Mira Banjac

Mirjana Mira Banjac (Erdevik, 4. novembar 1929) srpska je glumica. Smatra se jednom od najvećih zvezda jugoslovenske i srpske kinematografije.

Mira Banjac
Mira Banjac 2020.
Lični podaci
Puno ime	Mira Banjac
Datum rođenja	(1929-11-04)4. novembar 1929.
Mesto rođenja	Erdevik, Kraljevina Jugoslavija
Prebivalište	Novi Sad
Državljanstvo	Srbija
Porodica
Supružnik	Andreja Jovanović
Deca	1
Rad
Aktivni period	1949—danas
Bitna uloga	Spasenija Pašanović (Čuvar plaže u zimskom periodu) Nata (Lov u mutnom) Majka Sena (Sjećaš li se Doli Bel?) Katica (Radovan III) Petrova majka (Varljivo leto ’68) Danica Čvorović (Balkanski špijun) Milada (Lepota poroka) Baba Roska (Porodično blago, Bela lađa) Veljina majka (Lepa sela lepo gore) Ružica Sinđelić (Vratiće se rode) Mileva
Veza do IMDb-a
Nagrade Pula Zlatna arena za najbolju glavnu glumicu 1981. Široko je lišće Zlatna arena za najbolju sporednu glumicu 1976. Ne naginji se van Žanka Stokić 2014. Nagrada za životno delo Dobričin prsten 2000. Nagrada za životno delo Dani komedije Statueta Ćuran 1972. Selo Sakule, a u Banatu Zlatni ćuran 2004. Nagrada za životno delo Sterijina nagrada 1967. Traktat o sluškinjama 1970. Selo Sakule, a u Banatu

Nakon petnaest godina rada u pozorištima, i to najviše u Srpskom narodnom u Novom Sadu, Mira se 1960—ih postepeno okreće malim i velikim ekranima, i već sedamdesetih njen umetnički izraz doživljava pravu ekspanziju, kroz čak 44 filmska i televizijska ostvarenja u vremenu između 1970. i 1979. godine. Iz tog perioda ističe se njena uloga u klasiku Čuvar plaže u zimskom periodu, koja joj je donela slavu širom bivše Jugoslavije. Ništa manje radnih osamdesetih doživljava vrhunac u karijeri, uglavnom sa ulogama malih ljudi običnih sudbina, fabričkih radnica, majki sa periferije, a sve jakih, nesalomivih žena iz naroda, koje grade i nose socijalistički sistem. Među njima se ističu uloge u predstavi Radovan III, u filmovima Lov u mutnom, Sjećaš li se Doli Bel, Varljivo leto ’68, Balkanski špijun, u kome je odigrala svoju najčuveniju Danicu Čvorović, zatim Jagode u grlu, Vukovar, jedna priča, Lepa sela lepo gore, Nož i druge. Početkom milenijuma upečatljiv je njen rad u televizijskim serijama Porodično blago i Bela lađa, gde je igrala vračaru Rosku, putujući lik iz fiktivnog univerzuma Siniše Pavića, zatim u TV serijama Kazneni prostor, Seljaci, Vratiće se rode i Psi laju, vetar nosi. Iako u poznim godinama, glumica je 2010—ih nastavila da snima i ostvarila zapažene glavne i epizodne uloge u filmovima Beli lavovi, Mamaroš, Rekvijem za gospođu J., Biser Bojane i Koncentriši se, baba.

Mira Banjac je tokom više od sedamdeset godina staža dobila najveće esnafske nagrade i priznanja, prvenstveno Dobričin prsten, Nagradu Žanka Stokić, Zlatnog ćurana, Statuetu Ćuran, Nagradu Pavle Vuisić, Statuetu Joakim Vujić, dve Sterijine nagrade, dve Zlatne arene, Nušićevu nagradu i druge. O njenom životu i stvaralaštvu napisano je nekoliko knjiga, od kojih su dve najpoznatije Mirjana Mira Banjac — Jedna jedina i Ne daj se. Dobila je i najveće priznanje u oblasti umetnosti i nauke AP Vojvodine.

Odrastanje u Vojvodini. Mladost

U jednoj od njenih monografija piše da je Mira Banjac rođena u Erdeviku, rano jutro, uz zvuke pleh−muzike vatrogasnog orkestra koji se našao ispod prozora njene majke. Glumica je jednom rekla da je brak između njenih roditelja, Olge i Teodora, sklopljen a da se oni nisu ni poznavali — on, potomak srpskih iseljenika u Sjedinjene Američke Države, koji ne govori srpski — ona, lepotica iz ugledne vojvođanske porodice, koja ne govori engleski. Teodorova majka Natalija je dovela njegovu sestru i njega u Srbiju kako bi ga oženila. Kada je Mira imala samo četiri godine, otac se vratio u Detroit, a majci i njoj poslao karte da mu se pridruže, koje one, na nagovor Mirinih ujaka, nikada nisu iskoristile. Nakon njegovog odlaska, postalo je osetno da je Olga suvišna u kući svoje sada već bivše svekrve, zbog čega je odlučila da se vrati u kuću svoje braće, i dođe po ćerku kada popravi svoje prilike. Međutim, čak i kada se to dogodilo i majka došla po nju, baba i tetka joj nisu dozvolile da povede Miru sa sobom. Mira je rekla za babu da je bila izuzetno preduzimljiva žena i da je uveče volela kocku, ali i da je bila velika hohštaplerka, koja je zgrnula velike pare krijumčareći viski za vreme prohibicije. Tetka je govorila četiri jezika, putovala Evropom i upoznala malu Mirjanu sa poezijom. Nažalost, baba i tetka su se toliko svađale, da su jedini svetli trenuci u Mirinom detinjstvu bile povremene majčine posete. Tetka se na kraju udala i vratila u Sjedinjene Države. Tokom jedne od pozorišnih turneja po Americi, Mira je otišla na adresu gde je ova živela, samo pročitala njeno ime na vratima, okrenula se i otišla. Kada je počeo Drugi svetski rat pa se granice zatvorile, Mirina majka, koja je radila u Beogradu, četiri godine nije videla svoju ćerku sa druge strane Dunava. Osim za majku, Mira je bila vezana i za svoju učiteljicu, Živku Rađić, koja je prepoznala i negovala njene talente. U poseti selu već kao poznata glumica, Mira je od bivše učiteljice dobila jedan od najdragocenijih poklona u svom životu — teglu kompota od višanja.

Važila je za drsko i duhovito dete. Pred devojčicom od koje je tražila da joj pozajmi bicikl igrala je klovna, da bi joj se odužila. U školu je, kaže, dolazila kao luda Ofelija — sa svilom od kukuruza u kosi. Ističe da je sve to bio inat, samoodbrana, njen način da kaže ne dam se, uprkos svemu. Glumica je u svojoj biografiji zaključila da joj je detinjstvo bilo bolno, i da nikada nije želela da vrati godine.

Za vreme rata petnaestogodišnja Mira bila je godinu dana u kulturnoj sekciji Prve proleterske brigade. Tada je iz rodnog Erdevika pešačila put Trsta, i prvi put videla more. Na vojnoj priredbi u Hrvatskom narodnom kazalištu 1945. godine je recitovala pesmu o Zagrebu, anonimnog šibeničkog vojnika — tada je prvi put kročila na scenu.

Glumačka karijera Mire Banjac

Tokom više od 70 godina karijere Mira Banjac je igrala pored gotovo svih velikih glumačkih zvezda Jugoslavije. Partneri su joj bili Zoran Radmilović, Danilo Bata Stojković, Miodrag Petrović Čkalja, Pavle Vuisić, Mija Aleksić, Bata Živojinović i mnogi drugi. Igrala je i uz Radmilu Savićević, Milenu Dravić, Oliveru Marković, Ružicu Sokić, Seku Sablić, Svetlanu Bojković i ostale. Deca na filmu i televiziji bila su joj Sonja Savić, Slavko Štimac, Anica Dobra, Nikola Kojo, Branka Pujić, Dragan Jovanović i mnogi glumci i glumice svih generacija.

Mira Banjac je, uprkos svojoj slavi i mnoštvu uloga, neretko igrala sporedne ili epizodne uloge. Glumica je isticala da nije sujetna, niti bi minutaža trebalo da bude povod za sujetu, jer su joj kraće uloge nekada predstavljale veći izazov. Navodila je reči svog profesora, koji je kazao da ko ne zna epizodu da igra, taj neće znati ni veliku ulogu; u epizodi, u jednom ili dva kadra, morate da pokažete šta znate.

1949—1979: Trideset godina u pozorištu

Mira je bila u prvoj generaciji glumaca koja je završila Državnu glumačku školu u Novom Sadu 1950. godine, u klasi Jurija Rakitina. Njena karijera zapravo i jeste započela najpre petnaestogodišnjim radom u pozorištu. Uz kraće angažmane u pozorištima u Sremskoj Mitrovici (1949—1951) i Narodnom pozorištu u Banjoj Luci (1953—1955), gde je igrala i u operetama, radila je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu (1951—1970).

Filmska i televizijska glumica postala je tek sredinom šezdesetih godina dvadesetog veka, kada je 1964. godine dobila ulogu u TV filmu Boj na Kosovu, rame uz rame sa Mijom Aleksićem, Oliverom Marković i Darom Čalenić, tada velikim jugoslovenskim zvezdama. Negde u isto vreme, 1967. godine, još uvek mlada glumica dobila je svoje prvo veliko priznanje, Sterijinu nagradu za predstavu Traktat o sluškinjama. Soja Jovanović joj je krajem decenije poverila dve uloge — glavnu u filmu Pusti snovi, i ulogu Perse Micić u popularnoj komediji Silom otac, sa Miodragom Petrovićem Čkaljom.

Godine 1970. prešla je u Beograd i postala član Ateljea 212.

O čuvenom kafeu Ateljea 212

Znate, Atelje je imao taj svoj mali klub koji je bio mali samo po kvadraturi, a po svemu drugom veliki, naročito po ljudima koji su u njega svraćali. Siđete u pauzi proba dole i zateknete Mihiza ili sa Borislavom Pekićem ili sa Bobom Selenićem ili sa Danilom Kišom, Ćosićem... Često se dogodi da se tamo nađu odjednom zajedno tri umna čoveka, gledate ih, slušate i shvatite da je taj neobavezni razgovor vredan jedne katedre. Sad kad imam više vremena, uzimam njihove knjige, čitam, uživam i pokušavam da nadomestim propušteno.

Ona kaže da je njen život istinski počeo tek tada, a da je sve pre toga većinom bila velika muka kroz koju je prolazila sama. Početkom sedamdesetih igrala je manje uloge u TV serijama Rođaci, S vanglom u svet i Selo bez seljaka, i glavne u filmovima manje produkcije — Ne gazite muškatle i Jedan ujak Hojan. Najveći uspeh u to vreme glumica je zapravo imala u pozorištu, kada je najpre 1970. najpre dobila još jednu Sterijinu nagradu, a zatim 1972, za izvođenje u predstavi Selo Sakule, a u Banatu u produkciji Srpskog narodnog pozorišta i Statuetu Ćuran na Danima komedije u Jagodini. Krajem decembra 1973. u Ateljeu 212 počinje da igra Katicu u Radovanu III. Ona je Radovanova ćerka, od koje je otac u nedostatku sina napravio muškaraču, koja vozi hladnjaču i zviždi za devojkama. Celokupna postava, predvođena Zoranom Radmilovićem, učinila je ovaj komad jednim od najgledanijih u Jugoslaviji. Godine 1974. igrala je sporednu ulogu u filmu Žuta sa Ružicom Sokić, i manju ulogu u TV seriji Kamiondžije. Dve godine kasnije gostovala je na televiziji u programu Obraz uz obraz, koji je vodila već tada proslavljena Milena Dravić, zajedno sa svojim tada manje poznatim suprugom, Draganom Nikolićem. Iste godine pojavila se i u TV seriji Pozorište u kući 2. Usledio je horor film Kičma reditelja Vlatka Gilića, pa drama Hitler iz našeg sokaka i naslovna uloga u TV seriji Marija, u kojoj su je šišali do glave, i za koju je dobila prvi milionski ugovor. Glumica se kasnije prisećala da joj je Marija dugo bila omiljena uloga, i da su, u terminu kada se emitovala, ulice širom Jugoslavije bile prazne.

Napokon 1976. godina Mira je dobila najveću ulogu u svojoj dotadašnjoj karijeri, i to sporednu — kao Spasenija Pašanović u klasiku Čuvar plaže u zimskom periodu, gde je igrala majku glavnog junaka. Ovaj film Gorana Paskaljevića, rađen prema scenariju Gordana Mihića, proglašen je za srpsko kulturno dobro od velikog značaja. Naredne godine, za lik Mileve u filmu Ne naginji se van glumica je ovenčana nagradom Zlatna arena za najbolju sporednu žensku ulogu na Filmskom festivalu u Puli. Krajem sedamdesetih Mira je igrala još i u drami Kako upokojiti vampira, po scenariju Borislava Pekića, i u komediji Radio Vihor zove Anđeliju.

1980—1989: Balkanski špijun i Varljivo leto

Početkom osamdesetih igra epizodne uloge u bioskopskom hitu Majstori, majstori i u TV seriji Vruć vetar, a zatim glavnu u komediji Lov u mutnom. Godine 1981. dobija Zlatnu arenu za najbolju glavnu žensku ulogu kao novinarka Jovanka koja pravi reportažu o učesnicima narodnooslobodilačkog rata u Sremu, u filmu Široko je lišće. Tada je započeo najplodonosniji period u karijeri Banjčeve.

Iste godine igrala je Savetu Govedarević u komediji Šesta brzina, gde joj je partner bio Radmilović. Pored njih dvoje igrali su još i Milena Dravić i Bata Živojinović, i uspešni film je potom pretočen u višečasovnu priču, kao TV serija Priče iz radionice. Zoran i Mira su za uloge bračnog para Govedarević podelili nagradu Ona i on na Filmskim susretima u Nišu. Istovremeno je tumačila i epizodne uloge u TV seriji Doktorka na selu i ulogu majke u proslavljenom filmu Emira Kusturice — Sjećaš li se Doli Bel. O snimanju ovog drugog filma glumica je u jednom intervju podelila lepa sećanja na dane provedene u Emirovoj kući, gde su Ljiljana Blagojević i ona živele jer je bilo praktičnije zbog snimanja. Godine 1984. Mira Banjac dva puta igra suprugu Danilu Bati Stojkoviću, u dva filma — oba proglašena za kulturno dobro Srbije. Prvi je bio Varljivo leto ’68, komedija od odrastanju mladog Petra (igra ga Slavko Štimac) i njegovim ljubavnim i porodičnim nezgodama. Druga uloga je bila njena verovatno najpoznatija — Danica Čvorović, žena Ilije Čvorovića u crnoj komediji Balkanski špijun, prisiljena da mirno podnosi muževljevo destruktivno ponašanje, i da što može bolje sačuva porodicu od propasti. Prvi je režirao Goran Paskaljević po scenariju Gordana Mihića, a drugi Dušan Kovačević, prema motivima vlastite drame.

Mira je uspeh nastavila i 1985. kao svastika Ruža u komediji Jagode u grlu, i kao Milada u drami Lepota poroka. U potonjem glumi strogu upravnicu nudističke plaže, na koju dolazi da radi (Mira Furlan). Nakon niza manjih projekata Mira je odigrala roly u filmovima Život radnika i Čudo u Šarganu. Rediteljka Mira Trailović okupila je za televizijsku ekranizaciju predstave Čudo u Šarganu postavu koju su pored Mire, činili i Ružica Sokić, Seka Sablić i Taško Načić. Deceniju je završila TV serijama Dome, slatki dome, Đekna još nije umrla, a ka' će ne znamo i Metla bez drške, gde je igrala Desu. Kao i sedamdesetih, i osamdesetih je glumica bila jedna od najuposlenijih u zemlji. Od 1980. do 1989. odigrala je 52 uloge, ne računajući one u pozorištu.

1990—1999: Roska u serijama Siniše Pavića

Početkom 1990—ih Mira Banjac je igrala u komediji Poslednji valcer u Sarajevu, pa zatim glavnu ulogu, gospodaricu Županski u horor filmu Sveto mesto, koji je režirao Đorđe Kadijević prema motivima pripovetke Vij Nikolaja Gogolja. Tumačila je i ulogu Natalije u televizijskom filmu Ruski car, o ljubavi dvoje penzionera. Glumica je ulogu dobila na zahtev Miodraga Petrovića Čkalje, koji je želeo da u svom poslednjem filmu — kako se potom i ispostavilo — igra upravo sa njom. Tumačila je ulogu Milke u filmu Vukovar, jedna priča 1994. godine, pa zatim Bucke u crnogorskoj miniseriji Oriđinali.

Kao Markiza de Mertej u predstavi Opasne veze, Užičko pozorište, 1997.

Godine 1996. pojavila se kao sladoledžijka u drami Do koske, i kao majka Velje (Nikola Kojo) u komediji Lepa sela lepo gore Srđana Dragojevića. Poslednja tri filma koja je snimila u ovom periodu bile su komedije Laža i paralaža i Bure baruta Gorana Paskaljevića, i treći — istorijski triler Nož, snimljen po motivima romana Vuka Draškovića.

Poslednja uloga koju je glumica tumačila u dvadesetom veku bila je vračara Roska, u jednoj od najpopularnijih srpskih serija — telenoveli Porodično blago reditelja Siniše Pavića. Rozalija Mihajlović, poznata kao Roska, lažna je proročica koja uzima novac od lakovernih ljudi, među kojima su prvi bili Bisenija i Trajko Gavrilović (Vesna Trivalić i Žika Milenković), koji su došli da zamole Rosku da u svojoj kugli pronađe Bisenijinog muža. Roskina najbolja prijateljica u seriji bila je Dostana, koju je kao svoju poslednju ulogu odigrala Radmila Savićević. Uloga vidovite starice donela je Miri Banjac novu slavu i obožavanje mlade publike.

2000—2009: Dobričin prsten. Televizijske uloge

Nakon uspeha TV serijala Porodično blago, prve decenije novog milenijuma Mira Banjac je najviše stvarala na televiziji. Glumica kasnije o televiziji kao mediju nije govorila sa mnogo ljubavi, već je isticala da je ona opasna, jer kod mladih glumaca stvara osećaj instant−slave.

Godine 2001. igrala je u filmovima Seljaci i Sve je za ljude sa Batom Živojinovićem, iz kojih je pet godina kasnije nastala istoimena TV serija od 131 epizode. Bila je i baba Mara u komediji Ona voli Zvezdu i baba sa cegerima u Poteri za sreć(k)om.

U brojne sporedne televizijske uloge koje je ostvarila u ovo vreme ubrajaju se kleptomanka u Lisicama, Anina baba u Kaznenom prostoru, udovica Šćepana Jovovića u Stižu dolari, Anina tetka u Mješovitom braku, Milka u sitkomu Ljubav, navika, panika i baka Ruža Sinđelić u Vratiće se rode.

2010—2019: Nagrada „Žanka Stokić”. Mamaroš

Godine 2015. igrala je sporednu ulogu u filmu Zvizdan hrvatskog reditelja Dalibora Matanića. Mira je izjavila da joj je ukazana velika čast što je ekipa filma, odvela na svetsku premijeru na Kanskom filmskom festivalu, gde nikada pre nije bila. Na snimanju filma Koncentriši se, baba u Sarajevu 2019. godine, glumica je proslavila svoj 90. rođendan. Filmska ekipa je napravila rođendansku zabavu i donela nekoliko torti. Mira se našalila da ima toliko torti, da su mogli i da je udaju, samo da joj još uvek nije rano za udaju.

2020—danas: Osma decenija umetničkog stvaralaštva

Film Koncentriši se, baba Pjera Žalice premijerno je prikazan na Filmskom festivalu u Sarajevu 2020. godine. O ulozi Marije u filmu rekla je da je to uloga u hibernaciji, jer ona samo leži u krevetu i posmatra, i da od svih majki koje je odigrala, jedino ta nije bila dobra majka. Godine 2021. očekuje se premijera drame Dušana Kovačevića Nije loše biti čovek, u kome jednu od uloga tumači glumica. Kovačeviću i Miri je ovo bila prva saradnja posle Balkanskog špijuna.

U avgustu 2021. Mira Banjac je bila lakše povređena u saobraćajnoj nesreći.

Sala bioskopa Abazija na Paliću imenovana je po njoj decembra 2023.

Karakterna glumica običnih, a jakih žena

Mirina majka Olga podržavala je mladu devojku u njenim ambicijama da postane glumica uprkos protivljenju cele porodice i Mira dodaje da je Olga bila božanstvena, ključna osoba u njenom životu. Ono što je Olga, međutim, zamerala ćerki ticalo se Mirinog izgleda, jer je priželjkivala da Mira bude zanosna kao Ružica Sokić ili Vera Čukić. Glumica je kasnije govorila kako je bila vrlo svesna svog niskog rasta, i kako veruje — nedostatka harizme, zbog čega je rano shvatila da treba da postane karakterna glumica. Kaže da, pošto nije bila ni atraktivna, niti zvezda, morala je da radi na građenju karaktera svojim malim nogama, malim rukama i malim očima.

Kada se za vreme rata pridružila Prvoj proleterskoj brigadi, u Iloku su joj odsekli kosu. Mira je ubrzo posle toga imala jednu od svojih prvih audicija, gde se pojavila u vojničkim cokulama i u engleskoj bluzi. U intervjuu za hrvatski Jutarnji list, glumica se prisećala tog događaja i zaključila da je izgledala zaista grozno, ali da je audicija ipak sjajno prošla.

Privatni život

Nakon završetka studija, Mira je u Sremskoj Mitrovici upoznala Andreja Jovanovića, inženjera šumarstva. Par se ubrzo venčao, dobio sina Branislava, a zatim i razveo — posle pet godina braka. Život glumice godinama još uvek nije postajao lakši. Na njenu žalost, majka joj je umrla 1962. od srčanog udara, i nije doživela da vidi ćerkin uspon u vrh jugoslovenske kinematografije, a Mira, tada u Poljskoj, na svojoj prvoj turneji, nije stigla da se oprosti. Sredinom sedamdesetih Mira je zapala u velike dugove. Samohrana majka, sa manjim, neunosnim ulogama, bila je prisiljena da traži pomoć od zelenaša. Nekoliko decenija kasnije govorila je da je tada zapala u toliki očaj, da je sela u jedan restoran da napiše oproštajno pismo, i da se nakon toga ubije. Iz krize je izvukla uloga Marije u istoimenoj TV seriji, za koju je dobila ugovor od nekoliko miliona dinara.

Mira Banjac 2010—ih.

Sa žaljenjem gleda i na Narodno pozorište u Beogradu, u kome nikada nije igrala, kao i ulogu Živke Ministarke Branislava Nušića, koju nikada nije dobila. Glumica je u knjizi Ne daj se rekla da ne misli da je na privatnom planu zapravo uspešna, već da je uskraćena za mnoge stvari, ponajviše za porodicu i porodicu svoga sina. Ističe da je za to najviše krivo pozorište, koje glumca treba od jutra do mraka. U jednom intervjuu u poznijim godinama glumica je rekla da bi celu svoju karijeru dala za jedno unuče. Mira još ističe i da je strastveni pušač, a služi se i muštiklom.

Takođe, bavila se i pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Prijateljstva sa kolegama

Na snimanju filma Balkanski špijun glumica je imala dosta neprijatnosti sa Danilom Batom Stojkovićem, sa kojim se često svađala. Dodaje međutim, da je uvek on bio taj koji bi posle došao sa cvećem ili čokoladom, kleknuo da joj poljubi ruku i da se izvini. O Zoranu Radmiloviću je govorila da i nije bio toliko zanimljiv van scene, da je bio mizantrop i povučen u sebe. Kada su joj 2014. javili da će joj u Narodnom pozorištu u Beogradu biti dodeljena „Žanka Stokić”, i upitali je koga bi volela da pozovu kao goste, glumica je najpre zaćutala i izjavila da bi želela da ponovo vidi upravo Batu Stojkovića i Zorana Radmilovića, i njenu Ružu (Sokić). Rekla je da je odlaskom troje njenih najboljih prijatelja njen život osiromašen.

Mira je dugogodišnja prijateljstva sklopila i sa rediteljkom Mirom Trailović, koja ju je, kako kaže, dovela u svoju porodicu Ateljea 212, Sekom Sablić, Petrom Kraljem i Taškom Načićem.

Nagrade i priznanja (izbor)

Mira Banjac, Zbornik radova, povodom 60 godina umetničkog rada, u izdanju Pozorišnog muzeja Vojvodine, 2011.

Dobitnica je brojnih nagrada, između kojih se izdvajaju:

• Zlatna medalja za zasluge (2020)
• Dobričin prsten, najveće glumačko priznanje u Srbiji za životno delo (2000)
• Nagrada „Pavle Vuisić“ za izuzetan doprinos domaćem filmu (2008)
• Nagrada „Žanka Stokić“ za izuzetan doprinos srpskoj filmskoj, pozorišnoj i televizijskoj umetnosti (2014)
• Zlatni ćuran, za životno delo glumcu komičaru (2004)
• Nušićeva nagrada, za životno delo glumcu komičaru (2016)
• Statueta Joakim Vujić, za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti Srbije (1986)
• Sterijina nagrada za ulogu u predstavi Traktat o sluškinjama, (1967)
• Sterijina nagrada za ulogu u predstavi Selo Sakule a u Banatu, (1970)
• Zlatna arena za najbolju glavnu žensku ulogu u filmu Široko je lišće na Filmskom festivalu u Puli (1981)
• Zlatna arena za najbolju sporednu žensku ulogu u filmu Ne naginji se van na Filmskom festivalu u Puli (1977)
• Statueta Ćuran za ulogu u predstavi Selo Sakile a u Banatu na festivalu Dani komedije u Jagodini (1972)
• Velika povelja za žensku ulogu za ulogu u filmu Varljivo leto `68, na Filmskim susretima u Nišu (1984)
• Nagrada za epizodnu žensku ulogu u filmu Jagode u grlu, na Filmskim susretima u Nišu (1985)
• Povelja za žensku ulogu u filmu Život radnika, na Filmskim susretima u Nišu (1987)
• Nagrada za epizodnu žensku ulogu u filmu 72 dana, na na Filmskim susretima u Nišu (2010)
• Oktobarska nagrada Novog Sada,
• Oktobarska nagrada Beograda,
• Sedmojulska nagrada,
• Nagrada "Ona i on", za glumački par godine u seriji Priče iz radionice, sa Zoranom Radmilovićem (1982)
• Nagrada grada Zagreba (za TV seriju Marija),
• Zlatni lovorov vijenac za životno djelo (Sarajevo 1991).
• Zlatna antena za sveukupan doprinos domaćoj TV produkciji, na 8. FEDIS-u, (2018)
• Nagrada Milan Žmukić za izuzetan doprinos afirmaciji festivala Herceg Novi - Montenegro film festival, (2019)
• Nagrada Aleksandar Lifka, za doprinos evropskoj kinematografiji, na festivalu "Palić", (2014)
• Beogradski pobednik (2020)
• Pokrajinsko priznanje „Pavle Paja Jovanović” za 2019. godinu
• Statueta slobode, SOFEST (2021)
• Velika povelja „Brankovog kola”

Uloge na filmu i televiziji

God.	Naziv	Uloga
1960-e
1959.	Spektakl poetskog humora Vojvodine (TV film)
1964.	Boj na Kosovu (TV film)	Sajka
1967.	Džandrljivi muž (TV film)	Maga
1967.	Probisvet (miniserija)
1968.	Pusti snovi	Zorica Božović
1968.	Prvoklasni haos (miniserija)
1969.	Silom otac	Persa Micić
1970-e
1970.	Rođaci (miniserija)	Anka
1971.	S vanglom u svet (TV serija)
1971.	Diplomci (miniserija)	Budina ujna
1971.	Sladak život na srpski način (TV film)
1972.	Ženski razgovori (miniserija)
1972.	Jedan ujak Hojan (TV film)	Majka
1972.	Glumac je, glumac (TV serija)
1972.	Smeh sa scene: Atelje 212 (TV film)	Majstorica
1972.	Ne gazite muškatle (TV film)
1972.	Selo bez seljaka (TV serija)
1973.	Žute fesvice (TV film)	Rada, mlada
1973.	Slanici (TV film)	Kokica
1973.	Kamiondžije (TV serija)	strina Cana
1971.	Operacija 30 slova (TV serija)
1973.	Naše priredbe (miniserija)	Karolina Horvat
1973.	Žuta	Studentkinja
1973.	Paja i Jare - Kamiondžije	Strina Cana
1973.	Bećarski divani (TV film)
1973.	Crvena bašta (TV film)
1974.	Prosek (TV film)	Jeja
1974.	Divlje godine (TV serija)	Kata
1974.	Pozorište u kući 2 (TV serija)	Zorka Jorgandžijević
1974.	Obraz uz obraz (TV serija)	Mira
1974.	Vlast (TV film)	Mica
1974.	Zabavni novogodišnji blok (TV film)
1975.	Kičma	Gospođa Šelić
1975.	Soba sa pet zidova (TV film)	Stanka
1975.	Hitler iz našeg sokaka	Zaretova žena
1975.	Pesma (miniserija)	Pralja
1976.	Marija (miniserija)	Marija, glavna uloga
1976.	Zvezdana prašina (TV film)	Kaća
1976.	Nina-nana za Pavlicu (TV film)
1976.	Kuhinja (TV film)	Ana
1976.	Čuvar plaže u zimskom periodu	Spasenija Pašanović
1977.	Kako upokojiti vampira (TV film)	Marija
1977.	Taksist (TV film)
1977.	Ne naginji se van	Mileva
1978.	Najlepše godine (TV film)
1978.	Jedini dan (miniserija)
1978.	Sedam plus sedam (TV serija)	Mira
1978.	Sva čuda sveta (TV film)
1979.	Srećna porodica	Inspektor
1979.	Srećna porodica (miniserija)	Inspektor
1979.	Radio Vihor zove Anđeliju	Lepana
1980-e
1980.	Majstori, majstori!	Ljiljana Grbić, servirka
1980.	Interesi (TV film)
1980.	Vruć vetar (TV serija)	Firgina verenica Mara
1980.	Samo za dvoje (TV film)	Miloradova koleginica iz kancelarije
1981.	I nama je samo jedan dud preost'o (kratki film)
1981.	Tuga (TV film)	švercerka
1981.	Lov u mutnom	Nata
1981.	Baza na Dunavu (miniserija)	Saveta Brdar
1981.	Široko je lišće	Jovanka
1981.	Šesta brzina	Saveta Govedarević
1981.	Sjećaš li se Doli Bel	Majka
1982.	Doktorka na selu (miniserija)
1982.	Priče iz radionice (TV serija)	Saveta Govedarević
1983.	Imenjaci (miniserija)
1983.	Čovek sa četiri noge	Sekretarica
1983.	Korespondencija (TV film)	Milica Njegovan, Hadžijina žena
1983.	Radovan III (TV film)	Katica
1983.	Veliki transport	Jela
1983.	Oštrica brijača (TV film)
1984.	Opasni trag	Milina majka
1984.	Kamiondžije 2 (TV serija)	Inspektorka
1984.	Varljivo leto (miniserija)	Petrova majka
1984.	Varljivo leto '68	Petrova majka
1984.	Lazar	Komšinica
1984.	Balkanski špijun	Danica Čvorović
1985.	Ekran sneži (TV film)
1985.	Jagode u grlu	Svastika Ruža
1986.	Lepota poroka	Milada
1986.	Svečana obaveza (TV film)	Saveta
1986.	Medved 007 (TV film)
1987.	Milan — Dar (TV film)	Gospođa Leposava
1987.	Pod ruševinama (TV film)
1987.	Život radnika	Zilha Sokolović
1988.	Roman o Londonu (miniserija)	Koljina koleginica
1988.	Mlada sila (TV film)
1988.	Srce i njena deca	Keva
1988.	Haustorče (TV film)
1988.	Za sada bez dobrog naslova	Blagajnica
1988.	Đekna još nije umrla, a ka' će ne znamo (TV serija)	Perka
1989.	Čovjek koji je znao gđe je sjever a gđe jug (TV film)	Joka Čokorilo
1989.	Sveti Georgije ubiva aždahu (TV film)	Tetka Slavka
1989.	Gospođa ministarka	Tetka Daca
1989.	Usamljena ruža (kratki film)
1989—1990.	Specijalna redakcija (miniserija)	Branislava Kukić
1989.	Čudo u Šarganu (TV film)	Ikonija
1989.	Svet (TV film)	Gospođa Tomić
1989.	Divlji svetac (TV film)	Mikina majka
1989.	Dome, slatki dome (TV serija)	Cica
1989—1993.	Metla bez drške (TV serija)	tetka Desa
1989.	Drugarica ministarka (miniserija)	Branka Urošević
1989.	Balkan ekspres 2 (TV serija)	Mira Baba
1990-e
1990.	Zaboravljeni (TV serija)	Dankova majka
1990.	Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove	Mira Banjac
1990.	Poslednji valcer u Sarajevu	Frau Friče
1990.	Sveto mesto	Gospodarica Županski
1991.	Memoari porodice Milić (TV serija)	Baka
1991.	Kuća za rušenje (TV film)	Svekrva
1991.	Srpski rulet (TV film)
1993.	Raj (TV film)	Rođaka Crnjanskog
1993.	Ruski car (TV film)	Natalija Simeunović
1994.	Goli život (miniserija)	Mira
1994.	Dnevnik uvreda 1993.	Sofija
1994.	Vukovar, jedna priča	Milka
1995.	Oriđinali (miniserija)	Bucka
1996.	Ivan (TV)	Lekarka
1996.	Do koske	Sladoledžijka
1996.	Lepa sela lepo gore	Veljina majka
1997.	Moja domovina (kratki film)
1996−1997.	Gore dole (TV serija)	Kućna pomocnica Kaja
1997.	Laža i paralaža	Kuvarica
1998.	Bure baruta	Majka bosanskog Srbina
1999.	Nož	Nana Hikmeta
2000-e
2000.	Mili i slatki, moj Đokice (TV film)	Marija
2001.	Seljaci	Draginja
1999−2002.	Porodično blago (TV serija)	Rozalija Mihajlović „Roska”
2001.	Ona voli Zvezdu	Baba Mara
2001.	Sve je za ljude	Draginja
2001.	Lola (TV film)	Slavka
2002.	Tridesetdva kvadrata (TV film)	Draginja
2001−2002.	Porodično blago 2 (TV serija)	Rozalija Mihajlović „Roska”
2002.	Lisice (TV serija)	Kleptomanka
2002−2003.	Kazneni prostor (TV serija)	Anina baba
2004.	Stižu dolari (TV serija)	Udovica Šćepana Jovovića
2005.	Potera za sreć(k)om	Baka sa cegerima
2005.	Stižu dolari 2 (TV serija)	Udovica Šćepana Jovovića
2006.	M(j)ešoviti brak (TV serija)	Anina tetka
2006.	Optimisti	Baba kockarka
2006.	Ljubav, navika, panika (TV serija)	Milka
2007.	Promeni me	Malobabićka
2006−2009.	Seljaci (TV serija)	Draginja
2008.	Braća Blum
2007−2008.	Vratiće se rode (TV serija)	Ružica Sinđelić
2009.	Medeni mesec	Stana
2009.	Đavolja varoš	Baka
2010-e
2010.	Šesto čulo (miniserija)	Pašićeva majka
2010.	Kao rani mraz	Skeledžija
2010.	Sedamdeset i dva dana	Baba Neđa
2010.	Beli, beli svet	Baba
2011.	Beli lavovi	Bakica
2007−2012.	Bela lađa (TV serija)	Rozalija Mihajlović „Roska”
2012.	Vojna akademija (TV serija)	Lelina baka
2012.	Kad svane dan	Ana Brankov
2012.	Zima (kratki film)
2013.	Mamaroš	Mara
2014.	Top je bio vreo	Sena
2014.	Atomski zdesna	Jelisaveta
2014—2015.	Jagodići (TV serija)	Milunka
2015.	Zvizdan	Ivanova baba
2016.	Sinđelići (TV serija)	Jagoda Svirčev
2016.	Vere i zavere (TV serija)	Nadežda Nestorović
2016.	Baka (kratki film)	Baka
2016.	Stado	Brljina udovica
2017.	Rekvijem za gospođu J.	Desanka
2017.	Biser Bojane	Emilija
2017.	Psi laju, vetar nosi (TV serija)	Baka Nana
2018.	Paviljoni
2018.	Grudi (miniserija)	Fukijeva baba
2019.	Biser Bojane	Emilija Popović
2019.	Ujka — novi horizonti (TV serija)	Verka
2019.	Preživeti Beograd (TV serija)	Baba Rosa
2020-e
2020.	Koncentriši se, baba	Marija
2021.	Feliks (TV serija)	baba Koviljka
2021.	Advokado	baba
2021.	Nije loše biti čovek
2022.	Bilo jednom u Srbiji	Deska
2022.	Igra sudbine	Madam Deni
2023 - u toku	Zakopane tajne	Olga Aslanova

Uloge u pozorištu (izbor)

Pozorišnu karijeru, Mira Banjac je započela u pozorištu u Sremskoj Mitrovici 1949. godine. Prelaskom u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, otvara svet karakternih likova koje u tom pozorištu igra gotovo 20 godina. 1970. godine Mira Trailović je u polovini sezone dovodi u beogradski Atelje 212, gde postaje nosilac repertoara i ostvaruje širok glumački opus.

Jedna od njenih omiljenih uloga koje je odigrala bila je naslovna uloga gluvoneme devojke u predstavi Džoni Belinda, u produkciji pozorišta u Banjoj Luci. Reditelj je mladu glumicu tada poslao u zagrebačku bolnicu Rebro, gde je upoznala desetine gluvonemih ljudi i od njih naučila preko 300 znakova za sporazumevanje, kako bi se pripremila za teatar.

Mira Banjac igrala je u klasičnom, ali i u savremenom repertoaru. Zapažene uloge ostvarila je u predstavama:

• Radovan Treći (D. Kovačević),
• Korešpodencija (B. Pekić),
• Čudo u Šarganu (Lj. Simović),
• Traktat o sluškinjama (B. Ciplić),
• Selo sakule a u Banatu (Z. Petrović),
• Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji (B. Ćosić),
• Žuta (G. Mihić),
• Ljubica, prvo lice množine (M. Vučetić),
• Majka (S. Vukijevič),
• Bel tempo (B. Ćosić),
• Veliko i malo (B. Štraus),
• Tebanska kuga (V. Lukić),
• Džoni Belinda (E. Haris)
• Kola mudrosti dvoja ludosti (A. N. Ostrovski), i dr.

Literatura

• Nježić, Tatjana (2016). Ne daj se. Beograd: Vulkan.  COBISS.SR 223965452

Spoljašnje veze

• Mira Banjac na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Mira Banjac na sajtu PORT.rs
• Sa fronta na scenu („Večernje novosti“, 7. novembar 2010)
• Kad ne budem radila svenuću kao biljka („Pres“, 6. septembar 2012)
• Ne zanimaju me ni pare ni slava („Politika“, 28. avgust 2013)
• Mi nemamo ludilo zvezda („Politika”, 11. april 2017)
• Mira Banjac: Volite me, kao što ja volim vas („Politika”, 22. jul 2019)
• Više me ne zanimaju ni karijera, ni novac („Politika”, 8. januar 2020)
• Mira Banjac o crnoj komediji Koncentriši se, baba („Večernje novosti”, 19. jul 2020)