Википедија

Andrićeva nagrada

годишња награда у Србији

Andrićeva nagrada dodeljuje se godišnje za pripovetku, ciklus ili zbirku pripovedaka napisanu i prvi put objavljenu na srpskom jeziku u prošloj godini. Nagradu dodeljuje Zadužbina Ive Andrića od 1976. godine.

Andrićeva nagrada
Povelja Andrićeve nagrade dodeljena Danilu Nikoliću
Dodeljuje se zapripovetku, ciklus ili zbirku pripovedaka
DodeljujeZadužbina Ive Andrića
LokacijaBeograd
ZemljaSrbija
Prvo dodeljivanje
1976. god.; pre 48 godina (1976)
Trenutni dobitnikIgor Marojević
Veb-sajthttps://www.ivoandric.org.rs/

O nagradi uredi

Nagradu u čast Iva Andrića, na osnovu njegove testamentarne volje, ustanovio je Upravni odbor Zadužbine Ive Andrića na sednici održanoj 12. marta 1976. Pravilnik o dodeli prilagođavan je 2005, 2006, 2019. i 2020. (Od 2005. Žiri je Pravilnikom obavezan da se obazire na dostojanstvo Andrićevog dela.) Odluku o dobitniku donosi tročlani Žiri, koji imenuje Upravni odbor iz redova književnika, književnih kritičara i istoričara književnosti. Žiri radi u trogodišnjem mandatu. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa. Svečano uručenje nagrade priređuje se 10. oktobra (na dan rođenja Iva Andrića), po pravilu u prostorijama Zadužbine.[1]

Godine 2011. (za 2010) nagrada po prvi put nije dodeljena. Prema obrazloženju Žirija, nijedan pisac u 2010. godini nije zaslužio nagradu, iako je bilo kvalitetnih dela.[2] Žiri je tad radio u sastavu: Aleksandar Gatalica (predsednik), Mihajlo Pantić i Slobodan Vladušić.

Spisak nagrađenih uredi

Godina Dobitnik Za delo
1975 Dragoslav Mihailović „Petrijin venac”
1976 Antonije Isaković „Tren 1”
1977 Milisav Savić „Ujak naše varoši”
1978 Aleksandar Tišma „Škola bezbožništva”
1979 Mirko Kovač „Slike iz porodičnog albuma Meštrevića”, (priča)
1980 Ćamil Sijarić „Francuski pamuk“
1981 Svetlana Velmar Janković „Dorćol“
1982 David Albahari „Opis smrti“
1983 Danilo Kiš „Enciklopedija mrtvih“
1984 Vidosav Stevanović „Carski rez“
1985 Radoslav Bratić „Slike bez oca“
1986 Mladen Markov „Starci na selu“
1987 Filip David „Princ vatre“
1988 Jovan Radulović „Dalje od oltara“
1989 Radoslav Petković „Izveštaj o kugi“
1990 Saša Hadži Tančić „Zvezdama povezani“
1991 Milica Mićić Dimovska „Odmrzavanje“
1992 Voja Čolanović „Prirodan odgovor“
1993 Živojin Pavlović „Tavan“
1994 Vida Ognjenović „Otrovno mleko maslačka“
1995 Pavle Ugrinov „Nikoleta“
1996 Radovan Beli Marković „Setembrini u Kolubari“
1997 Danilo Nikolić „Ulazak u svet“
1998 Miroslav Josić Višnjić „Novi godovi“
1999 Aleksandar Gatalica „Vek“
2000 Vladan Matijević „Prilično mrtvi“
2001 Milorad Pavić „Priče sa savske padine”, ciklus pripovedaka objavljenih u knjizi „Strasne ljubavne priče“
2002 Miroslav Toholj „Mala Azija i priče o bolu“
2003 Mihajlo Pantić „Ako je to ljubav“
2004 Jovica Aćin Dnevnik o vagini“
2005 Ljubica Arsić „Maco da l' me voliš“
2006 Goran Petrović „Razlike“
2007 Ljiljana Dugalić „Akt“
2008 Mirko Demić „Molski akordi“
2009 Milenko Pajić, „Dokumentarne priče“ iz knjige „Imam jednu priču za tebe“
2010 Nije dodeljena[3] Nije dodeljena
2011 Milovan Marčetić „Izlazak“[4]
2012 Mirjana Pavlović „Trpeza bez glavnog jela“[5]
2013 Drago Kekanović „Usvojenje“[6]
2014 Uglješa Šajtinac „Banatorijum“[7]
2015 Vule Žurić „Tajna crvenog zamka”[8]
2016 Jelena Lengold „Raščarani svet”[9]
2017 Vladimir Kecmanović „Ratne igre”[10]
2018 Dragan Stojanović „Ćerka španskog borca”[11]
2019 Anđelko Anušić „Legenda o v/j/etrom vijanima”[12]
2020 Dejan Stojiljković „Neonski bluz”[13]
2021 Igor Marojević „Slikopisanje” iz knjige „Sve za lepotu”[14]
2022. Darko Tuševljaković Hangar za snove[15]

Reference uredi

  1. ^ „Andrićeva nagrada - Zadužbina Ive Andrića”. www.ivoandric.org.rs. Pristupljeno 12. 2. 2023. 
  2. ^ „Bez nagrade u godini jubileja”. www.rts.rs. 10. 10. 2011. Pristupljeno 12. 2. 2023. 
  3. ^ Ove godine bez dobitnika Andrićeve nagrade („Politika“, 10. oktobar 2011)
  4. ^ Uručena Andrićeva nagrada („Politika“, 11. oktobar 2012)
  5. ^ Andrićeva nagrada za Mirjanu Pavlović (B92, 19. septembar 2013)
  6. ^ Andrićeva nagrada Dragu Kekanoviću („Politika“, 19. septembar 2014)
  7. ^ Andrićeva nagrada Uglješi Šajtincu („RTS“, 9. oktobar 2015)
  8. ^ Uručena Andrićeva nagrada („Politika”, 10. oktobar 2016)
  9. ^ „An­dri­će­va na­gra­da” uru­če­na Je­le­ni Len­gold („Politika”, 11. oktobar 2017)
  10. ^ Vladimiru Kecmanoviću nagrada „Ivo Andrić” („Politika”, 14. septembar 2018)
  11. ^ „Draganu Stojanoviću "Andrićeva nagrada"”. Večernje novosti. 23. 9. 2019. Pristupljeno 25. 9. 2019. 
  12. ^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Anđelku Anušiću Andrićeva nagrada za 2019. godinu”. KULTURA - RTRS. Pristupljeno 2020-10-25. 
  13. ^ „DEJAN STOJILjKOVIĆ DOBITNIK ANDRIĆEVE NAGRADE: Tročlani žiri jednoglasno izabrao zbirku pripovedaka „Neonski bluz””. Večernje novosti. Tanjug. 22. 9. 2021. Pristupljeno 10. 10. 2021. 
  14. ^ „Andrićeva nagrada pripala Igoru Marojeviću”. Politika Online. Pristupljeno 2022-09-27. 
  15. ^ „Andrićeva nagrada „Hangaru za snove“ Darka Tuševljakovića”. www.rts.rs. Pristupljeno 11. 10. 2023. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андрићева_награда&oldid=27288435”