Википедија

Srpska kulturna bašta

врт у Кливленду, Охајо, САД, део Кливлендских културних башти

Srpska kulturna bašta (engl. Serbian Cultural Garden) vrt je u Rokfelerovom parku u Klivlendu, američka država Ohajo, i deo je Klivlendskih kulturnih bašti (engl. Cleveland Cultural Gardens). Bašta ima veliki značaj jer oslikava srpski etnos u ovoj zemlji i mesto je okupljanja Srba u Klivlendu i iz cele Amerike.[1][2][3][4] O Bašti je najveći broj reportaža napisao novinar, publicista i književnik Ivan Kalauzović Ivanus, koji je i autor himne „Cvetovi iz klivlendske bašte”[5] i monografije „Srpska kulturna bašta u Klivlendu”.[6]

Srpska kulturna bašta
Srpska kulturna bašta
Položaj
Mesto 780 Martin Luther King Jr Dr, Klivlend, Ohajo 44108
Država Sjedinjene Američke Države
Koordinate 41° 31′ 30″ S; 81° 37′ 22″ Z / 41.525° S; 81.622778° Z / 41.525; -81.622778
Karakteristike
Tip parka gradski park
Zaštita i posećenost
Staratelj Aleks Mačeski
Godina izgradnje 2008
Otvoren 2008
Ostalo
Veb prezentacija serbianculturalgarden.org

Izgled i sadržaji

uredi
 
Ikona Svetog Save

Bašta Srbije se nalazi na placu br. 32 na adresi 780 Martin Luther King Jr Dr, tačnije na zapadnoj strani te ulice, severno od nadvožnjaka St. Clair Ave. Čini je centralna terasa, sa kojom su meandarskim stazama, pod srpskom zastavom i krošnjama drveća bukve i hrasta, povezane ostale, sporedne terase. U sredini centralne terase su mermerna kocka sa četiri velika slova „S”, koja predstvlja srpski grb, i polukružna betonska sedišta, na kojima je na srpskom i engleskom jeziku napisano „Samo sloga Srbina spasava” i nad kojima se izdiže bronzana ikona prvog srpskog arhiepiskopa Svetog Save, koja je u Bašti od 9. septembra 2009. Mermernu kocku tlom okružuje mozaik od oblutaka, reprodukcija mozaika iz Hilandara, Pećke patrijaršije i Žiče.[7]

U Bašti se nalazi dvanaest bisti srpskih velikana, i to:

  • Bista Mileve Marić, matematičarke i prve supruge Alberta Ajnštajna. Potekla je iz bogate titelske porodice, a školovala se kao jedina žena u šestočlanoj studentskoj grupi ciriške Federalne politehničke škole. Sahranjena je na groblju Nordhajm, a njena bista u Bašti Srbije je bila prva ženska skulptura i prvi spomenik posvećen njoj u SAD.[7][11][12][13]
  • Bista Stevana Stojanovića Mokranjca, kompozitora, pedagoga i akademika, jedne od najistaknutijih ličnosti srpske muzike na prelazu iz XIX u XX vek. Rodno mesto mu je Negotin, a poreklom je iz Prilepa. Mokranjčevo najslavnije delo su „Rukoveti”, ciklus od petnaest rapsodija zasnovanih na folkloru. Posmrtni ostaci su mu sahranjeni u Beogradu.[7]
  • Bista Desanke Maksimović, pesnikinje, profesorke književnosti i članice SANU. Na postamentu biste u Klivlendu je između ostalog zapisano da „njen rad naglašava praštanje, saosećajnost i ljubav”. Rođena je u selu Divci kod Valjeva. Dobitnica je mnogih nagrada, a generacije je najviše pamte po pesmama „Strepnja” i „Krvava bajka”. Sahranjena je u zavičaju.[16]

Galerija

uredi
Biste u Srpskoj kulturnoj bašti
  •  
    Petar I Karađorđević
  •  
    Petar II Petrović Njegoš
  •  
    Nikola Tesla
  •  
    Mihajlo Idvorski Pupin
  •  
    Milutin Milanković
  •  
    Mileva Marić
  •  
    Vuk Stefanović Karadžić
  •  
    Stevan Stojanović Mokranjac
  •  
    Nadežda Petrović
  •  
    Desanka Maksimović
  •  
    Jovan Dučić
  •  
    Novak Đoković

Istorija

uredi
 
Martin Luther King Jr. Dr., Klivlend, Ohajo (nedaleko od Srpske kulturne bašte)
 
Aleks Mačeski, osnivač i staratelj Bašte
Fondacija za očuvanje balkanskog nasleđa
Balkan Heritage Preservation Foundation
Datum osnivanja23. jun 2006
TipNevladina i neprofitna, 501 (c)(3)
Lokacija  Sjedinjene Američke Države
Sedište7803 Brookpark Rd, Parma, Ohajo 44129
Službeni jeziciEngleski
DirektorVilijam Dž. Kalbertson
Glavni organUpravni odbor

Klivlendske kulturne bašte prostiru se na 276 jutara Rokfelerovog parka, građenog od 1896. do 1900, duž Bulevara Martina Lutera Kinga i Istočnog Bulevara u Klivlendu. Simbol su mira i kulturne različitosti. Prva klivlendska kulturna bašta bila je posvećena Vilijamu Šekspiru i nastala je 14. aprila 1916. inicijativom novinara Lia Vajdentala. Njegovu viziju stvaranja multietničke parkovske oaze grada u koji su se naseljavali pripadnici svih nacionalnosti oživotvorio je arhitekta Ernest Boudič, pa je Šekspirova bašta postala Britanska. Šesti vrt po redu 1932. je posvećen Sloveniji, a kasnije je prerastao u Jugoslovensku baštu. Danas ih je ukupno trideset tri i tu nije kraj, jer se broj bašti blagovremeno povećava.[19] „Lepeza kultura, tradicija, trpeza, navika, jezika, otelotvorena je u vidu Kulturnih bašti, u jedinstvenoj konfederaciji vrtova, prirodnog vitraža koji je refleksija istorije, rasta i razvoja Klivlenda i cele Amerike. [...] Nigde, sem u Kulturnim baštama Klivlenda, nećete videti veliku Gandijevu statuu u ulici nazvanoj po Martinu Luteru Kingu.”[7] Krilatica koja ističe svrhu postojanja Klivlendskih kulturnih bašti glasi „Mir kroz uzajamno razumevanje”, što se naročito vidi za vreme festivala „Dan jedinstvenog sveta” (engl. One World Day), kojeg su Bašte stecište od samog početka njegovog održavanja 1945. „To je praznik veličanja bogatstva klivlendske kulturne baštine, dan koji najbolje opisuje moto ovih vrtova. [...] Šarenolika Parada zastava, obilazak bašti, degustacija autentičnih nacionalnih jela, razni kulturni sadržaji, samo su neke od aktivnosti koje ga upotpunjuju.”[7]

Osnivanje Bašte Srbije

uredi

Raspadom SFRJ, postojanje bašte posvećeno toj zajednici je izgubilo smisao, pa je napuštanjem Srbije i Hrvatske ona nanovo postala Slovenačka. Bista Petra II Petrovića Njegoša takođe je sklonjena iz Bašte da bi sačekala neka druga vremena. Javila se potreba za formiranjem Bašte Srbije, ali to se nije desilo još mnogo godina potom. Tek u proleće 2006, Aleks Mačeski, tada izdavač, predsednik i glavni izvršni direktor „Plejn dilera”, glavnog lista Klivlenda i najvećih novina u Ohaju, a danas preduzetnik i počasni konzul Republike Srbije u Ohaju,[20][21] pokrenuo je inicijativu za sakupljanje donacija za izgradnju Bašte Srbije, inspirisanu maticom i njenom kulturom. Sredstva su prikupljana kroz Fondaciju za očuvanje balkanskog nasleđa.[1][2][3][7]

Kada je cilj postignut, javnosti je prezentovana nova Srpska kulturna bašta na velikoj ceremoniji 5. oktobra 2008. Toj svečanosti, koju su obeležili govori važnih ličnosti, nastup Srpskog muškog hora „Kosovo” i folklorni ples baštenskim meandrima, prisustvovali su delegati Vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkve, senator iz Ohaja Džordž Vojnovič, gradonačelnik Klivlenda Frenk Džekson, lideri srpskog rasejanja i mnogi drugi. Njegoševa bista je konačno našla svoje stalno mesto, a narednih godina Bašta je obogaćena još sa deset statua znamenitih ljudi srpske istorije: Petra I Karađorđevića, Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Milutina Milankovića, Mileve Marić, Vuka Stefanovića Karadžića, Stevana Stojanovića Mokranjca, Nadežde Petrović, Desanke Maksimović i Jovana Dučića. Svaka bista ima svoju malu terasu i betonske klupe za odmor.[1][2][3][7] Srpsku kulturnu baštu je 2009. posetio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.[22]

Krajem avgusta 2014, iz Bašte je ukradena bista Nikole Tesle.[23] Ipak, brzom reakcijom dobrotvora i Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, obezbeđena su sredstva za novu. Među donatorima bila je i Beogradska filharmonija.[24][25]

 
Plaketa pod drvetom koje je posvećeno Aleksu Mačeskom

Održavanje Bašte Srbije

uredi

O Srpskoj kulturnoj bašti se u svakom pogledu stara njen osnivač Aleks Mačeski, a u tome mu svesrdno pomaže njegov sin Leks. Svakog jula, Mačeski priređuje donatorski „Srpski golf izlet” (engl. Serbian Golf Outing), da bi obezbedio sredstva za održavanje i postavljanje novih skulptura u Bašti.[26] Leks obilazi Baštu vikendom, kako bi se uverio da je sve u redu. U čast Aleksa Mačeskog, Klivlendski savet za svetska pitanja je septembra 2010. u Bašti zasadio drvo i postavio odgovarajuću plaketu pod njim nedaleko od centralne terase.[7][27]

Srbi u Klivlendu

uredi
 
Višejezični poster u Klivlendu 1917.

Grad Klivlend, smešten na ušću reke Kajahoga u jezero Iri, poznat je kao američki „šumski grad” i „grad parkova”. U njemu su svoj dom našli pripadnici preko sto dvadeset nacija. Prvi Srbin u Klivlendu bio je Lazar Krivokapić, poreklom iz Crne Gore, koji je ovde došao 1893. Njegov primer pratili su Srbi iz Like, sa Banije i Korduna, iz Bačke, Banata, Dalmacije i Crne Gore. Avenije Hamilton i St. Clair bile su gusto naseljene Srbima. Prema procenama, u vreme Prvog svetskog rata u Klivlendu ih je živelo oko hiljadu, a između 1949. i 1952. došlo ih je još sedamsto. Većina njih se kasnije preselila u jugozapadna predgrađa. Između šezdesetih i sredine osamdesetih godina XX veka zabeleženi su veliki talasi doseljavalja Srba iz bivše Jugoslavije. Danas je srpski jezik široko rasprostranjen, a kulturne aktivnosti česte, iako Srbi ne čine značajan deo ukupne populacije Klivlenda.[4][7]

Džordž Vojnovič, sin arhitekte Džordža S. Vojnoviča, poreklom Kordunaša, koji je dao svoj doprinos nastanku Jugoslovenske kulturne bašte, bio je gradonačelnik Klivlenda od 1980. do 1989, a potom guverner savezne države Ohajo od 1991. do 1998. i senator iz Ohaja od 1999. do 2011. godine.[7]

Cvetovi iz klivlendske bašte

uredi

U leto 2016. Dečji hor „Sveti Sava” iz Klivlenda, u koji su učlanjena deca srpskog porekla rođena u Americi, snimio je pod vođstvom prof. dr Nade Martinović i na inicijativu i stihove novinara i publiciste Ivana Kalauzovića Ivanusa pesmu „Cvetovi iz klivlendske bašte”, koja je dobila i video-spot i postala himna hora. Njeni stihovi pominju Svetog Savu i sve srpske velikane koji su u trenutku pisanja imali svoju bistu u Srpskoj kulturnoj bašti.[28][29] Himna je premijerno izvedena na američkoj televiziji „Foks” (Fox) i u okviru „Dana jedinstvenog sveta”, zatim na australijskom radiju „Es-Bi-Es” (SBS),[30] a u Srbiji na Radio Beogradu[31] i Radio-televiziji Srbije[32] iste godine.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b v „Serbian Garden” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. avgust 2021), Cleveland Cultural Gardens Federation. Posećeno: 28. juna 2021.
  2. ^ a b v „About Serbian Cultural Garden”, Serbian Cultural Garden. Posećeno: 28. juna 2021.
  3. ^ a b v „Serbian Cultural Garden”, ClevelandPeople.com, jun 2015. Posećeno: 28. juna 2021.
  4. ^ a b „Serbian Cultural Garden”, Cleveland Historical, 6. januar 2011. Posećeno: 28. juna 2021.
  5. ^ Petković Laković, G., ur. (2020). Zašto smo otišli 2 – Na raskrsnici. Beograd: Svet knjige. str. 79—86. ISBN 978-86-7396-729-5. 
  6. ^ Kalauzović, I. (2024). Srpska kulturna bašta u Klivlendu. Niš: Impressions. ISBN 978-86-82470-01-4. 
  7. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj „Srpski cvetovi u klivlendskoj bašti”, RTS, 3. septembar 2015 / Preuzet članak Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. avgust 2021), Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu MSP RS, 4. septembar 2015. Posećeno: 28. juna 2021.
  8. ^ a b „Busts of Nikola Tesla and Vuk Karadžic in Serbian Cultural Garden”, ClevelandPeople.com, jun 2015. Posećeno: 28. juna 2021.
  9. ^ „Nova bista u Bašti Srbije u Klivlendu”, RTS, 17. avgust 2017. Posećeno: 28. juna 2021.
  10. ^ „Milutin Milanković ovekovečen u Klivlendu”, RTS, 11. septembar 2017 / Preuzet članak, Ogledalo (Serbian Mirror), Čikago, septembar 2017. Posećeno: 28. juna 2021.
  11. ^ „Aleks Mačeski i Uprava za dijasporu podižu bistu Mileve Marić u Ohaju”, RTS, 22. maj 2016 / Preuzet članak, Ogledalo (Serbian Mirror), Čikago, jun 2016. Posećeno: 28. juna 2021.
  12. ^ „Postavljena bista Mileve Marić u Klivlendu”, RTS, 21. jun 2016 / Preuzet članak Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. avgust 2021), Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu MSP RS, 21. jun 2016 / Preuzet članak, Ogledalo (Serbian Mirror), Čikago, jul 2016. Posećeno: 28. juna 2021.
  13. ^ „Ivan Kalauzović o klivlendskoj bisti Mileve Marić za Radio Beograd 1”, SoundCloud, 23. jun 2016. Posećeno: 28. juna 2021.
  14. ^ „Bista Nadežde Petrović u Klivlendu”, RTS, 19. avgust 2018 / Preuzet članak Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. jul 2021), Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu MSP RS, 20. avgust 2018. Posećeno: 28. juna 2021.
  15. ^ „Nadezda Petrovic Bust Dedication”, ClevelandPeople.com, avgust 2018. Posećeno: 28. juna 2021.
  16. ^ „Desanka Maksimović u klivlendskom vrtu”, RTS, 27. jul 2021. Posećeno: 28. jula 2021.
  17. ^ „Pismo iz Klvilenda”, RTS, 14. jul 2021. Posećeno: 27. jula 2021.
  18. ^ „Ohajo: Bista Novaka Đokovića u Srpskoj kulturnoj bašti u Americi”. RTS. Pristupljeno 22. 9. 2022. 
  19. ^ „Cleveland Cultural Gardens”, Encyclopedia of Cleveland History, Case Western Reserve University. Posećeno: 29. juna 2021.
  20. ^ Biografija Aleksa Mačeskog na veb-sajtu Klivlendske međunarodne kuće slavnih, Posećeno: 29. juna 2021.
  21. ^ „The Honorable Alex Machaskee: ’Don’t Be Afraid to Tell People You are a Serbian and a Serbian Orthodox Christian’”, Američki Srbobran, 18. novembar 2020.
  22. ^ „Serbian President Boris Tadic in Cultural Garden”, ClevelandPeople.com, septembar 2009. Posećeno: 29. juna 2021.
  23. ^ „Nikola Tesla statue stolen from Cleveland's Rockefeller Cultural Gardens”, Cleveland.com, 28. avgust 2014. Posećeno: 29. juna 2021.
  24. ^ „Filharmonija nastupa za bistu Nikole Tesle”, RTS, 22. septembar 2014. Posećeno: 29. juna 2021.
  25. ^ „Belgrade Philharmonic Orchestra in Cleveland”, ClevelandPeople.com, oktobar 2014. Posećeno: 29. juna 2021.
  26. ^ „Golf for the Garden”[mrtva veza], Američki Srbobran, 4. jun 2014. Posećeno: 29. juna 2021.
  27. ^ „Alex Machaskee Tree in Serbian Cultural Garden”, ClevelandPeople.com, septembar 2010. Posećeno: 29. juna 2021.
  28. ^ „Himna srpskog dečjeg hora osvaja Ameriku”, RTS, 13. septembar 2016, Posećeno: 30. juna 2021.
  29. ^ „Preslatko: Pogledajte nastup Dečjeg hora ’Sveti Sava’ iz Klivlenda”, Večernje novosti, 23. septembar 2016, Posećeno: 30. juna 2021.
  30. ^ „In the Serbian Cultural Garden in Cleveland”, Es-Bi-Es, 26. septembar 2016, Posećeno: 30. juna 2021.
  31. ^ „Večeras zajedno”, Radio Beograd 1, 14. oktobar 2016, Posećeno: 30. juna 2021.
  32. ^ „Magazin Srbije na vezi”, RTS, 26. oktobar 2016, Posećeno: 30. juna 2021.

Literatura

uredi
  • Petković Laković, G., ur. (2020). Zašto smo otišli 2 – Na raskrsnici. Beograd: Svet knjige. str. 79—86. ISBN 978-86-7396-729-5. 
  • Kalauzović, I. (2024). Srpska kulturna bašta u Klivlendu. Niš: Impressions. ISBN 978-86-82470-01-4. 
  • Kalauzović, I. (2024). Enciklopedija nacionalne dijaspore. Niš: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1. 

Spoljašnje veze

uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Српска_културна_башта&oldid=27520159”