekord 8,48 Muhamed Salman Al Huvalidi   Saudijska Arabija Sotevil, Francuska 2. jul 2006.
Severnoamerički rekord 8,95 Majk Pauel   SAD Tokio, Japan 30. avgust 1991.
Južnoamerički rekord 8,73 Irving Saladino   Panama Hengelo, Holandija 24. maj 2008.
Evropski rekord 8,86 Robert Emijan   SSSR Cahkadzor, SSSR, danas Jermenija 22. maj 1987.
Okeanijski rekord 8,54 Mičel Vot   Australija Stokholm, Švedska 29. jul 2011.
Rekord Srbije 8,45 Nenad Stekić   SFRJ
(AK Crvena zvezda, Beograd)		 Montreal, Kanada 1. avgust 1975.

Ženski rekordi u skoku udalj na otvorenom

uredi

Ovo je spisak svetskih i kontinentalnih rekorda u skoku u dalj na otvorenom za žene na sajtu IAAF sa stanjem na dan 16. novembar 2024.[3]

Rekordi Rezultat Atletičarka Nacionalnost Mesto Datum
Svetski rekord 7,52 Galina Čistjakova   Sovjetski Savez Lenjingrad, SSSR 11. avgust 1988.
Olimpijski rekord 7,40 Džeki Džojner-Kersi   SAD Seul, Južna Koreja 29. septembar 1988.
Afrički rekord 7,17 Ese Brume   Nigerija Čula Vista, SAD 29. maj 2021.
Azijski rekord 7,01 Jao Vejli   Kina Đinan, Kina 5. jun 1993.
Severoamerički rekord 7,49 Džeki Džojner-Kersi   SAD Njujork, SAD 22. maj 1994.
Sestrijere, Italija 31. jul 1994.
Južnoamerički rekord 7,26 Moren Higa Magi   Brazil Bogota, Kolumbija 26. jun 1999.
Evropski rekord 7,52 Galina Čistjakova   SSSR Lenjingrad, SSSR 11. avgust 1988.
Okeanijski rekord 7,13 Bruk Straton-Buškul   Australija Čula Vista, SAD 9. jul 2022.
Rekord Srbije 7,14 Ivana Vuleta   Srbija(AK Vojvodina, N. Sad) Budimpešta, Mađarska 20. avgust 2023.

Lista 25 najboljih skakača udalj svih vremena na otvorenom

uredi
Vidi još: Razvoj svetskog rekorda u skoku udalj na otvorenom za muškarce
Rang Rezulat Vetar (m/s) Atletičar Nacionalnost Mesto Datum Ref.
1. 8,95 +0,3 Majk Pauel   SAD Tokio, Japan 30. avgust 1991. [4]
2. 8,90 +2,0 Bob Bimon   SAD Meksiko Siti, Meksiko 18. oktobar 1968.
3. 8,87* −0,2 Karl Luis   SAD Tokio, Japan 30. avgust 1991. [4]
4. 8,86 +1,9 Robert Emijan   SSSR Cagkadzor, Sovjetski Savez 22. maj 1987. [5]
5. 8,74 +1,4 Leri Majriks   SAD Indijanapolis, SAD 18. jul 1988. [6]
+2,0 Erik Valder   SAD El Paso, SAD 2. april 1994. [7]
−1,2 Dvajt Filips   SAD Judžin, SAD 7. jun 2009. [8]
8. 8,73 +1,2 Irving Sajadino   Panama Hengelo, Holandija 24. maj 2008. [9]
9. 8,71 +1.9 Ivan Pedroso   Kuba Salamanka, Španija 18. jul 1995. [10]
10. 8,69 +0,5 Tadžaj Gejl   Jamajka Doha, Katar 28. septembar 2019. [11]
11. 8,68 +1,7 Huan Migel Ečevarija   Kuba Bad Langenzalca, Nemačka 30. jun 2018. [12]
12. 8,66 +1,6 Luis Catumas   Grčka Kalamata, Grčka 2. jun 2007. [13]
13. 8,65 +1,3 Luvo Manjonga   JAR Počefstrum, JAR 22. apri 2017. [14]
-0,3 Militiadis Tentoglu   Grčka Rim, Italija 8. jun 2024. [15]
15. 8,63 +0,5 Karim Strit Tompson   SAD Linc, Austrija 4. jun 1994.
16. 8,62 +0,7 Džejms Bekford   Jamajka Orlando, SAD 5. april 1997.
17. 8,58 +1,8 Džarion Loson   SAD Judžin, SAD 3. jul 2016. [16]
18. 8,56 +1,3 Jago Lamela   Španija Torino, Italija 24. jun 1999.
+0,2 Aleksandar Menkov   Rusija Moskva, Rusija 16. avgust 2013. [17]
20. 8,54 +0,9 Luc Dombrovski   Istočna Nemačka Moskva, Sovjetski Savez 28. jul 1980.
+1,7 Mičel Vot   Australija Stokholm, Švedska 29. jul 2011. [18]
+1,2 Vejn Pikok   Jamajka Budimpešta, Mađarska 23. avgust 2023. [19]
23. 8,53 +1,2 Haime Džeferson   Kuba Havana, Kuba 12. maj 1990.
24. 8,52 +0,7 Savante Stringfelou   SAD Palo Alto, SAD 21. jun 2002.
8,52 +1,8 Džef Henderson   SAD Toronto, Kanada 22. jul 2015. [20]

*Karl Luis na Svetskom prvenstvu u Tokiju 1991. je uz vetar jači od dozvoljenog (+2,9 m/s) skočio 8,91 m. Rezultat na prvenstvu je priznat, ali rekord nije. Priznat mu je skok od 8,87 uz dozvoljenu jačinu vetra. Karl Luis je takođe skočio 8,79 m (1983), 8,79 m (1984 u dvorani), 8,76 m (1982), 8,76 m (1988), 8,75 m (1987), 8,72 m (1988), 8,71 m (1984).

Atletičari čiji skokovi nisu priznati:

uredi

Večna lista 25 najboljih skakačica udalj na otvorenom

uredi
Vidi još: Razvoj svetskog rekorda u skoku udalj na otvorenom za žene
Rang Rezulat Vetar

(m/s)

Atletičarka Nacionalnost Mesto Datum Ref.
1. 7,52 +1,4 Galina Čistjakova   SSSR Lenjingrad 11. jun 1988. [22]
2. 7,49 +1,3 Džeki Džojner Kersi   SAD Njujork 22. maj 1994. [23]
3. 7,48 +1,2 Hajke Dreksler   Istočna Nemačka Nojbrandenburg 9. jul 1988.
4. 7,43 +1,4 Anisoara Kusmir   Rumunija Bukurešt 4. jun 1983.
5. 7,42 +2,0 Tatjana Kotova   Rusija Ansi 23. jun 2002.
6. 7,39 +0,5 Jelena Belevska   SSSR Brjansk 18. jun 1987.
7. 7,37 Inesa Kravec   Ukrajina Kijev 13. jun 1992. [24]
8. 7,33 +0,4 Tatjana Lebedeva   Rusija Tula 31. jul 2004.
9. 7,31 +1,5 Jelena Hlopotnova   SSSR Alma Ata 12. septembar 1985.
−0,1 Merion Džouns   SAD Cirih 12. avgust 1998.
+1,7 Britni Ris   SAD Judžin, SAD 2. jul 2016. [25]
12. 7,30 -0,8 Malaika Mihambo   Nemačka Doha, Katar 6. oktobar 2019. [26]
13. 7,27 −0,4 Irina Merešina   Rusija Tula 31. jul 2004.
14. 7,26 A +1,8 Moren Higa Magi   Brazil Bogota 26. jul 1999.
15. 7,24 +1,0 Larisa Berežna   SSSR Granada 25. maj 1991.
16. 7,21 +1,6 Helga Radke   Istočna Nemačka Drezden 26. jul 1984. [27]
+1,9 Ljudmila Kolčanova   Rusija Soči 27. maj 2007.
18. 7,20 −0,5 Vali Jonesku Konstantin   Rumunija Bukurešt 11. avgust 1982.
+2,0 Irena Ozenka   SSSR Budimpešta 12. septembar 1986.
+0,8 Jelena Sinčukova   SSSR Budimpešta 20. jun 1991.
+0,7 Irina Mušajlova   Rusija Sankt Peterburg 14. jul 1994.
22. 7,17 +1,8 Irina Valukevič   SSSR Brjansk 18. jul 1987.
+0,6 Tijana Bartoleta   SAD Rio de Žaneiro 17. avgust 2016. [28]
1,1 Ese Brume   Nigerija Čula Vista, SAD 29. maj 2021. [29]
25. 7,16 Jolanda Čen   SSSR Moskva 30. jul 1988. [30]
−0,1 Elva Golborn   Jamajka Meksiko siti 22. maj 2004.
+1,6 Sosten Mogenara   Nemačka Vajnhajm 28. maj 2016 [31]

Lista najboljih rezultata u skoku u dalj za muškarce u dvorani

uredi

Ovo je lista atletičara koji su najdalje skakali u dalj u dvorani, sa stanjem na dan 16. novembar 2024. godine. (Napomena: neki atletičari su više puta skočili u dalj u prikazanom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat svakog atletičara.)[32]

Rang Rezultat Atletičar Datum rođenja Nacionalnost Mesto Datum
1. 8,79 Karl Luis 1. jul 1961.   SAD Njujork, SAD 27. januar 1984.
2. 8,71 Sebatijan Bajer 11. jul 1986.   Nemačka Torino, Italija 8. mart 2009.
3. 8,62 Ivan Pedroso 17. decembar 1972.   Kuba Maebaši, Japan 7. mart 1999.
4. 8,59 Miguel Pate 13. jun 1979.   SAD Njujork, SAD 1. mart 2002.
5. 8,56 Jago Lamela 1. jul 1961.   Španija Maebaši, Japan 7. mart 1999.
6. 8,55 Militiadis Tentoglu 18. mart 1998.   Grčka Beograd, Srbija 18. mart 2022.
7. 8,49 Robert Emijan 16. februar 1965.   Sovjetski Savez Lijeven, Francuska 21. februar 1987.
8. 8,46 Huan Migel Ečevarija 11. avgust 1998.   Kuba Birmingem, Ujedinjeno Kraljevstvo 2. mart 2018.
9. 8,45 Džuvon Herison 30. april 1999.   SAD Fejetvil, SAD 12. mart 2021.
10. 8,44 Lari Majriks 10. mart 1956.   SAD Lijeven, Francuska 27. januar 1990.
Majk Pauel 10. novembar 1963.   SAD Budimpešta, Mađarska 5. februar 1993.
Luvo Manjonga 8. januar 1991.   JAR Birmingem, Ujedinjeno Kraljevstvo 2. mart 2018.

Lista najboljih rezultata u skoku u dalj za žene u dvorani

uredi

Ovo je lista 10 nadaljih skokova udalj svih vremena u dvorani kod atletičarki, sa stanjem na dan 16. novembar 2024. godine. (Napomena: neke atletičarke su više puta skočile u prikazanom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat svake atletičarke.)[33]

Rang Rezultat Atletičarka Datum rođenja Nacionalnost Mesto Datum
1. 7,37 Hajke Dreksler 16. decembar 1964.   Istočna Nemačka Beč, Austrija 13. februar 1988.
2. 7,30 Galina Čistjakova 26. jul 1962.   SSSR Lipeck, SSSR 28. januar 1989.
3. 7,24 Ivana Španović 10. maj 1990.   Srbija Beograd, Srbija 5. mart 2017.
4. 7,23 Britni Ris 9. septembar 1986.   SAD Istanbul, Turska 11. mart 2012.
5. 7,20 Larisa Berežna 28. februar 1961.   SSSR Gomelj, SSSR 5. februar 1989.
6. 7,18 Tara Dejvis-Vudhol 20. maj 1999.   SAD Albukerki, SAD 16. februar 2024.
7. 7,17 Jelena Hloptonova 4. avgust 1963.   SSSR Kišinjev, SSSR 16. februar 1985.
8. 7,13 Džeki Džojner-Kersi 3. mart 1962.   SAD Atlanta, SAD 5. mart 1994.
9. 7,09 Helga Ratke 16. maj 1962.   Istočna Nemačka Berlin 24. februar 1985.
Inesa Kravec 5. oktobar 1966.   ZND Moskva, ZND 1. februar 1992.

Muški rekordi u skoku u dalj u dvorani

uredi

Ovo je spisak svetskih i kontinentalnih rekorda u skoku u dalj u dvorani za muškarce na sajtu Svetske atletike sa stanjem na dan 16. novembar 2024.[34]

Rekordi Rezultat Atletičar Nacionalnost Mesto Datum
Svetski rekord 8,79 Karl Luis   SAD Njujork, SAD 27. januar 1984.
Afrički rekord 8,44 Luvo Manjonga   Južnoafrička Republika Birmingem, Ujedinjeno Kraljevstvo 2. mart 2018.
Azijski rekord 8,27 Su Sjongfeng   Kina Nanking, Kina 11. mart 2010.
Severnoamerički rekord 8,79 Karl Luis   SAD Njujork, SAD 27. januar 1984.
Južnoamerički rekord 8,42 Irving Saladino   Panama Peanija, Grčka 13. februar 2008.
Evropski rekord 8,71 Sebastijan Bajer   Nemačka Torino, Italija 8. mart 2009.
Okeanijski rekord 8,25 Fabris Lapjer   Australija Portland, SAD 20. mart 2016.
Rekord Srbije 8,03 Strahinja Jovančević   Srbija
(AK Crvena zvezda, Beograd)		 Glazgov, Ujedinjeno Kraljevstvo 3. mart 2019.

Ženski rekordi u skoku u dalj u dvorani

uredi

Ovo je spisak svetskih i kontinentalnih rekorda u skoku u dalj u dvorani za žene na sajtu Svetske atletike sa stanjem na dan 16. novembar 2024.[35]

Rekordi Rezultat Atletičarka Nacionalnost Mesto Datum
Svetski rekord 7,37 Hajke Dreksler   Istočna Nemačka Beč, Austrija 13. februar 1988.
Afrički rekord 6,97 Čioma Adžunva   Nigerija Erfurt, Nemačka 5. februar 1997.
Azijski rekord 6,82 Đuen Jang   Kina Peking, Kina 13. mart 1992
Severoamerički rekord 7,23 Britni Ris   SAD Istanbul, Turska 11. mart 2012.
Južnoamerički rekord 6,89 Moren Higa Magi   Brazil Valensija, Španija 9. mart 2008.
Evropski rekord 7,37 Hajke Dreksler   Istočna Nemačka Beč, Austrija 13. februar 1988.
Okeanijski rekord 6,81 Nikol Boegman   Australija Barselona, Španija 12. mart 1995.
Rekord Srbije 7,24 Ivana Španović   Srbija
(AK Vojvodina, Novi Sad)		 Beograd, Srbija 5. mart 2017.

Osvajači medalja u skoku udalj na najvećim takmičenjima

uredi

Olimpijske igre

uredi

Svetska prvenstva (na otvorenom)

uredi

Svetska prvenstva (u dvorani)

uredi

Evropska prvenstva (na otvorenom)

uredi

Evropska prvenstva (u dvorani)

uredi

Razvoj rekorda u skoku udalj

uredi

Muškarci

uredi

Žene

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b Enciklopedija fizičke kulture JLZ Zagreb 1975. tom 1 pp. 84.
  2. ^ „World Athletics”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-14. 
  3. ^ „World Athletics”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-14. 
  4. ^ a b „Long Jump Result | 3rd IAAF World Championships in Athletics”. worldathletics.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-11-16. 
  5. ^ „On this day...Emmiyan jumps 8.86m in Tsakhkadzor”. European Athletics. 22. maj 2020. 
  6. ^ „Larry MYRICKS | Profile | World Athletics”. worldathletics.org. Pristupljeno 2024-11-16. 
  7. ^ „Erick Walder, Arkansas: Collegiate Athlete Hall of Fame, Class of 2022 – Collegiate Athlete Hall of Fame” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-11-16. 
  8. ^ „Phillips sails 8.74m in Eugene for best Long Jump in world since 1991 – IAAF World Athletics Tour | NEWS | World Athletics”. worldathletics.org. Pristupljeno 2024-11-16. 
  9. ^ „Saladino, mejor marca mundial del año en Hengelo - IAAF World Athletics Tour | NEWS | World Athletics”. worldathletics.org. Pristupljeno 2024-11-16. 
  10. ^ TiM (2019-02-13). „Kada je Ivan Pedroso zbog "tajanstvenog" čoveka ostao bez svetskog rekorda”. Sportska Secanja (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-11-16. 
  11. ^ „Long Jump Result | IAAF World Athletics Championships, DOHA 2019”. worldathletics.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-11-16. 
  12. ^ Mulkeen, Jon (30. 6. 2018). „Echevarria extends long jump world lead to 8.68m in Bad Langensalza”. IAAF. Pristupljeno 24. 7. 2018. 
  13. ^ „Louis TSATOUMAS | Profile | World Athletics”. worldathletics.org. Pristupljeno 2024-11-16. 
  14. ^ „Long Jump Results”. asaseniors.co.za. 22. 4. 2017. Arhivirano iz originala 29. 6. 2017. g. Pristupljeno 22. 4. 2017. 
  15. ^ „European Athletics Championships | Results | World Athletics”. worldathletics.org. Pristupljeno 2024-11-16. 
  16. ^ Jordan, Roy (4. 7. 2016). „Six world leads on third day of US Olympic Trials”. IAAF. Pristupljeno 4. 7. 2016. 
  17. ^ „FINAL | Long Jump | Results | Moskva (Luzhniki) 2013 | World Athletics Championships”. worldathletics.org. Pristupljeno 2024-11-16. 
  18. ^ „Mitchell Watt”. Australian Olympic Committee (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-11-16. 
  19. ^ „Long Jump Men - Qualification” (PDF). World Athletics. 23. 8. 2023. 
  20. ^ „Henderson jumps world-leading 8.52m at Pan American Games | REPORT | World Athletics”. worldathletics.org. Pristupljeno 2024-11-16. 
  21. ^ „Long Jump - women - senior - outdoor”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-14. 
  22. ^ „Galina CHISTYAKOVA | Profile | World Athletics”. worldathletics.org. Pristupljeno 2024-11-16. 
  23. ^ „Jackie Joyner-Kersee | Biography, Heptathlon, Olympics, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). 2024-11-04. Pristupljeno 2024-11-16. 
  24. ^ „Inessa KRAVETS | Profile | World Athletics”. worldathletics.org. Pristupljeno 2024-11-16. 
  25. ^ Jordan, Roy (3. 6. 2016). „Reese’s big leap highlights early action at US Olympic Trials”. IAAF. Pristupljeno 18. 7. 2018. 
  26. ^ „Long Jump Women - Final” (PDF). World Athletics. 6. 10. 2019. 
  27. ^ „14,46 Meter – eine Zahl bestimmt das Leben der Helga Radtke - LVMV”. lvmv.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2024-11-16. 
  28. ^ „Women's Long Jump Results” (PDF). Rio 2016 official website. 17. 8. 2016. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 9. 2016. g. Pristupljeno 18. 8. 2016. 
  29. ^ „Brume and Malone break records in Chula Vista | REPORTS | World Athletics”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-14. 
  30. ^ „Yolanda CHEN | Profile | World Athletics”. worldathletics.org. Pristupljeno 2024-11-16. 
  31. ^ „Long Jump Results”. lalive.de. 28. 5. 2016. Arhivirano iz originala 18. 07. 2018. g. Pristupljeno 18. 7. 2018. 
  32. ^ „Long Jump - men - senior - indoor”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-15. 
  33. ^ „Long Jump - women - senior - indoor”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-14. 
  34. ^ „World Athletics”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-15. 
  35. ^ „World Athletics”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-15. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Скок_удаљ&oldid=28856001”