Телевизија у Србији

Телевизија у Србији је уведена 1958. Данас је најпопуларнији медиј у Србији према истраживању из 2009. године, док Срби у просеку гледају телевизију 6 сати дневно, што је највиши просек у Европи.^[1]

ИсторијаУреди

Почетак увођења телевизијеУреди

Први телоп ТВБ

Пре увођења прве српске и југословенске телевизије 1958. године, у Београду је још 1938. године приређена прва професионална демонстрација телевизије у читавој земљи. Демонстрацију је приредила холандска фирма Филипс на Београдском сајму. Систем је био најмодернији, од 405 линија.^[2] За извођење програма ангажован је велики број домаћих глумаца и певача.

Почетком Другог светског рата нестале су све наде за увођење телевизије на просторима Југославије. Тек након опоравка и обнове државе кренуло се са првим корацима увођења телевизије. Јула 1956. године, симболично на стогодишњицу од рођења Николе Тесле, једног од утемељивача радио-дифузије у свету, емитован је телевизијски програм у Техничкој школи у Београду. Цео програм емитован је у оквиру изложбе радио-аматера Југославије, а могао се пратити у Београду и његовој околини^[3].
Независно од тог покушаваја, Радио Београд је отпочео акцију увођења телевизије, која је била на светском нивоу, у периоду од 1955. до 1958. године, када је она успешно окончана. Радио Београд је прерастао у Радио телевизију Београд, фебруара 1958. године. У периоду од 23. августа до 2. септембра исте године, Телевизија Београд је емитовала пробни програм где су испробани сви телевизијски жанрови. Био је ово први телевизијски студио на Балкану и један од првих у Европи. Београдска телевизија је за само једанаест дана рада испунила програм својим емисијама, које су трајале три до четири сата и то је био велики успех и корак напред у стварању телевизијског програма. Након неколико месеца, 28. новембра 1958. године почело је константно емитовање програма на Телевизији Београд.
Од самог почетка емитовања телевизијског програма до растакања Југославије, сав телевизијски програм је био заједнички у договору да свака телевизијска станица може преузимати програмске садржаје других телевизијских станица у Југославији^[4].
Заједнички програм Југословенске радио телевизије од 1958. године чинили су :

ЈРТ је такође обухватала и емитере из аутономних покрајина:

Технолошки кораци телевизије у ЈугославијиУреди

Реновирани Авалски торањ

С обзиром на свој сложени састав и мултикултурни карактер, програм емитован у Југославији је био јединствен у целом свету. Неколико година током рада телевизије програм се емитовао само уживо или из студија. Средином 1961. године, Телевизије Београд је набавила мангетоскопе и тонске филмске камере, па тако опремљена, почеа је и са емитовањем емисија снимљених на видео и филмске траке и уједно створила више времена за припрему нових емисија. Телевизија Београд је 1969. године почела да примењује електронску технологију у снимању прилога, међу првима у свету.
31. децембра 1971. године уследио је технолошки корак ка увођењу програма у боји (Систем ПАЛ). Средином седамдесетих година 20. века почиње употреба телевизијског комплета ЕНГ, па се ствара електронско новинарство које омогућава брзо реаговање на догађаје. Временом Радио Телевизија Србије постаје модерна телевизија, изградњом једанест студија, набављањем бољих репортажних кола, оснивањем и изградњом филмске лабораторије, филсме и електронске монтаже. Опрема новом опремом омогућило је раст програма до неколико часова на почетцима, до 77 часова дневно у Радио телевизији Србије.
Међу објектима емисионих постројења и веза, најатрактивнији је био стари торањ на Авали, изграђен 1965. године, висок 202,85 метара^[5]. Након изградње земаљске емисионе мреже, радило се омогућењу и емитовању програма преко сателита. Телевизијски програм Радио телевизије Србије се у периоду од 6 часова дневно од 1991. године емитовао преко сателита на подручју Европе и Северне Америке.
Телевизија Београд емитовала је информативне, уметничке, образоване и забавне садржаје, а од 31. децембра 1971. године, када је почео са емитовањем РТС 2, програмска понуда се додатно проширила. Програмска понуда се знатно проширила када се увео Београдски јутарњи програм у марту 1986. године и пустио у рад РТС 3, 1989. године.

Развитак независких телевизијаУреди

Средином седамдесетих година 20. века, са радом су почеле телевизијске станице аутономних покрајина Војводине и Косова и Метохија - Телевизија Нови Сад и Телевизија Приштина, независно од Телевизије Београд.
1. јануара 1992. године формирала се Радио Телевизија Србије у чијем саставу су се нашли РТВ Београд, РТВ Нови Сад и РТВ Приштина. Поред програма на српско језику, Радио Телевизије Србије почиње са емитовањем програма и на албанском, мађарском, словачком, румунском, бугарском, турском и ромском језику. Аудиторијум РТС-а обухватао је око 6,5 милиона гледалаца са десет и више године на територији Србије, Републике Српске, Републике Црне Горе и Републике Српске Крајине. Уз помоћ РТС-а почели су да се развијају канали у Републици Српској и Републици Српској Крајини.
1990. године почињу да се емитују телевизијски програми као што су РТВ Политика, Студио Б, као и Арт канал 1991 и ТВ Палма Плус, TВ Пинк, Телевизија БК и многе друге.

Развој српске културе и уметностиУреди

Развој телевизијске уметности је позитивно утицао на развој српске културе. Поред стварања филмске уметности, допринос телевизије састојао се и у популаризацији других уметности. Телевизија је имала најзначајнију улогу у културној интеграцији српског народа у бившој Југославији, све до појаве нових технологија.

Личности пионирског доба српске телевизијеУреди

Радивоје Лола Ђукић - телевизијски, позоришни и филмски редитељ, творац хумористичког програма
Душко Радовић - песник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник
Славољуб Стефановић Раваси - телевизијски и позоришни редитељ
Александар Поповић - драмски писац, сценариста
Милан Ковачевић - сценариста и редитељ
Војислав Воки Костић - композитор и музичар
Милоје Орловић - телевизијски водитељ, новинар и уредник
Мирјана Самарџић - телевизијски и позоришни редитељ
Сава Мрмак - режисер и сценариста
Здравко Шотра - режисер
Александар Ђорђевић - позоришни, телевизијски и филмски редитељ

Као и глумци Мија Алексић, Мира Ступица, Миодраг Петровић Чкаља, Јован Јанићијевић Бурдуш и многи други.

Српска телевизија у модерно добаУреди

Данас у Србији постоји око 150 телевизијских канала. Прелазак са аналогног на дигитални емитовање сигнала у Србији, успешно је завршено 7. јуна 2015, по свим светским стандардима.^[6] На Телевизији Београд, Телевизији Нови Сад и Телевизији Приштина попуњаван је архивски фонд, кога сачињавају емисије и прилози снимљени на преко 35. милиона метра филма. У том саставу налазе се видео траке у трајању од 43.700 часова и оне представљају културно благо Србије.