Википедија:Сјајни чланци/Април
Изабране годишњице за април
уреди
ИЧ-Авион Рафал
Рафал (франц. Rafale) француски је вишенаменски двомоторни борбени авион. Развио га је и производи Марсел Дасо, заједно са својим традиционалним кооперантима. Концепцијски, овај авион се заснива на аеродинамичкој шеми делта крила, блиско спрегнутог са канаром (франц. canard).
Рафал треба да буде ослонац француског националног ваздухопловства и ратне морнарице, као и иностраних традиционалних корисника борбених авиона Марсел Дасо, за дејства са копна и мора, у периоду до 2040. године. Намењен је да равноправно извршава задатке противваздухопловне одбране, премоћи у ваздушном простору и дејства ваздух-земља и ваздух-море. За разлику од шведског Грипена, Рафал је потпуно национални програм. Француска одлука о програму Рафала је била заснована на интересу да самостално интегришу своје нове технологије у напредни авион, који ће им у наредном периоду заменити постојеће Мираж F-1, Супер Етандар, Мираж 2000, F-8 Крусејдер и SEPECAT Јагуар.
Програм је почео са интеграцијом нових технологија у експериментални авион, тзв. демонстратор нових технологија (ACX). Из њега је произашао прототипски развој и серијска производња авиона Рафал, у више варијанти. Рафал је уведен у оперативну употребу у Француској, а увођење у оперативну употребу озбиљно разматрају и Бразил, Индија, Грчка, Швајцарска, Либија, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт и Катар.
→ {{ИЧ-Авион Рафал}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Астрономија
Астрономија (старогрчки: αστρον + νόμος и у преводу значи закон звезда) је наука која проучава објекте и појаве изван Земље и њене атмосфере. Она проучава порекло, развој, физичка и хемијска својства, кретање, као и процесе који се одвијају на небеским телима (као што су планете, звезде, звездани системи, галаксије...), појаве као што је космичко позадинско зрачење, и настанак, развој и судбину свемира. Особе које се баве астрономијом зову се астрономи.
Астрономија је једна од најстаријих наука. Астрономи раних цивилизација изводили су планска запажања о ноћном небу, а астрономски артефакти су пронађени и из много ранијег периода. Међутим, било је потребно откриће телескопа пре него што је астрономија могла да се развије у савремену науку. Историјски гледано, астрономија је укључивала разноврсне дисциплине као што су астрометрија, небеска навигација, посматрачка астрономија, израда календара, па чак и астрологија, али професионална астрономија се данас често поистовећује са астрофизиком. Од 20. века, професионална астрономија је подељена на посматрачке и теоријске гране. Посматрачка астрономија усмерена је на стицање и анализирање података, углавном коришћењем основних принципа физике. Теоријска астрономија је усмерена према развоју рачунарских или аналитичких модела за описивање астрономских објеката и појава. Два поља допуњују једно друго, тако да теоријска астрономија настоји објаснити резултате посматрања, а посматрања се користе се за потврду теоријских резултата.
→ {{ИЧ-Астрономија}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Ванкувер
Ванкувер (енгл. Vancouver, франц. Vancouver) је по величини трећи град у Канади. Налази се у покрајини Британска Колумбија и највећи је град у западном делу земље. По попису из 2006. Ванкувер има 578.041 становника, а град са околином 2.116.581 становника.
Основан je 1867. када су у области Гастаун подигнуте прве пилане, које су убрзо постале језгро будућег насеља. Ванкувер је статус града добио 1886. Продужетак трансконтиненталне пруге који је водио до града, био је завршен 1887. с циљем да се што боље искористи велика природна лука Ванкувера, која ће ускоро постати важна веза у трговини између Далеког истока и источног дела Канаде. Ово је такође имало утицаја на убрзани развој трговине са Европом. Ванкуверска лука је данас највећа и најпрометнија лука у Канади, као и четврта највећа лука (по тонажи) у Северној Америци. Дрвна индустрија је и даље главна привредна делатност у граду, док је туризам, захваљујући очуваној природи у околини града, на другом месту. Ванкувер је трећи највећи филмски центар у Северној Америци (после Лос Анђелеса и Њујорка) чиме је заслужио надимак Северни Холивуд. У граду је 1986. одржана Светска изложба, а у фебруару 2010. Ванкувер је, заједно са Вислером, био домаћин Зимских олимпијских игара.
→ {{ИЧ-Ванкувер}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Младен Стојановић
Младен Стојановић (Приједор, 7. април 1896 — Јошавка, код Челинца, 2. април 1942) био је љекар, хуманиста и револуционар, учесник Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка на Козари 1941. и народни херој Југославије.
Уочи балканских ратова, 1912. године, као ученик гимназије се укључио у тајну омладинску национално-револуционарну организацију „Народна одбрана”, а недуго потом је постао и члан „Младе Босне”. Био је изразити поборник ослобођења југословенских народа од Аустроугарске и један од вођа национално-револуционарне омладине у Тузли. Након Сарајевског атентата и почетка Првог свјетског рата, 1914. године био је осуђен на 15 година затвора, али је 1917. године био амнестиран и пуштен.
Након рата је студирао медицину у Загребу и Бечу, а од 1929. године је радио као љекар у родном Приједору. Као „народни љекар” који је бесплатно лијечио сиромашне, веома брзо је стекао велико поштовање и популарност међу народом Приједора и шире околине. Од 1936. године је радио и као љекар амбуланте рудника у Љубији, гдје је отпочео дружење са радницима и синдикалистима, али и учествовао у њиховој борби за боље услове живота.
→ {{ИЧ-Младен Стојановић}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Борба за независност Латинске Америке
Ратови за независност Шпанске Америке били су бројни ратови против шпанске власти у Шпанској Америци почетком 19. вијека. С циљем политичке независности, ратови су започели убрзо након француске инвазије на Шпанију 1807. током Наполеонових ратова. Иако су постојала истраживања о идеји одвојеног шпанско америчког („криолског”) идентитета одвојеног од Пиринејског полуострва, политичка независност у почетку није била циљ већине шпанских Американаца, нити је нужно избјегавана. Са обновом власти Фердинанда VII 1814, он је одбацио било коју власт народног суверенитета, као што се види у шпанском уставу из 1812, који је донио Кадиски кортез — парламентарно намјесништво које је владало за вријеме Фердинандовог свргнућа. Ни Либерална револуција 1820. није промијенила став Кадиског устава према сепаратизму, док су се шпански Американци све више радикализовали тражећи политичку независност.
Догађаји у Шпанској Америци повезани су са ратовима за независност у бившој француској колонији Сан Доминго (данашњи Хаити) и кретању Бразила ка независности. Бразилска независност, дијелила је заједничко полазиште са шпанском Америком, јер су оба сукоба покренута Наполеоновом инвазијом на Пиринејско полуострво, која је приморала португалску краљевску породицу да побјегне у Бразил 1807. године. Поступак латиноамеричке независности одвијао се у општој политичкој и интелектуалној клими која је настала из доба Просвјетитељства и која је утицала на све Атлантске револуције, укључујући ране револуције у САД и Француској. Непосреднији узрок ратова за независност Шпанске Америке били су јединствени догађаји који су се догодили унутар Краљевине Шпаније и њене монархије током ове епохе, закључно и коначно, појавом нових република Шпанске Америке у постнаполеонском свијету.
→ {{ИЧ-Борба за независност Латинске Америке}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-ФК Арсенал
Фудбалски клуб Арсенал (енгл. Arsenal Football Club) професионални је енглески фудбалски клуб из Лондона, који се такмичи у Премијер лиги. Један је од најуспешнијих клубова у енглеском фудбалу, тринаест пута је био шампион Енглеске, такође четрнаест пута је освојио ФА куп. У сезони 2003/04. Арсенал је постао једини клуб који је успео да заврши сезону без пораза у Премијер лиги, тако да са 49 узастопних утакмица без пораза држи рекорд Премијер лиге. Основан је 1886. године, а 1893. године је постао први клуб са југа Енглеске који се прикључио фудбалској лиги Енглеске.
Од 1913. до 2006. године, Арсенал је играо на стадиону Хајбери, a од 2006. године игра на Емирејтс стадиону. Тридесетих година 20. века клуб је освојио пет титула првака Енглеске и два ФА купа. У сезони 1970/71. освојена је дупла круна, а деведесетих и у првој деценији 21. века освојио је још две дупле круне и 2006. године је стигао до финала УЕФА Лиге шампиона. Рекордери су са 14 освојених трофеја у ФА купу. Арсенал има дугогодишње ривалство са Тотенхемом са којим играју дерби северног Лондона. Арсенал је трећи највреднији фудбалски клуб на свету према подацима из 2010. године, са процењеном вредношћу од 1,2 милијарде долара.
→ {{ИЧ-ФК Арсенал}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Леонард Ојлер
Леонард Ојлер (нем. Leonhard Euler; Базел, 15. април 1707 — Санкт Петербург, 18. септембар 1783) био је швајцарски математичар и физичар. Живео је и радио у Берлину и Санкт Петербургу. Ојлер је дошао до великих открића у потпуно различитим областима као што су математичка анализа и теорија графова. Увео је у употребу велики број термина који се користе у савременој математици и унапредио математичку нотацију, посебно у оквиру анализе. Ојлер је заслужан за савремени запис математичке функције. Значајан допринос дао је и на пољима механике, оптике и астрономије.
Сматра се да је Ојлер један од врло значајних математичара 18. века и међу највећим математичарима свих времена. Такође је и један од најплоднијих — сачувано је око 900 његових радова. Ојлеров лик је неколико пута штампан на поштанским маркицама у Швајцарској, Немачкој и Русији, на новчаници од 10 швајцарских франака а астероид 2002 Ојлер је добио име у његову част. Лутеранска црква га је уврстила у свој календар светаца. Сећању на Ојлера су посветили 24. мај.
→ {{ИЧ-Леонард Ојлер}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Београд
Београд је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда потичу из праисторијске Винче (4800. п. н. е.). Сам Београд основали су Келти у 3. веку п. н. е. под именом Сингидунум, након чега је постао римско насеље. Словенско име „Белиград“ први пут је забележено 878. године нове ере. Главни град Србије је од 1405. године, а био је и престоница заједничке jужнословенске државе од 1918. до 2003. године, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.
Град лежи на ушћу Саве у Дунав, у средишњем делу Србије. Налази се у области која повезује Панонску низију са Балканским полуострвом. Број становника у Београду, према попису становништва из 2011. године, јесте 1.233.796, док је на ширем градском подручју живело 1.659.440 становника. Највећи је град на територији бивше Југославије и четврти по броју становника у југоисточној Европи — после Истанбула, Атине и Букурешта.
Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом. Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти. Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана Србије (не укључујући Косово и Метохију). Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке.
→ {{ИЧ-Београд}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Рат за Нагорно-Карабах
Рат за Нагорно-Карабах је трајао од фебруара 1988. до маја 1994. између Републике Азербејџан и већинских Јермена из Нагорно-Карабаха уз подршку Републике Јерменије.
На референдуму који је одржан у Нагорно-Карабаху већина гласача је гласала за припајање Јерменији, док су референдум бојкотовали Азери Нагорно-Карабаха. Како се распад Совјетског Савеза приближавао, почели су све насилнији сукоби између Јермена и Азера, што је довело до етничког чишћења са обе стране.
Проглашење независности Азербејџана од Совјетског Савеза увело је овај регион у још већи конфликт. Као што је Азербејџан прогласио независност од Совјетског Савеза, јерменска већина у Нагорно-Карабаху гласала је за отцепљење од Азербејџана и прогласила непризнату Републику Нагорно-Карабах.
Као резултат сукоба, расељено је чак 230.000 Јермена из Азербејџана и 800.000 Азера из Јерменије и Карабаха. Руским посредовањем потписано је примирје у мају 1994. године.
→ {{ИЧ-Рат за Нагорно-Карабах}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Град Бања Лука
Град Бања Лука или Град Бањалука (раније општина) по броју становника је највећа јединица локалне самоуправе у Републици Српској и друга у Босни и Херцеговини. Простире се на 1.239 km², а према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Граду Бањој Луци је пописано 199.191, док је у насељеном мјесту Бањој Луци пописано 150.997 лица. У саставу ове локалне самоуправе налазе се још 53 насељена мјеста, од којих највише становника имају Куљани, Поткозарје, Шарговац, Пискавица, Мотике, Драгочај, Рекавице, Пријечани итд.
Име Бање Луке први пут је забиљежено 1494. године. Град је од тада имао бројне успоне и падове у свом развоју, а био је сједиште значајних административних јединица попут Босанског пашалука у Османском царству и Врбаске бановине у Краљевини Југославији. У садашњим границама ова јединица локалне самоуправе функционише од 1963. године, када су општине Бронзани Мајдан, Ивањска и Крупа на Врбасу укинуте и припојене бањолучкој општини. Град Бања Лука данас заузима преко 4,7% територије Републике Српске, а у њему живи око 15% становништва овог ентитета. Највећи је економски, културни и образовни центар Републике Српске, те један од најзначајнијих у Босни и Херцеговини.
→ {{ИЧ-Град Бања Лука}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Г протеин спрегнути рецептори
Г протеин спрегнути рецептори (GPCR), такође познати као седам-трансмембрански домен рецептори, 7ТМ рецептори, хептахеликсни рецептори, серпентински рецептори, и Г протеин-везани рецептори (ГПЛР), сачињавају велику протеинску фамилију трансмембранских рецептора који реагују на молекуле изван ћелије и активирају унутрашње путеве преноса сигнала. Крајњи резултат је ћелијски одговор. Г протеин спрегнути рецептори су присутни само код еукариота, што обухвата квасац, хоанофлагелате, и животиње. Лиганди који се везују и активирају ове рецепторе су: на светлост сензитивна једињења, мириси, феромони, хормони, и неуротрансмитери. Они варирају по величини од малих молекула до пептида, и до великих протеина. Г протеин спрегнути рецептори имају учешћа у многим болестима, и стога су биолошка мета за преко 30% свих модерних лекова.
Постоје два основна начина преноса сигнала посредством Г протеин спрегнутих рецептора: cAMP сигнални пут и фосфатидилинозитолни сигнални пут. Кад се лиганд веже за GPCR, он изазива конформациону промену рецептора, што омогућава рецептору да делује као фактор размене гуанин нуклеотида (GEF). Након везивања лиганда, GPCR може да активира везани Г-протеин путем замене за њега везаног GDP-а са GTP-ом.
→ {{ИЧ-Г протеин спрегнути рецептори}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-F-35 лајтнинг II
F-35 лајтнинг II је једномоторни вишенаменски борбени авион, пете генерације, са умањеном уочљивошћу. Намењен је за борбу за превласт у ваздушном простору, против циљева на Земљи и мору, као и за извршавање задатака извиђања. Произашао је из експерименталног авиона X-35, који је победио на конкурсу у програму енгл. Joint Strike Fighter (JSF). Још увек је у фази развоја, која је временски продужена због повећања захтева, трошкова и смањеног буџета. Америчко министарство одбране је са својим извештајем од 26. јануара 2012. године, потврдило подршку и висок приоритет програму F-35.
Досадашњи развој су финансирале Сједињене Америчке Државе и Уједињено Краљевство, а придружиле су им се и друге државе, које намеравају да тај авион уведу у своју оперативну употребу. Развој авиона F-35 лајтнинг II, одвијан је у три варијанте: са класичним полетањем и слетањем, вертикалним полетањем и слетањем, а трећа је морнаричка за палубну употребу са носача авиона. За све три варијанте, делови су максимално унифицирани, са међусобном подударношћу од 80%. Постигнута је смањена уочљивост (стелт), у коме циљу је пројектовано и унутрашње ношење наоружања, у „бункеру“ у трупу авиона.
Прототипски развој и пројектовање је реализовала фирма Локид Мартин, која је и носилац развоја експрименталног авиона X-35, претходника овом програму. Прототип авиона F-35 лајтнинг II је први пут летео 15. децембра 2006. године. Вишенаменски авион F-35 лајтнинг II, намењен је у перспективи да замени цео скуп борбених авиона средње класе, који су тренутно у оперативној употреби у Сједињеним Америчким Државама, Великој Британији и код осталих њихових савезника. На тај начин ће то бити најмасовнији интернационални авион у ратним ваздухопловствима и морнарицама већег броја земаља.
→ {{ИЧ-F-35 лајтнинг II}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Константин Драгаш
Константин XI Палеолог (понекад погрешно означен и као Константин XII, грч. Κωνσταντίνος ΧΙ Δραγάσης Παλαιολόγος; 8. фебруар 1405 — 29. мај 1453), познат као Константин Драгаш, био је морејски деспот (савладар 1428—1437, 1443—1449), царски регент у Цариграду (1423—1424. и 1437—1440) и последњи византијски цар од 6. јануара 1449. године до своје смрти 29. маја 1453. године. Припадао је династији Палеолога, а био је син Манојла II (1391—1425) и српске принцезе Јелене Драгаш, чије је презиме Драгаш усвојио.
Као морејски деспот је заузео Атинско војводство, помогао брату Томи да сломи Ахајску кнежевину и подигао велики бедем на Коринту тзв. Хексамилеон, али је пред налетом Османског царства морао да се повуче са поседа ван Пелопонеза.
Као последњи византијски цар покушао је да добије помоћ западне Европе за одбрану Цариграда, али му то није пошло за руком, тако да се са нешто мало добровољаца са Запада и својим људима супротставио Мехмеду II (1451—1481). Током скоро два месеца опсаде, успевао је да спречи Османлије да продру у Цариград, али је у рано јутро 29. маја одбрана пробијена, а он сам је погинуо у покушају да заустави продор Османлија у Цариград. Не зна се тачно где је и како погинуо, нити где је сахрањен, због чега је за њега везан већи број легенди и предсказања. Током свог живота и владавине уско је сарађивао са својим пријатељем и сарадником Георгијем Сфранцесом, коме је био кум на венчању.
→ {{ИЧ-Константин Драгаш}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Велика награда Сан Марина 1994.
Велика награда Сан Марина 1994. године је била трка у светском шампионату Формуле 1 одржана 1. маја 1994. године на аутомобилској стази „Енцо и Дино Ферари“ у италијанском граду Имоли. То је била трећа трка у светском шампионату Формуле 1 1994. године, а прва која је вожена у Европи. Тркачки викенд обележиле су трагичне погибије аустријског возача Роланда Раценбергера и троструког светског шампиона, Бразилца Аиртона Сене, као и велики број инцидената и удеса на самој стази у којима је повређено више возача. Спортски коментатор телевизије Би-Би-Си, Мари Вокер, описао је ову трку речима: „Колико мене памћење служи, ово је најцрњи и најтужнији дан у историји Великих награда Формуле 1.“
Михаел Шумахер је победио у трци након поновљеног старта. На конференцији за штампу одржаној по завршетку, изјавио је да „не може да се осећа задовољним, а камоли срећним након победе“, осврћући се на трагичне догађаје током тркачког викенда. Никола Ларини је освојио прве поене у својој каријери заузевши друго место, а трећепласирани возач је био Мика Хакинен.
→ {{ИЧ-Велика награда Сан Марина 1994.}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)