Википедија:Трг/Архива/Разно/49

Тијери Анри

Да ли се сме сада са Тијери Анрија склонити, {{Клица-фудбалер}}, овакав шаблончић? С поштовањем, Столица (разговор) 17:59, 10. новембар 2012. (CET)

problemus

Ljudi imam problem sa clankom Saharoza, izmesano je cirilica i latinica. Pomoc? Vitez Hirald (разговор) 00:02, 14. септембар 2012. (CEST)

Ja ne videh da je izmešano, osim ako nemaš ćelju da hemijske simbole pišeš ćirilicom? hehe --НиколаБ (разговор) 00:35, 14. септембар 2012. (CEST)

Spor si, spor si, popravljeno je dvadesetak min pre tvog javljanja, zahvaljujuci doticnom/j Samardziji, a nemam jos takve ćelje, heh. Nista brale, hvala. Vitez Hirald (разговор) 01:27, 14. септембар 2012. (CEST)

Ух.

Пиштољ-увод. Како да преусмерим на енглеску wikiпедију речи handgun и pistol? Vitez Hirald (разговор) 05:27, 14. септембар 2012. (CEST)

Не треба ништа да преусмераваш. Сва преуемерења, тј.везе ка одговарајућим чланцима на другим језицима се налазе лево -- Bojan  Razgovor  06:27, 14. септембар 2012. (CEST)

Не мислим на то преусмерење, знам да је то са стране. Мислим на интерну везу до чланака које нису на српској википедији. Погледај чланак, па ћеш схватити о чему причам, да не описујем сад. -- Vitez Hirald ζ 

Po pravilu ne pravimo veze u člancima ka stranama na drugim vikipedijama. Veze treba da vode ka našoj wiki, i da budu crvene dok neko ne napiše članak, ako takav članak uopšte treba da postoji (a mislim da u ovom slučaju nema potrebe za time, jer je u samom uvodu objašnjeno šta je handgun a šta pistol). --В. Бургић (реци...) 09:23, 14. септембар 2012. (CEST)

Dobro onda. Hvala. -- Vitez Hirald ζ 

Сочиво

Говорим о страници „сочиво“

Пише: „Сочива су оптички уређаји који служе за преусмеравање светлосних зракова рефракцијом.“

Треба да стоји: Сочива су оптичке направе које врше отклон светлосних зрака по оптичком закону рефракције. (Ово пишем екавицом да бих био консеквентан)

Ова дефиниција је много примјеренија. Оптички уређаји наравно служе, али то је секундарно. Њихово својство је непоткупљиво, оно једино подлеже природним законима, тако да је примарно да је сочиво „Оптичка направа“ која на одређен начин делује. Значи она нешто ради, тј. производи, тј. врши!

Примереније је да уместо уређај стоји направа. Уређај, по мом разумјевању ствари је нешто сложенија човјекова умотворина. (Примереније је да је уређај микроскоп!)

Никако се лупа, оптички микроскоп, оптички телескоп и сл. не може разумјети без знања сочива. Сочиво кроз кога пролази свјетлост има своје битне тачке: и тачку закривљености, и тачку фокуса и тд, али најважније о њему није речено а то је како се и на који начин „дешава“ рефракција. Односно, морало се објаснити редом: преламање зрака светлости насталог проласком светла из оптички ријеђе у оптички гушћу средину; објаснити пролазак зрака свјетлости кроз планпаралелну плочу; објаснити пролазак свјетлости кроз призму; објаснити пролазак свјетлости кроз изфрагментиковано сочиво представљено призмама, од који се оно теоретски и састоји...

Има још евидентних неелегантности које би се морале ријешити и о којима не бих.

Мислим да је суд о вриједности овог чланка и субјективан не компетентан!

Ако ова моја ријеч изазове једино сујете, нећу се, чак ни на увреде одазвати. --milica 16:10, 17. септембар 2012. (CEST)

Хајде, Милице, каква сујета, какве увреде. Разуми за почетак да нису чланци увек писани као данас, некада је ниво био много нижи, и има пуно лоших чланака који су опстали а који би данас можда били на лицу места обрисани. Е сад, твоја дефиниција јесте тачна, али би било добро да се позовеш на неки извор, неки уџбеник физике, оптике, шта већ. Чисто да кад већ мењамо, да мењамо на нешто тачно и референцирано. Ако треба нека помоћ (општа или конкретна), пиши (мени или ко ти се учини орним за сарадњу). --В. Бургић (реци...) 17:24, 17. септембар 2012. (CEST)

Попис 2011.

Када ће бити унети подаци са пописа становништва 2011. године а тичу се броја становника у насељеним местима у Србији? Alexzr88 (разговор) 21:57, 19. септембар 2012. (CEST)

Када се објаве званични и коначни резултати. --Павлица причај 22:02, 19. септембар 2012. (CEST)

Републички завод за статистику је недавно објавио коначне резултате по општинама: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Aktuelnosti/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf

На овој страници сам унео кључне податке и пар етничких карата које сам урадио: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Подаци по насељима за сада нису објављени.

Tresnjevo (разговор) 18:10, 30. новембар 2012. (CET)

Glavna strana: Rat Velike alijanse

Sa glavne strane, odnosno iz Rat Velike alijanse: Рат Велике алијансе или Деветогодишњи рат или Рат Аугзбуршког савеза или Рат за палатинско наслеђе био је велики рат који је избио 1688. и трајао све до 1697. углавном на европском континенту, међутим, такође је захватио и секундарне фронтове у Ирској (познатији као Вилијамски рат) и Северној Америци (познатији као Рат краља Вилијама).

Aman-zaman ljudi, da li je neko pročitao tu rečenicu (da, to je jedna rečenica)??? To vam stoji na glavnoj strani danima. Mislio sam da potiče iz samog članka, ali ne, tamo stoji sasvim normalno:

Рат Велике алијансе, познат и под именима Деветогодишњи рат, Рат Аугзбуршког савеза или Рат за палатинско наслеђе био је велики рат који је избио 1688. и трајао све до 1697. углавном на европском континенту. Захватио је такође, и секундарне фронтове у Ирској (познатији као Вилијамитски рат) и Северној Америци (познатији као Рат краља Вилијама).

i to je tamo (delimično) ispravljeno pre tačno godinu dana [1]. Hajde molim vas, neka to neko popravi i na glavnoj strani. 91.233.24.3 (разговор) 14:19, 21. септембар 2012. (CEST)

Američka pita

Može li ko da otvori članak? Mene on već 20 redirektuje na glavnu? -- Bojan  Razgovor  15:05, 22. септембар 2012. (CEST)

Код мене се нормално приказује.--В и к и в и н д 15:13, 22. септембар 2012. (CEST)

И мени је ок :) --Јован Вуковић (р) 18:51, 22. септембар 2012. (CEST)

Slika

Molim vas neka mi neko kaze kako da kad uređujem stranicu da stavim sliku desno??? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎Savo Vukcevic (разговор • доприноси)

Куцаш следеће: [[Датотека:Пример.jpg|мини|десно]]. --Јован Вуковић (р) 18:51, 22. септембар 2012. (CEST)

Organ treft in Kosovo

Pogledajte ovo, [2].

Severnobaački okrug

U članku pod nazivom stoji pasus: Споменимо само кланичку индустрију - ту је "29. новембар", фабрика која има дугу и богату традицију - након кризног периода у последњих неколико година, фабрика је на добром путу да поново стане на своје ноге. Ту су, надаље Индустрија меса „Топола", кланица „Топико", Л. Т. С. Ловћенац, кланица „Нова Бразда“. Надаље, ту су пољопривредни комбинати „Агрокомбинат", „АД Житко", „Равница", АИК Бачка Топола и други. Од већих прерађивача ту су „Фиделинка", „Млекара" Суботица, „Подрум Палић", „Си&Си Компани", „Фреш&Цо.", "ЈУКОМ" Таванкут и други.

Ovo nema veze sa enciklopedijom. Ovo je pristrasni novinarski članak koji bih ja rado ispravio da sam iamo ideju kako. Ovo mora da uredi onaj koji je to pisao. Obaška brkanje pisam u primerima Си&Си Компани", i „Фреш&Цо.".— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 94.189.137.68 (разговор • доприноси)

Slažem se. Vidim da je pasus već obrisan i bolje tako nego da stoji neenciklopedijski tekst.--ЗаЗа^{Ма шта кажеш!?} 12:05, 27. септембар 2012. (CEST)

Рено

Да ли неко од администратора може да премести Рено (предузеће) на Рено. Обично се мисли на предузеће, па то би требало да буде главни чланак. Такође, грешком сам направио Рено ( вишезначна одредница), па би требало да се избрише (због размака). --Милан.ј (разговор) 14:27, 29. септембар 2012. (CEST)

Невен српске дјечје новине

Мислим да је о "Невену" речено сасвим примјерено и у енциклопедијском смислу. Када реченицу почињем са "Чика Јова" то није ништа мање неенциклопедијски него када Рада Петровића ословим са "Његош". Чланак је прије свега писмен уз сву моју жељу да останем скроман у саморазумијевању. О "Невену" се говори са уводом и разрадом, разложно, хронолошки и са неизбјежним али примјереним симпатијама. Свака од реченица би, као и цијелокупни контекст, без лажне скромности, могли да стоје и у Енциклопедији Британици, када би то било њено интересовање. Уколико моја ијекавица безобзирно и дрско својата екавског пјесника, не судите престрого, имаћете посла са Вуком, Његошем, Дучићем, Домановићем, Кочићем, Ћопићем, Андрићем, Селимовићем, па што не рећи и са екавским ијекавцем Радићевићем и осталим динарским дивовима... Као да ме неко и треба да брани?! Крај овој причи уозбиљујем. Макако одлучили, Ваш одговор нећу читати, не зато што ваша ријеч није лијепа, већ што немам моћ да је мијењам. По овој теми се више нећу чути. Помислите ли да сам се наљутио, најприје ћете погријешити! --milica 20:54, 29. септембар 2012. (CEST)

Историја злоупотребе

Због чега се део у ДОПРИНОСИ зове Историја злоупотребе, када се ту ништа не злоупотребљава? УНАПРЕД ХВАЛА --Марко Раденковић (разговор) 16:05, 1. октобар 2012. (CEST)

Zato što ima nekih radnji koje se mogu definisati kao zloupotrebe. Za detalje pogledati Special:AbuseFilter -- Bojan  Razgovor  17:22, 1. октобар 2012. (CEST)

Може се преименовати у „Дневник филтера против злоупотребе“ ако није предугачко.--В и к и в и н д 11:10, 3. октобар 2012. (CEST)

Wikimedia i Wikipedia

Koja je razlika otpremanja slika iz Wikipedije i Wikimedije? Da li je to potpuno svejedno, ili bi trebalo stavljati na oba istu datoteku? Unapred hvala, Stolica (разговор) 10:53, 3. октобар 2012. (CEST)

Kad šalješ na Wikipediju, slika je dostupna samo na toj Wikipediji. Kada šalješ na Wikimedia Commons, slika je dostupna Wikipedijama na 200 jezika. Ali tu ne možeš slati slike zaštićene autorskim pravima. -- Bojan  Razgovor  10:55, 3. октобар 2012. (CEST)

Hvala.

ko su bili žrtve nemaca i mađara u beški 1941godine

KO SU BILI TI ZLOČINCI U BEŠKI,MAĐARI I NEMCI ,KOJI SU SE ODMAH STAVILI NA STRANU NACISTA— Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎Beška (разговор • доприноси)

Википедија:1000 чланака

Требало би да порадимо на овом списку, јер имамо око 560 клица. Вероватно свако има тему која му је блиска. Чланци на овом списку се бодују за ово. Ако могу Бугари тако добро да се котирају, можемо и ми. Сад има ли заитересованих да барем два чланка месечно са овог списка доведемо макар до кандидата за добар? -- Bojan  Razgovor  10:43, 7. октобар 2012. (CEST)

Тај списак прво треба актуализовати, па онда радити, јер на њему се налазе и неки чланци који су сасвим ок одрађени (Мерилин Монро) или су чак сјајни (Мигел де Сервантес, Јохан Себастијан Бах и сл. који НИСУ преведени, него су оригинални чланци и далеко бољи од оних са енгл. википедије. Барем што се Сервантеса тиче, мислим да нема бољег ни на једној Википедији). Такође не видим зашто свуда у загради стоји линк ка енг. википедији, као да су њихови чланци априори најбољи. --Јагода испеци па реци 11:15, 7. октобар 2012. (CEST)

За најактуелнију верзију списка нема друге но ићи на мету. Овде је само написано да се види шта се некада црвенило и дат је линк ка енглеској јер је она имала све чланке, а не зато што су јој најбољи. -- Bojan  Razgovor  11:18, 7. октобар 2012. (CEST)

One Direction

Писано ћириличним писмом, како да се пише назив групе: One Direction? Оне Дирецтион мало шугаво звучи, а Уан Дајрекшн још горе.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Stolica (разговор • доприноси)

Ako pišeš članak ćirilicom može ostati naziv grupe i na latinici samo onda se na početku članka stavi oznaka __БЕЗКН__--ЗаЗа^{Ма шта кажеш!?} 13:45, 7. октобар 2012. (CEST)

И наравно -{One Direction}- када пишеш у телу чланка, да приликом софтверске транслитерације не постане „Оне Дирецтион“. --Lakisan97 (разговор) 13:56, 7. октобар 2012. (CEST)

А зар није Никола скоро помињао да више не морају да се стављају ове заграде за транслитерацију, него да он то сам препознаје? --Ана пиши ми 14:06, 7. октобар 2012. (CEST)

Па, не знам, свугде су на нетранскрибованим називима латиничних и ћириличних речи... барем што сам је сретао. Нема их само на кинеским, јапански, и осталим „несрпским“ писмима. Међутим, пробао сам са својом корисничком страницом, и, иако ми програм јесте транслитеровао корисничко име, није „E.via“ и „Web Standards Project“, што пише на мојој корисничкој страници, а није издвојено онакама. Изгледа да стварно више није потребно. --Lakisan97 (разговор) 14:15, 7. октобар 2012. (CEST)

Па да, раније је било потребно, и зато си свуда и сретао то. Али, ако се добро сећам, рече Никола да је направљена нека измена у софтверу и да он то сада аутоматски препознаје. --Ана пиши ми 14:36, 7. октобар 2012. (CEST)

Хвала свима

Хвала. И онда нећу да користим ове заграде за транслитерацију, или како већ. Како волим кад су Википедијанци тако ажурни и одговоре (буквално!) у року од 5 минута. Све похвале!!! :) И хвала још једном.

Е, сад

Вероватно сам вас све већ сморио, али ипак. Када почнем да правим нов чланак, пише:

Упозорење: поново правите страницу која је претходно обрисана.
Размотрите да ли је прикладно да наставите с уређивањем ове странице.
Овде је наведена историја брисања и премештања с образложењем:
14:33, 14. јул 2012. Burga (разговор • доприноси) је обрисао One Direction
Није за енциклопедију: boy band sa samo jednim albumom

За почетак, они имају 2 албума, Up All Night и Take Me Home. Да ли то значи да се сад може написати чланак о њима? И као друго, на енглеској Википедији и доста других Википедија има чланак о њима.-(ја знам да на енглеској Википедији има и превише чланака, па није ни чудо да су мало неорганизовани, али ми сигурно можемо бити бољи од њих. И биђемо кад достигнемо бројку од 4 са шест нула)- И још нешто, можда су они само дечачки бенд, али они са својом популарношћу пишу историју. Ако не треба, ја нећу писати о њима, стварно није проблем. Само питам. И хвала још једном унапред. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Stolica (разговор • доприноси)

Наравно да се чланак може направити. Цероватно чланак није обрисан због једног албума, већ је био у веома лошем стању, није био категорисан, није имао међувики везе, те је помишљено да су небитни. --Lakisan97 (разговор) 17:01, 7. октобар 2012. (CEST)

Koliko vidim na engleskoj vikipediji pored ova dva albuma su dobili i neke "Brit awards" NME awards i MTV VMA nagrade i još neke, što se mene tiče ako se nađu adekvatni izvori mož' se napravi.--ЗаЗа^{Ма шта кажеш!?} 17:09, 7. октобар 2012. (CEST)

Википројекат Златни тим

Хело. Ако неко жели да ми помогне у стварању овог википројекта, слободно нека предложи правила, то јест циљеве. Успут, направио сам ВП јер знам да је писати чланке са другим корисницима најбоље, пошто су две главе боље од једне. Такође, сматрам да ће допринети бољој комуникацији између корисника, новим идејама, а све то у циљу побољшања Википедије на српском језику. --Павлица причај 14:20, 7. октобар 2012. (CEST)

Ја подржавам --НиколаБ (разговор) 17:01, 7. октобар 2012. (CEST)

I ja. -- Bojan  Razgovor  17:09, 7. октобар 2012. (CEST)

Takođe podrška. --Kolega2357 (разговор) 17:12, 7. октобар 2012. (CEST)

++ Sjajna stvar. --БелиПисац ^{има реч} 15:02, 8. октобар 2012. (CEST)

Е, људи, јел′ може неко да ми помогне???

Ја сам на Википедији, већ не знам колико, али још увек се не сналазим. Када пишем неки чланак, ја не знам где су шаблони, нешто како се форматира, или референце. Тада УВЕК одем до неког другог чланка па копирам неки део па то преправљам. Већ ми се то смучило! Да ли тако мора да се ради и тако сви раде? Или науче напамет шаблон-кутијице? Да ли можда постоји неко место где су сви шаблони заједно? Нашао сам нешто са стране, Посебне странице, али се не сналазим баш најбоље. Помоћ? --Stolica (разговор) 19:41, 21. октобар 2012. (CEST)

Ne znam koji ti konkretno šabloni trebaju ali evo ovde imaš (čini mi se) sve šablone Категорија:Шаблони. P.S. Ne zaboravljaj da se potpisuješ.--ЗаЗа^{Ма шта кажеш!?} 19:23, 21. октобар 2012. (CEST)

E, хвала Вам. Треба ми кутијица за град, Ист Јорк је у питању. А, мислим да ћу ту то наћи, хвала. А што се тиче потписа, ја то, некако увек заборавим. Стварно се трудим, али ми се једном десило да се чак потпишем на чланак! Тако да извините сви, унапред. Stolica (разговор) 19:41, 21. октобар 2012. (CEST)

Matematika

Izracunaj obim i povrsinu romba ako je njegov ostar ugao 60 stepeni i duzina krace dijagonale 6cm. Molim vas za postavku zadatka. Hvala. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Nina1609 (разговор • доприноси)

Obim ti je 4*a=4*6=24

Povrsina ti je a*h=a*(koren_iz_2*a/3)=izracunaj dalje sama. -- Bojan  Razgovor  17:39, 21. октобар 2012. (CEST)

Bojane, а kako da dobijem stranicu a? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Nina1609 (разговор • доприноси)

Једнака ти је краћој дијагонали.--Miut (разговор) 18:00, 21. октобар 2012. (CEST)

Hehe, ovo je fantastično! Wiki u matematičkoj misiji! :) --БелиПисац ^{има реч} 22:52, 21. октобар 2012. (CEST)

Za sva pitanja možeš pogledati članak Romb. -- Bojan  Razgovor  04:58, 22. октобар 2012. (CEST)

Ја не разумем у чему је проблем...

Али на неким страницама тамо горе где је место за промену писма (ћирилица и латиница) то не ради. Не знам зашто, али само се наслов промени на друго писмо, а цео текст остане на латиници. Зашто? Да ли је у питању нека грешка, или чланак треба да се напише изнова? Stolica (разговор) 21:44, 21. октобар 2012. (CEST)

Npr? --В. Бургић (реци...) 03:04, 22. октобар 2012. (CEST)

Roleri. Stolica (разговор) 00:28, 23. октобар 2012. (CEST)

To je zbog šablona. Ukoliko se sredi članak i ukloni šablon neće biti problema. --ЗаЗа^{Ма шта кажеш!?} 00:32, 23. октобар 2012. (CEST)

Информације о страници

Не знам знате ли, али уколико идете на историју странице и уместо history у линку замените реч са info добијате короисне информације о страници (пример) --Јован Вуковић (р) 15:23, 23. октобар 2012. (CEST)

Ispravite ono „polu-zaštićeno“ u „poluzaštićeno“, da ne stoji tako nepismeno. --Јагода испеци па реци 14:32, 24. октобар 2012. (CEST)

Боинг 767

Поставио сам чланак Боинг 767 за добар чланак и било би ми драго да га што више вас прочита и остави свој коментар.--Strower ^☎ 14:01, 24. октобар 2012. (CEST)

Корисник

zašto je postavljeno: korisnik ime S. Prezime a trebalo bi samo ime S. Prezime. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎93.86.53.118 (разговор • доприноси)

Где? --Lakisan97 (разговор) 19:57, 25. октобар 2012. (CEST)

Папир или Хартија или заједно

Прије неколико дана сам направио страницу под називом Хартија, јер нисам знао да постоји већ под називом Папир. Предложено је да се страница споји, али нигдје нема расправе о томе. Шта ће бити са страницом Хартија? --Sunđer (разговор) 21:36, 28. октобар 2012. (CET)

Мени нешто није јасно...

Шта су, заправо, референце ? Неки сајт на ком пише неки податак, зар не? Ок, а шта је литература ? Постоје чланци где доле пише литература. Шта је сад па то? Нешто у писаној форми где смо неки податак нашли, зар не? И онда с тога следи да су референце и литература исто, с тим што се литература не сме да се користи јер не може да се виртуелно потврди тај податак? Јесам ли у праву? Ако да, онда је то прилично мутаво, јер сајт може свако да направи са глупостима од информација, а књигу не може баш свако да напише и још да ту нешто лупета. Мислим да би боље било обрнуто. И сад ако ја пишем неки чланак, одем до библиотеке, узмем неку историјску књигу тешку 3kg, и напишем неке супер-корисне податке, то не вреди, јер мало људи може да оде до те исте библиотеке, узме ту исту историјску књигу тешку 3kg, па ти подаци треба да се обришу. Само због тога што неко не може у било ком тренутку да потврди тај податак. Глупост. За сада звучи прилично нејасно, а шта ће бити кад уведем појам извори? Да ли је то све(и литература и референце) заједно? Не знам. Да ли би ико овде могао то да ми објасни, и молићу, (надам се да није проблем) да буде што простије појашњено јер ионако ми ништа није јасно??? Хвала унапред. И молим Вас, немојте мислити да сам ја паметнији, јер напомињем, ја сам овде, ионако, почетник, и то један од оних глупљих :). Stolica (разговор) 09:21, 29. октобар 2012. (CET)

Можда ти помогне Референцирање за почетнике. micki 09:34, 29. октобар 2012. (CET)

Референце су и подаци из књига, па и историјских како кажеш. Литература је списак књига који је неко користио приликом писања чланка, тако да се исте књиге могу налазити и међу референцама и међу литературом. Некад у чланцима имамо само литературу, а то је кад се некоме не да да референцира податке, него са тиме потврђује које је књиге користио.--Miut (разговор) 09:36, 29. октобар 2012. (CET)

О Боже, мислим да разумем. Заправо, БИТНИЈИ су подаци из књига него са непотвђених сајтова! Знао сам да мора имати смисла...

И добро, то нема везе са овим, али имам нов потпис. Ха!:)С поштовањем, Столица (разговор) 09:49, 29. октобар 2012. (CET)

Схватам, извори не пишем, напомене и референце ставим доле, а у тексту податак под оним ref ref и обавезно датум. А за литературу књиге и то само напишем онај наслов и то. Е да ми је да сам ту страницу видео раније... Само још једно питање, како да напишем онај ISBN?

С поштовањем, Столица (разговор) 10:01, 29. октобар 2012. (CET)

Просто: ISBN 12345678-90 . Линк се направи аутоматски. micki 10:19, 29. октобар 2012. (CET)

Колико се ја сјећам ово је био предмет дискусије и међу „старијим“ уредницима. Увијек је било шта су то извори, а шта референце, зашто је то негдје синоним, а негдје два одјељка итд. Литература више-мање означава оно што и иначе, списак цјелокупних књига, дјела... --Жељко Тодоровић (разговор) 14:17, 29. октобар 2012. (CET) с. р.

Pywikipedia

Da li ima neko ovde da je stručnjak za interwiki bota? Šta treba da bi bot mogao da mi radi? --Kolega2357 (разговор) 23:30, 29. октобар 2012. (CET)

ЈоОоОј...

Нешто ми не иде ових дана... Како да у референцама добијем оно а,б?С поштовањем, Столица (разговор) 21:55, 30. октобар 2012. (CET)

To dobiješ kada se neka referenca koristi više puta u istom tekstu. Prvi put staviš ovako nešto:

Tekst bla bla bla bla.<ref name="nešto">Petar Petrović: „Motori sa unutrašnjim sagorevanjem“, Beograd, 1983.<ref>

a kasnije kada tu istu referencu budeš dodavao negde drugo u tekst staviš samo:

Tekst bla bla bla bla.<ref name="nešto"/>

To je sve. micki 22:07, 30. октобар 2012. (CET)

Ја сам на твом тексту извео измену тако да ти то ради.--Miut (разговор) 22:11, 30. октобар 2012. (CET)

О, супер. Хвала. И извините, молим Вас, што ја нон-стоп тражим неку помоћ. Ја осећам да сам досадан и знам да имате паметнија посла, него да одговарате неким заглупљеним и смотаним корисницима, па свеједно, Ви то и даље неуморно радите. Ја не знам да ли ћу и како бих могао икад да Вам се свима искупим. За све. С поштовањем, Столица (разговор) 22:22, 30. октобар 2012. (CET)

Ћути, боље да питаш него да радиш на своју руку и да не слушаш савете, или да оставиш на пола и да одеш. Има и таких и такви су заиста прави смор, а не они који питају. Само ти питај, увек ће ти неко врло радо одговорити/помоћи. --Јагода испеци па реци 22:34, 30. октобар 2012. (CET)

Може једна молба?

Само ми треба да се у овом чланку у одељку климе табела помери на лево. Ако је могуће. Већ 10 минута покушавам и нон-стоп ми пише Шаблон:лево. Лепше је за оне слике са стране да се све лепо види.

И да, хвала унапред.

С поштовањем, Столица (разговор) 22:47, 31. октобар 2012. (CET)

Мало сам променио, али ми се нешто не свиђа. Слободно врати на старо. Чини ми се да има превише тих слика са десне стране. Нешто би могло да се пребаци у галерију, а неке од њих да се смање на 200п. micki 23:12, 31. октобар 2012. (CET)

Да ли може неко да ми помогне?

Након седмодневне расправе коју је чланак Боинг 767 прошао ставио сам га на гласање за добар чланак које се завршава 5. али до данас нисам добио ни један коментар или глас па ме интересује да ли сам урадио нешто погрешно... Молим вас да ми одговорите на мојој страни за разговор... Унапред хвала--Strower ^☎ 09:05, 2. новембар 2012. (CET)

...

Ovaj korisnik ima maniju stavljanja gomile članaka na brisanje. Ne znam da li je stvarno 1997. godište, ali ako je tako, onda se verovatno uživeo u ulogu na vikipediji, pa neka ga neko upozori da ovo nije dečje igralište, te da nađe zabavu na drugom mestu.--Zrno (разговор) 21:27, 2. новембар 2012. (CET) Ustvari, radi se o devojčici--Zrno (разговор) 21:44, 2. новембар 2012. (CET)

Зрно, молим те, не изазивај сукоб. Већ и сам наслов теме је (био) прекршио правила. Молим те, уозбиљи се. Девојчица нисам, а Дајана Пејчић је чланак који је неко написао, а ја сам га, знајући да ће бити обрисан, ставио у свој кориснички простор јер имам душе која ми каже да је чланак „леп“. Ако не знаш зашто су чланци на брисању, лепо питај, а не да се „тужакаш“ без икаквог разлога. Стварно, води се дискусија, а ти крећеш са „дечко“, „јел то нека нова реч“... --Lakisan97 (разговор) 21:48, 2. новембар 2012. (CET)

1. Чак и да је девојчица (а није), поента тога је... да ћути?
2. Да ли је радио нешто што ти ниси радио у прошлости? -- Bojan  Razgovor  02:11, 3. новембар 2012. (CET)

Ja nisam nikada stavljao nečije članke na brisanje da bih bio u centru pažnje...taj običaj je jadan. Ne računam Titove žene, koje su bile kontraudarac. Imam istoriju pristojnijeg i razumnijeg ponašanja od tebe Bokice, a ti si administrator za primer. Bok.--Zrno (разговор) 02:28, 3. новембар 2012. (CET)

Nisi nikad, samo jednom. U inat. I još komentarišeš nečiji pol. Stvarno si bolji od mene. -- Bojan  Razgovor  02:30, 3. новембар 2012. (CET)

Komentarišem nečiji pol ??? Šta, ne smem da kažem da je žensko ? Ali dobro, navikao sam na to, pošto ovde ne smeš da kažeš ni da si Srbin, da ne bi uvredio nekoga.--Zrno (разговор) 04:00, 3. новембар 2012. (CET)

Tvoji komentari su uvek bili i ostali demagogija. -- Bojan  Razgovor  04:12, 3. новембар 2012. (CET)

Да ли је радио нешто што ти ниси радио у прошлости? Сигурно није, јер мој циљ није брисање из ината, него „спас“ дотичних чланака од ВП:БОИ. Да се зна, већ функционише. --Lakisan97 (разговор) 13:58, 3. новембар 2012. (CET)

Скенирање

Да ли се сме скенирати неку слику или корице књиге па да се то стави на Википедију као датотека за сва коришћења? Или ипак треба обавестити некога (аутора или издавача, на пример) да бисмо хтели то урадити? С поштовањем, Столица (разговор) 09:59, 3. новембар 2012. (CET)

Може се користити под поштеном употребом ставиш лиценцу {{корице књиге}} --Mstudiodf (разговор) 14:20, 3. новембар 2012.

Слободно скенирај и укомпонуј у шаблон {{књига}}. Међутим, скениране корице су под поштеном употребом, па не могу бити датотека за сва коришћења. Дакле, могу само у чланку о тој књизи и евентуално негде другде ако је „неопходно“ (под наводницима јер је дефиницја неопходног веома промењива). --Lakisan97 (разговор) 14:25, 3. новембар 2012. (CET)

Акција чишћења ђубрета

Да ли сте икада запитали шта се дешава са реченицама иза којих ставите {{чињеница}} или {{fact}}? Одговор је ништа! Не дешава се ништа, ти чланци се гомилају годинама и добијемо ово.

Е зато би било добро да организујемо једну акцију чишћења таквих чланака. Има ту и изјава које се могу референцирати, али има и много бесмислених реченица и ђубрета које треба одмах брисати. Дакле, ако имате вишка времена изаберите једну поткатегорију из ове категорије и удрите. Свако ко испразни бар једну поткатегорију добија од мене споменицу.--В и к и в и н д 22:48, 3. новембар 2012. (CET)

за Чим испатролирам/вратим двадесет измена. --Lakisan97 (разговор) 22:55, 3. новембар 2012. (CET)

Pazi Viki kako govoriš o nečijem radu. Neki su svojevremeno bili blokirani zato što su nazivali đubre đubretom, pošto je bilo nekih koji su smatrali đubre "nečijim radom" koji treba poštovati. To što ti što unose đubre ne poštuju ovaj projekat, nikom nije bilo bitno. Određena osoba, iako je trenutno udaljena, ovde je i dalje prisutna u obliku svojih drugara koji vode računa da se njegov lik i delo ne zaborave. Što se predloga tiče, ideja je dobra, ali se bojim da bi bilo isuviše toga za brisanje, što opet nekome ne bi odgovaralo, tako da bi svako ko bi pokušao da ukloni određene izjave iz određenih tipova članaka bio izazvan, isprovociran na rat izmena i na kraju majstorski blokiran. Ne bi bilo prvi put. A administratora ni od korova. Osim, naravno, onih koji rade po direktivama trenutno nam odsutnog stvarnog gazde projekta. --Јагода испеци па реци 23:00, 3. новембар 2012. (CET)

Нису све нереференциране и оспорене реченице ђубре, али међу њима има много ђубрета и уопште много ствари које је немогуће референцирати, а такве реченице стоје годинама. Ево, рецимо, отворио сам категорију чланци са непотврђеним изјавама од 05. 2011. и кликнуо на чланак Исмет Хоро. Пише Исмет Хоро је популаран у БиХ[тражи се извор од 05. 2011.], а такве реченице је скоро немогуће референцирати, јер је „популарност“ врло неодређена категорија. Ја бих такве реченице одмах брисао.--В и к и в и н д 23:20, 3. новембар 2012. (CET)

Добро, Јагода јесте у праву у вези са називом ђубре. Међутим, Скендербеговић, хвалоспевови о зеолиту, Србос негује православље — веома важно у Срба, Вегета је отров (за ово имам још нешто), велики култ у Бугара и богато пи-ар искуство и доста награда стварно није за енциклопедију без референци, које се у овим случајевима ретко могу „набавити“. Ја сам пробао за све, и нема. --Lakisan97 (разговор) 23:53, 3. новембар 2012. (CET)

Једна, две, три категроије празне. --Lakisan97 (разговор) 00:06, 4. новембар 2012. (CET)

Ma to "Skenderbegović" je dodao korisnik koji ima dugu istoriju ubacivanja đubreta na Vikipediju. Kopipejst je bio njegovo drugo ime. Trenutno je blokiran zbog toga. Zato bi trbalo proveriti da lii su njegove izmene u pitanju, i ako jesu, automatski vraćati, jer ako je ko unosio đubre, onda je to bio on. U svakom slučaju, Lakisan, čestitam na ažurnosti. Samo se nadam da se neće uskoro pojaviti niko iz senke i početi da ti pravi probleme. --Јагода испеци па реци 00:37, 4. новембар 2012. (CET)

Подржавам акцију и узимам учешће. Међутим, замена шаблона "чињеница" са "би" није решење. У следећем кораку ће неко да убаци неку ситну референцу и да скине "би" и на тај начин можемо да имамо заобилажење правила. У таквим случајевима много је боље и да "чињеница" остане. Ова акција треба да буде пре свега акција убацивања чињеница. Затим чишћење од бесмислица, значи све што је баш смеће треба брисати, али не треба претеривати па да се све живо брише. Није циљ да се категорије очисте већ да се чланци унапреде. --Алекс (разговор) 01:02, 4. новембар 2012. (CET)

Наравно. Међутим, ако је цео чланак нереференциран, скидање шаблона {{би}} није дозвољено ако се референцира једна реченица. Такав заобилазак, било да су у питању {{би}} или {{чињеница}}, може се направити само додавањем литературе, којом ни не знамо шта је референцирано, а тешко је можемо оспорити, јер је обично лажна и, наравно, папирна. Иначе, ја сам шаблон без извора додавао уз то бришуће те тврдње, које су обично веома интересантне па су зато оне и означене. Такође, у неколицине чланака нешто и поправих додајући референце, јер није у питању ђубре, као што си и ти поткрепио Сарајевски ратни тунел, Беч и Јанковића. --Lakisan97 (разговор) 01:23, 4. новембар 2012. (CET)

Ја генерално подржавам ово. Једино не смемо да идемо путем да нам је циљ битнији од средстава. Скидањем једног шаблона и убацивањем другог не добијамо много. Ја сам мало пре изгубио 10 минута тражећи одговарајућу референцу да је место Ђенерал Јанковић добило име по ћенералу Божидару Јанковићу, највероватније једином ђенералу који се тако презивао?! Личило ми је на посао да тражим референцу по чему је Савски мост добио назив. У сваком случају много је боље да то има референцу него да то решавамо неком лакшом методом. Немој само да ти је циљ да добијеш споменицу чишћењем категорије, јер је исправније да је добијеш за уложени труд. --Алекс (разговор) 01:33, 4. новембар 2012. (CET)

Hm, da. Bilo je već slučajeva kad su neki korisnici sređivali članke u kategorijama za sređivanje i čišćenje samo da bi ispraznili kategorije tako što bi ispravili nekoliko tipografskih grešaka i stavili par veza ka drugim člancima, pa su drugi morali da idu za njima i da čiste već „počišćeno“, dok bi se oni hvalisali kako su "veliki posao uradili". Neki od njih su kasnije čak postali i administratori... --Јагода испеци па реци 01:46, 4. новембар 2012. (CET)

Слажем се да не треба журити са брисањем и да је много боље референцирати спорну реченицу или пасус ако је то могуће. Ако би свако од нас средио само 10-15 таквих реченица дневно, направили би велики помак. Наравно, смеће типа „она је најљепша“, „он је најпопуларнији“ итд. треба одмах брисати.--В и к и в и н д 01:57, 4. новембар 2012. (CET)

Наравно, подржавам ову акцију и позивам све да се прикључе и да не дозволе да се ово не заврши само на краткој акцији. --Алекс (разговор) 02:17, 4. новембар 2012. (CET)

Valjda, „da ne dozvole da se završi“... --Јагода испеци па реци 19:33, 4. новембар 2012. (CET)

ar i arz Vikipedija

U čemu je razlika između ove dve Vikipedije sa obzirom da su isto na arapskom jeziku? --Kolega2357 (разговор) 16:35, 4. новембар 2012. (CET)

Прва је на стандардном арапском, а друга користи дијалект арапског који се говори у Египту. --ノワック・ウォッチメン 16:39, 4. новембар 2012. (CET)

Da li postoji članak o arz Vikipediji? --Kolega2357 (разговор) 16:53, 4. новембар 2012. (CET)

Јасеновац

Ништа накарадније и безвезније на википедији још нисам прочитао од текста „Јасеновац“.

Говорити о Јасеновцу, па био то и само енциклопедијски осврт на општину Јасеновац, је не допустиво говорити на овај начин.

Молим вас, говорити о Аушвицу, и у једној реченици рећи да је у њему извшен злочин против човјечности, а већ у сљедећој хвалити његову индустрију судних крпа, као и значајну могућност развоју туризма, јер је његова природа „прекрасна“...

Прво је неписмено и безумно поменути геноцид а прећутати ко су џелати, а ко страдалници.

Друго, ни најпристраснији Хрват жељан коначног фалсификата о овим догађајима , коме је животно стало да се о геноциду говори а ништа не каже, не би часио ни час већ би одмах срећан потписао овај чланак. Аутор, надаље, логор симпатично сврстава у знаменистости. Молим вас, логор српске смрти је за њега, или њу, знаменитост. Логор у коме је побијено десетак и више хиљада српске, јеврејске и ромске дјеце. Чија, и за кога је ово знаменитост? Да би на крају талентовано , морам признати шармантно и образовано, Макса Лубурића, и његов патент српско- јеврејско-циганске смрти, као да се ради о авангардном артистичком подухвату Курбизијеа, назива „дизајнер“.

„Мислим, људи...“ Убите ме да ово не бих још једанпут прочитао! Господине или госпођо, имате ли ви ..., срца или мало интелектуалног поштења. Немој те по сваку цијену у оно што нисте кадри, уважавајући, сигуран сам вашу најљепшу жељу. Молим вас немојте ово чинити. Мање је зло и више ћете рећи када ћутите. Нема ово везе са Википедијом и њеним правилима, то је најмање битно, већ са голом памећу. Боже опрости овом грађанину (грађанки), они не знају. Молим вас бришите ову трагисмјиурију!

„Смеј´о сам се да не плачем

Гледајући овај јад,

Гледајући сокак

Гледајући Нови Сад“ --milica 19:19, 5. новембар 2012. (CET)

Хм?
С поштовањем, Столица (разговор) 19:49, 5. новембар 2012. (CET)

Historia magistra vitae est

Да ли је Саргон I, био заправо овај лик? С поштовањем, Столица (разговор) 19:48, 5. новембар 2012. (CET)

Да, тај је. Није досад било преусмерења, јер је постојао још један, Саргон први Асирски, али тај на ког ти мислиш - сумерско-акадски Саргон јесте Саргон од Акада. --Lakisan97 (разговор) 19:55, 5. новембар 2012. (CET)

Аха, добро. А јеси ти оно малопре додао? А што? С поштовањем, Столица (разговор) 20:00, 5. новембар 2012. (CET)

Да. Има доста информација које се не могу знати тек тако. Претпостављам да ниси писао из главе, па онда то можеш и да поткрепиш. За то, између <ref></ref> додај попуњен шаблон {{ците боок}}, ако је књига. Ако није књига, реци шта је, па ћемо да видимо. Дакле, откуд ти те информације? --Lakisan97 (разговор) 20:20, 5. новембар 2012. (CET)

Из уџбеника, наравно. Клетово издање за I годину гимназије. Аутор је Мирко Обадовић. ISBN je 978-86-7762-380-7. С поштовањем, Столица (разговор) 14:35, 7. новембар 2012. (CET)

Срећом, први сам разред гимназије, па имам исти уџбеник. Решио сам ствар за тебе. --Lakisan97 (разговор) 15:01, 7. новембар 2012. (CET)

A, одлично. Хвала. :-) С поштовањем, Столица (разговор) 13:20, 8. новембар 2012. (CET)

Абрахам Стокер

Уколико користите Google претраживач, вероватно знате да је данас 165. годишњица Абрахама Строкера, аутора Дракуле. А на нашој (нема ем милој, ем драгој) Википедији малтене нема ништа о њему. И управо тим поводом, мени би требала помоћ. Зашто у кутијици у том чланку пише Период и неке витичасте заграде? Како да то исправим? С поштовањем, Столица (разговор) 15:13, 8. новембар 2012. (CET)   Урађено --Павлица причај 15:38, 8. новембар 2012. (CET)

Twinkle

Zbog čega ovde ne radi Twinkle a na engleskoj Vikipediji radi? --Kolega2357 (разговор) 22:18, 8. новембар 2012. (CET)

Обавештење о деблокирању

Да ли неко зна да ли је корисницa User:Maduixa обавештена о деблокирању? --СлободанKovačevićбиблброKS 00:48, 10. новембар 2012. (CET)

Зна, обавештена је --НиколаБ (разговор) 21:37, 10. новембар 2012. (CET)

Tnx, zabrinuh se. --СлободанKovačevićбиблброKS 00:03, 11. новембар 2012. (CET)

znacenje reci i od kada se upotrebljava

Molim Vas ad mi objasnite sta na hrvatskom jeziku znaci rec PRETILA i od kada je u upotrebi ta rec u hrvatskom jeziku,posto sam je ucila hrvatsko -srpsi jezik i za tu rec nisam nikada cula. Hvala Vam unapred. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.86.151.65 (разговор • доприноси)

Претилост је кроатизам који означава гојазност у српском језику. Дакле, претила значи гојазна, тј. дебела. Нажалост, не могу Вам рећи од када се користи, јер ми та информација није позната. Хвала на поверењу које сте исказали Википедији на српском језику. За више информација, погледајте чланак Википедије на хрватском језику — hr:Pretilost. --Lakisan97 (разговор) 15:16, 12. новембар 2012. (CET)

Dragica Srzentić

Nije mi jasno šta bi još trebalo izmeniti ili dopuniti u članku Dragica Srzentić.Obeležen je samo deo Detinjstrvo o mladost. Znači li to da je ostali tekst prihvatljev za Vikipediju. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.222.63.12 (разговор • доприноси)

Заправо, цео чланак је обележен шаблонон {{почетник}}. Проблем је тај што је Драгица жива, па, да би остао, њен чланак мора имати бар једну рефереренцу, тј. назначен извор информација. Заправо, чланак је поприлично обиман, па је потребно референцирати већи део тврдњи. Ако текст није писан из главе, то онда неће бити проблем. Само реците одакле Вам ове информације. Нпр, из које књиге? Новина? Веб сајта? --Lakisan97 (разговор) 22:14, 12. новембар 2012. (CET)

Текст је већ значајно сређен. Постоји и баш доста референци на Интернету, али и много података од важности, које уопште нису поменуте у чланку. По мом мишљењу, потребно је још следеће урадити: стилски прерадити међунаслове и пар „књижевнијих“ реченица, додати прве референце и може се већ сутра скинути таг "почетник". Након тога би се временом додало и остало, од стране некога ко је специјализован за ову тему. --Stripar (разговор) 23:45, 12. новембар 2012. (CET)

Википедија:МЗЧКВНМ

Чини ми се да међу овим чланцима има и оних који говоре о енциклопедијски релевантним темама. Да ли те чланку могу узети на сређивање?-- Марко Dic,amice! 14:25, 13. новембар 2012. (CET)

Наравно, ако мислиш да можеш средити неке од тих чланака. Најбоље би било да се та страница расформира, односно да се среди оно што се може средити, а да се брише оно што не може.--В и к и в и н д 15:19, 13. новембар 2012. (CET)

ЧЗБ

Апеловао бих на кориснике да се мало више укључе у доношење одлука на ЧЗБ јер се све чешће дешава да не гласа ни пет корисника, што је минимум да би гласање уопште било легитимно.--В и к и в и н д 22:51, 14. новембар 2012. (CET)

Ја надгледам ЧЗБ и АТ, као и све тргове (што сматрам да би већина трабала да ради). У случају Бепине не знам за шта се одлучити. За збирку не треба бринути, њу ће појести почетиштво. --Lakisan97 (разговор) 00:25, 15. новембар 2012. (CET)

Помоћ око сређивања странице

Дали неко може да уради или да ми каже како да средим следећи чланак а да га не избришу са википедије? http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Шаблони

Да ли неко види шта се дешава са шаблонима?--Тајга 00:50, 16. новембар 2012. (CET)

Види трг за технику. Lakisan97 (разговор) 00:52, 16. новембар 2012. (CET)

Zasto vandalizam?

Zelim da postavim kratak autobiografski clanak o samom sebi ali dobijam obavestenje da je to vandalizam. Kako da se to sredi? DarkodeF (разговор) 23:43, 17. новембар 2012. (CET)

Možete da koristite ovu stranu. -- Dcirovic (разговор) 23:50, 17. новембар 2012. (CET)

Нашао сам нешто.

Па ме занима, да ли то ја могу да урадим, или треба неко бољи и искуснији од мене? У питању је Википедија на Русинском језику који се прича код нас, у Србији, и који такође спада у Словенске језике. Има нешто што пише русински, али (погледао сам) то је онај језик који се прича у Украјини и скроз се разликује. Или да ипак мало сачекам? И још једно, да ли то значи да ћу нову Википедију морати сасвим сам да пишем? Хвала унапред. С поштовањем, Столица (разговор) 11:16, 18. новембар 2012. (CET)

То би био огроман подвиг. Морао би, пре чланака, превести главну страну и основна правила (ауторска права, непристрасно писање, основне смернице). Услед обимности посла, требало би наћи још неког са добрим (заправо, одличним) знањем русинског. После ту Википедију треба и промовисати да би се заинтересовали потенцијални уређивачи. Доста је тешко... Поготову сад кад је та страница коју си ти нашао превазиђена (This page is kept for historical interest. Any policies mentioned may be obsolete. This page has been superseded by Requests for new languages.) Сада су захтеви овде. Најбоље би било да питаш на главној Мети, а не овде, јер су они тамо специјализовани за овакве ствари. --Lakisan97 (разговор) 12:01, 18. новембар 2012. (CET)

Хм. Схватам. Али хвала у сваком случају. С поштовањем, Столица (разговор) 12:59, 18. новембар 2012. (CET)

Предлог за стварање те википедије је већ једном одбачен, вјероватно због малог броја заинтересованих корисника. --В и к и в и н д 13:11, 18. новембар 2012. (CET)

А колико отприлике треба "жртва" који би тако нешто уређивали? С поштовањем, Столица (разговор) 13:23, 18. новембар 2012. (CET)

Хм. Не знам, али 4-5 би вјероватно било довољно.--В и к и в и н д 13:37, 18. новембар 2012. (CET)

О, па фино, није страшно. Плашио сам се да ћу чути одговор 100-200 за почетак минимум. Па добро, видећемо. И хвала. С поштовањем, Столица (разговор) 13:55, 18. новембар 2012. (CET)

Хм, ја не бих рекао да би 4-5 било довољно, мислим да је потребно више. Осим тога, мислим да кључни критеријум није колико људи ти можеш да окупиш у датом тренутку већ потенцијал. Можеш ти да окупиш и 20 људи али после неког времена они могу да се сморе и остане пуст пројекат. Зато су на пример врло обазриви кад се помене идеја отварања Википедије за неки језик који има само пар хиљада говорника.

Наравно, ово не значи да не треба да покушаш. Осим тога, овде може бити врло релевантна чињеница да у Србији делује Викимедија Србије, која од недавно има канцеларију, и пристојна финансијска средства. У опису деловања ВМРС свакако јесте и подршка мањинским језицима који се користе у Србији, тако да ако осмислиш или осмислимо неки ваљан пројекат, постоји могућност да га Викимедија Србије подржи. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:32, 18. новембар 2012. (CET)

Леп предлог, Горане. Иначе, Столице, и ја мислим да је овде најважнија перспектива/потенцијал/назови то како хоћеш. Није ретко да неки пројекат заживи, да у почетку буде одређени број активних уредника и да се ускоро то сведе на једног или ниједног активног корисника. Тада дођемо у ситуацију да се пројекат затвори. Стога треба размислити пре него што се крене у акцију. Пар пута сам прочитао коментаре у којима се каже да би и наше Викивести требало затворити јер на њима доприноси мали број корисника, иако смо заправо први по укупном броју вести (чак и испред Викивести на енглеском). micki 15:42, 18. новембар 2012. (CET)

Чек, ако добро разумем...

Да, Мики, мислим да схватам. Џаба ми узмемо и напишемо једно (на пример) 100.000 чланака, после више нико неће писати, па не вреди. А што се тих средстава тиче, Горане, мислим да не разумем. Да ли то значи да ако неко буде писао на том, русинском језику, неко ће му за то платити? Како то? С поштовањем, Столица (разговор) 18:13, 22. новембар 2012. (CET)

Ако би написали 100.000 чланака, сигуран сам да би то било довољно.. али 4-5 људи не може да напише 100.000 чланака, а и ако би настало толико чланака, сигурно би то већ привукло још људи који би радили. Углавном, ја нисам у телима која одлучују о отварању нових пројеката тако да не знам тачно који су им критеријуми, само сам упозорио да постоји више параметара којима се они воде приликом одлучивања.

Што се тиче плаћања, не, Викимедија не плаћа људе за рад на Википедији, то не би долазило у обзир (нигде у свету). Пример активности која би могла да се спроведе (дакле не нужно таква активност, ово је само пример) је ако постоји рецимо неко село где има школа у којој се школују деца на том језику, да се плате путни трошкови некоме ко ће да оде и да ту децу обучава раду на Википедији, да се припреми и одштампа материјал на њиховом матерњем језику, и томе слично. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:14, 30. новембар 2012. (CET)

Логор Јастребарско

У чланку, Логор Јастребарско, се помињу страдала дјеца. Недопустиво је да се опет не говори о томе да су то српска дјеца. Зашто је то сасвим, нажалост, примјерено и , нажалост, уљудно? Зато што нису страдала дјеца на школској екскурзији,па је сасвим не битно да ли су Италијани, Албанци, Хрвати или Срби, већ у погрому,у једином ЛОГОРУ ЗА ДЈЕЦУ У СВИЈЕТУ, и то само зато што су српска. Разумијете ли? Не убијајмо ову српску дјецу по други пут и то ми њихови наближи потомци! Зашто мислите да није енциклопедијски именовати и злочинца и жртву. У овом случају то би био суштински и неопростиви превид. Тачније злонамјерна тенденција! --milica 00:55, 20. новембар 2012. (CET)

Када би смо са најмање ријечи, а најрјечитије, како припада најенциклопедији, хтјели рећи о Логору српске дјеце у Јастребарском, онда би смо требали приказати само једну од аутентичних фотографија јадне српске дјеце, а у дијелу текста написати: Јастребарско без ријечи! То би био прави енциклопедијски чланак. Сасвим довољно за сваког умјерено паметног, умјерено емотивног и умјерено злонамјерног човјека. И још нешто! Знате ли зашто стране википедије инсистирају на изостављању фотографија жртава у Аушвицу, Маутхаузену и иним њемачким логорима? Зато што све што постоји у глобалном Сунчевом систему, до самог Универзума, они и уређују и одређују.Па што би себи загорчавали живот приказујући потресне фотографије својих жртава. Ето, из истог разлога и вас "уче", то је блажи облик од "наређују", да ни Логор Јасеновац, а ни један други логор у свом насловном чланку немају фотографије жртава. --milica 01:42, 20. новембар 2012. (CET)

Чланци који недостају

Било би добро да заинтересовани уредници напишу бар неке од чланака који недостају на српској википедији:

1. Правопис српскога језика
2. Старогрчка филозофија
3. Стопало
4. Прва француска република
5. Друга француска република
6. Трећа француска република
7. Четврта француска република
8. Кључна кост
9. Парламентарна монархија
10. Парламентарна република
11. Предсједничка република
12. Ваздушни саобраћај
13. Поморски саобраћај
14. Државна управа
15. Англосаксонско право
16. Пресуда
17. Доживотни затвор
18. Форин офис
19. Sui iuris
20. Ad hoc
21. Стока
22. Херој
23. Егзарх
24. Правилник
25. Род
26. Паста
27. Проконзул
28. Муниција
29. Носталгија
30. Министар правде
31. Министар унутрашњих послова
32. Министар финансија
33. Празник
34. Префект
35. Корпус
36. Презиме
37. Дрвна индустрија
38. Вербални деликт
39. Пехар
40. Адреса
41. Егзил
42. Комисија
43. Ров
44. Протекторат
45. Ликтор
46. Канализација
47. Судска опомена
48. Кривично право
49. Насљедно право
50. Уставно право
51. Породично право
52. Космодром
53. Иперит
54. Прут
55. Водокотлић
56. Игла

--Жељко Тодоровић (разговор) 23:25, 20. новембар 2012. (CET) с. р.

Слажем се да су ови чланци потребни, али по ком критеријуму си баш њих изабрао. Кад је водокотљић потребан, зашто није и судопера или ако је потребна игла зашто није конац --Јован Вуковић (р) 23:36, 20. новембар 2012. (CET)

Битно је да неко обрати пажњу и да можда напише покоји чланак. Критеријуми по којима ја бирам које ћу чланке написати су доста компликовани и тешко објашњиви. Овдје то није уопште битно. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:40, 20. новембар 2012. (CET) с. р.

Ок, мислио сам да си однекуд можда узео овај списак као списак битних чланака. Мада ови се углавном односе на судство, но добро. Свако има своје приоритете, мој списак потребних чланака би изгледао доста другачије :)... --Јован Вуковић (р) 00:41, 21. новембар 2012. (CET)

Добро, само не контам баш гдје ти виде судство... Можда због ових правних грана о којима бисмо требали имати бар клице. И нисам ја ово бирао по личном приоритету, многе чланке пишем невољно или због потребе. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:44, 21. новембар 2012. (CET) с. р.

Коначни резултати пописа

С обзиром на то да је изашла Књига 1: Национална припадност - Коначни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији, мислим да би полако могли да се мењају подаци. Ја бих почео ако нема нико ништа против. --C T E B A H ⁽⁺⁾ 16:56, 30. новембар 2012. (CET)

Наравно да можеш да почнеш, само молим те убацуј референце ка тој страници завода за статистику. И када си већ то предложио шта радити са насељима на југу земље у којима су Албанци бојкотовали попис? Мислим да би у тим случајевима требало оставити досадашње резултате уз напомену о најновијим подацима. И сретан рад --НиколаБ (разговор) 17:00, 30. новембар 2012. (CET)

А да препустимо то ботовима? --Павлица причај 17:06, 30. новембар 2012. (CET)

Па уколико то бот може да одради онда још боље --НиколаБ (разговор) 17:07, 30. новембар 2012. (CET)

Супер ако може бот. Само не верујем да може да мења податке у оквиру текста, типа за општине у којима је нека етничка група чинила преко 50%, а сада више не чини, па то све наведено, побројано и тако даље. Разумем да бот може да мења по табелама за одређене општине, али шта још може? Да ли може да додаје нове табеле на искључиво демографским страницама, где би требало да остану подаци и са претходног пописа и да ли може да мења податке у тексту? Само да знам шта би требало ручно да се мења, а шта не да не трошим време безвезе. --C T E B A H ⁽⁺⁾ 17:37, 30. новембар 2012. (CET)

Никола за референце не брини. :) А за општине са југа, па то је неко нормално решење. Резултати из 2002. уз спомињање, навођење нових резултата. Баш као што си рекао. --C T E B A H ⁽⁺⁾ 17:39, 30. новембар 2012. (CET)

Па овако, као аутор бота који је уносио чланке о српским насељима (укључујући и статистичке податке РЗС), сматрам да треба сачекати. Вољан сам да се позабавим ботом тако да се исправи све што треба. Баш сам о овоме пре неки дан причао са Драганом, са којим сам сарађивао на оригиналном уносу пре 5 година. Дакле, бот би покушао што више података да ажурира (све оне табеле и шаблоне, то ће бар бити лако), али и текст, где успе. Где не успе, ту се може ручно радити. Међутим, за аутоматско исправљање су потребне две ствари: (1) програмерски рад на писању бота који би исправљао те чланке (то бих ја радио и процењујем да није потребно неко претерано дугачко време за то) и (2) сви статистички подаци у дигиталном, машински-читљивом облику. ПДФ-ови нису довољно добри и не желим да трошим недеље свог времена (као што сам то радио прошли пут) покушавајући да копирам податке из ПДФ-ова у неки машински читљив формат. Стога треба наћи начин да се прибаве сви потребни подаци што пре. Дакле, моја препорука је да се не мења ништа у чланцима (ни уводни текст са подацима), али, наравно, такве измене би биле скроз у реду, пошто представљају легитимно ажурирање података. Али опет наглашавам да би то онда отежало посао боту. Но добро, ако сте нестрпљиви, онда крените то ручно, али ако већ хоћете ручно, онда урадите за сва насеља. Боље или све или ништа од "понечега". Поздрав --Ф± 01:26, 1. децембар 2012. (CET)

Ево ја бих могао да ишчупам податке из ПДФ-а, и већ јесам за области (округе), међутим ови подаци су дати по општинама а не по насељеним местима, тако да нам нису од користи. Никола (разговор) 08:23, 1. децембар 2012. (CET)

Тек 15. објављују пол и старост. Ја бих да се прво чујемо са нашим познаницима из Завода за статистику и да их замолимо за податке у облику таблица. -- JustUser  d[-_-]b  01:19, 2. децембар 2012. (CET)

Извори

Где на ср википедији могу да тражим коментар о веродостојности извора? PANONIAN (разговор) 22:07, 1. децембар 2012. (CET)

О чему се ради? --НиколаБ (разговор) 22:14, 1. децембар 2012. (CET)

О овоме: http://sr.wikipedia.org/wiki/Разговор:Окупаторска_подела_Југославије_у_Другом_светском_рату Представио сам 6 извора из гуглових књига који кажу да је Недићева Србија имала статус марионетске државе:

Корисник Оњегин тврди да то што ту пише није тачно и да је то "западна пропаганда" (или шта већ). Треба ми треће мишљење о томе да ли су ови извори веродостојни и да ли се подаци из тих извора могу сматрати тачним. Где могу да тражим такво мишљење? PANONIAN (разговор) 22:46, 1. децембар 2012. (CET)

Колико се ја сећам историје коју сам учио Недићева Србија је била марионетска држава једнако као и Тисова Словачка итд. Како другачије објаснити чињеницу да је Недић био на челу владе државе која је била окупирана од стране Немаца и који је сарађивао са њима. Није ми јасно зашто се уопште дискутује о томе, историјска чињеница је историјска чињеница свидело се то неком или не. Е сада мислим да је погрешно изједначавати Недићеву Србију са НДХ јер НДХ је имала властиту самоуправу чак и признање од стране Хитлерове Немачке, за разлику од Србије која је била пука марионета --НиколаБ (разговор) 23:02, 1. децембар 2012. (CET)

Па нико не изједначава Недићеву Србију са НДХ. Проблем је што корисник Оњегин тамо игнорише изворе, брише из текста податак поткрепљен изворима и расправља се до бесвести на страни за разговор тврдећи да је то што пише у тим изворима лаж и да "није постојала никаква марионетска држава Србија" (а ту своју тврдњу није поткрепио ни једним извором) - он тврди да је постојала само Недићева влада без државе. Шта да се уради у таквој ситуацији? PANONIAN (разговор) 23:14, 1. децембар 2012. (CET)

Lepo ga opomeneš da sve tvrdnje referencira validnim izvorima, a ovi izvori koje si ti naveo jesu validni (mada bilo bi dobro i da nađeš neki domaći). Ako nastavi po starom lepo prijaviš slučaj na admin tablu i onda će oni to da reše --НиколаБ (разговор) 23:26, 1. децембар 2012. (CET)

Да, имам и неке домаће изворе. ОК, чланак је тренутно закључан, али ко зна шта ће се дешавати кад се откључа. PANONIAN (разговор) 23:30, 1. децембар 2012. (CET)

Има оваквих и онаквих извора. Једна је ствар кад неки извор помиње нешто онако у пролазу, а такви су извори које си ти навео. Друга је ствар кад неки извор разрађује тему у детаље а такав је извор који је Оњегин навео. Ако је Србија стварно била под директном немачком војном управом, онда она није била држава већ окупирана територија. Никола (разговор) 07:52, 2. децембар 2012. (CET)

Добро, Никола, претпостављам да се бар с тобом може водити конструктивна дискусија. "Окупирана територија" је веома уопштен појам и свакако се тадашњи статус Србије може описати и као марионетска држава и као окупирана територија. Међутим, свака окупирана територија мора да има некакав државно-правни статус. Изнећу овде три аргумента: 1. државни бон, 2. државни телеграм, 3. Српска државна стража. На коју се, дакле, то државу односи? PANONIAN (разговор) 08:03, 2. децембар 2012. (CET)

Извори које ти наводиш су примарни и веома проблематични. На пример, познато ти је да има ових људи који оснивају микродржаве па штампају свој државни новац, поштанске марке итд. па ипак не можеш тај новац и марке употребити као доказ да су то државе. Никола (разговор) 07:01, 4. децембар 2012. (CET)

Такође, на који то Оњегинов извор мислиш и шта конкретно у том извору пише из чега си ти закључио да Србија није била марионетска држава? PANONIAN (разговор) 08:05, 2. децембар 2012. (CET)

"Србија је била једино подручје у коме је успостављена НЕПОСРЕДНА НЕМАЧКА ВОЈНА ВЛАСТ." Никола (разговор) 07:01, 4. децембар 2012. (CET)

Било би лепо и да овде правилно употребљавамо термине: 1. термин "држава" је уопштен и може означавати све могуће облике држава, неокупиране или окупиране, 2. термин "суверена држава" је једини који се овде односи на неокупирану, потпуно признату државу, која потпуно контролише своју територију, 2. термин "марионетска држава" се обично односи на државе створене од стране окупатора током окупације неке територије. Нико овде за Недићеву Србију не тврди да је била "суверена држава", али би било добро да се тај појам не брка са појмовима "држава" и "марионетска држава". PANONIAN (разговор) 08:16, 2. децембар 2012. (CET)

"Држава је организација која има монопол власти у одређеној друштвеној заједници". Да ли је у друштвеној заједници на данашњој територији Србије у Другом светском рату постојала организација која је имала монопол власти? Јесте и звала се Вермахт. Недићева влада није имала монопол власти. Углавном, најбоље би било наћи изворе који детаљно третирају ово питање. Никола (разговор) 07:01, 4. децембар 2012. (CET)

Па не знам ко је писао ту дефиницију државе на википедији и који је извор користио. Чињеница је да Немачка није анектирала Србију и имала је у плану да од ње створи савезничку/сателитску државу (погледај извор: http://fc06.deviantart.net/fs70/f/2012/079/a/d/3rd_reich_plan_map__by_neetsfagging322297-d4tddef.jpg ). Имајући то у виду, Вермахт је држао Србију под тренутном окупацијом само да би "привремено заводио ред" и ова окупација сигурно није имала државно-правни карактер. Трошкове те окупације су финансирали сами становници Србије. Можемо то упоредити са америчком окупацијом Ирака од пре неколико година. Да ли је за време те окупације Ирак био држава или није? Такође да ли је Баварска држава пошто она очигледно "нема монопол власти"? Чланак држава под хитно треба мењати јер он описује "суверену државу" а не "државу". У сваком случају, пошто извори за Србију тврде да је била "марионетска држава" или "квислиншка држава" онда треба упоредити то са дефиницијом марионетске државе. PANONIAN (разговор) 08:51, 4. децембар 2012. (CET)

Са друге стране, тачно је да су поједини историчари из времена бивше Југославије називали Недићеву Србију "фиктивном државом", али је ово по мени само идеолошка карактеризација (јасно је да су комунистички историчари имали за циљ да што више оцрне идеолошке противнике, укључујући Недићев државни апарат и четнике, тако им је предратна југословенска држава била "буржоаска" и "држава великосрпске хегемоније", док је Недићева држава била "фиктивна". Јасно је да се у Србији тада водио и грађански рат и да је овде у питању пропаганда оцрњавања политичких и идеолошких противника. Шта је стварно фиктивна држава? Имамо данас пример Републике Лакота, која је заиста фиктивна, јер они који су прогласили ову државу седе у некој колиби и продају некакве сувенире и то је њима држава. Суипротно томе, Недићева Србија је имала целокупни функционални државни апарат, изузев министарства спољних послова. Нема никакве логике да користимо одсуство овог министарства као дефиницију "фиктивности". Држава функционише и на унутрашњем и спољном плану, а функционисање Недићеве Србије на унутрашњем плану сигурно није било "фиктивно". Јер са једне стране имамо комунисту који тврди да је Србија "фиктивна" а са друге стране он седи у затвору исте те Србије. Где је ту логика? PANONIAN (разговор) 09:27, 4. децембар 2012. (CET)

ОК, чланаик држава треба референцирати. Што се осталог тиче, то говори о намери Немачке да створи државу у Србији, али не и о успешности те намере. Баварска као и државе САД јесу државе али не у смислу у ком овде причамо. (На пример, да ли би икад рекао да Баварска има марионетску владу под контролом Немачке? А влада Баварске је свакако под контролом Немачке.)

Нема никакве логике да користимо ишта као одсуство ичега, већ има логике да наводимо изворе који се баве тиме да ли је Србија била држава. Никола (разговор) 20:47, 5. децембар 2012. (CET)

Ево, ако су потребни "озбиљнији" извори, ту је ово: http://www.znaci.net/00001/154_2.pdf

На страни 29 стоји: "Kao vojni zapovednik u Srbiji preuzimam sa današnjim danom upravu u zemlji." (објава немачког војног заповедника)

На страни 35 стоји: "Odlukom vojnog zapovednika u Srbiji uspostavljena je civilna uprava u našoj zemlji i nama je povereno da vodimo pojedine struke državne uprave, u cilju očuvanja mira i reda i što brže obnove privrednog života u zemlji. Ostaju na snazi domaći zakoni po kojima će naše administrativne i sudske vlasti raditi, ukoliko ih nemačke vojne vlasti, u interesu svoje bezbednosti svojim naređenjima ne budu morale privremeno staviti van snage." (објава комесарске владе)

Те две објаве се могу сматрати неком врстом званичних докумената приликом формирања војне и цивилне управе. Немачки војни командант изричито каже да он као војни заповедник преузима управу у земљи Србији. Не каже да преузима управу у "окупационој зони", "окупираној територији" или чему већ. Исто то кажу и комесари приликом формирања комесарске управе: "успостављена је цивилна управа у нашој земљи". И не само то, него су у тој земљи Србији остали на снази и домаћи закони. PANONIAN (разговор) 16:10, 4. децембар 2012. (CET)

Наравно, та књига је писана у време СФРЈ и многе личне оцене аутора су идеолошке, што се веома добро види на страни 48. где он замера квислиншкој српској влади "жеђ за проширењем граница Србије" (аутор је очигледно присталица тада владајуће комунистичке идеологије и присталица идеје "праведности авнојевских граница"). У сваком случају, када се занемаре неке личне оцене аутора, ово је вредан извор, јер доноси много детаља о догађајима из тог времена, укључујући и оригиналне документе. PANONIAN (разговор) 16:31, 4. децембар 2012. (CET)

Али то ти је опет исти случај као са новцем и телеграмом, то што је тај заповедник писао земља значи једино да је он хтео да створи утисак да постоји таква земља а не да је земља стварно постојала. И опет, најбоље би било наћи изворе који се баве овом темом. Без тога једино можеш рећи да је "војни заповедник тврдио да је Србија држава", да је "недићева влада стварала утисак да је Србија држава" или да "одређени аутори Србију називају марионетском државом". Никола (разговор) 20:47, 5. децембар 2012. (CET)

Никола, ако негде постоје све функционалне државне установе и службе, ко може рећи да то није била држава? Не говорим само о влади, већ и о банки, пошти, школском систему, итд. Све је то постојало и функционисало. Чињеница да је тај простор био под немачком окупацијом никако не негира постојање државе. И кога би и зашто немачки војни командант лагао да он преузима управу над земљом Србијом? Немци су у другим деловима Европе створили окупиране територије које нису називали државама и где нису постојале све домаће установе и јавне службе као у Србији. Аутори то зову марионетском/квислиншком државом, а ако је потребно, скупићу на посебну страну све изворе о томе које пронађем. Ако се то жели оспорити, онда је потребно пронаћи извор који тврди да Србија није била марионетска држава. Што се тиче разлога немачке окупације, постоје ова два извора: 1. [3] - на страни 104 стоји забелешка од 24. априла 1941. о томе како Немци и Италијани намеравају да поделе Југославију. Ту дословно каже: "Srbija će dobiti granicu koja je ucrtana na nemačkoj karti; ali će ostati pod vojnom okupacijom za sada. Ona treba da ostane što manja i preduzeće se sve mere da se onemogući zauvek ponavljanje nedavne izdaje klike zaverenika." (намерно сам болдовао реч "за сада"). Други сам извор већ показао: [4] (мапа будуће Европе у случају немачке победе у рату, где би Србија била "савезничка/сателитска држава"). Стварно не видим како се ови документи могу оспорити и како неко може тврдити да је немачка окупација имала други разлог осим да створи од Србије такву "савезничку/сателитску државу" у "којој би се онемогућило понављање недавне издаје клике завереника". PANONIAN (разговор) 11:20, 7. децембар 2012. (CET)

Па нису постојале све, на пример није постојала војска. Банке, поште, школе постоје и приватне и оне опет не значе државност.

Овај извор који наводиш управо оповргава оно што тврдиш. Тачно је, немачка окупација је имала за циљ да створи Србију као савезничку/сателитску државу. Али, она у том циљу никад није успела, то за сада се мало одужило и окупација је трајала до краја рата. Никола (разговор) 10:49, 8. децембар 2012. (CET)

Мислим да се не бих сложио да није постојала војска. Шта је онда био српски добровољачки корпус? И који извор оповргава оно што тврдим и којом то тврдњом? Што се тиче "одужене" окупације, колико је рецимо трајала америчка окупација Ирака? Овде је само питање да ли су и Ирак и Србија били државе и за време окупације, јер су случајеви готово идентични. Као што сам рекао, војна окупација никако није негација државности. Такође, да окупатори нису успели да направе државу Србију, онда не би било ни Недићеве владе, а "одужена окупација" нема толико везе са Србијом колико са геостратешким значајем целог региона. Немци су такође држали под окупацијом део НДХ, а потом су окупирали и Мађарску, Италију, остатак НДХ, Црну Гору, Албанију, итд и од свих њих направили своје марионетске државе. Не може се Србија ту посматрати као некакав изузетак. PANONIAN (разговор) 19:33, 8. децембар 2012. (CET)

Српски добровољачки корпус је била оружана формација под контролом Љотића а не Недића, те је његово постојање пре доказ да државе није било него да јесте.

На оном ко нешто тврди је да своју тврдњу докаже, а није на оном ко нешто не тврди да своје одсуство тврдње доказује. Али ево на пример Pavlowitch, Stevan K. (2002). Serbia: the History behind the Name. London: C. Hurst & Co. Publishers. стр. 141. ISBN 978-1-85065-476-6. : "What was left of Yugoslavia, roughly pre-1912 Serbia, was placed under direct German military rule [...] It was officially called the 'Territorry of the German Military Commander, Serbia'." Мислим да је детаљније од било чега што си ти навео.

Две су кључне разлике између Ирака и Србије та што је Ирак окупиран као целина, а Србија као део распарчане Југославије (тј. нијепостојала као држава пре окупације) и што је у Ираку окупатор кренуо у изградњу марионетских институција (укључујући и војску) а у Србији није, бар не војску.

Нисам сигуран ни да се за остале наведене случајеве може рећи да су државе. На пример, прилично сам сигуран да се за северну Италију под немачком окупацијом не може рећи да је била држава, а то је баш случај као у Србији. Никола (разговор) 04:13, 9. децембар 2012. (CET)

Па очигледно је да су паралелно постојала два ентитета - држава Србија и немачки војни дистрикт који је имао исту територију као држава Србија. Оно што не разумем је зашто ти мислиш да је историја немачког дистрикта важнија од историје државности Србије? Зар са дистанце од 70 година не можемо Други светски рат у Србији да посматрамо неоптерећени идеолошким наслеђем? Ја сам у суштини и направио два чланка, један о Србији као марионетској држави, а други о немачкој војној управи, јер су ово посебне теме. Мислим да сам презентовао сасвим довољно доказа (и секундарних и примарних извора) да је таква марионетска држава постојала и проблем њеног односа према немачким окупационим властима и немачком војном дистрикту названом подручје војног заповедника Србије је посебно питање. Ти посматраш ову тематику са једног искључивог становишта и по твојој логици испада да ако је постојао немачки војни дистрикт онда није могла постојати и марионетска држава. Ја не видим основа за такво размишљање јер је дуалитет власти и раличитих државно-територијалних ентитета на истој територији сасвим уобичајена ствар. Једино је питање да ли је немачки војни дистрикт формиран на територији марионетске државе или је марионетска држава формирана на територији дистрикта. Логичније је ово прво из простог разлога што немачка није анектирала ту територију, тако да је ту морала постојати нека држава. Што се тиче српског добровољачког корпуса, погледај документ на страни 349. где се види да је корпус био стављен под команду Недића: http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Ogledi07.pdf Значи, Србија је имала војску. Стварно не видим поенту негирања свега овога? Историја српске државности је тема која ме веома занима и срамота је да у делу наше послератне историографије постоји тенденција писања мита уместо историје. Тај мит изгледа нешто овако: окупирали су нас зли Немци и онда смо се ми херојски борили да их победимо и били смо на страни савезника. При томе се и партизани и четници величају као хероји, док се Недићев државни апарат жели представити као нека "шачица колаборациониста". То је црно-бела слика која не одговара истини. Пре свега, и партизани и четници су у одређеним околностима такође сарађивали са Немцима, Италијанима или усташама. То су доказане ствари о којима постоји литература. Друго, Недић је уживао подршку у добром делу српског народа. Треће, када су савезници бомбардовали Београд 1944. године на бомбама су написали на српском "срећан ускрс" (што је очигледно био вид казне Србима за сарадњу са Немцима). Значи, ако су савезници тада знали за ту колаборацију са Немцима, која је поента то прикривати и негирати сада после 70 година? Коме ми сада треба да се правдамо због нечега што су неки Срби тада радили? Ионако у западним медијима слика о Србима и Србији не може бити гора, а Срби су означени као главни кривци југословенских ратова. И сада тим истим пропагандистима који су нас приказали као такве кривце ми треба да приказујемо себе да смо били на њиховој страни у Другом светском рату. То је бесмислено. Историја државности Србије је по мени много важнија од питања која је идеологија била на власти у Србији у појединим периодима. И ако је постојала та марионетска држава Србија, то је само доказ да је чак и Хитлер Србији признавао државност, а много их је данас који данашњу државност Србије покушавају да оспоре на разне начине. PANONIAN (разговор) 14:32, 9. децембар 2012. (CET)

"Па очигледно је да су паралелно постојала два ентитета - држава Србија и немачки војни дистрикт који је имао исту територију као држава Србија." - Па то је управо оно што није очигледно. Уопште није очигледно да је држава Србија постојала.

"Ја сам у суштини и направио два чланка, један о Србији као марионетској држави, а други о немачкој војној управи, јер су ово посебне теме. Мислим да сам презентовао сасвим довољно доказа (и секундарних и примарних извора) да је таква марионетска држава постојала" - Те чланке такође ниси требао да правиш на тај начин и они морају бити прерађени, а извори које си представио су или нерелевантни или неадекватни.

"Једино је питање да ли је немачки војни дистрикт формиран на територији марионетске државе или је марионетска држава формирана на територији дистрикта. Логичније је ово прво из простог разлога што немачка није анектирала ту територију, тако да је ту морала постојати нека држава." - Не знам шта је логичније али знам шта се десило, а то је да је територија немачког команданта формирана у априлу 1941. а Недићева влада у августу 1941 и знам такође да август у календару долази после априла. Ово следеће ти је још боље, Немачка није анектирала Антарктик па ту значи мора да је постојала нека држава. Немачка није анектирала ни освојена подручја СССР-а и ни ту није постојала нека држава.

"Што се тиче српског добровољачког корпуса, погледај документ на страни 349. где се види да је корпус био стављен под команду Недића: http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Ogledi07.pdf" - Али то је опет нешто што сам Недић тврди, а да ли је стварно контролу имао то не знамо. Као што ни Дража није имао контролу над свим четничким јединицама а сам их је сматрао деловима ЈВУО.

Остатак твог коментара не видим какве везе има са конкретном темом. Србија је била или није била држава без обзира на то да ли ми то прикривамо или не. Никола (разговор) 20:04, 10. децембар 2012. (CET)

Ево, ја мислим да је ово довољан доказ да је марионетска држава Србија формирана 15. априла 1941. и као таква третирана од стране Сила осовине: [5] - Страна 247 - "REGULISANJE DRŽAVNIH DUGOVA BIVŠE KRALJEVINE JUGOSLAVIJE", објављено у листу "Službene novine" (15. септембар 1942.) Цитат: "Sva državna imovina bivše Kraljevine Jugoslavije i njenih banovina, koja se na dan 15 aprila 1941 nalazila na području koje je konačno pripalo jednoj od država-sticateljki, postala je od toga dana vlasništvo ove države-sticateljke. Države-sticateljke u smislu ovog Sporazuma su: Nemački Rajh, Italija (uključivo Albanija i Crna Gora), Mađarska, Bugarska, Hrvatska i Srbija." PANONIAN (разговор) 12:10, 7. децембар 2012. (CET)

И опет примарни извор. На Википедији овакве ствари зовемо самопромоција Никола (разговор) 10:49, 8. децембар 2012. (CET)

У ствари то је секундарни извор. Отвори тај документ и укуцај у претрагу кључну реч "држав" и видећеш да се тај термин налази како у основном тексту ове књиге (а текст је секундарни извор), тако и у оригиналним документима који су тој књизи објављени (што су примарни извори). Тражио си извор који се детаљно тиме бави. Ово је управо такав. PANONIAN (разговор) 19:24, 8. децембар 2012. (CET)

У ствари то је примарни извор који је наведен у секундарном извору без икаквог коментара, појашњења или анализе. Нигде у остатку извора нисам могао да нађем да он детаљно анализира да ли је Србија била држава ли не. да не помињем да је ПОВ. Никола (разговор) 04:13, 9. децембар 2012. (CET)

Како ниси? Страна 41: "U paralelnoj stvarnosti koju je konstruisala, građani su u logorski uređenoj državi, s jedne strane, držani u stalnom strahu od prinudnog rada, koncentracionih logora i prekog suda"; страна 44: "Još jedna pojava obeležila je svakodnevnicu Nedićeve države"; страна 46: "Iako je u Nedićevoj državi, sa početkom ”nove” ere 1941. godine, u pristupanju “novom poretku” i “Novoj Evropi” sve moralo da bude “novo”"; страна 49: "imala za cilj da ukažu na primarnog neprijatelja, ali i saveznika Nedićeve države". То су цитати из тог извора, што значи да извор очигледно стоји на позицији да је то била држава. Што се тиче питања да ли је извор ПОВ, слажем се да јесте, али ништа више него већина других који се баве темом Другог светског рата у Србији. PANONIAN (разговор) 14:50, 9. децембар 2012. (CET)

Јасно је да стоји, али није јасно зашто стоји. И даље ниси навео ниједан цитат који разматра да ли је Србија била држава већ сви то спомињу у пролазу. Никола (разговор) 20:04, 10. децембар 2012. (CET)

Све остале изворе којем нађем о томе ћу ставити овде: http://sr.wikipedia.org/wiki/Корисник:PANONIAN/Извори02 PANONIAN (разговор) 12:12, 7. децембар 2012. (CET)

ОК, Никола, ово не води нигде. Мислим да је основни проблем у твојој дефиницији термина "држава" и без решења проблема дефиниције државе нећемо отићи нигде. Ти тврдиш да је "држава организација која има монопол власти у одређеној друштвеној заједници". Колико видим, чланак држава на ср википедији нема никакве изворе који би подржали такву дефиницију. Са друге стране, постоји много боља дефиниција у чланку на ен Википедији: http://en.wikipedia.org/wiki/State_(polity) ("A state is an organized community living under a unified political system, the government.[1] States may be sovereign. The denomination state is also employed to federated states that are members of a federal union, which is the sovereign state.[1] Some states are subject to external sovereignty or hegemony where ultimate sovereignty lies in another state.[2] The state can also be used to refer to the secular branches of government within a state, often as a manner of contrasting them with churches and civilian institutions (civil society).") Дакле, да ли прихваташ овакву дефиницију државе са ен википедије где се каже да је држава "организована заједница која живи под јединственим политичким системом, владом" (ту се не помиње "монопол власти"). Такође се каже да државе "могу бити суверене" (али и не морају). Пише и да државе могу бити чланице "федералне уније" (где је та унија суверена држава, а не једна од њених чланица) или да државе могу бити субјекат спољног (туђег) суверенитета или хегемоније, при чему суверенитет лежи у другој држави. Да ли се слажеш са оваквом дефиницијом државе са ен википедије или не? Што се тиче извора, не видим по ком си то критеријуму изворе које сам презентовао прогласио "нерелевантним или неадекватним"? Молим те ми то мало појасни. PANONIAN (разговор) 06:30, 12. децембар 2012. (CET)

То на енглеској википедији је тешко лупетање о суштини државе. Оно што издваја државу од других организација управо је монопол или проширеније речено она једино легитимно полаже право на монопол силе тј. једина спроводи власт макар и принудом (јер и свака организација може полагати право на монопол, али не легитимно). Три главна елемента државе су народ, територија и суверена власт. Додатни елемент може бити и признање. Морао сам се укључити јер ме чуди да је неко изразио негодовање на изјаву да је монопол одлика државе, што је по мени општепозната ствар и лако провјерљива. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:17, 12. децембар 2012. (CET) с. р.

Ето ти сад. Како је то са ен википедије "лупетање"? Мени то делује као прилично тачна и пристојна дефиниција. Може ли се овде презентовати неки извор који би понудио другачију дефиницију и који би потврдио да је то "лупетање"? Поново: не треба бркати појмове "држава" и "суверена држава". PANONIAN (разговор) 19:14, 13. децембар 2012. (CET)

Грешка на главној и свакој другој страници

Са леве стране пише алати, иако је то неправилно. Алат је збирна именица. Већ је сама по себи множина, означава више алатки на једном месту.--Лечени (разговор) 20:05, 3. децембар 2012. (CET)

Тако је. Реч (тај) алат је сингуларија тантум (има само једнину) мушког граматичког рода. Самим тим не постоје (ти) алати. Исто тако не постоје (ти) Лазари, (ти) натријуми, (те) вечере, (та) поврћа ... --Lakisan97 (разговор) 20:35, 3. децембар 2012. (CET)

Променио сам ово у "алатке" где год сам га нашао. Имај у виду ипак да збирне именице могу имати множину кад означавају више разнородних збирова ствари, а именице које си навео и нису све збирне, тако да у одговарајућем контексту свакако можеш рећи Лазари, натријуми, вечере, поврћа, па и алати. Почињу снегови... Никола (разговор)

Сад увиђам да је то изгледа могуће (мада немам никакав Правопис). Коментар одавде би описао моју ситуацију (први сам разред гимназије): Stvar je donekle u pedagogiji: osnovnoškolske gramatike sigurno će reći da ta množina ne postoji; fakultetske će je izvesno razmatrati. --Lakisan97 (разговор) 13:12, 4. децембар 2012. (CET)

Баш сам читао о томе у једној основношколској Никола (разговор) 20:37, 5. децембар 2012. (CET)

Kad smo kod grešaka, treba izbrisati ovo Navigation menu koje se javlja ispod svake stranice. --Павлица причај 23:38, 5. децембар 2012. (CET)

Стари обичаји, песма и музика Врањанаца

Докопао сам се књиге Татомира Вукановића - Врање, која говори о свему наведено у наслову детаљно. Па сам се питао да ли би то мгло да се убаци у чланку о Врању, јер би заузело много простора или би било најбоље да се направи засебан чланак? И интересује ме да ли уопште то може да се унесе у енциклопедијском чланку?--VuXman ^talk 14:52, 9. децембар 2012. (CET)

Možda bi mogao da se napravi članak Vranjanski običaji i da se to u njega ubaci.-- Марко Dic,amice! 16:35, 9. децембар 2012. (CET)

Наравно да може. Само треба видети у ком облику. --Јован Вуковић (р) 17:54, 9. децембар 2012. (CET)

Прати шта убацујем у песак и кажи ми да ли је добро. Касније ћу пренести у чланак. Морам да напоменем да је двадесетак страница посвећено само обичајима.--VuXman ^talk 18:14, 9. децембар 2012. (CET)

Убаци нешто кратко у чланак о Врању, са шаблоном {{посебан чланак|Врањански обичаји}}, а у том чланку се распишеш детаљно. --В. Бургић (реци...) 18:44, 9. децембар 2012. (CET)

mleci

Da li se zna ko je Mlecima dao to ime i zasto ?--109.92.65.175 (разговор) 19:43, 13. децембар 2012. (CET)

Вероватно измењивањем назива Венеција. --Lakisan97 (разговор) 22:07, 13. децембар 2012. (CET)

Pomoc oko sredjivanja

Da li biste mogli da mi pognete oko sredjivanja teksta Krija joga? Jos uvek sam pocetnik Pozdrav

Дубровник Литература

У чланку Дубровник није наведена литература ја сам навео литературу али је она обрисана из разлога што FriedrickMILBarbarossa не верује да је она и коришћена. Питам се дали чланак не сме да садржи и литературу о теми која није кориштена, и зашто је обрисана литература из које је наводно чланак преписан ако се треба наводити само кориштена литература или се ту ради о бахатом википедијанцу који би да реши све проблеме једним кликом на својој тастатури.

Молим да ме неко упути ште треба учинити када литература није наведена како у будуће не би правио грешку и улагао труд да се чланак поправи... --Vcesnak (разговор) 01:07, 17. децембар 2012. (CET)

Треба правити разлику између литературе и извора. Извори су оно одакле си преузео тврдње изнете у чланку. Литература је оно што треба неко да чита ако га занима та тема. Дакле, то што ти имаш су можда извори за тај чланак, а можда и нису, можда је неко писао из главе или из неких других књига или је све измислио. Али вероватно да јесте литература о Дубровнику, и као таква треба да стоји. --В. Бургић (реци...) 08:16, 17. децембар 2012. (CET)