Википедија

Konstantin Bodin

српски краљ из династије Војислављевића

Konstantin Bodin (Duklja, oko 1050 — Skadar, oko 1099) bio je srpski kralj iz dinastije Vojislavljevića, koji je vladao od 1081. do 1099. godine. Njegova država je obuhvatala gotovo sve srpske zemlje, uključujući: Duklju, Travuniju, Zahumlje, Rašku i Bosnu. Bio je sin i naslednik kralja Mihaila I Vojislavljevića. Kao mladi princ učestvovao je u borbama protiv Vizantije. Tokom velikog slovenskog ustanka protiv Vizantije, koji je izbio 1072. godine, stao je na čelo ustaničkog pokreta, uzevši titulu bugarskog cara, pod imenom Petar III, čime je postao prvi Srbin koji je ovenčan carskim dostojanstvom. Na proleće 1081. godine Mihailo je upriličio brak između Bodina i Jakvinte, ćerke uglednog plemića iz južnoitalijanskog rada Barija, čime su osnažene veze sa Normanima. Već u oktobru 1081. godine Bodin je vladao sam, te se stoga smatra da je njegov otac preminuo između maja i septembra 1081. godine. Tokom narednih godina, učvrstio je vlast u primorskim oblastima, a potom je svojoj državi priključio i oblasti Raške i Bosne, čime je objedinio gotovo sve srpske zemlje.[1][2]

Konstantin Bodin
Država Vojislavljevića u 11. veku
Lični podaci
Puno imeKonstantin Bodin
Datum rođenjaoko 1050.
Mesto rođenjaDuklja
Datum smrtioko 1099.
Mesto smrtiSkadar, Duklja
Grobcrkva Sv. Sergeja i Vakha
Porodica
SupružnikJakvinta Barijska
PotomstvoMihailo II Vojislavljević, Đorđe Bodinović, Arhiriz i Toma
RoditeljiMihailo I Vojislavljević
DinastijaVojislavljevići
Car Bugarske
Periodseptembar/oktobar 1072 — januar 1073.
Kralj Duklje
Period1081—oko 1099.
PrethodnikMihailo I Vojislavljević
NaslednikMihailo II Vojislavljević

Od južnoslovenskih vladara Bodin je jedini koji je dobio visoku vizantijsku titulu protosevasta, koja je nastala u doba Aleksija I Komnina. Pretpostavlja se da je Konstantin Bodin umro 1100. ili 1101. godine. Neka novija istraživanja ukazuju na mogućnost da je umro već oko 1099. godine. Sahranjen je u manastiru Svetih Srđa i Vaha u blizini Skadra.

Mladost

Po Letopisu popa Dukljanina, Bodinov otac Mihailo imao je jedanaest sinova, sedam iz prvog braka s ćerkom bugarskoga cara Samuila, četiri iz drugog braka. Bodinova braća su Vladimir, Prijaslav, Sergije, Derija, Gavril i Miroslav, a polubraća iz drugog Mihailovog braka s rođakom vizantijskog cara Konstantina IX su Dobroslav, Petrislav, Nićifor (Nikefor) i Teodor.[3] Postojao je tu i izvesni Radoslav, ali nepoznato je da li je Radoslav zapravo bio Bodinov brat ili stric. Bodinova braća iz prvog braka su izginula tokom rata sa Vizantijom 1072 — 1075 godine.[4] Ana Komnina potvrđuje taj podatak budući da se 1081. godine, prevrtljivi duka Drača, Monomahat, na vest o dolasku novog duke iz Carigrada, Georgija Paleologa, sklonio kod Bodina i Mihaila.[5] Izgleda da je bio savladar oca, što je moguće jer su mu ostala braća bila mrtva. Otuda Dukljanin o smrti Bodinove braće donosi tačan podatak.[6]

Bodin je još kao mladić predvodio dukljansku vojsku tokom rata sa Vizantijom 1072 — 1075. godine, što će na njega imati veliki uticaj, koji će se pokazati u njegovoj vladavini.[4][6]

Za vreme kralja Mihaila i Bodina u državnoj upravi su se pojavljivali satnici koji su bili zapovednici vojnih odreda od preko 100 ratnika, vladari su njima poveravali civilne odnose različite sadržine.[7]

Učešće u ustanku iz 1072/73. godine

 
Okupirane teritorije ustanaka (crveno)

Konstantin Bodin je bio sin prvog srpskog kralja Mihaila. Kao mladi princ učestvovao je u buntovnim borbama protiv Vizantije.

Nakon velikog poraza Vizantije kod Mancikerta u Makedoniji se počeo pripremati ustanak izazvan fiskalnom politikom logoteta Nićiforice. Glavni izvor za ustanak iz 1072. godine jeste anonimni Skiličin nastavljač. Ustanici su za vođu izabrali Konstantina Bodina jer je bio kraljevskog roda. Samuilovi potomci već su iščezli ili su bili nepoželjni zbog iskustva iz 1041. godine. Mihailo je poslao i 300 vojnika pod vojskovođom Petrilom u Prizren gde su se okupljale vođe pokreta, uključujući i Đorđa Vojteha iz Skoplja, najuglednijeg među ustanicima. Bodin je početkom jeseni 1072. godine proglašen za cara pod imenom Petar, što je razbesnelo cara Vizantije. Strateg Bugarske krenuo je da uguši ustanak, ali je u međuvremenu smenjen. Novi namesnik pretrpeo je poraz u kome je izgubio život. Ustanici zauzimaju Skoplje nakon čega se dele u dve skupine. Bodin je krenuo prema Nišu, a Petrilo prema jugu zauzimajući Ohrid i Devol. Napao je Kostur, ali je u napadu poražen te se morao spasiti bekstvom u Duklju kod Mihaila. Bodin je za to vreme postizao uspehe u Nišu, ali je Vojteh predao Skoplje Vizantincima uz garancije da mu se neće ništa desiti. Bodina je pozvao da napadne Skoplje. Bila je zima i Bodin je na Kosovo stigao po snegu. Vizantinci su mu pošli u susret i teško ga porazili kod mesta Pauni. Bodin je zarobljen i poslat u manastir svetih Srđa i Vaha odakle je prebačen u Antiohiju. Otuda se spasao pomoću mletačkih mornara unajmljenih od strane kralja Radoslava, Mihailovog brata i naslednika na vladarskom prestolu Srbije (dok se u drugim izvorima spominje da ih je unajmio sam Mihailo). Sve to je poljuljalo Mihailov položaj, ali posle 1072. godine nema podataka o njegovom odnosu sa Bugarskom.[8][9][10][11]

Vladavina

Savez sa Normanima i osvajanja

Na proleće 1081. Mihailo je upriličio brak između Bodina i Jakvinte, ćerke vođe iz normanske stranke. Ovaj politički brak označio je i oslonjenje dukljanskog vladara na Normane. Već u oktobru 1081. Bodin je vladao sam pa se tako smatra da je njegov otac između maja i septembra 1081. godine preminuo.

U oktobru 1081. Robert Gviskar, vođa Normana iz južne Italije, iskrcao se kod Drača, i opkolio grad. Prema sporazumu sa Romejskim carstvom Bodin je bio dužan da pruži pomoć Vizantiji, on je doveo svoje trupe u blizinu Drača, ali u odlučujućem trenutku, videvši da Vizantijska vojska gubi bitku, povlači se ne uzevši učešća.[12] Ana Komnin to obrazložuje sa razlogom. To je zato što je Bodin prvo hteo da vidi da li će vizantijska vojska da izgubi pa da se povuče, što se i desilo, ali je zato slao snage da uznemiravaju Normane. Zaista se vizantijska vojska kod Drača raspala, jer su se pomoćni turski odredi razbežali, a ni sam car nije hteo da učestvuje u bici, jer je bio ranjen, a ni Bodin nije hteo da se pridruži borbi.[13] Njegova odluka je bila dramatična, jer je tek preuzeo vrhovnu vlast u Duklji i još se nije bio učvrstio.[14][15]

Ipak su se ti događaji desili posle nekoliko meseci posle očeve smrti, a Bodinov stric Radoslav, koji je tada upravljao Travunijom i Zahumljem, predstavljao mu je opasnost za nasledstvo prestola, pa je to i još jedan razlog zašto je povukao vojsku, pa je stoga Bodin narednih godinu dana, učvršćivao svoju vlast u Duklji. Pop Dukljanin zapisuje da je Mihaila nasledio Radoslav i kada je nasledio presto saznao je da je Bodin živ i da je zatočen u Antiohiji iz koje je bio uz pomoć spretnih ljudi izvučen. Radoslav je Bodinu dao Grbalj i Budvu, ali se 16. godine Radoslavljeve vladavine pobunio i uzeo presto uz pomoć svoje braće, a Radoslav se povukao u Trebinje gde je umro u dubokoj starosti.[16][17]

Vladavinu kralja Radoslava ne zapisuju drugi izvori. Ana Komnin jasno pominje da je 1081. godine, kada je i Mihailo umro, Bodin bio savladar. Njegove vladavina ne može hronološki da se umetne, jedino ako se podrazumeva savladarstvo sa Mihailom, kada je Bodin otišao u rat 1081. godine i ostavio Radoslava da vlada svojim oblastima Travunijom i Zahumljem. Verovatno je zato i povukao svoju vojsku iz Drača, da bi završio sukob sa Radoslavom, koji je verovatno završen već 1082. godine.[18][19]

 
Dukljanska Srbija i Država Normana

Izgleda da Bodin ova osvajanja nije vršio radi sticanja privremene prevlasti ili ratnog plena, već je to posledica dugoročne planirane strategije, koja se verovatno razvijala u Bodinovoj glavi još od poraza 1072. godine, verovatno mu je to dalo odluku na koji način da upravlja osvojenim zemljama. Tako je Bodin, krunisan za bugarskog cara, doživeo izdaju Đorđa Vojteha, bugarskog boljara koji ga je pozvao u ustanak protiv Romeja. Izgleda da Bodina tokom ove kampanje stanovnici tih oblasti nisu smatrali za legitimnog vladara. Potvrda o ovome bi se mogla naći u tome da je kršteno ime Konstantin hteo da promeni u Petar, najverovatnije zato što se Simeonov sin zvao Petar, kako bi zadobio simpatije stanovnika na tim prostorima. Osvajanja 1083. godine trebala su da imaju stalni karakter, a da bi se to postiglo moralo se drugačije postupiti so osvojenim teritorijama, zato je 1083. godine postavio dvojicu župana iz Duklje, Stefana u Bosni i Vukana i Marka i Raškoj, i da tamo uspostave novu dinastiju.[20][21] I kako Dukljanin piše, zakleli su se da će poštovati njega, njegove sinove i naslednike.[20] Izgleda da Stefan nije rođen u Duklji, već je bio domaći velikaš, koji je trebalo da pomogne Bodinu u Bosni.[22]

Napad na Drač

Pošto je Bodin 1083/1084. godine završio osvajanja prema unutrašnjosti i držeći jako svoje vazale u Raškoj i Bosni, okrenuo se ka južnoj granici. Normani su se i dalje jako držali u Draču, što je i omogućilo Bodinu da osvoji Rašku i Bosnu. Preko svoje žene Jakvinte, Normanke i Barija, uspeo da pregovara sa Normanima i da sklopi savez. Jula 17. 1085. godine Rober Gviskard je iznenada umro i rasulo je nastalo između Normanima, što je dovelo do bezvlašća na južnoj granici Duklje. To je Bodinu omogućilo da osvaja teritorije u pravcu Drača, i kako Dukljanin piše, osvojio je i sam grad Drač.[23][24] Međutim Vizantijci su rešili svoje probleme i krenuli u protivofanzivu. Ana Komnin navodi da je Jovan Duka, šurak cara Aleksija, dobio jaku vojsku kako bi pobedio Dalmate u Draču tj. Bodina, jer je Bodin osvajao gradove i trgovišta i pripajao ih svojim teritorijama. Jovan Duka je uspeo da zauzme tvrđave koje su pripadale Vukanu, da bi na kraju pobedio i zarobio Bodina.[25] Ana Komnin navodi da je Bodin bio ratoboran i pun podlosti, jer je napadao stalno najbliža trgovišta i gradove, iako je i sam hteo da obnovi dobre odnose sa Vizantijom. Taj epitet je dobio diplomatskom aktivnošću protiv vizantijskih interesa.[26]

Kada je Jovan Duka oko 1090. godine porazio i zarobio Bodina, on se vrlo brzo našao na slobodi, ali od poraza nikada se nije potpuno oporavio. Ovog puta je sklopljen mir kojim je Bodin bio obavezan da vrati Vizantiji sve posede sa dračkog temata. Već 1091. godine, Bodin je hteo da prekrši dogovor, kao i njegov vazal Vukan, ali se ovog puta preusmerio ka vizantijskom Dubrovniku.[27][28]

Konstantin Bodin, pod uticajem svoje supruge, hteo je da ojača svoje sinove, uz pomoć njihove veze. Sredinom 90-ih godina, najstariji od njih mogao je da ima više od 15 godina. Postojala je mogućnost da u slučaju kraljeve smrti pre nego što oni dostignu zrelost, sinovi mogu da izgube vlast nad državom, i da to ide u korist vladara u Travuniji, Radoslavovog najstarijeg sina, Branislava. Branislav je prihvatio da vlada u Travuniji posle smrti oca, ali je prigovarao protiv priznanja kraljevskog suvereniteta.[9]

Crkvena politika

 
Krivotvorena isprava u obliku povelje anti-pape Klimenta III iz navodne 1089. godine

Bodinova država je obuhvatala razne prostore na kojima su se preplitali uticaji istočnog i zapadnog hrišćanstva, što je predstavljalo poseban izazov u oblasti vođenja verske, odnosno crkvene politike. U primorskim oblastima, preplitali su se uticaji pravoslavne Dračke mitropolije i rimokatoličke Dubrovačke nadbiskupije, koja je takođe pretendovala i na unutrašnjost (Bosna i Raška), sučeljavajući se na tm prostorima sa nadležnošću pravoslavne Ohridske arhiepiskopije, pod čijom su jurisdikcijom bile episkopije u Rasu, Lipljanu i Prizrenu. Uporedo sa postepenim suzbijanjem vizantijske vlasti u srpskim zemljama za vreme vladavine Mihaila i Bodina, u pitanje je dovedena i nadležnost vizantijskih crkvenih centara u Ohridu i Draču, a na to se nadovezao i niz složenih pitanja koja su proisticala iz nedavnog Velikog raskola (1054) između Rima i Carigrada.[29][30]

Rimokatoličke biskupije u Bodinovoj državi bile su pod jurisdikcijom Dubrovačke nadbiskupije, a jedna od najznačajnijih bila je Barska biskupija. Tadašnji barski biskup Petar bio je jedna od najistaknutilih ličnosti u državi dvojice Vojislavljevića, Mihaila i Bodina. U istorijografiji je povodom tadašnjeg statusa Barske biskupije pokrenuto nekoliko složenih pitanja, koja se odnose na navodno osnivanje barske nadbiskupije upravo za vreme Bodinove vladavine. Ta pianja proističu iz sporne povelje koja se pripisuje protivpapi Klimentu III, a koja je datirana 8. januarom 1089. godine. Iako pojedini istraživači smatraju da je riječ o autentičnom dokumentu, novije analize su potvrdile raniju pretpostavku da se ipak radi o falsifikatu, koji je nastao tokom 13. veka, a sačuvan je samo u veoma poznom prepisu, koji potiče tek iz 16. veka.[31][32]

Prvi izričiti i nesporni podaci o zvaničnom priznanju Barske nadbiskupije od strane Rima potiču tek sa kraja 12. veka, odnosno iz vremena vladavine Vukana Nemanjića, kada je uz učešće papskih legata održan crkveni sabor u Baru (1199), na kome je dovršen proces ozvaničenja Barske nadbiskupije.[33]

Jačanje Rasa

Na slabljenje Duklje uticalo je naglo jačanje Raške. Trebalo je da prođe 100 godina dok je zemlja Rasa sa susednim krajevima prerasla u državnu zajednicu, za koju će biti vezano ime Srbije. Vizantija se još 1091. pribojavala zajedničkih napada Bodina i Vukana, a kasnije samo od Vukana. Bilo je razloga za to, jer je Vukan vršio pritisak u pravcu Kosova, pa su njegovi ratnici prodirali na vizantijsku teritoriju. Da bi sprečili upade Aleksije I Komnin (1081—1118) utvrdio je pogranični pojas 1092. godine, na sektoru koji se zvao „Zigos”, koji se prostirao između vizantijskog Lipljana na jugu i srpskog Zvečana na severu. Granica je bila slabo utvrđena, pa ja Vukan 1093. godine prodrao do Lipljana i zapalio ga. Vizantijski car je uspeo da spreči dalji prodor. Vukan nije hteo da posluša Vizantince, a na kraju ih je i pretukao. Vukan je i dalje ratovao, pa je zauzeo Lipljan i opustošio okolinu grada. Tada je krenuo prema Skoplju, gde je njega opustošio pa je krenuo na Vranje, što je isto i njemu uradio. Vukan se usmerio na pravcu istoka, pa je zaposeo trajno doline Laba, Toplice i Rasine. Posle uspešnog prodora na istok, Granice Raške su se pomerile iz doline Ibra niz Toplicu do obala Južne Morave.[34]

Bodinova opsada Dubrovnika

Prema Popu Dukljaninu, kada je sklopio mir sa vizantijskim carem, Bodin se sa Jakvintom dogovorio da ubiju sve rođake koji bi mogli zasmetati nasledstvu njihovih sinova. Kada su Branislav, sin Bodinovog strica Radoslava, i njegov brat Gojislav i Predihna, došli u posetu kod njega u Skadar, Bodin ih je na Javintino navlačenje, uhvatio i bacio u tamnicu. Kada su ostali sinove Radoslava saznali za ovo, oni su odlučili da se sklone u Dubrovnik, gde su prispeli sa 400 ljudi sa oružjem.[23][35][36] Kada je ovo saznao Bodin, on je odlučio da napadne Dubrovnik. Tokom borbe pod bedemima, opsednuti su činili znatne štete Bodinovoj vojsci, a tokom jednog ispada Kočapar kopljem je usmrtio nekog Kozara, koga je Jakvinta jako volela.[37][35][38][39] Na nagovor žene, u znak odmazde, Bodin je naredio da se pod Dubrovnikom odrubi glava Branislavu, Gojislavu i Predihni.[35] Tada je unutar zidina došlo do kolebanja i neki su počeli da razmišljaju o predaji grada. Stoga su Bodinovi rođaci odlučili da se ukrcaju u brod i pobegnu u Split,[40] odatle u Apuliju, pa iz Apalije u Carigrad.[41] Tada je Bodin zauzeo Dubrovnik, u blizini grada je podigao tvrđavu i vratio se u Skadar. Na jednom crtežu Dubrovnika iz 12. veka, koji je sačuvan u poznanoj kopiji, prikazana je i Bodinova tvrđava (Rocca di Bodino), koja se nalazila tačno nasuprot gradskih bedema na obali tadašnjeg zaliva, a na današnjoj strani Straduna prema brdu Sv. Đorđa.[42] Ovim položajem je ova utvrda zatvarala prolaz Dubrovčanima do kopna u pravcu podnožja Srđa, a između nje i gradskih bedema se nalazio most. Anonimni dubrovački letopisac pripisuje izgradnju ove tvrđave Stefanu, knezu Bosne, što verovatno znači da je i on učestvovao u toj opsadi.[43][44][45]

Kako Pop Dukljanin piše, do ovoga je došlo je zato što su Radoslavljevi sinovi sebe smatrali za naslednike, jer im je kako oni tvrde, presto nepošteno otet i njegovi potomci su počeli da razmišljaju kako da svrgnu Bodina. Najsnažniji Bodinovi protivnici su bili sinovi Branislava, Predihna, Petrislav, Gradihna, Tvrdislav, Dragilo, Dragihna i Grebuša.[46] Da bi Bodin osigurao da ne dođe da ustanka, on je bacio Branislava, njegovog brata Gradislava i sina Predihnu u tamnicu.[47] Pop Dukljanin piše da je to zato da bi Bodinova deca imala sigurno nasledstvo. Ipak moguće je da se i to Vizantija umešala. Vizantija je tražila kako da ukine Bodina sa prestola zbog sukoba u Draču, o tom pravom razlogu ćuti Dukljanin upirujući mržnju na Jakvintu. Odlazak Bodinovih rođaka u Dubrovnik značilo da je Vizantija od početka pomagala tj. Vizantija je njega neutralisala diplomatskom veštinom i njega Ana Komnin ne pominje posle 1091. godine. Sa opsada Dubrovnika trajala je od 1092. do 1094. godine.[48]

Susret sa krstašima

 
Prolazak krstaša kroz Duklju.

Bodin posle neuspele opsade Dubrovnika više nije ni ratovao sa Vizantijom. Poslednje vesti o njemu prenose vizantijski izvori kada je jedno odeljenje krstaša prolazilo putem Dalmacije i prošlo kroz Duklju u poznu jesen 1096. godine. Tada su se vođe krstaša susrele sa Bodinom. Tu su sklopljeni ugovori i zakletve da krstaška vojska neće biti ometana od Bodinovih ljudi i da će biti obezbeđeno snabdevanje namirnicama i drugim potrepštinama. Grof Rajmund od Pija čak se i bratimio sa Bodinom, davši mu bogate darove. Izgleda da ovaj dogovor baš i nije bio održan, jer su krstaše u južnoj Duklji neprekidno napadale razbojničke skupine.[49][50]

Nemoguće izostaviti, da je Bodin zbog boravka u zarobljeništvu i višegodišnje borbe sa Vizantijom, mogao da se posluži kao Reimonov doušnik. U znak zahvalnosti od strane komandanta krstaša, dolazi do ponovne komunikacije oba vladara. To je poslednji poznati potez Bodina, ubrzo posle tog događaja je umro. Izgleda da tada nije imao više od 50 godina.[9]

Problem titulacije i naziv države

Jedini član dinastije Vojislavljevića čija se država u kojoj je vladao nazivala Duklja bio je Stefan Vojislav, u periodu od 1018. do 1034. Druga Vojislavljeva država, koja je obuhvatala i Travuniju, Hum i Podgorje, već se zvala Srbija, kako je zvanična titula Stefana Vojislava bila "knez Srbije" u tom periodu. Mihailo je takođe imao titulu "kneza Srba", ali i "protospatar Srba", a nakon 1078. "kralj Tribala i Slovena", a Vizantinci su za Srbe koristili egzonim Tribal, o čemu svedoče Nikefor Grigora, Jovan Kantakuzin i Laonik Halkokondil. Ana Komnina Mihaila takođe zove "Egzarh Srbije" Bodin je na početku vladavine takođe mogao imaoti titulu "protospatra Srba", ali nakon ponovnog uspostavljanja kraljevine 1085, "kralj Srba". Stoga, Bodinova država se verovatno nije ni zvala Duklja, već Srbija.

Ipak, novije studije pokazuju da je titula Konstantina Bodina verovatno zapravo bila "Kralj Duklje i Srbije" [51] To se na neki način može objasniti pomeranjem epicentra srpske kulture iz Duklje nazad u Rašku, tako da nije više samo Duklja imala prava da se nazove jednostavno "Srbijom". Plus, Raška nije bila "dukljanska" teritorija, nego samo njen vazal. Tako da je Bodinovo pravo da svoju državu nazove jednostavno "Srbija" polako opadalo.

Podela države

Teritorija je bila podeljena između kraljeve braće i sinova. Jedna izvršena podela je mogla postati trajna, kao što se Srbija podelila na Bosnu i Ras u vidu geografske oblasti, a kasnije u vidu države. Podela države je imala jak uticaj u Duklji, ali izvršena podela nije bila trajna. Vladar je imao pravo da državne teritorije da na upravu članovima svoje porodice, ali da pritom zadrži vrhovni vlast u državi. Tako su u nekim oblastima vladali braća ili sinovi. To se javljalo još i kod Mihaila. Kada je izbavio sina Bodina iz zarobljeništva

ponovo mu poveri vrhovnu vlast

— Skiličin Nastavljač

To nam ukazuje da je Bodin već sedamdesetih godina vladao nekim teritorijama Duklje. Jedino se time može objasniti njegova samostalnost političke delatnosti dok mu se otac nalazio u životu.[52]

Bodinov pečat

 
Bodinov pečat sa predstavama svetog Teodora i svetog Đorđa

Bodinov pečat je pronađen u Arheološkom muzeju u Istanbulu, a javnosti je prikazan 2008. godine, što je predstavljalo prvorazredni događaj za proučavanje srpske srednjovekovne sfragistike. Na prvoj strani nalazi se natpis sa imenom Svetog Teodora, koji je predstavljen kao sveti ratnik koji u desnoj ruci drži koplje, a u levoj štit, u čijem je središtu biser od kojeg se prema rubovima štita šire zraci. Na istoj strani započinje natpis koji se nastavlja i na drugoj strani, na kojoj se nalazi predstava svetog Đorđa.[53]

Natpis je delimično oštećen, a u rekonstrukciji glasi:

Κύριε βοήθει Kωνσταντίνῳ πρωτοσεβαστῷ καὶ ἐζουσιαστῇ Διοκλίας καὶ Σερβίας

Natpis u prevodu glasi:

Bože spasi Konstantina, protosevasta i eksusijasta Duklje i Srbije

Titule protosevasta i eksusijasta

Od južnoslovenskih vladara jedini je Bodin bio nosilac visoke vizantijske titule protosevasta (grč. πρωτοσέβαστος), koja je nastala za vreme vladavine cara Aleksija I Komnina (1081-1118). Ova titula je bila viša od titule protospatra koju je nosio Bodinov otac Mihailo. U doba dinastije Komnina, titula protosevasta je dodeljivana carskim srodnicima i najvišim dostojanstvenicima, što svedoči o Bodinovom visokom mestu u hijerarhiji vizantijskog sveta.[54] Titula eksusijasta (grč. ἐζουσιαστής) je takođe imala poseban značaj, pošto su tim pojmom označavani susedni vladari koji su bili u posebnom odnosu sa Vizantijskim carstvom,[55] a postoji mogućnost da je ta titula u Bodinovom slučaju bila upotrebljena i kao odraz njegovog kraljevskog dostojanstva.[56]

Smrt

U 26. godini i petom mesecu Bodinove vladavine, u Skadru, njegovoj prestonici, Bodin je umro. Tačan mesec i godina smrti može se odrediti na osnovu podatka da je krunisan za bugarskog cara septembra/oktobra 1072. godine.[57] Bodin je stoga preminuo februara/marta 1099. godine i sahranjen je u manastiru Svetog Sergeja i Vakha, koji je služio kao grobno mesto dukljanskih kraljeva. Smrt kralja Bodina označavalo je i kraj uspona dukljanske države. Dugo negovana politika o osamostaljivanju Duklje je prešla u potpuni preokret. Na vest Bodinove smrti iz Carigrada su se Branislavovi potomci iskrcali u Draču. Bodinov presto je nasledio njegov sin Mihailo, koji je ubrzo bio zbačen i presto je pripao Dobroslavu, polubratu Bodina. To opisuju i poslednje stranice dukljanovog letopisa. Posle njegove smrti je došao uticaj Vizantije i Raške. Stoga se može reći da je posle Bodinove smrti Duklja izgubila posebnu ulogu koju je imala polovinom 11. veka. Na razvalinama Bodinovog sistema vazalnih država - Raške, Bosne, Travunije i Zahumlja - uzdignuće se nove snage.[58]

Nasleđe

 
Bodinova Srbija u poređenju sa savremenom Srbijom
 
Romantičarska predstava kralja Bodina

Njegov sin Mihailo je hteo da nasledi tron, ali zbog zlobnosti svoje majke nije uspeo, tako da ga je nasledio Dobroslav.[59] Mihailo je sigurno isto otrovan kao i Dobroslav.[23] Đorđe, Bodinov sin, je na prestolu Duklje u dva navrata: od (1113–-1118) i od (1125--1131). Sa svojom majkom Jakvintom je pokušao obnoviti državu, ali nije uspeo. Vizantija je to sprečila i izvela vojni napad na Duklju, gde je osvojen Skadar, vojska je uspela da zarobi Đorđa i da ga odvede u Carigrad.[60]

Andrija Kačić Miošić u svom najpoznatijem delu Razgovori ugodni naroda slovinskoga o Mihailu i Bodinu piše: Na 1077. Kraljevaše u srbskoj zemlji kralj Mihajlo. Na 1100. Kraljeva je u srbskoj zemlji i u Dalmaciji kralj Bodin. [61]

Lokrumski falsifikat

Među poznatim mljetskim, odnosno lokrumskim falsifikatima, koji su nastali radi dokazivanja navodnih prava i poseda benediktinskog reda na ostrvima Mljetu i Lokrumu, nalazi se i krivotvorena isprava koja je uobličena kao navodna povolja kralja Bodina, iz navodne 1100. godine. Naučnom analizom je utvrđeno da je reč o znatno poznijem falsifikatu, koji je zajedno sa ostalim lažnim ispravama iz iste mljetsko-lokrumske grupe nastao putem prerade podataka na starijih izvora, među kojima je bio i Letopis popa Dukljanina.[62][63][64]

Porodično stablo

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Stefan Vojislav
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Mihailo Vojislavljević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Samuilo (car)
 
 
 
 
 
 
 
10. ?
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Neda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Konstantin Bodin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Teodosije Monomah
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. ? Monomahina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Vidi još

Reference

  1. ^ Kovačević 1967.
  2. ^ Ćirković 1981.
  3. ^ Mijušković 1988, str. 94.
  4. ^ a b Mijušković 1988, str. 95.
  5. ^ Leib 1937, str. 138: 27-29.
  6. ^ a b Živković 2006, str. 114. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFŽivković2006 (help)
  7. ^ Blagojević & Medaković 2000, str. 74.
  8. ^ Blagojević & Medaković 2000, str. 68.
  9. ^ a b v Živković 2006. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFŽivković2006 (help)
  10. ^ „Vasil N. Zlatarski Istoriя na bъlgarskata dъržava prezъ srѣdnitѣ vѣkove.”. promacedonia. Promakedonija. Pristupljeno 12. 4. 2018. 
  11. ^ „GEORGI VOЙTEH OT RODA NA KAVHANITE”. liternet. Liternet. Arhivirano iz originala 21. 01. 2014. g. Pristupljeno 12. 4. 2018. 
  12. ^ Leib 1937, str. 155: 20-23.
  13. ^ Leib 1937, str. 162:24-163:5.
  14. ^ Leib 1943, str. 60: 14-16.
  15. ^ Živković 2006, str. 115. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFŽivković2006 (help)
  16. ^ Mijušković 1988, str. 95 — 96.
  17. ^ Živković 2006, str. 115 — 116. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFŽivković2006 (help)
  18. ^ Ako je Bodin uklonio 1082. godine, znači da je savladarstvo Mihaila i Radoslava počelo od 1066. godine
  19. ^ Živković 2006, str. 116. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFŽivković2006 (help)
  20. ^ a b Mijušković 1988, str. 96 — 97.
  21. ^ Mavro Orbin ovaj deo teksta donosi u nešto drugačijem značenju naglašavajući da je Bodin podelio Rašku na dva dela i tamo poslao Marka i Vukana upor. Orbin 233. Zanimljivo da je Orbinov deo zapis na margini da je u drugim izvorima ovaj Marko poznat i po imenu Mavro. Međutim, danas sačuvani izvore ne donese podatke o ovom Mavru.
  22. ^ Živković 2006, str. 116 — 117. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFŽivković2006 (help)
  23. ^ a b v Mijušković 1988, str. 97.
  24. ^ Bodin verovatno nije zauzeo Drač, ali je sigurno došao u neposrednu blizinu Drača i možda pregovarao o njegovoj predaji.
  25. ^ Leib 1943, str. 115: 10-20.
  26. ^ Živković 2006, str. 116-118. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFŽivković2006 (help)
  27. ^ Leib 1943, str. 147: 7-9.
  28. ^ Živković 2006, str. 119. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFŽivković2006 (help)
  29. ^ Kalić 1979, str. 27-53.
  30. ^ Ćirković 1981, str. 195.
  31. ^ Komatina 2016, str. 132-149, 221-226.
  32. ^ Mitrović 2017, str. 52, 65-73.
  33. ^ Komatina 2016, str. 221-226.
  34. ^ Blagojević & Medaković 2000, str. 81-82.
  35. ^ a b v Orbin, str. 234
  36. ^ Pop Dukljanin pominje 40 ljudi, a Mavro 400 vojnika.
  37. ^ Mijušković 1988, str. 98.
  38. ^ Ragnina, str. 206.
  39. ^ Kozaru nazivaju bliskim rođakom Jakvinte.
  40. ^ Do 1097. godine je Split pripadao Vizantiji, sve dok se nije pripojio Mletačkoj republici.
  41. ^ Orbin, str. 234 — 235
  42. ^ Orbin, str. 235.
  43. ^ Anonymi, str. 26.
  44. ^ Ragnina, str. 27.
  45. ^ Živković 2006, str. 119-120. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFŽivković2006 (help)
  46. ^ Mijušković 1988, str. 96.
  47. ^ Još u XVI/XVII. veku postojala je poslovica u Dubrovniku za ženu koja je bila „puna besa i okrutnosti”: „dovoljno je da je ista kao Jakvinta”, upor. Luccari, 16.
  48. ^ Živković 2006, str. 120-121. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFŽivković2006 (help)
  49. ^ Novaković, Osnovi, 202, nap. 1.
  50. ^ Živković 2006, str. 121 — 122. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFŽivković2006 (help)
  51. ^ „Komatina, Predrag "Vizantijska titula Konstantina Bodina" (2011) Vizantološki institut SANU, Beograd”. www.academia.edu. Akademija. Pristupljeno 12. 4. 2018. 
  52. ^ Blagojević & Medaković 2000, str. 75-76.
  53. ^ Cheynet 2008, str. 89-97.
  54. ^ Cheynet 2008, str. 94-95.
  55. ^ Cheynet 2008, str. 93-94.
  56. ^ Komatina 2011, str. 61-76.
  57. ^ Scyl. Cont . 163.13 – 16
  58. ^ Živković 2006, str. 122-123. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFŽivković2006 (help)
  59. ^ Dobroslav je bio najstariji sin kralja Mihaila iz njegovog drugog braka sa vizantijskom princezom.
  60. ^ Živković 2006, str. 147. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFŽivković2006 (help)
  61. ^ Kačić Miošić, Andrija. Razgovor ugodni naroda slovinskoga. 
  62. ^ Šišić 1928, str. 234.
  63. ^ Klaić 1967, str. 185-234.
  64. ^ Ćirković & Mihaljčić 1999, str. 39.

Izvori i literatura

Izvori
Literatura

Spoljašnje veze

 
Konstantin Bodin na Vikimedijinoj ostavi.


Kralj Duklje i Srbije
(1081. — oko 1099)
Titularni car Bugarske
(1072 — 1073)

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Константин_Бодин&oldid=27674978”