Персонална унија
Персонална унија је заједница две или више држава које су повезане личношћу владара и то не на основу уговора него према уставним прописима сваке од њих. Те државе су потпуно одвојене, како у погледу њихових унутрашњих тако и спољних послова. Персонална унија дакле, слично као реална унија, није држава, не посједује самостални међународноправни субјективитет, већ њега задржавају њене чланице, које су овде самосталне у правом смислу речи (за разлику од реалне уније). Пошто имају заједничког владара, обично деле само политичке делатности везане за шефа државе, а ретко врло мало других.
Персоналне уније могу настати из врло различитих разлога од скоро случајности (принцеза која је већ удата за краља постаје владајућом краљицом, а њихово дете наслеђује круну обе земље) до практично анексије (где се персонална унија понекад чини као начин спречавања устанака). Оне такође могу бити законске (устави држава јасно изражавају да ће се удружити заједно) или незаконске (у том случају могу лако бити прекинуте нпр. различитим наследним правилима).
Будући да се шеф државе у случају републике по правилу бира из реда грађана те државе, персоналне уније се готово искључиво, мада не нужно, јављају код монархија, односно тамо где постоји могућност наслеђивања престола неке друге државе преко брака или родбинских веза. С опадањем броја монархија током 20. века, персоналне уније су постале прилично ретке. Тамо где постоје, најзначајније међу такозваним Краљевинама Комонвелта, већином су данас церемонијалне, док генерални гувернер, по теорији представник шефа државе, има само маргиналну политичку моћ па се именује и мора слушати савет локалног шефа владе.
Персоналну унију не би требало мешати са династичком унијом, која представља две или више држава у којима владаја иста династија (али други владар). Персонална унија не сме се поготову мешати с федерацијом (попут Сједињених Држава), која се међународно сматра јединственом државом. Персонална унија често на крају прерасте у федерацију или обратно.
Некада се израз персонална унија у пренесеном значењу користи и у случајевима када иста особа управља двема или више фирмама, врши две или више функција.
| Садржај: | ^ | 0—9 | А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш
^ | 0—9 | А | Б | C | Ч | Ћ | D | Џ | Ђ | Е | Ф | Г | Х | I | Ј | К | L | Љ | M | Н | Њ | О | П | Р | С | Ш | Т | У | V | З | Ж |
|---|
Дефиницја
уредиУ персоналној унији особа једног шефа окупља две или више држава које правно у потпуности задржавају своју независност.[1]
Персонална унија је обично последица закона о наслеђивању због којих један владар држи два престола. Но унија може бити и жељена, као што је била персонална унија Литваније и Пољске путем склапања брака великог војводе Ладислава Јагеловића и краљице Хедвиге (1385), или унија двају делова Румуније, истовременим избором кнеза Цузе за господара Молдавије и Влашке (1856).[1]
Нема, дакле, ваљаних разлога да се, како се то често чини, пресонална унија ограничи на монархију. Више држава може бирати истог председника. Боливар је истовремено био председник трију република — Перуа (1813), Колумбије (1814) и Венецуеле (1816). Заједница француског устава из 1958. у становитој мери је била персонална унија.[1]
Уставна независност и политичка симбиоза држава уједињених у персоналну унију
уредиГледано само правно, унија постоји само у особи шефа двеју држава. Свака задржава своју политичку организацију као апсолутно одељену. Начела и институције чак могу бити сасвим различити. Тако су Белгија и слободна држава Конго, у време њихове пресоналне уније (1885-1908), биле једна парламентарна,а друга апсолутна монархија.[1]
Истоветност уставних правила потребна је само у једном, а то је пренос функција шефа државе. Кад та правила почну да се разликују, унија природно нестаје.[2]
Нема, као у федерацији, заједничких институција. Шеф државе никада не интервенише као шеф уније, него час као шеф једне, а час као шеф друге државе. Он је особа с више улога, qуи плурес сустинет пресонас.[2]
Но‚та политичка двојност, како на унутрашњем тако и на међународном плану, не сме довести до екстремних политичких поселдица. Ако државе уједињене у пресоналној унији могу међусобно да склапају уговоре, ако могу да размењују дипломате и закључују савезе, ако чак могу бити, у односу на неку трећу силу, једна у рату, а друга у миру, оне не би могле, премда се то хипотетски разматрало, да буду у рату једна са другом. „Иста физичка особа може имати два правна статуса, али ће свеједно имати само једну вољу.“ Повесно, ту истоветност често узрокује апсолутни или један ограничени монарх коју управља спољном политиком, заповеда војском, диктира законе и дели правду. У њему су се мешали реалитети власти и остваривала се „права владалачка симбиоза“.[2]
Та се симбиоза протеже све од врхова па до базе. Начело да су држављани једне државе странци у другој увек је било, фактички и правно, увелико ублажено. На пример, за краљевања неколико Џорџова, хановерски племићи су имали одређени ранг на енглеском двору и обрнуто.[2]
Политичка блискост коју између две државе ствара персонална унија у иностранству се сматра толико незгодном или чак опасном да су је уговори и устави понекад из предострожности забрањивали: Пиринејски мир који је забрањивао евентуалну унију између Француске и Шпаније (1659); Лондонски споразум који је имао на уму Грћку и Данску (1836); грчки устав из 1863. итд.[2]
Примери персоналних унија
уреди- Персонална унија (није опште призната) с Италијом од 1939. до 1946. (када је проглашена републиком)
- Персонална унија (није опште призната) с Етиопијом од 1939. до 1941.
- Делимична персонална унија с Француском од 1607. до 1993. (француски председник и некада краљ Француске био је један од два шефа државе Андоре)
- Од 1981. након стицања независности, Комонвелт, службено персонална унија од 1927, уједињује Антигву и Барбуду с Аустралијом, Бахамима, Барбадосом, Белизеом, Гренадом, Јамајком, Канадом, Новим Зеландом, Папуом Новом Гвинејом, Соломонским Острвима, Светом Луцијом, Светим Кристофором и Невисом, Светим Винцентом и Гренадинима, Тувалуом и Уједињеним Краљевством.
- Такође су били уједињени Цејлон (сада Шри Ланка; 1948–1972), Фиџи (1970–1987), Гамбија (1965–1970), Гана (1957–1960), Гвајана (1966–1970), Индија (1877–1950, антидатирајући Комнвелт), Ирска (1931–1936/1949), Јужна Африка (1931–1961), Кенија (1963–1964), Малави (1964–1966), Малта (1964–1974), Маурицијус (1968–1992), Нигерија (1960–1992), Пакистан (1947–1956), Сијера Леоне (1961–1971), Тангањика (сада Танзанија; 1961–1962), Тринидад и Тобаго (1962–1976) и Уганда (1962–1963). Нису сви наведени били у персоналној унији између Антигве и Барбуде и споменутих земаља јер су престали бити краљевства Комонвелта још пре независности Антигве и Барбуде, али су ипак због сажетости овде укључени.
- Од 1939/1942. након ретроактивног прихватања Вестминстерског статута, Комонвелт, службено персонална унија од 1927. (види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње судионике)
- Персонална унија са Угарском, Чешком (Бохемијом) и Моравском (1526-1804), која ће прерасти у Аустријско царство
- Реална унија с Угарском од 1867. до 1918. (двојна монархија Аустро-Угарске)
- Од 1973. након независности од Уједињеног Краљевства, Комонвелт, службено персонална унија од 1927. (види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове)
- Од 1966. након независности од Уједињеног Краљевства, Комонвелт, службено персонална унија од 1927. (види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове)
- Од 1961. након независности од Уједињеног Краљевства, Комонвелт, службено персонална унија од 1927. (види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове)
- (сада Шри Ланка) Комонвелт од 1948.-1972. (када постаје република). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.
- Персонална унија с Пољском од 1003. до 1004.
- Персонална унија с Угарском и Пољском од 1301. до 1305.
- Персонална унија с Луксембургом од 1313. до 1378. и од 1383. до 1388.
- Персонална унија с Угарском 1419 до 1439 и 1490 до 1526.
- Персонална унија с Аустријом и Угарском (1526-1804), која ће прерасти у Аустријско царство
- Персонална унија с Норвешком од 1380. до 1536. (када је Норвешка службено припојена данском краљевству, често звана Данска-Норвешка)
- Калмарска унија, с Норвешком и Шведском од 1389. до 1523 (понекад прекидана)
- Краљеви Данске у исто време су били кнежеви Шлезвига и Холштајна од 1460. до 1864. (Холштајн је био део Светог римског царства)
- Персонална унија с Исландом од 1918. (прекинута од Данске) до 1944.
- Персонална унија с Ирском од 1541. (када се Ирска уздигла на разину краљевства) до 1707.
- Персонална унија са Шкотском од 1603. до 1707. (када су заједно удружене у Краљевство Велике Британије)
- Персонална унија с Холандијом од 1689. до 1702, с краљем Енглеске, Шкотске и Ирске који је такође служио као Стадтхолдер већине покрајина Холандије. Права ситуација била је незнатно сложенија с холандским покрајинама Холандијом, Зеландом и Утрехтом које су ушле у персоналну унију 1672, Гелдерландом и Оверејселом 1675. и Дрентеом 1696. Само 2 низоземске покрајине никад нису ушле у персоналну унију: Фризија и Гронинген.
- Персонална унија са Хановером.
- Персонална унија (није опште призната) с Италијом од 1936. до 1941.
- Персонална унија (није опште призната) с Албанијом од 1939. до 1941.
- Комонвелт од 1970. до 1987. (војни пуч након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.
- Делимична персонална унија с Андором од 1607. до 1993. (француски председник, раније краљ, је био један од два шефа државе Андоре)
- Комонвелт од 1965.–1970. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.
- Комонвелт од 1957.–1960. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.
- Од 1974. након независности од Уједињеног Краљевства, Комонвелт, службено персонална унија од 1927. (види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове)
- Комонвелт од 1966.–1970. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.
- Персонална унија с Великом Британијом и Ирском од 1714. до 1801.
- Персонална унија с Уједињеним Краљевством од 1801. до 1837.
- Персонална унија с Енглеском, Шкотском и Ирском од 1672. до 1702, с краљем Енглеске, Шкотске и Ирске који је такође служио као Стадтхолдер већине покрајина Холандије. Права ситуација била је незнатно сложенија с низоземским покрајинама Холандијом, Зееландом и Утрехтом које су ушле у персоналну унију 1672, Гелдерландом и Оверејселом 1675. и Дрентеом 1696. Само 2 холандиске покрајине никад нису ушле у персоналну унију: Фризија и Гронинген.
- Персонална унија с Луксембургом од 1815. до 1890.
- Персонална унија с Уједињеним Краљевством од 1877.–1950.
- Комонвелт од 1927.–1950. (када је постала република)
- Персонална унија с Енглеском од 1541. (уздигнута на ниво краљевине) до 1707.
- Персонална унија са Шкотском од 1603. до 1707.
- Персонална унија с Холандијом од 1689. до 1702, с краљем Енглеске, Шкотске и Ирске који је такође служио као Стадтхолдер већине покрајина Низоземске. Права ситуација била је незнатно сложенија с низоземским покрајинама Холандијом, Зееландом и Утрехтом које су ушле у персоналну унију 1672, Гелдерландом и Оверејселом 1675. и Дрентеом 1696. Само 2 холандске покрајине никад нису ушле у персоналну унију: Фризија и Гронинген.
- Персонална унија с Великом Британијом од 1707. до 1801. (када су заједно удружене у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске)
- Персонална унија с Хановером од 1714. до 1801.
- Персонална унија с Уједињеним Краљевством од 1922. (прекинута) до 1936/1949. (Ирска Слободна Држава, не Сјеверна Ирска)
- Комонвелт од 1927.– 1936/1949.
- Персонална унија (није опште призната) с Етиопијом од 1936. до 1941.
- Персонална унија (није опште призната) с Албанијом од 1939. до 1941.
- Од 1962. након независности од Уједињеног Краљевства, Комонвелт, службено персонална унија од 1927. (види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове)
- Комонвелт од 1931.–1971. (република након Вестминстерског статута). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.
- Од 1931. кроз Вестминстерски статут из 1931., Комонвелт, службено персонална унија од 1927. (види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове)
- Комонвелт од 1963.–1964. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.
- Персонална унија с Пољском од 1386. до 1569. - Пољско-Литванска Унија. 1569. преобликована у федерацију под именом Лублинска унија.
- Персонална унија са Чешком (Бохемијом) и Моравском од 1313. до 1378. и од 1383. до 1388.
- Персонална унија с Холандијом од 1815. до 1890.
Малта
уреди- Комонвелт од 1964.–1974. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.
- Комонвелт од 1968.–1992. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.
- Комонвелт од 1960.–1973. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.
- Персонална унија са Шведском од 1319. до 1343.
- Персонална унија с Данском од 1380. до 1536. (када је Норвешка службено припојена данском краљевству, често звана Данска-Норвешка)
- Калмарска унија с Норвешком и Шведском од 1389. до 1521. (понекад прекидана)
- Персонална унија са Шведском од 1814. до 1905. (када је Норвешка уступљена од Данске и ушла у унију са Шведском, понекад звана Шведска-Норвешка)
- Од 1947. након прихватања Вестминстерског статута, Комонвелт, службено персонална унија од 1927. (види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове)
- Комонвелт од 1947.–1956. (република након независности од Индије). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.
- Од 1975. након независности од Аустралије, Комонвелт, службено персонална унија од 1927. (види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове)
- Персонална унија с Чешком (Бохемијом) и Моравском (1003-1004)
- Персонална унија с Угарском, Чешком (Бохемијом) и Моравском од 1301. до 1305.
- Персонална унија с Угарском од 1370. до 1382. (види одељак о Угарској)
- Персонална унија с Литванијом од 1386. до 1569. позната као 1569. унија је преобликована у федерацију под именом Државна заједница Пољске и Литваније.
- Персонална унија са Русијом (1815-1831), после (1831-1863) реална унија с Русијом, касније део Русије.
- Персонална унија са Шведском од 1592. до 1599.
- Персонална унија Пољске односно Пољско-литванска заједнице се Саксонијом од 697. до 1706, од 1709 до 1733, и од 1734 до 1763)
- Иберијска унија са Шпанијом од 1580. до 1640. (под Филипом II Шпанским, његовим сином и унуком)
- Персонална или реална унија Португала, Бразила и Алгарвес, тзв. Уједињено краљевство Португала, Бразила и Алгарвес (1815—1822)
- Персонална унија с Финском од 1809. до 1917.
- Персонална унија са Пољском (1815-1831), после (1831-1863) реална унија с Пољском, касније Пољска постала део Русије.
- Кнежевства с властитим правилима о наслеђивању.
- Комонвелт од 1961.–1971. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.
- Од 1978. након независности од Уједињеног Краљевства, Комонвелт, службено персонална унија од 1927. (види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове)
- Од 1979. након независности од Уједињеног Краљевства, Комонвелт, службено персонална унија од 1927. (види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове)
- Од 1983. након независности од Уједињеног Краљевства, Комонвелт, службено персонална унија од 1927. (види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове)
- Од 1979. након независности од Уједињеног Краљевства, Комонвелт, службено персонална унија од 1927. (види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове)
- Персонална унија с Енглеском и Ирском од 1603. до 1707. (када су Енглеска и Шкотска удружене у Краљевство Велике Британије)
- Персонална унија с Холандијом од 1689. до 1702, с краљем Енглеске, Шкотске и Ирске који је такође служио као Стадтхолдер већине покрајина Холандије. Права ситуација била је незнатно сложенија с холандским покрајинама Холандијом, Зеландом и Утрехтом које су ушле у персоналну унију 1672, Гелдерландом и Оверејселом 1675. и Дрентеом 1696. Само 2 низоземске покрајине никад нису ушле у персоналну унију: Фризија и Гронинген.
- Персонална унија са Светим римским царством од 1519. до 1556. под Карлом I (Карло V, римско-немачки цар)
- Од 1460. до 1864. Делови свих кнежевства у персоналној унији с Данском.
- Иберијска унија с Португалом од 1580. до 1640. (под Филипом II Шпанским, његовим сином и унуком)
- Персонална унија с Норвешком од 1319. до 1343.
- Калмарска унија с Данском и Норвешком од 1389. до 1521. (понекад прекидана)
- Персонална унија с Пољско-Литванском Заједницом од 1592. до 1599.
- Персонална унија с Норвешком од 1814. до 1905. (понекад названа Сведска-Норвешка)
- (сада Танзанија) Комонвелт од 1961.–1962. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.
- Комонвелт од 1962.–1976. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.
- Од 1978. кроз независност од Уједињеног Краљевства, Комонвелт, службено персонална унија од 1927. (види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове)
- Комонвелт од 1962.–1963. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.
- Персонална унија с Хрватском од 1102. до 1526.
- Персонална унија с Пољском и Чешком (Бохемијом) од 1301. до 1305.
- Персонална унија с Пољском од 1370. до 1382. под владавином Лајоша I Анжујског. То се раздобље у пољској историји понекад назива Андегаwенска Пољска. Лудовик је наследио пољско престо од својега ујака Казимира III. Након Лајошове смрти пољски племићи (шљахта) су одлучили да прекину персоналну унију јер нису више желели да се влада из Мађарске па су одабрали Лајошову млађу кћер Јадвигу као своју нову владарку, док је Мађарску наследила његова старија кћер Марија.
- Персонална унија са Светим римским царством (1526-1806)
- Персонална унија са Аустријом, Чешком (Бохемијом) и Моравском (1526-1804), која ће прерасти у Аустријско царство
- Реална унија са Аустријом од 1867. до 1918. (двојна монархија Аустро-Угарске) под владавином Фрање Јосипа и Карла IV (заправо то је била пре династичка унија, а не персонална унија.)
- Реална унија са Хрватском и Славонијом (1868-1918), у оквиру Аустро-Угарске
Референце
уредиЛитература
уреди- Марцел Прéлот (2002). Политичке институције: опћа теорија политичких институција. Загреб: Политичка култура.