30. jun

jun
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

30. jun (30. 6) jest 181. dan godine po gregorijanskom kalendaru (182. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 184 dana.

Događaji

• 1520 — Tokom španskog osvajanja Meksika u Tenočtitlanu je ubijen poslednji car Astečkog carstva Montezuma II.
• 1559 — Povodom potpisivanja mira u Kato-Kambreziju organizovane su viteške igre u kojima je nesrećno nastradao francuski kralj Anri II.
• 1859 — Čarls Blondin pred 25.000 gledalaca preko razapetog konopca prešao iznad Nijagarinih vodopada, iz SAD u Kanadu.
• 1876 — Srbija i Crna Gora, u savezništvu s Rusijom, objavile rat Turskoj.
• 1908 — U istočni Sibir je pao Tunguski meteorit od čije eksplozije se osetilo podrhtavanje tla i u srednjoj Evropi.
• 1913 — Naredbom bugarskog kralja Ferdinanda izvršen prepad na srpsku i grčku vojsku u Makedoniji. Usledila bitka na Bregalnici kojom je počeo Drugi balkanski rat, u koji je 10. jula ušla i Rumunija, zaposevši severnu Bugarsku. Rat završen mirom u Bukureštu 10. avgusta iste godine.
• 1930 — Ujedinjeno Kraljevstvo priznala nezavisnost Iraka, koji je na međunarodnoj konferenciji u San Remu 1920. proglašen za britansko mandatno područje.
• 1934 — Uz podršku vojnih krugova Hitler, pod optužbom da su pripremali zaveru, likvidirao na stotine bliskih saradnika u „Noći dugih noževa”, među njima Ernsta Rema i Gregora Štrasera.
• 1936 — Etiopski car Hajle Selasije uputio, u sedištu Lige naroda, apel za pomoć povodom invazije Italije na Etiopiju. Liga naroda odredila sankcije protiv Italije, ali one nisu poštovane.
• 1941 — Na Belom Bregu u okolini Zaječara održano savetovanje OK KPJ za Timočku Krajinu na kom je doneta odluka o formiranju Boljevačkog, Timočko-Zaglavskog i Krajinskog partizanskog NOP odreda.
• 1943 — Američke trupe iskrcale se u Drugom svetskom ratu na ostrvo Nju Džordžija. Tokom operacije oboren 121 japanski avion.
• 1944 — Održano je drugo zasjedanje ZAVNOBiH-a u Sanskom Mostu.
• 1948 — Jugoslovenska štampa objavila Rezoluciju Informacionog biroa komunističkih i radničkih partija o stanju u Komunističkoj partiji Jugoslavije i odgovor Centralnog komiteta KPJ kojim se odbacuju optužbe iznete u Rezoluciji. Usledila hapšenja i zatvaranja članova KPJ koji su se opredeli za stavove Informbiroa.
• 1950 — Predsednik SAD Hari Truman izdao naređenje američkim trupama stacioniranim u Japanu da pomognu Republici Koreji da odbije napad Severne Koreje.
• 1960 — Republika Kongo proglasila nezavisnost od Belgije. Za prvog predsednika izabran Džozef Kasavubu, a za premijera Patris Lumumba.
• 1962 — Poslednji pripadnici francuske Legije stranaca su napustili Alžir.
• 1963 — Kardinal Đovani Batista Montini ustoličen kao papa Pavle VI, čiji je pontifikat obeležen sprovođenjem ideje o pomirenju sa ostalim hrišćanskim crkvama.
• 1971 — Sovjetski kosmonauti Georgij Dobrovoljski, Vladislav Volkov i Viktor Patsajev su poginuli prilikom prizemljenja svemirskog broda Sojuz 11, koji je u orbiti oko Zemlje proveo rekordnih 570 časova i 22 minuta.
• 1974 — Ruski baletski igrač Mihail Barišnjikov napustio, tokom turneje u Kanadi, ansambl baleta Boljšog teatra i ostao da živi na Zapadu.
• 1989 — Sudanski general Omar el Bašir u državnom udaru oborio vladu Sadeka al Mahdija.
• 1995 — Vlada u Sarajevu prekinula sve kontakte sa specijalnim izaslanikom Ujedinjenih nacija Jasušijem Akašijem optužujući ga za popustljiv stav prema bosanskim Srbima.
• 1996 — Pod snažnim pritiskom međunarodne zajednice i predsednika Srbije Slobodana Miloševića predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić preneo predsednička ovlašćenja na potpredsednicu RS Biljanu Plavšić.
• 1997 — Kina je zvanično preuzela kontrolu nad Hongkongom posle 156 godina britanske kolonijalne uprave.
• 1999 — Škotska posle skoro 300 godina ponovo dobila svoj parlament.
• 2001 —
  • Grupa huligana i političkih ekstremista pretukla, na Trgu Republike u Beogradu, nekoliko homoseksualaca i sprečila održavanje prve „Gej parade” u Srbiji.
  • Jugoslovenska glumica Tijana Kondić na filmskom festivalu u Puli, u Hrvatskoj, dobila Zlatnu arenu za najbolju žensku ulogu, za film „Nataša”. To je bilo prvo učešće filma iz Jugoslavije na tom festivalu od raspada SFRJ.
  • Premijer Belgije Gaj Verhofštad posetio Kongo. To je prva poseta nekog belgijskog zvaničnika toj afričkoj zemlji posle „Hladnog rata” i prekida odnosa koji su trajali 20 godina.
• 2003 — Srbin Željko Meakić, optužen pred Haškim tribunalom za ratne zločine u logoru Omarska kod Prijedora, predao se vlastima Republike Srpske, a potom izručen tom sudu.
• 2004 — Predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Pedi Ešdaun smenio predsednika parlamenta Republike Srpske Dragana Kalinića i zabranio mu svaki javni i politički rad. Sa dužnosti u Republici Srpskoj smenjeno još 60 osoba, zbog nesaradnje s Haškim tribunalom.

Rođenja

• 1470 — Šarl VIII Valoa, kralj Francuske (1483—1498). (prem. 1498)
• 1888 — Vukosava Velimirović, srpska vajarka, spisateljica za decu, ilustratorka, likovna kritičarka i prevodilac. (prem. 1965)
• 1893 — Valter Ulbriht, nemački komunistički političar. (prem. 1973)
• 1911 — Česlav Miloš, poljsko-američki književnik, esejista, prevodilac i diplomata, dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1980). (prem. 2004)
• 1917 — Suzan Hejvard, američka glumica i model. (prem. 1975)
• 1929 — Vlastimir Đuza Stojiljković, srpski glumac i pevač. (prem. 2015)
• 1933 — Tomislav Ivić, hrvatski fudbaler i fudbalski trener. (prem. 2011)
• 1938 — Mirko Novosel, hrvatski košarkaš i košarkaški trener. (prem. 2023)
• 1951 — Stanli Klark, američki muzičar i kompozitor, najpoznatiji kao basista i kontrabasista.
• 1956 — Petar Janjatović, srpski muzički novinar i kritičar.
• 1959 — Vinsent D’Onofrio, američki glumac, reditelj, scenarista i producent.
• 1961 — Ksenija Pajić, hrvatska glumica.
• 1962 — Predrag Bjelac, srpski glumac.
• 1963 — Vladimir Vermezović, srpski fudbaler i fudbalski trener.
• 1963 — Ingvi Malmsten, švedski muzičar, najpoznatiji kao gitarista.
• 1965 — Mič Ričmond, američki košarkaš.
• 1966 — Majk Tajson, američki bokser.
• 1966 — Marton Čokaš, novozelandski glumac.
• 1971 — Monika Poter, američka glumica.
• 1975 — Ralf Šumaher, nemački automobilista, vozač Formule 1.
• 1978 — Jelena Stupljanin, srpska glumica.
• 1982 — Lizi Kaplan, američka glumica.
• 1983 — Šeril, engleska pevačica.
• 1984 — Ivan Koljević, crnogorski košarkaš.
• 1985 — Majkl Felps, američki plivač.
• 1990 — Jaka Blažič, slovenački košarkaš.
• 1990 — Nevena Jovanović, srpska košarkašica.
• 1990 — Dušan Lajović, srpski teniser.
• 1992 — Jovana Stevanović, srpska odbojkašica.
• 1993 — Edita Aradinović, srpska pevačica.
• 1994 — Stefan Fundić, srpski košarkaš.

Smrti

• 1938 — Milan Rakić, srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata (rođ. 1876)
• 1974 — Albert King, majka Martina Lutera Kinga (rođ. 1904)
• 1983 — Boro Andov, makedonski pisac (rođ. 1920)
• 1987 — Federiko Mompu, španski kompozitor i pijanista (rođ. 1893)
• 1995 — Filis Hajman, američka pevačica (rođ. 1949)
• 2001 — Čet Atkins, američki muzičar, tekstopisac i muzički producent (rođ. 1924)
• 2017 — Simon Vej, francuska političarka i advokatica (rođ. 1927)
• 2019 — Borka Pavićević, srpski dramaturg, kolumnista i kulturni aktivista (rođ. 1947)
• 2019 — Momir Bulatović (rođ. 1956)

Praznici i dani sećanja

• Srpska pravoslavna crkva slavi:
  • Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila
  • Prepodobnog Piora, otšelnika nitrijskog

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma