Википедија

Gimnazija Kraljevo

средња школа у Србији

Gimnazija Kraljevo je četvorogodišnja srednja škola koja se nalazi u Kraljevu i funkcioniše u okviru obrazovnog sistema Republike Srbije.

Gimnazija Kraljevo
Gimnazija Kraljevo
TipDržavna škola
Osnovana1909.
LokacijaDositejeva 44
Kraljevo
DržavaRepublika Srbija
DirektorRadmila Murganić (v. d.)
Veb-sajtgimnazijakraljevo.com

Istorijat uredi

Osnivanje uredi

Meštani Karanovca i okoline, uz podršku episkopa užičkog Joanikija, želeli su da osnuju gimnaziju sredinom 19. veka, u vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića, odnosno Mihaila Obrenovića. Svoja nastojanja su, nezvanično, ostvarili 1873. godine, u vidu privatne gimnazijske realke, koja nije bila priznata od strane nadležnih institucija. Prema popisu od 19. novembra 1874. godine, tadašnja vaninstitucionalna školska ustanova brojala je 19 učenika u tri razreda.[1]


 
Zgrada nekadašnjeg Crkvenog suda, u kojoj je smešten Arhiv

Nakon uspostvljanja Kraljevine Srbije, 1882, Karanovac je preimenovan u Kraljevo, a iste godine osnovana je Ratarska škola, prva srednja stručna škola u gradu.[2] Tek krajem prve decenije 20. veka, pet godina nakon krunisanja kralja Petra I Karađorđevića u Manastiru Žiči, u Kraljevu je, po njegovom Ukazu, 29. jula po starom, odnosno 16. jula 1909. po novom kalendaru osnovana privatna četvorogodišnja gimnazija. Iste godine, 1. septembra, po odobrenju Ministarstva prosvete, počela je prva školska godina u ovoj ustanovi. Na početku rada, u školskoj 1909/10. godini, u prvi razred je krenulo ukupno 47 đaka, od čega 29 učenika i 18 učenica, dok je u drugi upisano dvanaestoro. (10 + 2) Prva generacija, školovanje je okončala 1912. godine, kada je 13 učenika završilo IV razred i položilo niži tečajni ispit. U maju 1910, Jovan Skerlić je, kao inspektor Ministarstva prosvete, u svom izveštaju izneo pozitivne kritike na račun škole, označivši je u potpunosti organizovanom i primernom.[3]

Između dva svetska sukoba uredi

 
Zgrada Narodnog muzeja, gde je prva realka počela sa radom

Prvi period u radu škole obeležen je naporima da se njeno postojanje održi i da se đacima pruže što bolje mogućnosti za učenje. Ozbiljniji pomak u tom smislu dogodio se 1915. godine, usled potrebe za proširenjem i unapređenjem nastave, kada je umesto dotadašnje četvororazredne, škola prerasla u šestorazrednu. Nedugo zatim, iste godine, ratne okolnosti dovele su do obustave rada, zbog čega nastava nije održavana sve do kraja sukoba. Nakon oslobođenja Srbije, a potom i formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nastava je obnovljena 11. aprila 1919, a do 19. juna 1920, organizovana su tri tečaja po privremenom nastavnom planu. Predavanja su održavana u okviru skraćenih školskih godina, kako bi se nadoknadilo gradivo propušteno za vreme rata.[1] Kralj Aleksandar I Karađorđević je, potom, 1. jula 1921. godine objavio Ukaz po kom je Niža privatna gimnazija u Kraljevu pretvorena u Državnu realnu gimnaziju.[4] Tokom perioda koji je usledio, Kraljevu je razvoj industrije doneo priliv kapitala i rast nataliteta, što je kao posledicu imalo potrebu za proširenjem obrazovnih kapaciteta. Nakon oscilacija u vidu čestih izmena u organizaciji nastavnog programa i nazivu školske ustanove, Samoupravna viša realna gimnazija se od 1935. godine ustalila kao osmorazredna srednja škola. Razvoj škole naglo je zaustavljen 1941, kada su Kraljevo okupirale nacističke formacije. U oktobru te godine, streljano je više hiljada ljudi, među kojima je bilo 5 profesora i 21 učenik Gimnazije. Škola se tokom Drugog svetskog rata često selila, dok je nastava neretko održavana na otvorenom prostoru, kako učenicima ne bi bilo uskraćeno obrazovanje.[1]

Posleratni period uredi

 
Zgrada Gimnazije pretrpela je značajne posledice zemljotresa, nakon čega je njena betonska konstrukcija dodatno ojačana. Tragovi radova ostali su vidljivi na fasadi.

Prelomni period Gimnazije vezuje se za događaje posle Drugog svetskog rata. Ustanovu koja je ranije bila uređena po zakonima Kraljevine Jugoslavije, sa veronaukom kao nastavnim predmetom, smenila je škola utemeljena na principima socijalizma i sekularizma. Ona je i u narednom periodu često menjala ime i nivo organizacije, a usled velikog broja učenika i odeljenja u kojima su bili raspoređeni, u školskoj 1948/49. podeljena je na Mušku i Žensku.[3] Tokom pedesetih godina 20. veka, đaci su ponovo izmešani, u pokušaju da se stvori elitna škola, koja bi u tadašnjem Rankovićevu imala značaj visoke akademske institucije. Godine 1955, ustanovljena je četvorogodišnja Gimnazija, koja je iste godine pretvorena u samostalnu društvenu instituciju, sa sopstvenim organima upravljanja. Nekoliko godina kasnije, 14. decembra 1959, škola je dobila naziv - Gimnazija „Mirko Luković“ u Kraljevu.[5] Gimnazija je u svom obliku prestala da postoji krajem 70-ih godina, usled uvođenja usmerenog obrazovanja. Konačno, 1990. godine, vraćen joj je status i u Kraljevu je uspostavljen rad Gimnazije kao državne ustanove, u kojoj je zabranjen svaki vid političkog delovanja.[6]

Narodni muzej Kraljeva je, tokom novembra i decembra 1999. godine, u saradnji sa Istorijskim arhivom Kraljeva i Arhivom Srbije, priredio izložbu povodom 90 godina postojanja kraljevačke Gimnazije.[7] Najviše priznanje za svoj rad Gimnazija je dobila 2004. godine,[3] kada joj je uručena „Vukova nagrada za unapređenje kulture u Srbiji“.[8] Škola je 2009. proslavila 100 godina postojanja,[9] a na svečanosti održanoj u bioskopu „Kvartu“, 23. maja te godine, tadašnjem gradonačelniku Kraljeva, Ljubiši Simoviću, uručena je „Povelja gradu za izuzetan doprinos razvoju škole“. Pored Simovića, skupu su prisustvovali i gradski čelnici, vladika žički gospodin Hrizostom, kao i Žarko Obradović, tadašnji ministar prosvete, kojima su takođe uručene povelje.[10] Nakon Zemljotresa u Kraljevu 2010, a usled posledica koje je pretrpela,[11] Gimnazija je tokom školske 2010/11. bila primorana da svoju nastavu održava po redukovanom planu i programu sa skraćenim časovima.[12]

Zgrada škole uredi

 
Prva zgrada Gimnazije, prema arhivi Narodnog muzeja u Kraljevu

Škola koja je počela sa radom u tadašnjem Karanovcu prvobitno je bila smeštena u novoj dvospratnoj zgradi koja je podignuta 1873. godine i koja je predstavljala najveće školsko zdanje u Kneževini Srbiji.[13] Zgrada je nekoliko godina kasnije bila predložena za sedište Šumarske škole, a ponuda je zvanično zavedena u Ministarstvu finansija 17. oktobra 1880, pod brojem 3337.[14] Kako tadašnji predlog nije usvojen, ona je 1882. dodeljena novoosnovanoj Ratarskoj školi.[15] Nakon zvaničnog osnivanja Gimnazije 1909, škola nije imala svoju zgradu, pa je nastavu održavala u prostorijama Eparhije žičke. Ubrzo se uselila u zgradu Crkvenog suda, koju je sagradio vladika Nikolaj Velimirović, dok je kasnije radila i u zdanju Gospodar Vasinog konaka.[16] Obe zgrade promenile su namenu i kasnije nacionalizacijom bile oduzete. Gospodar Vasin konak je Eparhiji vraćen kroz proces restitucije tek početkom 21. veka, a zgrada Arhiva ostala je u vlasništvu grada plaćanjem obeštećenja.[17][18][19] U arhivi Narodnog muzeja sadržane su fotografije zdanja koje je Gimnazija koristila u predratnom vremenu, među kojima i manju prizemnu građevinu.[20]

 
Gospodar Vasin konak

Gimnazija se 1928, preselila u zgradu sa druge strane ulice, u kojoj je bila smeštena nekadašnja realka.[21] Ubrzo po useljenju Ratarske škole, u istu zgradu je ušla i osnovna škola „IV Kraljevački bataljon“, pa su premeštanjem Gimnazije, sve tri škole istovremeno radile u ovom zdanju.[22] Nakon početka Drugog svetskog rata i ulaska nacističkih trupa u Kraljevo, vojnici su okupirali zgradu, pa je škola ostala bez svojih prostorija. Tokom okupacije, nastava se uglavnom odvijala u privatnim kućama. Posle rata, Gimnazija je radila u zgradi Okružnog načelstva.[23] Svoju novu zgradu, Gimnazija je dobila 1954. godine, dok je reorganizacijom obrazovnih institucija te i naredne godine, sa radom počela Ekonomska škola.[5] Medicinska škola, osnovana 1958. godine, uselila se u južni deo iste zgrade početkom školske 1961/62.[24] Ona je prostor delila sa Gimnazijom i Ekonomskom školom sve do kraja prve decenije 21. veka, kada je u neposrednoj blizini sagrađena nova zgrada uz pomoć sredstava Evropske investicione banke.[25] U međuvremenu, početkom 21. veka, razmatrana je mogućnost da se Gimnazija premesti u zgradu čija se izgradnja planirala na potezu između Doma društvenih organizacija i Ulice Vojvode Putnika, ali se od te inicijative odustalo.[26] Zgrada u kojoj je nekada bila smeštena Gimnazija, prešla je u vlasništvo Muzeja 1985. godine.[27]

 
Zgrada Gimnazije, nakon završetka radova na fasadi u drugoj polovini 2019. godine

Po iseljenju Medicinske škole, dve škole su zgradu međusobno podelile, tako da je Gimnaziji pripao deo sa leve strane fiskulturne sale, ka Dositejevoj ulici, dok je Ekonomska škola zauzela deo bliži novoj zgradi Medicinske škole.[28] Godine 2010, 3. novembra, Kraljevo je pogodio razoran zemljotres, prilikom kog je zgrada Gimnazije pretrpela značajna oštećenja.[11] Usled radova na sanaciji i ojačavanju betonskih konstrukcija, koje je finansirala Poštanska štedionica,[28] zgrada nije bila u upotrebi do septembra naredne godine.[29] Za to vreme, tokom školske 2010/11, koristile su se prostorije osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Ribnici, odnosno njenog isturenog odeljenja na Beranovcu.[12] Takođe, kako je konkurs za izvođače radova raspisan u julu 2011,[30] uvodna nastava u školskoj 2011/12. izvodila se na skraćenim časovima u zgradi osnovne škole „Četvrti kraljevački bataljon“.[31] Fasada škole obnovljena je u drugoj polovini 2019. godine, a vrednost radova procenjena je na 12 miliona dinara.[32]

Obrazovni profili uredi

Tokom svog postojanja, kraljevačka Gimnazija je više puta menjala nivo organizacije i način rada.[9] Nakon ukidanja usmerenog obrazovanja i reforme školstva, Gimnazija je utvrđena kao četvorogodišnja srednja škola.[3] Sve do kraja školske 2013/14, postojalo je ukupno 32 odeljenja u četiri razreda.[28] Leta 2017, škola se uključila u program školovanja naprednih osnovaca i tako omogućila učenicima sedmog razreda da naredne dve školske godine provedu u specijalizovanom odeljenju ove škole.[33] Iste godine, otvoreno je i izdvojeno opšte odeljenje Gimnazije u okviru osnovne škole „Milun Ivanović“ u Ušću,[34] dok je u međuvremenu uvedeno i dodatno odeljenje prirodno-matematičkog smera.[35] Naredne godine, pred školsku 2017/18, Gimnazija u Kraljevu je otvorila odeljenje za informacione tehnologije, što je direktor Miroslav Vidić označio početkom reformi ove ustanove.[36] Školski kapaciteti su ograničeni na 12 odeljenja, koja su podeljena prema nastavnom planu i programu. U okviru nje trenutno postoje:[37]

  • jedno odeljenje opšteg smera
  • dva odeljenja prirodno-matematičkog smera
  • dva odeljenja društveno-jezičkog smera
  • jedno odeljenje učenika sa posebnim sposobnostima za matematiku (matematička gimnazija)
  • jedno odeljenje učenika sa posebnim sposobnostima za filološke nauke – engleski jezik (filološka gimnazija)
  • jedno odeljenje učenika sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku (računarska gimnazija)
  • jedno odeljenje učenika sa posebnim sposobnostima za sport (sportska gimnazija)
  • jedno odeljenje učenika sa posebnim sposobnostima za geografiju i istoriju

Direktori škole uredi

 
Direktori škole od njenog osnivanja[a]
Ime i prezime Trajanje mandata
Dimitrije S. Jovanović 1909—1911.
Kosta N. Paunović 1911—1914.
Živojin Janićijević 1919—1921.
Radoje Uskoković 1921—1922.
Jordan Petrović 1922—1926.
Velimir R. Trifunović 1926—1934.
Milan G. Antonijević 1929—1931, 1934—1939.
Milenko Vučkić 1935—1936.
Mihajlo I. Knežević 1939—1941.
Dragomir N. Rakić 1941—1944.
Dragoslav S. Mitrinović 1944.
Mirko Kulišić 1945.
Ana S. Bogosavljević 1945, 1949—1951.
Radoslav M. Vesnić 1945—1947.
Danica Kolarević 1947—1948.
Relja Novaković 1948—1949.
Luka Selaković 1948, 1955.
Nikola M. Krasojević 1948—1955.
Jovan Kričković 1955—1961.
Dragutin Jovović 1961—1970.
Stanoje Ž. Petrović 1970—1971, 1993—1995.
Strahinja Vojinović 1971—1976.
Milomir Mrlješ 1976—1979.
Radovan Radovanović 1979—1987.[b]
Slobodan Todorović 1979—1987.[b]
Miodrag P. Ratković 1979—1993.[b]
Mirko Miladinović 1995—1997.
Milorad N. Senić 1997—2006.
Miroslav Vidić 2006—2021.[v]
Smiljka Glišović Pršić 2022—

Bivši učenici uredi

Ovo je dinamičan spisak i možda nikada neće moći da zadovolji određene standarde u potpunosti. Možete pomoći tako što ćete ga proširiti pouzdano referenciranim unosima.

Kategorija:Bivši učenici kraljevačke Gimnazije

Saradnja sa drugim školama uredi

 
Gimnazija u Alenu

Kraljevačka Gimnazija je ostvarila uspešnu saradnju sa gimnazijama „Sent Meri“ (franc. Sainte-Marie) i „Belvi“ (franc. Centre Scolaire Assomption Bellevue) iz Liona, Gimnazijom „Arhangel Mihail“ (nem. Gymnasium St. Michael) iz Alena, odnosno Drugom mariborskom gimnazijom (sloven. II. gimnazija Maribor). Saradnja se ogleda u međusobnim posetama, razmeni učenika i pohađanju nastave.[42] Takođe, škola je realizovala pograničnu saradnju i sa Gimnazijom sa Žabljaka, koja se ostvaruje u okviru projekta Nauka i kultura povezuje ljude. U sklopu projekta oranzovani su kampovi, dva festivala nauke, na Kopaoniku i u Raškoj, radionice iz ekologije i zdravog načina života, kao i poseta kulturno-istorijskim spomenicima u okolini Kopaonika.[28]

Vannastavne aktivnosti uredi

Neki od učenika Gimnazije bili su članovi prvog đačkog orkestra u Kraljevu osnovanog 1908,[20] dok je škola tokom tridesetih godina 20. veka imala i sopstveni orkestar.[43] Godine 2006, u Kraljevu je pokrenut ženski odbojkaški klub „Gimnazijalac“, čiji je direktor i jedan od osnivača Miroslav Vidić.[40][44][45]

Pored klasične nastave, škola poseduje i multimedijalnu učionicu opremljenu za organizovanje interdisciplinarne nastave i prezentacija, kao i biblioteku sa približno 12500 knjiga. Učenici Gimnazije stalni su učesnici takmičenja iz različitih predmeta, a neki od njih su osvajali nagrade na republičkom nivou. U školi se redovno održava Festival nauke i kulture, u kom učestvuju učenici i nastavnici, a koji se realizuje kroz prezentacije, eksperimente, postavke i izložbe.[28]

Galerija uredi

Napomene uredi

  1. ^ Škola je tokom svog postojanja više puta menjala status i nivo organizacije, te je u par navrata razjedinjavana i ponovo osnivana.[3] Otuda potiču i neka od preklapanja direktorskih mandata.[38]
  2. ^ a b v Spajanjem Gimnazije i Medicinske škole u obrazovni centar „Danica Jasnić - Mirko Luković“, škola je 1979. prestala da postoji u svom pređašnjem obliku. Tek nakon ukidanja usmerenog obrazovanja, 1990. vraćen joj je status Gimnazije.[6]
  3. ^ Vidić je za direktora Gimnazije imenovan 9. januara 2007,[39] ali je tu funkciju obavljao i krajem prethodne godine.[40] Odlukom tadašnjeg ministra prosvete, Srđana Verbića, početkom 2015. najpre je smenjen, a potom i vraćen na funkciju. Iako je školski kolektiv tada većinski izglasao novi mandat Vidiću, Verbić je svoju prvobitnu oduluku obrazložio nepotpunim i nepreciznim informacijama koje je dobio od Školske uprave Kraljeva.[41]

Reference uredi

  1. ^ a b v g Drašković, Filipović, Ristić i Krejaković 1999, str. 4.
  2. ^ Stankov, Ristić Lj, Drašković, Savić, Ristić R, Krejaković i Šibalić 2013, str. 83.
  3. ^ a b v g d „Gimnazija u Kraljevu (1909 - 2009)”. Gimnazija Kraljevo, zvanična prezentacija. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  4. ^ Drašković, Filipović, Ristić i Krejaković 1999, str. 13.
  5. ^ a b Drašković, Filipović, Ristić i Krejaković 1999, str. 6.
  6. ^ a b Drašković, Filipović, Ristić i Krejaković 1999, str. 5.
  7. ^ Drašković, Filipović, Ristić i Krejaković 1999, str. 3.
  8. ^ Milosavljević, Bojana (11. 2. 2005). „Skola na pravoj tradiciji naroda”. Ibarske novosti. kraljevo.com. Arhivirano iz originala 23. 01. 2011. g. Pristupljeno 7. 9. 2019. 
  9. ^ a b Trifunović, Srbo (10. 4. 2009). „Gimnazija zagazila u drugi vek”. Blic. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  10. ^ Povelja gradu za izuzetan doprinos razvoju škole. kraljevo.rs. 23. 5. 2009. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  11. ^ a b Trifunović, Srbo (12. 11. 2010). „Časovi u fabrici zbog oštećenih škola”. Blic. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  12. ^ a b Trifunović, Srbo (24. 11. 2010). „Kraljevo: Srednjoškolci podstanari kod osnovaca”. Blic. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  13. ^ „Manastiri i ostale turističke destinacije”. gegula.rs. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  14. ^ „Istorijat šumarske škole”. Šumarska škola Kraljevo, zvanična prezentacija. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  15. ^ „Istorijat”. Poljoprivredno-hemijska škola „Dr Đorđe Radić“ Kraljevo, zvanična prezentacija. Arhivirano iz originala 21. 07. 2018. g. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  16. ^ Stankov, Ristić Lj, Drašković, Savić, Ristić R, Krejaković i Šibalić 2013, str. 55.
  17. ^ Božović, Nenad (5. 3. 2012). „Crkva traži Istorijski arhiv i gradski park”. Pres. Arhivirano iz originala 21. 07. 2018. g. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  18. ^ „Pravoslavni duhovni centar „Vladika Nikolaj Velimirović“”. Pravoslavna Eparhija žička, zvanična prezentacija. 22. 7. 2015. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  19. ^ Dugalić, Miroljub (26. 11. 2016). „Zgrada kraljevačkog Arhiva vraćena žičkom manastiru”. Politika. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  20. ^ a b Grupa autora 2000, str. 17.
  21. ^ „GIMNAZIJA - Kraljevo”. Galis - Portal škola Srbije. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  22. ^ „Iz arhiva”. OŠ „IV Kraljevački bataljon“, zvanična prezentacija. Arhivirano iz originala 21. 06. 2018. g. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  23. ^ „Trg Svetog Save...”. kraljevo.com. Arhivirano iz originala 31. 10. 2019. g. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  24. ^ Nikolić, Z. (14. 5. 2018). „Šest decenija kraljevačke Medicinske škole”. Danas. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  25. ^ „O školi”. Medicinska škola Kraljevo, zvanična prezentacija. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  26. ^ „Gimnazija za 21vek”. Ibarske novosti. kraljevo.com. 5. 10. 2001. Arhivirano iz originala 25. 10. 2008. g. Pristupljeno 16. 9. 2019. 
  27. ^ „60 godina narodnog muzeja u Kraljevu”. Narodni muzej Kraljevo. Arhivirano iz originala 21. 07. 2018. g. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  28. ^ a b v g d „Škola danas”. Gimnazija Kraljevo, zvanična prezentacija. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  29. ^ „Gimnazija u Kraljevu”. spiritofyouth.eu.com. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  30. ^ Trifunović, S. (7. 7. 2011). „Kraljevo: Obnova škola nije počela”. Blic. Pristupljeno 27. 10. 2018. 
  31. ^ Trifunović, S. (1. 9. 2011). „Na skraćenu nastavu ići će više od 8.500 đaka u Kraljevu”. Blic. Pristupljeno 27. 10. 2018. 
  32. ^ Radovanović, T. (13. 10. 2019). „Radovi do kraja godine”. Kraljevski magazin. issuu.com. str. 68—71. Pristupljeno 12. 10. 2019. 
  33. ^ Simić Miladinović, Milenija (17. 5. 2017). „Devet gimnazija prima osnovce u sedmi razred”. Politika. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  34. ^ „Gimnazija opšteg smera u Ušću” (PDF). kraljevo.org. 6. 6. 2017. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 7. 2018. g. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  35. ^ „U Ušću se otvara odeljenje gimnazije”. Radio-televizija Srbije. 26. 5. 2017. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  36. ^ „Prva generacija IT odeljenja u kraljevačkoj Gimnaziji”. Regionalna televizija Kraljevo. 19. 4. 2018. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  37. ^ „Upis novih učenika”. Gimnazija Kraljevo, zvanična prezentacija. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  38. ^ Drašković, Filipović, Ristić i Krejaković 1999, str. 11. i 12.
  39. ^ „Direktor”. Gimnazija Kraljevo, zvanična prezentacija. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  40. ^ a b „Osnovan OK Gimnazijalac”. Ibarske novosti. kraljevo.com. 10. 11. 2006. Arhivirano iz originala 17. 01. 2022. g. Pristupljeno 18. 1. 2021. 
  41. ^ M, I. (20. 1. 2015). „Kraljevo: Direktor Gimnazije smenjen, pa vraćen”. Večernje novosti. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  42. ^ „Gerd Buller zu Besuch im Gymnasium Kraljevo Die nächsten Aktivitäten unsrer Schulen wurden geplant.” [Gerd Buler u kraljevačkoj Gimnaziji. Isplanirane su sledeće aktivnosti naših škola.] (na jeziku: nemački). Gimnazija Arhangel Mihail, zvanična prezentacija. 2011. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  43. ^ Mirjana, Savić (14. 12. 2016). „Kraljevački horovi i bendovi”. infokraljevo.com. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  44. ^ „OK Gimnazijalac”. srbijasport.net. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  45. ^ „DRUGA LIGA ZAPAD - SENIORKE”. uokrl.org. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 05. 2016. g. Pristupljeno 21. 7. 2018. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гимназија_Краљево&oldid=27703682”