Википедија

Нови Сад 2021 – Европска престоница културе

Нови Сад – Европска престоница културе је титула коју носи Град Нови Сад као изабрана Европска престоница културе за 2021. годину. Због пандемије вируса Ковид-19, Нови Сад ће, на основу одлуке Европске комисије, титулу понети 2022. године. Титулу је доделила Европска комисија у Бриселу 2016, а Влада Републике Србије прогласила је исте године овај пројекат културним пројектом од националног значаја.[1][2]

Нови Сад - Европска престоница културе 2021. године

Пројекат „Нови Сад – Европска престоница културе” осмишљен је као платформа за развој културних и креативних потенцијала Града Новог Сада који за циљ има да оснажи културну виталност града, омогући урбану регенерацију, побољша међународни углед и туристичку посету. Спроводи се под крилатицом „За нове мостове”, који представља идеју изградње нових мостова сарадње и размене између уметника и организација из Новог Сада и Србије са културном сценом Европе. Тековине овог пројекта су људи, процеси, простори и програми, под слоганом „Почетак новог. Сада”.[3][4]

Пројекти којима ће се Град Нови Сад представити 2022. године подељени су у неколико тематских целина са циљем даљег развоја културних програма на територији Града и развоја културне политике.

Титула уреди

Главни чланак: Европска престоница културе

Значење уреди

Европска престоница културе за 2021. годину бирала се из Румуније и Грчке, поред категорије земаља које нису чланице Европске уније, а у којој се кандидовао и Нови Сад. Европска престоница културе установљена је како би се нагласило богатство и различитост европских култура, ојачале културне везе међу Европљанима, спојили људи из различитих европских земаља, упознале друге културе, промовисало узајамно разумевање и ојачао осећај европејства. Најзначајнији легат пројекта је стављање културе у сам центар друштвеног развоја и посматрање културе као кључа за привредни развој друштва утемељен на знању, иновативности и креативности.[5][6]

Одлагање године титуле уреди

Због пандемије вируса ЦОВИД-19 градови Темишвар и Елефсина, који су европске престонице заједно са Новим Садом 2021. године, поднеле су захтев Европској комисији да се титуларна година помери на 2022. годину. Са овим захтевом се Град Нови Сад солидарисао, иако је изнето да је Пројекат спреман и за реализацију према првобитном плану. Европска комисија је у августу 2020. предложила померање преузимања титуле Европске престонице културе за Нови Сад са 2021. на 2022. годину. Дана 23. децембра 2020, и формално је донесена одлука Европског парламента и Европског савета о одлагању године титуле Европске престонице културе за Нови Сад са 2021. на 2022. годину, због пандемије коронавируса. Ова одлука ступила је на снагу објављивањем у Службеном листу ЕУ и почела са применом од 1. јануара, тако да ће Нови Сад и званично титулу културне престонице понети 2022. године, заједно са Ешом (Луксембург) и Каунасом (Литванија)[7].

[8][9][10][11]

Историја и организација уреди

Историја уреди

Градоначелник Новог Сада Игор Павличић најавио је у фебруару 2012. да ће се главни град Војводине кандидовати за Европску престоницу културе 2020. године. Формиран је Организациони одбор ове иницијативе, а за чланове су изабрани др Јасна Јованов, Зоран Вучевић, др Нађа Куртовић Фолић, др Агнеш Озер, Љиљана Чакмак, Милица Паскулов, др Владимир Гвозден, др Зоран Ђерић, Радован Јокић, Милан Вукашиновић, проф. др Момчило Бајац, Татјана Калезић, Мухамед Зилкић и Радивоје Стојковић. За председника Савета је једногласно изабран Момчило Бајац, а за заменицу председника изабрана је Татјана Калезић. Организациони одбор је издејствовао подршку партнерских градова Зрењанина и Сремских Карловаца, као и Матице српске и Универзитета у Новом Саду. Градско веће је усвојило принципе Агенде 21 за културу, а градска Скупштина је усвојила Стратегију културног развоја до 2020. године.[12][13][14][15][16]

Одбор је у децембру 2013. саопштио да би Нови Сад требало да у септембру поднесе кандидатуру за европску престоницу културе 2020. године.[17]

Крајем 2014. при Организационом одбору је формиран Програмски савет за Европску престоницу културе са основним циљем да пружи стручну, саветодавну и логистичку помоћ члановима Организационог одбора у области програмских, пројектних активности и у области писања апликације.

Европски парламент и Савет Европске уније је 2014. донео одлуку по којој прва година у којој градови ван ЕУ могу да конкуришу може да буде 2021, а не 2020, како је раније планирано.[18][19][18]

У октобру 2015. најављено је да ће на Дан ослобођења Новог Сада бити званично предата пријава за титулу европске престонице културе. Стручни тим за израду апликације визију града је представио у четири културне туре кроз Нови Сад – Бастион креативности, Yоутх Креативполис, Дунавски блуз и Војводина на длану.[20][21]

Након што је процес кандидатуре готово заустављен, кандидатура Новог Сада поверена је ЕXИТ фондацији, односно Немањи Миленковићу, председнику њеног Управног одбора. На чело тима задуженог за апликацију постављен је Момчило Бајац, који је обављао и функцију програмског директора.[22] [23][24]

У септембру 2016. председник Организационог одбора кандидатуре Новог Сада за Европску престоницу културе Немања Миленковић потврдио је да је званично предата апликација за кандидатуру Новог Сада за Европску престоницу културе.[25] Делегација која је представила кандидатуру била је састављена је од новосадских уметника, професора, урбаниста и кустоса, коју су предводили Градоначелник Новог Сада, Милош Вучевић и председник Организационог одбора за кандидатуру Новог Сада за ЕПК 2021, Немања Миленковић. Поред њих делегацију су чинили и Дарко Полић, доктор наука архитектуре; Весна Латиновић, професорка енглеског језика; Милица Рашковић, дипломирана педагошкиња и мастер Родних студија са специјализацијом у омладинском раду; Лазар Јованов, доктор наука у менаџменту, уметности и медијима; Вук Радуловић, мастер права; Момчило Бајац, доктор филозофије и социологије и Тијана Палковљевић Бугарски, докторка историје уметности.[26][6]

Након финалне презентације пројекта „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”, коју је 13. октобра 2016. у Бриселу одржала новосадска делегација, и детаљне анализе пријаве на 112 страница, Панел независних експерата Европске комисије донео је одлуку да Нови Сад понесе ову титулу у првој години у којој градови ван Европске уније могу да буду престонице културе.[1][22][27]

Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” уреди

Скупштина Града Новог Сада је 14. децембра 2016. усвојила одлуку да ће Културни центар Новог Сада формирати посебну фондацију која ће управљати пројектом „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”. Управни одбор Културног центра Новог Сада, на својој V седници одржаној 21. децембра 2016. године, донео је Одлуку о оснивању Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”, а Градско веће Града Новог Сада, Решењем од 23. децембра 2016. године, дало је сагласност на ову Одлуку.

Одборници новосадске градске скупштине именовали су 28. децембра 2016. за директора Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” Немању Миленковића, који је у претходном периоду управљао овим пројектом, као и чланове Управног одбора Фондације. У згради Галерије Матице српске 29. децембра 2016. одржана је конститутивна седница Управног одбора Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” на којој је за председницу изабрана управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски. На првој седници Управног одбора усвојен је и Статут Фондације.[28] [29]

На предлог Уметничког директора Фондације а уз сагласност директора Фондације, у септембру 2017. изабран је Програмски директор Душан Каличанин, личност културне и медијске сцене, активиста заједнице креативних индустрија и предузетник.[30]

У априлу 2019. формиран је и Почасни одбор на челу са председницом Владе Србије Аном Брнабић. За чланове одбора именовани су председник Републике Србије Александар Вучић, председник Владе Аутономне Покрајине Војводине Игор Мировић и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.[31][32]

Буџет и финансирање уреди

Скупштина Града Новог Сада је 14. децембра 2016. усвојила је Одлуку о финансирању пројекта „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”, који садржи основне смернице финансирања пројекта до 2021. године када ће Нови Сад бити Европска престоница културе. Истовремено је усвојена и Одлука о финансирању која садржи план улагања Града за оперативне и инфраструктурне пројекте до 2021. године, али и пројектована финансијска улагања са преосталих нивоа власти – покрајинског и националног, односно Покрајинског секретаријата за културу Аутономне покрајине Војводине и Министарства за културу Владе Републике Србије. Осим средстава за финансирање из јавног сектора, планирано је подстицање улагања из приватног сектора и јавно–приватна партнерства, али и формирање тимова за пријављивање пројеката за средства из фондова Европске уније. Како је планирано, новац је намењен реконструкцији Кинеске четврти, уређењу Културног центра на Новом насељу, Клиси, у Сремској Каменици, за изградњу „Новосадског уметничког центра” који треба да се састоји из Музичке школе, Балетске школе и Градске концертне дворане, као и за уређење бројних других културних и урбаних пунктова у месним заједницама. Предвиђена средства за финансирање пројекта су усвојена у истим износима који су наведени у Апликационој књизи, којом је град конкурисао за добијање титуле Европске престонице културе.

Влада Републике Србије је 4. маја 2017. донела Закључак (број 401-3911/2017) којим је дефинисано да се средства за реализацију Пројекта „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” обезбеђују у буџету Републике Србије, буџету Аутономне покрајине Војводине и буџету Града Новог Сада.[28][33]

Процес мониторинга уреди

Европска комисија делегирала је процес евалуације, одабира и мониторинга Панелу независних експерата састављених од 10 стручњака из различитих области културе и уметности. Процес мониторинга започет је одмах након добијања титуле Европске престонице културе и спроводи се посредством три формална панела – 2017, 2019 и 2021. године и подношења извештаја Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” о напретку пројекта. Представници Панела независних стручњака прате развој пројекта кроз извештаје о напретку, посете на терену и на мониторинг панелима.

У септембру 2017. године, Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” поднела је први извештај о напретку пројекта. У октобру исте године, одржан је први мониторинг панел на коме су представници Фондације у Бриселу представили све активности усмерене ка развоју овог пројекта. Новембра 2017. године је објављен први извештај Панела независних стручњака о напретку пројекта „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” са препорукама за даље унапређење. Док је у претходном извештају било око 60 препорука панелиста независних експерата Европске комисије, у овом су смањене на 12.[34]

Представници сва три пројекта Европске престонице културе за 2021. годину су позвани да поднесу анексе извештаја до марта 2018. године, што је Фондација и учинила на бази препорука. У јуну 2018. године је организована посета известилаца Панела Сузане Жилич Фишер и Силвије Аман Новом Саду. На бази извештаја из марта месеца и резултата посете у јуну, члан и известилац Панела, Силвија Аман упутила је писмо о имплементацији препорука Панела.

Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” наредни извештај о напретку поднела је у мају 2019. године, а други мониторинг панел реализован је 4. јуна у Темишвару након чега је Нови Сад добио позитивне коментаре за имплементацију пројекта Европске престонице културе у извештају независних стручњака Панела Европске комисије.[35][36][37][38][39][40][34]

Подршка других градова уреди

Градоначелник Печуја Жолт Пава упутио је јула 2015. поруку подршке Новом Саду да постане Европска престоница културе 2021. године и понудио помоћ људи из свог тима, који су радили на кандидатури Печуја и који добро познају иституције у Дунавском региону. Исте године је и Петер Ланге, генерални координатор Савета дунавских градова и регија из Улма потврдио подршку овог града и овог Савета кандидатури Новог Сада. Марта 2015. започети су и разговори о братимљењу Новог Сада и бугарског Пловдива, као будућих Европских престоница културе.[41][42] [43]

Програмски концепт уреди

Програмски наратив пројекта „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” произилази из слогана „За нове мостове”, који симболизује идеју изградње нових мостова сарадње и размене између уметника и организација из Новог Сада и Србије са културном сценом Европе. Дефинисана су четири програмска моста, а неки од њих су симболички назвали по постојећим новосадским мостовима, односно према вредностима које град жели да развије у контексту евроинтеграција. То су мостови: Слобода, Дуга, Нада и Љубав. Уметнички концепт пројекта „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” базиран је такође на основним вредностима Европске уније, као што су људска права, мултикутуралност, интеркултурални дијалог, еколошка свест, мировне политике.[4]

ЗА НОВЕ МОСТОВЕ

Почетак новог. Сада.

Мост ЉУБАВ ДУГА СЛОБОДА НАДА
Крилатица Откријмо наше благо Различитост је наша снага Будућност је сада Култура је начин живота
Програмски лукови Дочек

Друга Европа

Сеобе

Тврђава мира

Будућност Европе

Хероине

Дунавско море

Калеидоскоп културе

Програми уреди

Дочек уреди

Програм се реализује од половине децембра до половине јануара, са мисијом слављења мултикултуралности Новог Сада, обележавањем и упознавањем празника различитих религија и култура. Дочекују се две Нове године, по јулијанском и грегоријанском календару, 31. децембра и 13. јануара. Основа другог дочека је заправо обележавање раније (у априлу) дочекане године према календару Милутина Миланковића, али се у овом концепту прославља у ноћи између 13. и 14. јануара. Идеја је да се обележе две Нове године, два писма и два календара у два различита концепта.

Дочек 31. децембра се организује на отвореном простору, на улицама Новог Сада уз различите манифестације, уметничке, аудио и визуелне догађаје, а главни програм током ноћи чине музички наступи на Тргу слободе. Дочек 13. јануара је у затвореном простору, на више десетина локација где се одржавају музички наступи разних уметника, са циљем промовисања нових простора за културу.[44][45][46]

Програм Дочека 2019. године (31. децембра 2018) на Тргу Слободе обележили су наступи Магнифика, Нелета Карајлића са камерним оркестром Камерата Академика, као и првакиње Опере Српског народног позоришта Јелене Кончар и хора Академског културно-уметничког друштва „Соња Маринковић”, али и наступи ДЈ двојца Филатов и Карас, бенда ИриеФМ, као и пољског џез музичара Пјотра Дамасиевича. Представили су се победници ТАКТ фестивала – акустичног композиторског такмичења, а програм за децу је обележен мјузиклом. За сцену на Тргу слободе побринули су се представници Факултета техничких наука, Академије уметности и ОПЕНС-а.

За Дочек 13. јануара 2019. (у концепту ЕПК обележава се 7527. година) наступили су: Сања Илић и Балканика, Роби Лакатош, Роман Симовић, Лена Ковачевић, Партибрејкерси, Ритам нереда, Атомско склониште, Гарави сокак, Вроом, Земља грува, Сајси MC, Ђорђе Миљеновић, Сана Гарић, Битипатиби, Дел Арно Банд, бендови Јосип А Лисац, Чичини чворци, Прти Бее Гее, као и ДЈ Смук, али и вокално-инструментални солиста Лоран Прокопић уз пратњу пијанисте и композитора Давида Клема.

У Музеју Војводине изведен је концерт духовне хорске музике „Изнад Истока и Запада” уз Хор Новосадског универзитета и Хор Саборне цркве „Свети Георгије”, док је у Галерији Матице српске изведен мјузикл „Ко се боји Исадоре Данкан”, у режији Гее Гојак. Рензо Спитери, музичар, перкусиониста, композитор и продуцент са Малте представио је пројекат „Qуинтессенце” на камерној сцени Српског народног позоришта.[47] [48][49]

За Дочек 2020. на Тргу Слободе наступили су Бајага и инструктори са квартетом и хором, Артан Лили и турски ДЈ и продуцент Махмут Орхан.

Дочек 13. јануара (у концепту ЕПК обележава се 7528. година) на више локација у граду обележили су група Лет 3, Иркутска филхармонија са солистима, Ана Станић и Симфонијски оркестар Град, Божо Врећо са камерним оркестром Камерата Академика, Беби Дол са Градским хором Београд, Слободан Тркуља, ТАПАН, Лоллобригида, Елементал, Краљ Чачка, Дадо Топић и његов бенд „Тиме Афтер Тиме”, македонски музичар Горан Трајкоски, Нолах – ДЈ и продуценткиња из Барселоне, трубач Дејан Петровић са својим оркестром, бенд Свемирко, Биљана Крстић и Бистрик оркестар, Лету штуке, Алитор, Љубичице, Дуц ин Алтум, Осјенчанка Аклена Неон, као и пољска басисткиња Кинга Глик.

Одржане су и позоришне представе, а студенти сценске архитектуре, технике и дизајна са Факултета техничких наука, као и нових ликовних медија са Академије уметности, заједно са визуелним уметницима Родригом Гузманом Цазаресом и ТКВ били су задужени за визуелни доживљај. Програм за децу чиниле су радионице, интерактивни перформанси, дечје представе (у организацији Дечијег културног центра), а за њих је Дочек организован у Дунавском парку, уз традиционалну поворку кроз Змај Јовину улицу.[50][51][52][53]

Друга Европа уреди

Овај програмски лук промовише другачије и алтернативне уметничке изразе, праксе и културе, и бави се контракултурном, алтернативном, скривеном, маргинализованом и мањинском сценом. Платформа промовише принципе демократије, равноправности, толеранције и поштовања људских и мањинских права.[54][55]

Програм 2019. је чинио Позоришни фестивал језичких мањина света „Синергија”, програм „Супермоћни” са више од 35 догађаја (изложбе, радионице, перформанси, пројекције филмова, концерти и обуке) који промовише отвореност, инклузију (у сваки од програма Супермоћних укључене су особе са инвалидитетом, и деца и одрасли). Организована је и изложба која отвара питање положаја медијске уметности из женске перспективе, као и џез маратон, у оквиру Новосадског џез фестивала, који је представио по један млади неафирмисани бенд из претходних и будућих Европских престоница културе.[56][57]

Сеобе уреди

Програмски лук се реализује од половине фебруара до краја марта са мисијом тумачења миграција као могућности за унапређење квалитета живота заједнице и промовисање вредности интеркултуралног дијалога. Са једне стране, посматрају се историјске миграције које су утицале на данашњи културни идентитет Новог Сада и Европе, а са друге стране се бави заједничким проблемом региона, питањем актуелних миграција и мотивима, пре свега, младих људи за одлазак из земље. Примарне врсте израза: Филм, лепе уметности, савремени плес, драма, књижевност, перформанс, гастро култура.

Тврђава мира уреди

Платформа се реализује од половине јуна до половине јула са мисијом промоције политике мира и заједништва, као и критички став према рату и узроцима рата. Пројекат промовише Нови Сад као „Тврђаву мира” јер тематски проблематизује и грађанске ратове на југословенским просторима и последице које су изазвали. Подразумева различите програме – изложбе, постављање споменика на Петроварадинској тврђави, концерте...[58][59]

Будућност Европе уреди

Реализује се од почекта априла до половине маја са мисијом развоја и унапређења квалитета дечје и омладинске културе и пружање могућности младима да креативно и критички промишљају будућност Европе. Подразумева едукативне и циркуске радионице, изложбе и фестивале, књигу и стрип, музику и филм, позориште и игре и друге активности, са циљем да се основци, средњошколци, студенти и омладина Новог Сада укључе у креирање нових, другачијих културних садржаја, да уче о европским вредностима и покажу на који начин могу да допринесу културној слици града.[60] [61]

Хероине уреди

Програм има мисију подстицања и промовисања женске културе, уметности, стваралаштва, историје и наслеђа ради креирања праведнијег друштва и равноправнијег положаја жена. Реализује се од половине маја до половине јуна. У фокусу Новосадских музичких свечаности у 2020. биле су уметнице, као део програма Хероине.[62]

Дунавско море уреди

Платформа се реализује од половине јула до половине августа са мисијом развоја међународне културне сарадње у Дунавском региону и унапређења свести о заштити и очувању природе. Један од фокуса овог програмског лука је на међународној размени програма и уметника из Дунавског региона и креирању заједничких активности.

Калеидоскоп културе уреди

Програмски лук има за циљ развој „града–сцене” кроз креирање нове публике и децентрализацију културних садржаја. Спроводи се крајем августа и током септембра, организацијом многобројних догађаја који спајају различите врсте уметности. Идеја је у повезивању простора и програма, као и самих актера: од установа културе, ванинституционалне сцене, уметнике али и самих грађане и да кроз више уметности представља слику разноликости Новог Сада. Основа програма је у преплитању пет врста уметности: архитектуре, књижевности, извођачке, примењене и визуелне уметности, на пет примарних, али и на бројним другим локацијама у граду.[63]

Прве године, 2018, овај програм је реализован уз око 1.000 уметника, на више од 80 локација, када је организовано око 400 културних програма. Дворана Еђшег је, као нова културна станица, почела са радом, а активно учешће публике у овом програмима огледало се, како путем Моба у уређивању сопствених простора, тако и кроз друге програмске садржаје. Приказане су амбијенталне инсталације, перформанси, реализовани програми као што су стрип и илустрација, опера за децу, јавни часови различитих плесова, луткарске представе за одрасле, сликање по камену, фестивал савременог циркуса, бројне радионице и изложбе, а публици су се представили и европски уметници савременог плеса и класичне музике.[64]

Први пут је организован концерт на Булевару Михајла Пупина, где је некада било новосадско шеталиште. Пред око 10.000 гледалаца наступио је Војвођански симфонијски оркестар и стипендисти Фонда за унапређење вокалне уметности младих „Меланије Бугариновић и ћерке Мирјане Калиновић – Калин”.[65]

Следеће године, 2019. архитектура као тема је обележена визуелном пројекцијом „Новосадске капије” која је срушена пре 100 година. Европски прекогранични пројекат Хрватске и Србије, у коме је партнер Музичка омладина Новог Сада, приказан је кроз музички програм „Филмхармонија” који је спојио неми филм Чарлија Чаплина и музику Загребачке филхармоније, пројекцијом два Чаплинова филма коју је уживо пратило педесет музичара. „Корзо” 2019. обележио је такође наступ Војвођанског симфонијског оркестра, али и пијанисткиње Рите Кинке, виолинисте Роберта Лакатоша, под диригентском палицом Александра Којића.

Примењена уметност покривена је кроз изложбе, а 2019. је кључна била у Железничкој станици, са изложбама швајцарског дизајна Сwисс стyле ноw и перформансом победника 14. Прашког квадријелна. У фокусу су биле и изложба Иновативни фински дизајн у културној станици Еђшег, а организовано је и књижевно јутро у оквиру Међународног фестивала прозног стваралаштва Просефест, на Најлон пијаци. Обележен је први рођендан културне станице Еђшег, као и 30 година Битеф театра. Део „Калеидоскопа културе” су били и Фестивал уличних свирача – Градић фест, Пијано сити Нови Сад, Новосадски стрип викенд, Фестивал камерне музике.[63][66][63]

Пројекти уреди

Инфраструктурни пројекти уреди

У мају 2017. Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” најавила је стратегију, планове и пројекте планиране за ту годину. Као највећи инфраструктурни пројекти истакнути су „Yоутх цреативе полис” тј. трансформација рушевног простора некадашње фабрике „Петар Драпшин” у градску четврт за развој културног и уметничког стваралаштва и изградњу „Новосадског уметничког центра” који ће чинити Музичка школа „Исидор Бајић'', Балетска школа и Градска концертно–студијска дворана.[67][68]

Кинеска четврт уреди

Некадашња фабрика металних производа „Петар Драпшин” (локално позната као „Кинеска четврт”), која је радила у периоду од 1922. до краја 1960-их година, а простире се на 3,4 хектара, била је претежно намењена складиштима и малим радионицама. Објекти су запуштени и у лошем стању, а у последњих десет година се променила намена простора. Поред постојећих фирми и појединаца који се баве производно-занатским делатностима, ту су отворени Студентски културни центар Нови Сад, Друштвени центар, неколико локала и ноћних клубова. Део простора се користи и као складиште.

У оквиру пројекта „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”, простор некадашње Кинеске четврти је замишљен као новосадски креативни центар, са омладинским стваралаштвом у његовом средишту. Према плановима урбаниста, биће задржано 11 објеката, а већина њих ће добити нове садржаје. Објекат 1 је предвиђен за хотел мањег капацитета или канцеларијски простор, објекти 2, 8, 10 и 11 биће намењени за културу, туризам, забаву и слично, објекти 3, 5 и 7 ће служити као мање радионице или локали, а објекат 6 за потребе културе. Највећи објекат од преко 3.000 квадрата служио би за потребе културних садржаја, као телевизијски или филмски студио, али је остављена могућност да буде намењен и за занатску производњу или уметничко стваралаштво. За потребе позоришта и извођење других сценских перформанса предвиђен је објекат 9. Остали објекти који сада постоје у Кинеској четврти биће срушени јер су у лошем стању и није могућа реконструкција. На њиховом месту би или биле зелене површине или мањи објекти до 3.000 квадрата. Направила би се четири мања објекта са једним или максимално три спрата. Највећи објекат био би Креативни кластер Факултета техничких наука или мањи хотел или мотел. Планирано је и постављање јавне расвете, изградња и реконструкција водовода и канализације, црпне станице за одвођење атмосферских и отпадних вода, као и уређење зелених површина.[69][70][71][72]

Музичка и балетска школа са Градском концертном двораном уреди

Изградња нове музичко-балетске школе у Новом Саду започета је у мају 2016. године. Требало би да омогући капацитете за рад 1.500 ученика са 200 професора у музичкој школи и 600 ученика са 60 професора у балетској. Укупне површине од 12.520м2, зграда ће имати и две концертне сале: велику Градску концертну дворану са 430 места и малу школску концертну салу са 150 места. Спратност нове музичке и балетске школе је у делу Балетске школе Су+П+2, у делу Музичке школе Су+П+3, а у делу Градске концертне дворане П+3. Прва фаза изградње школе са будућом најмодернијом концертном двораном финансирана је из буџета Града Новог Сада у износу од 366 милиона, вредност друге фазе радова је 820 милиона, а у трећој фази биће одвојено 700 милиона динара.[73][68][74]

Обнова подграђа Петроварадинске тврђаве уреди

Обнова подргађа Петроварадинске тврђаве један је од најважнијих програма који се реализује у оквиру пројекта „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”. Према плановима, подграђе би требало да прерасте у својеврстан културно-туристички центар. Реализује се по стандардима конзерваторско-рестаураторске струке како би се очувала амбијентална вредност свих објеката у подграђу. Обновом руководи градски Завод за заштиту споменика културе, а републичка влада је издвојила 100 милиона динара за прву фазу пројекта. Поред тога, предвиђено још 200 милиона из републичког буџета за санирање фасада у историјском језгру Новог Сада. У сагласности са Републичким заводом за заштиту споменика културе, припремљен је акциони план за 45 објеката подграђа. План ревитализације подразумева издавање конзерваторско-рестаураторских услова за обнову фасада, олука, фасадних елемената и дела крова који штити фасаду. Предвиђено је да обнова иде у четири фазе: прва обухвата 12 објеката, друга 10, трећа 12 и четврта 11 кућа. Прве две фазе радова обухватиле су обнову оштећених елемената уличних фасада, рестаурацију и конзервацију малтерске пластике, столарије и вајарских фигура светаца у нишама прочеља.[75][76][77][78][79][80]

Културне станице уреди

Пројектом „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” предвиђена је изградња нових и трансформација постојећих простора за културу кроз тзв. културне станице, распоређене на осам различитих насеља у граду. Основна идеја је децентрализација културних садржаја и учешће грађана и уметника у креирању културног живота.

Прва културна станица званично је отворена 8. септембра 2018. године у згради Дворца Еђшег. Чини је централна дворана и башта, а простори су намењени реализацији програма за децу, програма хуманитарног типа, радионицама уређивања вртова, изложбама, игранкама и другим сличним садржајима. Од отварања до марта 2020. у Културној станици Еђшег одржано је 1200 програма, са преко 70.000 посетилаца.[81][82]

Исте године, 23. октобра, отворена је и Културна станица Свилара, у простору рушевина некадашње фабрике за бојење свиле у најстаријем делу града – Алмашком крају. Постоје четири различита простора за рад: друштвени центар и кафе намењен локалним невладиним организацијама и едукативним активностима, концертна сала за различите музичко-сценске програме, студио за снимање и заједнички простор за рад намењен активним организацијама и креативним индустријама. Свилара је од отварања до априла 2020. забележила више од 45.000 посетилаца на око 670 програма.[83][81][84]

У октобру 2019. отворен је Кутак за културу у једном од најудаљенијих делова града од самог центра – Сланој бари, као најава за будућу културну станицу која је почела да се гради. Почетак рада овог кутка обележен је Фестивалом ромске културе и активизма Ф.Р.К.А., радионицама за децу, трибинама, концертима.[85]

Караван културе подразумева мобилну културну станицу која пружа културне садржаје ван центра града, у мањим местима где становници немају често прилику да се сретну са савременом уметношћу или новијим уметничким остварењима.[84]

Међу новим културним станицама су и Барка на Клиси, Културна станица Буковац, Културна станица ОПЕНС, Културна станица Млин у старом језгру града и Културна станица Руменка.[86]

Други пројекти уреди

Нова места – Микрогрантинг уреди

Кроз пројекат из Апликационе књиге „46 урбаних џепова„Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” (који сада носи нови назив: „Нова места – Микргрантинг”), у сарадњи са грађанима, реализују се мање урбане интервенције на подручју Града Новог Сада и „Зоне 021” (општине Ириг, Беочин и Сремски Карловци).

Пројекат чини три модела укључивања грађана и стручне јавности. Један модел је везан за старо језгро града и реализује га Градска управа за грађевинско земљиште и инвестиције Нови Сад, други се ради са стручном јавношћу (архитектама и урбанистима), док је трећи (најмањи) модел, тзв. микрогрантинг, у коме грађани односно удружења грађана и стамбене заједнице са својим комшилуком од идеје до реализације сређују мале урбане целине. Циљ је јачање свести о значају учешћа локалне заједнице у уређењу малих урбаних јавних простора.

Финансира се нови урбани мобилијар, озелењавање површина, акције чишћења и уређења простора, културне и еколошке активности, истицање културног наслеђа, уређене површине за социјалне активности, простори за креативно изражавање и слични предлози који се сматрају текућим одржавањем простора.[87][88][89][90]

Шетње кроз наслеђе уреди

Јавни конкурс „Шетње кроз наслеђе” намењен је грађанима да се својим идејама, личним доживљајима и креативним погледом на културно наслеђе укључе у оживљавање специфичне историје Новог Сада, Ирига, Беочина и Сремских Карловаца. Пројекат је осмишљен тако да се туризам измести из центра града и да се популаризују неки делови Новог Сада, који до сада нису били познати целокупној јавности. Од организација се тражи да осмисле шетње по својим крајевима и да причају легенде о њима. Планирано је да ове шетње буду на неки начин једна од главних туристичких понуда 2021. године, када буде година титуле. Од почетка пројекта до јуна 2020. организовано је 30 оваквих шетњи. [91][92][93][94]

Други јавни конкурси и позиви уреди

Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” расписује и друге јавне позиве намењене уметницима и грађанима у циљу обогаћивања културног живота Новог Сада. Тако се расписују конкурси за суфинансирање пројеката у области издаваштва и преводилаштва; за подршку локалним уметницима кроз реализацију програма у просторима културних станица; позиви уметницима да представе своје уметничке пројекте кроз мрежу културних станица и други слични конкурси. Активни су и програми међународне размене уметника, као што су „Уметник у гостима” (Плантс АиР) и „Кизуна”.

Кроз програм „Уметник у гостима” подржавају се новосадски уметници у реализацији одлазећих резиденција у иностранству, али се и страним уметницима омогућава да дођу у Нови Сад и да кроз рад са локалним уметницима размене искуства и знања. „Кизуна” се спроводи у сарадњи са организацијом ЕУ–Јапан Фест из Токија и има за циљ подстицање размене између локалне и јапанске културне сцене.[95][96][97][98][99][100][101][102][103][104][105][106]

Диван уреди

„Диван” је платформа која укључује грађане за отворене разговоре поводом актуелних тема и догађаја, који се одвијају у оквиру процеса припреме године титуле. Циљ је двосмерна комуникација са стручном и општом јавношћу, односно проблематизовање актуелних питања у сфери културног система града. Обрађују се теме као што су партиципативно уређење јавних површина, независни културни центри, интерпретација културног наслеђа, Петроварадинска тврђава итд.[107] [108][109] [110] [111] [112]

Новосадски волонтерски сервис уреди

Новосадски волонтерски сервис је програм организовања волонтерског рада у Новом Саду која је настала на иницијативу Европске престонице младих ОПЕНС 2019 и Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”. Ова организација има за циљ укључивање суграђана свих старосних доби у процесе и активности Пројекта „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”. Осим пружања волонтерске подршке током реализације активности обе престонице, усмерен је и на спорт, здравље и социјалну заштиту и заштиту животне средине. Уз помоћ Новосадског волонтерског сервиса вршиће се опсежна евалуација програма ЕПК од стране независног експертског Тима за евалуацију.[107][113][114][115]

Тим за фундраисинг уреди

У оквиру пројекта „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” постоји и тим који је задужен за писање пројеката за средства из фондова Европске уније, не само у име Фондације, него и за друге актере у култури који су у вези са пројектом Европске престонице културе, превасходно установе културе.[116]

Пројекат 33+ уреди

Уз подршку Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”, Градска управа за Културу и Покрајински секретаријат за културу започели су у октобру 2018. „Пројекат 33 – јачање капацитета установа културе у Новом Саду за стратешко планирање”. Циљ је пружање професионалне едукације и подршке запосленима у установама културе у Новом Саду за партиципативну и колаборативну израду стратешких планова својих установа.[117][118][119]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „Нови Сад – Европска престоница културе 2021.”. www.ртс.рс. Приступљено 2020-07-31. 
  2. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Нови Сад 2021 - пројекат од националног значаја”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2020-07-31. 
  3. ^ „Нови Сад 2021”. Нови Сад - Европска престоница културе (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  4. ^ а б „Програмски концепт”. Нови Сад - Европска престоница културе (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  5. ^ „Шта је Европска престоница културе?”. Нови Сад - Европска престоница културе (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  6. ^ а б Нонин, Пише: Гордана. „Нови Сад европска престоница културе 2021.”. Дневни лист Данас (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  7. ^ „ДЕЦИСИОН (ЕУ) 2020/2229 ОФ ТХЕ ЕУРОПЕАН ПАРЛИАМЕНТ АНД ОФ ТХЕ ЦОУНЦИЛ”. 23. децембар 2020. 
  8. ^ „Брнабић најавила померање ЕПК са 2021. на 2022. годину”. Мој Нови Сад - Моје место под wебом. Приступљено 2020-07-31. 
  9. ^ Орадио. „Неизвесно да ли се престоница културе помера за годину дана”. Орадио - омладински радио (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  10. ^ „Вероватно ћемо бити Европска престоница културе 2022. године” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 09. 2020. г. Приступљено 2020-07-31. 
  11. ^ „Саопштење пресс службе Европске комисије”. 18. 08. 2020. 
  12. ^ „Нови Сад ће се кандидовати за Европску културну престоницу”. Аутономија (на језику: српски). Архивирано из оригинала 26. 04. 2014. г. Приступљено 2020-07-31. 
  13. ^ „Формиран програмски савет Организационог одбора”. Нови Сад - Европска престоница културе (на језику: српски). 2014-12-04. Приступљено 2020-07-31. 
  14. ^ „Нови Сад кандидат за културну престоницу”. Политика Онлине. Приступљено 2020-07-31. 
  15. ^ „Економија културе: Нови Сад – Европска престоница културе”. Машина (на језику: енглески). 2014-07-14. Приступљено 2020-07-31. 
  16. ^ „Може ли Нови Сад постати Европска престоница културе?”. 
  17. ^ Фонет. „Нови Сад кандидат за европску престоницу културе 2020.”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  18. ^ а б Тањуг. „ЕУ променила годину кадидатуре за престоницу културе”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  19. ^ „Нови Сад кандидат за Европску престоницу културе 2021. године”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  20. ^ „Нови Сад за европску престоницу културе”. Радио Слободна Европа (на језику: српскохрватски). Приступљено 2020-07-31. 
  21. ^ „КОНФЕРЕНЦИЈА ПОВОДОМ КАНДИДАТУРЕ НОВОГ САДА ЗА ЕВРОПСКУ ПРЕСТОНИЦУ КУЛТУРЕ 2021. ГОДИНЕ | Нови Сад”. www.новисад.рс. Приступљено 2020-07-31. 
  22. ^ а б „Нови Сад проглашен за Европску престоницу културе за 2021.”. Н1 Србија (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. [мртва веза]
  23. ^ „Кандидатуру за Европску престоницу културе Нови Сад предаје 23. октобра”. www.021.рс (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-31. 
  24. ^ „Др Момчило Бајац, Програмски директор Нови Сад 2021, на конференцији у Скопљу (Македонија)”. Еxплоре Нови Сад (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-31. [мртва веза]
  25. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „НС: Поднета апликација за европску престоницу културе”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2020-07-31. 
  26. ^ „Нови Сад – европске престоница културе 2021”. ТОНС (на језику: српски). 2017-03-01. Приступљено 2020-07-31. 
  27. ^ „Нови Сад - прва европска престоница културе ван ЕУ”. https://www.025info.rs/ (на језику: српски). Архивирано из оригинала 16. 12. 2016. г. Приступљено 2020-07-31.  Спољашња веза у |wебсите= (помоћ)
  28. ^ а б „Донета одлука о оснивању фондације која ће управљати пројектом „Нови Сад 2021“”. Нови Сад - Европска престоница културе (на језику: српски). 2016-12-14. Приступљено 2020-07-31. 
  29. ^ „Формирана Фондација "Нови Сад 2021 – Европска престоница културе"”. Мој Нови Сад - Моје место под wебом. Приступљено 2020-07-31. 
  30. ^ „Изабран Програмски директор Фондације Нови Сад 2021”. Нови Сад - Европска престоница културе (на језику: српски). 2017-09-20. Приступљено 2020-07-31. 
  31. ^ Онлине, Пише: Данас. „Конституисан одбор Нови Сад – Европска престоница културе 2021.”. Дневни лист Данас (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  32. ^ „Државни врх у Почасном одбору НС2021 ЕПК | СЕЕцулт.орг”. www.сеецулт.орг. Приступљено 2020-08-05. 
  33. ^ „ЕПК 2021 | Градска управа за културу”. www.култура.новисад.рс. Приступљено 2020-07-31. 
  34. ^ а б „Похвала из Брисела за Нови Сад ЕПК 2021”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  35. ^ „Процес мониторинга”. Нови Сад - Европска престоница културе (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  36. ^ „Нови Сад 2021 Превод писма препоруке” (ПДФ). 
  37. ^ „ЕЦОЦ 2021 Нови Сад Сецонд Мониторинг Репорт” (ПДФ). 
  38. ^ „Нови Сад 2021 - Оцена Панела” (ПДФ). 
  39. ^ „Оцене експерата подстрек за Нови Сад”. НОВОСТИ (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  40. ^ „Нови Сад: Трка за грчку диву”. НОВОСТИ (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  41. ^ Тањуг. „Печуј подржава Нови Сад да постане престоница културе”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  42. ^ „Нови Сад европска престоница културе 2021.: Подршка кандидатури од суседа”. НОВОСТИ (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  43. ^ „Братимљење градова престоница културе”. НОВОСТИ (на језику: српски). Приступљено 2020-08-03. 
  44. ^ „Почетна енг”. Дочек (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-31. 
  45. ^ „Бајага и Артан Лили наступају за дочек на Тргу слободе”. Мој Нови Сад - Моје место под wебом. Приступљено 2020-07-31. 
  46. ^ „ФОТО: Новосађани уз Бајагу и Артан Лили дочекали 2020. годину”. www.021.рс (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-31. 
  47. ^ „Спој елитне и популарне културе на више локација за Нову годину”. www.021.рс (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-05. 
  48. ^ „ДОЧЕК СРПСКЕ НОВЕ ГОДИНЕ У НОВОМ САДУ: Погледајте цео планиран програм”. курир.рс (на језику: српски). Приступљено 2020-08-05. 
  49. ^ „Дочек Нове године у Новом Саду: Концерти на више локација”. Мој Нови Сад - Моје место под wебом. Приступљено 2020-08-05. 
  50. ^ „дочек”. Дочек (на језику: српски). 2019-12-07. Приступљено 2020-08-05. 
  51. ^ Карановић, Ивана (2020-01-01). „Нови Сад уз јединствен Дочек ушао у 2020. годину”. Новосадска хроника (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-05. 
  52. ^ „Дочек православне Нове године данас на више десетина локација у Новом Саду”. www.021.рс (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-05. 
  53. ^ „ФОТО I ВИДЕО: Новосађани на Тргу слободе дочекали 2020. годину”. Мој Нови Сад - Моје место под wебом. Приступљено 2020-08-05. 
  54. ^ „Ђула Рибар: Нови Сад у осам тематских целина”. www.топсрбија.цом. Приступљено 2020-07-31. 
  55. ^ „"Друга Европа" од 19. октобра у Новом Саду”. www.021.рс (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-31. 
  56. ^ „друга европа – нс2021” (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-31. 
  57. ^ „Друга Европа у Новом Саду”. Нови Сад - Европска престоница културе (на језику: српски). 2019-10-09. Приступљено 2020-07-31. 
  58. ^ „Платформа "Тврђава мира" у јуну у Новом Саду - од севдаха до споменика Јоко Оно”. www.021.рс (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-31. 
  59. ^ „Тврђава мира”. Нови Сад - Европска престоница културе (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  60. ^ „"Будућност Европе" - изложбе, фестивали и радионице током маја”. www.021.рс (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-31. 
  61. ^ „Више од 50 догађаја у програму "Будућност Европе"”. www.021.рс (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-31. 
  62. ^ „Новосадске музичке свечаности ове године од 21. до 28. априла”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  63. ^ а б в Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „„Калеидоскоп културе“ у Новом Саду – више од 400 програма по свачијем укусу”. www.ртс.рс. Приступљено 2020-07-31. 
  64. ^ „Нови Сад живи Калеидоскоп културе”. Н1 Србија (на језику: српски). Архивирано из оригинала 06. 08. 2020. г. Приступљено 2020-07-31. 
  65. ^ Редакција (2018-09-17). „Корзо поново ради: Скоро 10.00 људи уживало у симфонијском спектаклу”. Луфтика (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  66. ^ „Калеидоскоп културе поново у Новом Саду | СЕЕцулт.орг”. www.сеецулт.орг. Приступљено 2020-07-31. 
  67. ^ „Стратегија и планови Фондације "Нови Сад 2021" (ВИДЕО)”. Мој Нови Сад - Моје место под wебом. Приступљено 2020-07-31. 
  68. ^ а б „Градска концертна дворана у новој музичкој и балетској школи”. Нови Сад - Европска престоница културе (на језику: српски). 2018-01-05. Приступљено 2020-07-31. 
  69. ^ „ФОТО: Кинеска четврт у будућности постаје "креативни дистрикт"”. www.021.рс (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-31. 
  70. ^ „БАСТИОНИ КИНЕСКЕ ЧЕТВРТИ: "СКЦНС Фабрика" и "Тхе Qуартер"”. Мој Нови Сад - Моје место под wебом. Приступљено 2020-07-31. 
  71. ^ „КИНЕСКА ЧЕТВРТ: Расписан тендер за пешачке стазе, расвету, уређење зелених површина...”. Мој Нови Сад - Моје место под wебом. Приступљено 2020-07-31. 
  72. ^ „"Кинеска четврт" културни полис”. НОВОСТИ (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  73. ^ линк, Преузми; Фацебоок; Тwиттер; Пинтерест; адреса, Имејл; апликације, Друге. „Најмодернија и најскупља у Србији - Нова музичко балетска школа на Лиману ускоро прима ђаке”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2020. г. Приступљено 2020-07-31. 
  74. ^ „Приводи се крају друга фаза градње музичке и балетске школе у Новом Саду - За завршетак објекта у 2019. још 700 милиона динара”. www.екапија.цом. Приступљено 2020-07-31. 
  75. ^ „Како изгледају обновљене фасаде у Петроварадину”. Градња (на језику: српски). 2018-01-12. Приступљено 2020-07-31. 
  76. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „У току радови на обнови фасада и кровова у подграђу Петроварадинске тврђаве”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2020-07-31. 
  77. ^ Ковачевић, Снежана. „Обнавља се петроварадинско подграђе”. Политика Онлине. Приступљено 2020-07-31. 
  78. ^ „Нови Сад: Подграђе све лепше”. НОВОСТИ (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  79. ^ „Планирани радови на 21 објекту у првој фази обнове Подграђа Петроварадинске тврђаве”. www.екапија.цом. Приступљено 2020-07-31. 
  80. ^ инфо24.рс (2020-01-02). „Вучевић о протеклој 2019: Урадили смо много тога, а ево на шта сам посебно поносан”. ИНФО 24 (на језику: бошњачки). Приступљено 2020-07-31. 
  81. ^ а б „Културне станице Новог Сада”. Цитy магазине (на језику: српски). 2020-03-31. Приступљено 2020-07-31. 
  82. ^ „Мој Нови Сад - Моје место под wебом”. Мој Нови Сад - Моје место под wебом. Приступљено 2020-07-31. 
  83. ^ „Отварање културне станице Свилара”. Нови Сад - Европска престоница културе (на језику: српски). 2018-10-19. Приступљено 2020-07-31. 
  84. ^ а б „Јединствена слика различитости”. Недељник Време. Приступљено 2020-07-31. 
  85. ^ едитор (2019-10-20). „Европска престоница културе се развија: Отворен Кутак за културу у Новом Саду”. Оригинал (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31. 
  86. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Нови Сад поставља нове стандарде на културној сцени Србије”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2020-07-31. 
  87. ^ „Нова места – Микрогрантинг 2020”. Нови Сад - Европска престоница културе (на језику: српски). Приступљено 2020-08-03. 
  88. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „"Нова места" у Новом Саду - почело уређење малих јавних површина”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2020-08-03. 
  89. ^ „Представљен културни пројекат "Нова места"”. www.021.рс (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-03. 
  90. ^ „Победничка решења на конкурсу Нова места 2019.”. Градња (на језику: српски). 2019-10-30. Приступљено 2020-08-03. 
  91. ^ „„Шетње кроз наслеђе“ воде вас на нове локације и откривају нове приче”. Нови Сад - Европска престоница културе (на језику: српски). 2019-09-25. Приступљено 2020-08-03. 
  92. ^ D, Пише: Р. „Нови Сад: Расписан јавни конкурс „Шетње кроз наслеђе“”. Дневни лист Данас (на језику: српски). Приступљено 2020-08-03. 
  93. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Нове "Шетње кроз наслеђе" - Нови Сад из угла седме уметности”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2020-08-03. 
  94. ^ „Шетње кроз наслеђе: Нови Сад из филмске архиве”. www.021.рс (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-03. 
  95. ^ „Јавни конкурс за суфинансирање пројеката у области издаваштва и преводилаштва за 2021. годину”. Нови Сад - Европска престоница културе (на језику: српски). Приступљено 2020-08-03. 
  96. ^ „Позив културних станица”. Нови Сад - Европска престоница културе (на језику: српски). Приступљено 2020-08-03. 
  97. ^ „Арт магазин - Уметници. Сад – пројекат оснаживања новосадске уметничке сцене”. www.артмагазин.инфо. Приступљено 2020-08-03. 
  98. ^ „Одабрана 22 пројекта за реализацију садржаја локалне културне сцене у Новом Саду”. www.021.рс (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-03. 
  99. ^ фебруара, Ивана Где и како моземо да се пријавимо за овај конкурс? Хвала унапред на одговору Ивана 4; Одговори, 2020 (2020-02-04). „Уметник у гостима: Позив фотографима за уметничку резиденцију у Јапану”. Нови Сад - Европска престоница културе (на језику: српски). Приступљено 2020-08-03. 
  100. ^ Карановић, Ивана (2020-02-13). „Представљање пројекта "Уметник у гостима" у Булевар Боокс-у”. Новосадска хроника (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-03. 
  101. ^ Карановић, Ивана (2020-02-12). „Путовање, упознавање, стварање – нови позиви за новосадске уметнике”. Новосадска хроника (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-03. 
  102. ^ Карановић, Ивана (2019-04-11). „Уметник у гостима: Радионице оригамија у Свилари”. Новосадска хроника (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-03. 
  103. ^ „Уметник у гостима (Плантс АиР) – Иванка Могилска / 1-30.10. – друга европа” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-03. 
  104. ^ „Програм размене „Кизуна“”. Нови Сад - Европска престоница културе (на језику: српски). Приступљено 2020-08-03. 
  105. ^ Орадио. „Путовање у Јапан за уметнике и раднике у култури”. Орадио - омладински радио (на језику: српски). Приступљено 2020-08-03. 
  106. ^ „Креирање новог квалитета”. Недељник Време. Приступљено 2020-08-03. 
  107. ^ а б „Јединствена слика различитости”. Недељник Време. Приступљено 2020-08-03. 
  108. ^ „Диван „Мобилност уметника и радника у култури“”. Нови Сад - Европска престоница културе (на језику: српски). 2018-11-05. Приступљено 2020-08-03. 
  109. ^ „У организацији Фондације „Нови Сад 2021“ нови „Диван” у Петроварадину”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2020-08-03. 
  110. ^ невцхy. „Диван о Кинеској четврти – како је уредити? | ТВ КАНАЛ 9 НОВИ САД” (на језику: хрватски). Приступљено 2020-08-03. 
  111. ^ делта (2017-08-30). „Други "Диван" о тзв. Кинеској четврти | Радио Делта 89.5” (на језику: српски). Приступљено 2020-08-03. 
  112. ^ „"Диван" у Алмашком крају - "Шетња кроз наслеђе" са гошћом из Марсеја”. Приступљено 2020-08-03. [мртва веза]
  113. ^ „Новосадски волонтерски сервис”. инфо4yоутх.рс (на језику: српски). Приступљено 2020-08-03. 
  114. ^ „Енергија волонтирања”. Нови Сад - Европска престоница културе (на језику: српски). 2018-12-11. Приступљено 2020-08-03. 
  115. ^ текст, П. Р. „Новосадски волонтерски сервис – нова платформа за стицање искуства и референци”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 2020-08-03. 
  116. ^ „Јединствена слика различитости”. Недељник Време. Приступљено 2020-08-03. 
  117. ^ „Уместо од сада до вечности, потребни стратешки планови установа културе | СЕЕцулт.орг”. www.сеецулт.орг. Приступљено 2020-08-03. 
  118. ^ Балтовиц, Маја. „Пројекат 33 - стратешко планирање рада установа културе” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 02. 12. 2020. г. Приступљено 2020-08-03. 
  119. ^ „„Пројекат 33“ – стратешко планирање рада установа културе у Новом Саду”. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Novi_Sad_2021_–_Evropska_prestonica_kulture&oldid=26775244”