Stane Potočar

Stane Potočar — Lazar (Mirna Peč, kod Dolenjske, 27. april 1919 — Ljubljana, 5. decembar 1997), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik JNA i narodni heroj Jugoslavije. U periodu od 15. oktobra 1972. do 10. jula 1979. godine obavljao je funkciju Načelnika Generalštaba Jugoslovenske narodne armije.

stane potočar
Stane Potočar Lazar
Lični podaci
Datum rođenja	(1919-04-27)27. april 1919.
Mesto rođenja	Mirna Peč, kod Dolenjske, Kraljevstvo SHS
Datum smrti	5. decembar 1997.(1997-12-05) (78 god.)
Mesto smrti	Ljubljana, Slovenija
Profesija	vojno lice
Delovanje
Član KPJ od	1942.
Učešće u ratovima	Aprilski rat Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska narodna armija 1941 — 1979.
Čin	general-pukovnik
U toku NOB	komandant 31. divizije komandant 9. korpusa NOVJ
Načelnik Generalštaba JNA
Period	1972 — 1979.
Prethodnik	Viktor Bubanj
Naslednik	Branko Mamula
Heroj
Narodni heroj od	4. septembra 1953.
Odlikovanja	Orden jugoslovenske zastave

Biografija

Rođen je 27. aprila 1919. godine u Mirnoj Peči, kod Dolenjske, u seljačkoj porodici. Osnovnu školu pohađao je u rodnom mestu. Posle završenog šestog razreda pošao je na kasapinski zanat u Ljubljanu i u isto vreme pohađao trogodišnju zanatsku školu. Godine 1934, vratio se kući i radio kod brata u kasapnici.

Godine 1936, javio se u Podoficirsku mornaričku školu, ali ga je lekarska komisija odbila zbog neke srčane mane. Godinu dana potom, radio je kao kasapinski pomoćnik u Novom Mestu. Godine 1937. vratio se kući, sve dok 1940. nije pozvan je u Jugoslovensku vojsku, u konjički eskadron garde, gde je završio Trupnu podoficirsku školu Jugoslovenske vojske.

Narodnooslobodilačka borba

Kapitulacija Jugoslavije zatekla ga je u Beogradu, odakle je uspeo da se vrati kući. Ubrzo je stupio u Osvobodilnu frontu. Bio je član odbora OF u Mirnoj Peči. Okružni odbor OF Novo Mesto zadužio ga je za prebacivanje materijala partizanskim jedinicama.

U partizane je otišao 15. marta 1942. godine, pridruživši se borcima u Krškom odredu. Toga dana je primljen i za člana Komunističke partije Jugoslavije. U početku je bio zamenik vodnika u Prvoj četi Drugog bataljona Krškog odreda. Nakon formiranja brigade „Matija Gubec“, 23. septembra 1942. godine na Trebelnom kod Mirne Peči, postao je komandant Trećeg bataljona brigade „Matija Gubec“.

Za kratko vreme je učestvovao u borbama, kao što je bio napad na belogardističko uporište Ajdovec 11. i 12. decembra 1942. i uništenje fašističke posade u Dobu 26. i 27. decembra. Štab brigade je 2. januara 1943. predložio Glavnom štabu Slovenije jedanaest boraca i oficira za odlikovanje, među kojima i Potočara. Dana 20. februara, postao je zamenik komandanta, a sredinom jula 1943, komandant brigade „Matija Gubec“.

Od 24. do 27. jula, Gupčeva, Tomšičeva, Cankareva i Šercerova brigada napale su jako neprijateljsko uporište u Žužemberku, gde se nalazilo oko 500 italijanskih vojnika i belogardista. Brigade su silovitim napadom isterale neprijatelja iz Žužemberka i nanele mu teške gubitke. U tim se borbama istakao Stane Potočar, nakon čega je bio posebno pohvaljen. Dana 14. septembra 1943, Glavni štab je zahtevao da mu se podnesu predlozi za imenovanje oficira. Lazar je tada dobio čin majora.

Dana 30. septembra 1943, Gupčeva brigada je zajedno sa Trinaestom proleterskom brigadom razbila ustaško utvrđenje Stojdragu i nemačko uporište u Kamencima u Hrvatskoj. Potočar je učestvovao i u borbama tokom nemačke Oktobarske ofanzive, nakon čega je 17. decembra poslan u Primorsku, gde je 13. januara 1944. postao komandant 31. divizije „Triglavske“. Tada je unapređen u čin potpukovnika.

Dana 18. marta 1944. godine, Štab Devetog korpusa preduzeo je ofanzivne udare na nemačka uporišta u Godoviču, Hotedrščici i Idriji, a sredinom aprila, 31. divizija je razrušila prugu od Rakeka do Divače i put Postojna–Razdrto–Trst i Razdrto–Vipava. Krajem juna, 31. divizija je u četiri dana rušila železničku prugu u Baškoj grapi i porazila nekoliko neprijateljskih grupa. U letnjoj nemačkoj ofanzivi protiv jedinica Devetog korpusa, 31. divizija je imala zadatak da oko 180 teških ranjenika i bolesnika prenese na Kočevski rog, u tamošnje partizanske bolnice. Nakon uništenja domobranskog uporišta u Črnom Vrhu 1. septembra 1944, u čemu je učestvovala i 31. divizija, Glavni štab Slovenije izrekao priznanje i pohvalu svim borcima, podoficirima, oficirima i političkim komesarima.

Posle komandovanja 31. divizijom, Potočar je početkom septembra 1944. postavljen za komandanta Devetog korpusa, pri čemu je unapređen u čin pukovnika. Tada je korpus vodio borbe protiv neprijateljskih jedinica u Slovenačkom primorju. Januara 1945. godine, Potočar je otišao u Dolenjsku, odatle Beograd, a u aprilu u Sovjetski Savez na viši vojni kurs. Posle završenog kursa, aprila 1946. se vratio u Jugoslaviju.

Posleratni period

Posle rata, bio je prvo komandant 23. udarne srpske divizije, zatim komandant Odreda JA na Slobodnoj Teritoriji Trsta od 1946. do 1947. godine. Od 1950. do 1952. završio je Višu vojnu akademiju JNA i Kurs operatike JNA. Dana 22. decembra 1952, unapređen je u čin general-majora JNA. Postao je komandant 24. divizije skopske vojne oblasti, zatim načelnik Štaba skopskog vojnog područja i komandant 60. divizije zagrebačke vojne oblasti. Kao komandant mariborskog vojnog područja, 22. decembra 1960, unapređen je u čin general-potpukovnika JNA. Zatim je otišao u Sarajevo i postao pomoćnik komandanta za pozadinu sarajevske armijske oblasti. Kao komandant vojne oblasti, 22. decembra 1971, unapređen je u čin general-pukovnika JNA.

Ukazom Vrhovnog komandanta 45–48 od 19. oktobra 1972, imenovan je za Načelnika Generalštaba JNA. Ovu funkciju je vršio do 10. jula 1979. godine, nakon čega je penzionisan u činu general-pukovnika JNA.

Stane Potočar vršio je i mnoge društveno-političke funkcije. Tri puta je bio poslanik Skupštine SR Slovenije, član Glavnog odbora Socijalističkog saveza radnog naroda Slovenije, predsednik Konjičkog saveza SR Makedonije, član Sreskog odbora SSRN Maribor i član Glavnog odbora SUBNOR-a Slovenije.

Pored toga je vršio i niz partijskih funkcija. Bio je član divizijskog komiteta, član Opunomoćstva Skopske armijske oblasti, član Opunomoćstva Zagrebačke vojne oblasti, član Opunomoćstva SKJ za Ljubljansko vojno područje, član Opunomoćstva Sarajevske armijske oblasti, član Opunomoćstva SKJ za JNA, član Centralnog komiteta SKJ i član Komisije Izvršnog komiteta Predsedništva SKJ za opštenarodnu odbranu.

Umro je 5. decembra 1997. godine u Ljubljani.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i više jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden ratne zastave, Orden jugoslovenske zastave sa lentom, Orden partizanske zvezde sa zlatnim vencem, Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, Orden narodne armije sa lovorovim vencem, Orden za vojne zasluge sa velikom zvezdom, Orden narodne armije sa zlatnom zvezdom i Orden za hrabrost. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 4. septembra 1953. godine.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. ISBN. 
• Ivetić, Velimir (2000). Načelnici generalštaba 1876—2000. Beograd: Novinsko-informativni centar VOJSKA.