Engleski jezik

Engleski jezik (engleski:  English , English language) je zapadnogermanski jezik koji potiče iz Engleske, a takođe se koristi kao maternji jezik u drugim državama Ujedinjenog Kraljevstva - Škotskoj, Velsu, i Severnoj Irskoj, u Republici Irskoj, SAD, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu, i kao jezik korišćen između brojnih naroda u istoj državi kao što je u Južnoj Africi, Indija, Pakistan, i brojnim drugim zemljama. Engleski je trenutno četvrti najrasprostranjeniji maternji jezik na svetu (posle kineskog, španskog i hindua), sa nekih 380 miliona govornika.

Engleski jezik
English language, English
Izgovor	/ˈɪŋɡlɪʃ/
Govori se u	Ujedinjeno Kraljevstvo SAD Kanada Indija Australija Novi Zeland Irska Južna Afrika Pakistan i mnogi ostali
Broj govornika	Maternji jezik: oko 340 miliona Sekundarni jezik: oko 600 miliona (nedostaje datum)
Jezička porodica	indoevropski kentumski germanski zapadnogermanski severnomorski germanski anglofrizijski engleski Engleski jezik
Pismo	latinica (engleska varijanta)
Zvanični status
Službeni jezik u	67 država Razne organizacije: Ujedinjene nacije Evropska unija Komonvelt Savet Evrope NATO Organizacija američkih država Organizacija islamske saradnje
Jezički kodovi
ISO 639-1	en
ISO 639-2	eng
ISO 639-3	eng
Države u svetu u kojima je engleski službeni jezik, de jure ili de fakto:   Države u kojima je službeni sa većinskim jezikom   Države u kojima je ko-službeni sa većinskim jezikom   Države u kojima je službeni, ali je manjinski jezik

Ima status lingva franka u mnogim delovima sveta, usled vojnog ekonomskog, naučnog, političkog i kulturnog uticaja Britanske Imperije u 18. i 19. veku i još jačeg globalnog uticaja SAD tokom 20. veka. Zbog globalnog uticaja engleskog u svetu nauke, umetnosti, televizije i na Internetu u poslednjim decenijama, engleski je danas najrasprostranjeniji jezik koji se uči kao drugi jezik na svetu. Od mnogih učenika širom sveta se zahteva da uče engleski, a znanje engleskog jezika je korisno ili čak neophodno za mnoga zanimanja.

Istorija

Glavni članak: Istorija engleskog jezika

Engleski je zapadnogermanski jezik koji potiče od jezika koje su u prvoj polovini prvog milenijuma u Britaniju doneli germanski doseljenici iz raznih delova severozapadne Nemačke. Među ovim plemenima su bili Frizijci, Angli, Sasi i Jiti. Prvobitni germanski jezik je zatim primio uticaje od dva talasa invazije. Prvo od strane govornika jezika skandinavske grane germanske familije, koji su kolonizovali delove Britanije u osmom i devetom veku. Drugi talas su činili Normani u 11. veku, koji su govorili varijetet francuskog. Ove dve invazije su engleski učinili visoko „kreolizovanim“; kreolizacija nastaje od kohabitacije govornika različitih jezika, koji razvijaju hibridni jezik za osnovnu komunikaciju. Kohabitacija sa Skandinavcima je uslovila značajno gramatičko pojednostavljivanje i leksičko obogaćivanje anglo-frizijskog jezgra engleskog; kasnija normanska okupacija je dovela do kalemljenja razrađenijeg sloja reči iz romanske grane evropskih jezika na germansko jezgro; ovaj novi sloj je ušao u engleski kroz korišćenje na sudovima i u vlasti. Stoga se engleski razvio u 'pozajmljivački' jezik značajne gipkosti i ogromnog fonda reči.

Prema Anglo-saksonskom letopisu, približno oko 449. godine, Vortigern, kralj Britanskih ostrva, pozvao je „Anglikansku lozu“ (Angli, predvođeni Hengstom i Horsom) kako bi mu pomogli u odbrani od Pikta. Zauzvrat, Anglima je bilo zagarantovano zemljište na jugoistoku. Dodatna pomoć je tražena, i u pomoć došli su Saksi, Angli i Juti. Letopisi takođe pišu o daljem naseljavanju kolonistima koji su vremenom uspostavili sedam kraljevina: Nortumbrija, Mercia, Istočna Anglia, Kent, Eseks, Suseks i Veseks. Moderna učenja prihvataju ovu priču kao legendarnu i politički obojenu.

Ovi germanski osvajači dominirali su nad izvornim keltsko-govorećim stanovništvom, čiji su jezici preživeli u Škotskoj, Velsu, Kornevalu i Irskoj. Dijalekti upotrebljavani od strane osvajača sačinili su akcenat kasnije poznat kao staroengleski, koji podsećaju na pojedine priobalne dijalekte u današnjoj Holandiji i severozapadnoj Nemačkoj. Kasnije, dijalekat je potpao pod strogi uticaj severnogermanskog jezika staronordijski, upotrebljavanim od strane Vikinga, koji su mahom naselili severoistočni deo ostrva (videti Jorvik). Novi i stari naseljenici pričali su jezicima sa suprotstavljenih grana germanske porodice. Veliki broj reči delili su leksikološke korene ili su bile slične, dok im je gramatika bila udaljenija, uključujući prefikse, sufikse i izgovor značajnog broja reči. Usled sličnosti i raznolikosti jezika, neminovna je bila kreolizacija jezika, koja je usledila, izostavljanjem većeg dela gramatike staroengleskog, uključujući rodove i padeže, sa izuzetkom zamenica, čime je jezik postao znatno prostiji i jednostavniji. Najpoznatije delo iz staroengleskog perioda je epska poema Beovulf, od strane nepoznatog autora.

U periodu od 300 godina nakon Normanskih osvajanja 1066. godine, normanski kraljevi i plemstvo govorili su varijantom francuskog. Veliki broj normanskofrancuskih reči asimiliran je u staroengleski, rezultujući dupliranjem staroengleskih reči (pr. ox/beef, sheep/mutton). Normanski uticaj ojačao je kontinualnu evoluciju jezika tokom narednih vekova, rezultujući danas poznatim Srednjim Engleskim. Među izmenama bilo je širenje upotrebe unikatnog aspekta Engleske gramatike, tj. 'kontinualnog' vremena, dodajući sufiks -ing. Tokom 15. og veka, Srednji engleski dalje je promenjen usled Velike samoglasničke promene, širenja standardizovanog Londonskog dijalekta u vladi i administraciji, i standardizovanja štampanja. Moderni engleski se može pratiti nazad do doba Vilijama Šekspira. Najpoznatije delo iz doba Srednje Engleske su Priče iz Kanterberija Džefrija Čosera.

Klasifikacija i srodni jezici

Engleski jezik pripada zapadnoj pod-grani germanske grane indo-evropske porodice jezika. Najbliži živi srodni jezik engleskom jeste germanski škotski, jedan zapadnogermanski jezik koji se govori u većem delu Škotske i delovima Severne Irske. Poput engleskog, škotski je direktan izdanak Starog Engleskog, takođe poznatog kao Anglo-Saksonski.

Nakon germanskog škotskog, sledeći najbliži srodni živi jezici su frizijski (upotrebljavani u Holandiji i Nemačkoj), i niskosaksonski, primarno upotrebljavan u severnoj Nemačkoj (u Nemačkoj je priznat kao manjinski jezik kojim uglavno pričaju stariji ljudi). Drugi malo manje srodni živi jezici uključuju holandski, afrikans, nemački, jidiš, luksemburški i skandinavske jezike. Veliki broj francuskih reči razumljivi su engleskom govorniku (izgovori, doduše, nisu uvek identični), jer je engleski prihvatio ogromnu količinu jezičkog blaga normanskog jezika nakon normanskih osvajanja, i od francuskog u budućim stolećima; kao rezultat, značajan deo engleskog jezičkog blaga je dosta sličan francuskom, uz manje razlike u pravopisu (završetak reči, upotreba starog francuskog pravopisa, i sl.), kao i povremene razlike u značenju reči.

Geografska rasprostranjenost

Geografska rasprostranjenost maternjih govornika engleskog jezika:

  SAD (64,3%)

  Ujedinjeno Kraljevstvo (16,7%)

  Kanada (5,3%)

  Australija (4,7%)

  Južnoafrička Republika (1,3%)

  Irska (1,1%)

  Novi Zeland (1,0%)

  ostali (5,6%)

Engleski je najrasprostranjeniji jezik sveta danas; ukupno 600—700 miliona ljudi upotrebljava engleski redovno. Oko 377 miliona ljudi koristi engleski kao svoj maternji jezik, a podjednak broj ljudi koristi ga kao svoj drugi strani jezik. U širokoj je upotrebi u javnoj i privatnoj sferi u više od 100 zemalja širom sveta. Osim toga, engleski je zauzeo primarno mesto u međunarodnim, akademskim i poslovnim krugovima. Trenutni status engleskog jezika se upoređuje sa položajem latinskog u prošlosti.

Engleski je zvanični jezik sledećim zemljama: Australija (australijski engleski), Bahami, Barbados (karipski engleski), Bermuda, Dominika, Gibraltar, Grenada, Gvajana, Jamajka (jamajčanski engleski), Novi Zeland, Antigva i Barbuda, Sveta Lucija, Sveti Kits i Nevis, Trinidad i Tobago, Ujedinjeno Kraljevstvo (britanski engleski), Američka Devičanska Ostrva i SAD (američki engleski).

Engleski je takođe jedan od primarnih jezika u sledećim državama: Belize (sa španskim jezikom), Kanada (sa francuskim jezikom), Indija (sa hindi i ostalim 21 zvaničnim jezikom), Irska, Singapur, Filipini (sa Filipinskim jezikom), i Južnoafrička Republika (sa 10 drugih jezika uključujući i jezik zulu).

U Hongkongu engleski je zvanični jezik i ima široku primenu u poslovnim aktivnostima. Počinje da se uči još u obdaništu. U nekim osnovnim školama časovi se održavaju na engleskom, u većini srednjih škola takođe a na fakultetima su sva predavanja na engleskom. Velikom broju studenata engleski je maternji jezik. On se toliko koristi da je neadekvatno reći da je engleski drugi ili strani jezik u Hongkongu, mada još uvek ima dosta ljudi koji imaju veoma malo znanje engleskog ili čak nikakvo.

Većina Englesko-govorećeg stanovništva (67 do 70 od sto) živi u Sjedinjenim Državama. Pored toga što Federalna uprava SAD nema zvanični jezik, proglašen je zvaničnim u 27 od 50 država, od kojih je većina engleski proglasila njihovim jedinim zvaničnim jezikom. Havaji, Luizijana i Novi Meksiko takođe imaju imenovano havajski, francuski i španski kao zvanične jezike u konjunkciji sa engleskim.

U velikom broju zemalja gde engleski nije većinski primarni jezik, zvanični je jezik; ove zemlje uključuju: Kamerun, Fidži, Federalne Države Mikronezije, Gana, Gambija, Kiribati, Lesoto, Liberija, Kenija, Namibija, Nigerija, Malta, Maršalska Ostrva, Pakistan, Papua Nova Gvineja, Filipini, Ruanda, Solomonska Ostrva, Samoa, Sijera Leone, Svazilend, Tanzanija, Zambija i Zimbabve.

Engleski je najšire učeni i upotrebljavani jezik na svetu, i, zbog toga, veliki broj lingvista veruju da više nije ekskluzivni kulturni amblem „domaćih Engleskih govornika”, već da je jezik koji prihvata razne kulturalne aspekte širom sveta, kako raste njegova upotreba. Drugi veruju da postoji granica dokle engleski može da zadovoljava komunikativne potrebe. Engleski jezik se najviše izučava kao strani u Evropi (32.6 od sto), zatim sledi francuski, nemački i španski. Takođe je najizučavaniji jezik u Japanu, Južnoj Koreji i Narodnoj Republici Kini (Tajvan), gde je obavezan u većini srednjih škola. Videti engleski kao dodatni jezik.

Engleski kao globalni jezik

Zbog svoje široke govorne rasprostranjenosti, engleski se često naziva „globalni jezik”. Iako engleski nije zvanični jezik u većini država, on je najčešće drugi jezik koji se govori uz maternji jezik te zemlje. On je takođe po internacionalnim standardima zvanični jezik u avio komunikaciji. Njegova rasprostranjenost kao prvog ili drugog jezika je glavni pokazatelj njegovog globalnog statusa.

Postoje brojni argumenti za i protiv engleskog (ili bilo kog drugog jezika) kao globalnog jezika.

U jednu ruku, postojanje globalnog jezika pomaže u komunikaciji i objedinjavanju informacija (na primer u naučnoj zajednici). Međutim, engleski kao globalni jezik isključuje one koji ga, iz nekog razloga, tečno ne govore. Takođe, on marginalizuje one čiji maternji jezik nije „globalni”.

Drugi razlog za zabrinutost je taj što širenje globalnih jezika (engleskog, španskog i dr.)za rezultat ima nestajanje manjih jezika, često zajedno sa kulturama i religijama koje su pomoću tih jezika prenošene. Engleski je povezan sa nestankom brojnih jezika. Mnogi od tih nestanaka su vodili ka gubitku kulturnog nasleđa. Američki Indijanci su bili najjače pogođeni ovim fenomenom.

Dijalekti i regionalne varijante

Glavni članak: Spisak dijalekata engleskog jezika

Ekspanzija Britanaca i Amerikanaca je raširila i upotrebu engleskog jezika širom sveta. Trenutno je on drugi ili treći jezik po broju ljudi koji ga govore, nakon mandarinskog kineskog jezika; da li ima više onih čiji je maternji jezik engleski ili onih čiji je maternji jezik španski, zavisi od toga ko broji i kako. Pošto se raširio širom sveta, engleski je dao veliki broj dijalekata i kreolskih jezika baziranih na engleskom kao i jezika-mešavina.

Glavne varijante engleskog jezika najčešće sadrže i po nekoliko pod-varijanata, kao što je kokni u britanskom engleskom, njufaundlendski engleski unutar kanadskog engleskog i afričko-američki engleski u američkom engleskom. U engleskom jeziku, nijedna njegova varijanta se ne smatra jedinim standardom.

Škotski je jedan od dijalekata engleskog. Izgovor, gramatika i leksika se razlikuju od standardnog engleskog, ponekad drastično. Škotski dijalekt poseduje neke osobine nemačkog jezika, poput guturalnog izgovora.

Usled česte upotrebe engleskog kao drugog jezika, postoji mnogo različitih dijalekata, na osnovu kojih se može se može odgonetnuti koji je govornikov maternji jezik.

U mnogo zemalja širom sveta engleske reči i fraze su pomešane sa njihovim svakodnevnim govorom. Tako nastaju jezičke mešavine. Glavni predstavnici ovih ad hok konstrukcija, koje se ne ubrajaju u pidžin i kreolske jezike, su Engriš, Vasei-eigo, Frengleski i Špengliš. Europanto kombinuje mnoge jezike, ali mu je engleski osnova.

Izvedene varijante engleskog jezika

• Bazični engleski je uprošćena verzija za međunarodnu upotrebu. Proizvođači aviona i druge opreme često pišu uputstva za upotrebu na osnovnom engleskom. Neke škole engleskog na Dalekom istoku koriste ovu varijantu u početnim fazama obuke.
• Specijalni engleski je uprošćena verzija engleskog jezika koju koristi Glas Amerike. Rečnik se sastoji iz 1.500 reči.
• Reformisani engleski je rezultat kolektivnog doprinosa da se unapredi engleski jezik.
• Sispik, erspik i polispik, su verzije zasnovane na ograničenom rečniku. Stvorio ih je Edvard Džonson tokom 1980-ih kao pomoćno sredstvo za međunarodnu kooperaciju i komunikaciju.
• Evropski engleski je nova varijanta engleskog jezika koja je zamišljena kao zajednički evropski jezik.

Gramatika

Engleska gramatika je bazirana na svojim germanskim korenima, iako su neki naučnici tokom 1700-te i 1800-te pokušali da nametnu latinsku gramatiku na to, sa malo uspeha. Engleski je samo neznatno izmenjen, mnogo manje nego većina indoevropskih jezika. To nadoknađuje stavljanjem više gramatičkih informacija u pomoćne reči kao i red reči, kroz zadržavanje dodataka kao:

• Posesivni (ponekad zvani saksonski genitiv, ali koji je izmišljen u klitik)
  • He is Alfredo's best friend. -'s
• 3. lice jednine prezent
  • Alfredo works. -s
• Prošlo vreme
  • Alfredo worked. -ed
• Radno vreme sadašnje
  • Alfredo is working. -ing
• Past particip
  • The car was stolen. -en
  • Alfredo has talked to the police. -ed
• Gerund
  • Working is good for the soul. -ing
• Množina
  • All your sigs are mine. -s
• Komparativ
  • Alfredo is smarter than Ricky. -er
• Superlativ
  • Alfredo has the bluest eyes. -est

Za razliku od mnogih indoevropskih jezika, engleske imenice nemaju rod (osim 3. lica jednine kod zamenica).

Glagoli

Engleski glagoli se menjaju prema:

• tri lica: prvom, drugom i trećem
• dva broja: jednini i množini
• tri načina: indikativ, kondicional i imperativ
• dva roda: aktiv i pasiv; pasiv se deli na statički i dinamički.
• dva prosta vremena (present simple, past simple) i 10 složena vremena (present continuous, past continuous, present perfect, present perfect continuous, past perfect, past perfect continuous, future simple, future continuous, future perfect, future perfect continuous)

Rečnik

Skoro bez izuzetka, germanske reči (koje sadrže sve osnove kao npr. zamenice i konjunkcije) su kraće, i više neformalne. Romanske reči se često smatraju više elegantnim ili edukativnim.

Poreklo reči

Glavni članak: Spisak engleskih reči stranog porekla

Jedna od posledica uticaja francuskog jezika na engleski je ta da je rečnik engleskog podeljen na reči germanskog porekla (uglavnom staroengleski), i one koje su „Latinizmi“ (izvedeni iz latinskog, uglavnom iz normansko-francuskog, ali i direktno iz latinskog).

Engleski jezik ima leksičku sličnost sa nemačkim od 60%, sa francuskim 27%, i 24% sa ruskim jezikom.

Računarska analiza je 80.000 reči u starom Kratkom Oksfordskom Rečniku (treće izdanje) (autori analize Tomas Finkelštet i Diter Volf, 1973) procenila poreklo engleskih reči:

• francuski, uključujući starofrancuski i anglonormanski: 28,3%
• latinski, uključujući moderni tehnički i naučni latinski: 28,24%
• staroengleski i srednjoengleski, staronordijski, i holandski: 25%
• grčki: 5,32%
• nepoznata etimologija: 4,03%
• izvedenice iz ličnih imena: 3,28%
• svi ostali jezici doprinose manje od 1%

Džejms Nikol je ovim povodom primetio: Problem definisanja čistote engleskog jezika je u tome što je engleski čist koliko i prostitutka. Mi ne samo da pozajmljujemo reči; ponekad, engleski progoni druge jezike i prebija ih da bi im ispraznio džepove u potrazi za novim rečima.

• [1]

Sistem pisanja

Engleski jezik koristi latinski alfabet. Ortografija engleskog je istorijska a ne fonološka. U engleskom postoje određene reči koje koje se pišu sa naglašenim akcentom. Ove reči su uglavnom preuzete iz drugih jezika, uglavnom francuskog.

Čitanje

Izgovor i pisanje engleskog (i germanskog škotskog) se drastično razlikuje od ostalih germanskih jezika. Pritom, u engleskom, dva slova mogu imati više glasova, ali i izuzetaka, gde je engleski jako težak za čitanje. Evo i primera gde dva slova mogu imati više glasova:

• gh: čita se kao [f] ili ređe [ɡ] ili se uopšte ne čita: Npr.: tough [təf], ghost [ɡoːst] i dough [doː]
• ou: čita se kao [ə], [aʊ], [u], [oː] ili [oʊ]: Npr.: tough [təf], out [aʊt], through [θɹuː], dough [doː] i though [ðoʊ]

Deo razloga za to jeste što je usled Velike samoglasničke promene došlo do promena samoglasnika u govoru, ali ne i u pisanju. Pisanje se slabo menjalo, što je dovelo do toga da se neka slova čitaju, a neka ne. Takođe, zbog uticaja normanskofrancuskog i standardnog francuskog, engleski dobija sledeća pravila čitanja:

1. Da se c ispred samoglasnika e, i i y čita kao [s], a u ostalim slučajevima kao [k]
2. Da se g ispred samoglasnika e, i i y čita kao [dʒ] (nije tako uvek) (nije skroz do kraja uticaj francuskog ili drugih romanskih jezika), a u ostalim slučajevima kao [g]
3. Da se j čita kao [dʒ] (što nije posledica francuskog), a y kao [j] (što je posledica francuskog jezika)
4. Da se glas [kw] obeležava kao qu (što je posledica anglonormanskog jezika)
5. Da se qu ponekada čita kao [k] (što je posledica standardnog francuskog), npr.: technique [ˈtɛkniːk]
6. Da se ue na kraju reči ne čita
7. Da se ch najčešće čita kao [tʃ] (što je posledica drugih romanskih jezika).

Postojali su i slučajevi da engleski pozajmi reči iz francuskog koje nisu posedovale jedno slovo, kako u čitanju, tako i u pisanju, a da se u engleskom to slovo stavilo da bi moglo da liči na latinsku reč. Evo i primeri:

engleska reč	čitanje engleske reči	francuska reč	latinska reč
isle	[aɪl]	île	insulae
debt	[dɛt]	dette	debitum
doubt	[daʊt]	doute	dubium

Međutim, postoje neke reči gde su neka slova ubačena jer je narod mislio da imaju isto etimološko poreklo, npr.: island [ˈaɪlənd] (ostrvo, sinonim za reč isle) nikad nije imalo s, ali zbog toga što je narod mislio da imaju isto etimološko poreklo, slučajno je na kraju ubačeno s.

Ponekada je jedno slovo nečujno, ali se u staroengleskom ili u srednjoengleskom periodu čitalo, a danas ne, npr.: moderni engleski: knight [naɪt]; staroengleski: cniht [ˈknɪçt]; srednjoengleski: knyght [ˈknɪçt].

Engleski je jedan od retkih germanskih, ali i indoevropskih jezika da još uvek sadrži glasove [ð] i [θ], koji se obeležavaju kao th. Sem engleskog, kao germanskog jezika, i islandski sadrži ista ta dva glasa, a ferjarski sadrži samo [ð].

Uticaj staronordijskog

Kao što je spomenuto u temi istorija, engleski je imao uticaj i staronordijskog, što je dovelo da značaj deo rečnika bude u srodnosti sa severnogermanskim jezicima, ali i gramatika. Uticaji u gramatici su najviše bili u redosledu reči.

Uticaj u redosledu reči

U redosledu reči, engleski je zadobio uticaj staronordijskog. Evo i primer:

Reči u kojima se nalaze dva glagola

Engleski i severnogermanski jezici

eng.: I will buy a car.

šve.: Jag ska köpa en bil.

(Kupiću auto).

Zapadnogermanski jezici

nem.: Ich werde ein Auto kaufen.

hol.: Ik ga een auto kopen.

Zaključak

U engleskom i severnogermanskim jezicima, drugi glagol stoji posle prvog, a u ostalim zapadnogermanskim jezicima, glagol ide na kraj rečenice. U staroengleskom su drugi glagoli bili na kraju rečenice.

Odvajanje predloga od objekta

Odvajanje predloga od objekta znači da predlog može da ode na kraj reči bez objekta. Evo i primera:

eng.: That issue was talked about.

nor.: Den saken ble snakket om.

(O tom pitanju se govorilo).

Razdvajanje infinitiva negacionim prilogom

Engleski i severnogermanski jezici

eng.: I understand to not do that anymore.

šve.: Jag förstår att inte göra det längre.

(Razumem da to više ne uradim).

Zapadnogermanski jezici

nem.: Ich verstehe, dass ich das nicht mehr tun werde.

hol.: Ik begrijp dat ik dat niet meer moet doen.

Zaključak

U engleskom i severnogermanskim jezicima, infinitiv se razdvaja negacionim prilogom, a u ostalim zapadnogermanskim jezicima, ne koristi se toliko predlog za infinitiv, ali iako se koristi, ne razdvaja se od glagola. U staroengleskom je bio isti slučaj kao i sada sa zapadnogermanskim jezicima.

Literatura

• Finkenstaedt, Thomas; Wolff, Dieter (1973). Ordered profusion; studies in dictionaries and the English lexicon. C. Winter. ISBN 978-3-533-02253-4. 
• Baugh, Albert C.; Cable, Thomas (2002). A History of the English Language (5th izd.). Longman. ISBN 978-0-13-015166-7. 
• Crystal, David (2003). The Cambridge Encyclopedia of the English Language (2nd izd.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-53033-0. Generalni sažetak (4. 2. 2015). 
• Halliday, MAK (1994). An introduction to functional grammar. (2nd ed), London, Edward Arnold. ISBN 978-0-340-55782-2. 
• McArthur, T, ur. (1992). The Oxford Companion to the English Language. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-214183-5. 
• Aarts, Bas; Haegeman, Liliane (2006). „6. English Word classes and Phrases”. Ur.: Aarts, Bas; McMahon, April. The Handbook of English Linguistics. Blackwell Publishing Ltd. 
• Abercrombie, D.; Daniels, Peter T. (2006). „Spelling Reform Proposals: English”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/04878-1. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Aitken, A. J.; McArthur, Tom, ur. (1979). Languages of Scotland. Occasional paper – Association for Scottish Literary Studies; no. 4. Edinburgh: Chambers. ISBN 978-0-550-20261-1. 
• Alcaraz Ariza, M. Á.; Navarro, F. (2006). „Medicine: Use of English”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 752—759. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/02351-8. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Algeo, John (1999). „Chapter 2:Vocabulary”. Ur.: Romaine, Suzanne. Cambridge History of the English Language. IV: 1776–1997. Cambridge University Press. str. 57—91. ISBN 978-0-521-26477-8. doi:10.1017/CHOL9780521264778.003. 
• Ammon, Ulrich (2006). „Language Conflicts in the European Union: On finding a politically acceptable and practicable solution for EU institutions that satisfies diverging interests”. International Journal of Applied Linguistics. 16 (3): 319—338. ISSN 0802-6106. doi:10.1111/j.1473-4192.2006.00121.x. 
• Ammon, Ulrich (2008). „Pluricentric and Divided Languages”. Ur.: Ammon, Ulrich N.; Dittmar, Norbert; Mattheier, Klaus J.; et al. Sociolinguistics: An International Handbook of the Science of Language and Society / Soziolinguistik Ein internationales Handbuch zur Wissenschaft vov Sprache and Gesellschaft. Handbooks of Linguistics and Communication Science / Handbücher zur Sprach- und Kommunikationswissenschaft 3/2. 2 (2nd completely revised and extended izd.). de Gruyter. ISBN 978-3-11-019425-8 — preko De Gruyter. 
• Annamalai, E. (2006). „India: Language Situation”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 610—613. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/04611-3. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Australian Bureau of Statistics (28. 3. 2013). „2011 Census QuickStats: Australia”. Arhivirano iz originala 19. 07. 2013. g. Pristupljeno 25. 3. 2015. 
• Bailey, Guy (2001). „Chapter 3: The relationship between African American and White Vernaculars”. Ur.: Lanehart, Sonja L. Sociocultural and historical contexts of African American English. Varieties of English around the World. John Benjamins. str. 53–84. ISBN 978-1-58811-046-6. 
• Bailey, G. (1997). „When did southern American English begin”. Ur.: Schneider, Edgar W. Englishes around the world. str. 255—275. 
• Bammesberger, Alfred (1992). „Chapter 2: The Place of English in Germanic and Indo-European”. Ur.: Hogg, Richard M. The Cambridge History of the English Language. 1: The Beginnings to 1066. Cambridge University Press. str. 26—66. ISBN 978-0-521-26474-7. 
• Bao, Z. (2006). „Variation in Nonnative Varieties of English”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 377—380. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/04257-7. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Barry, Michael V. (1982). „English in Ireland”. Ur.: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. str. 84—134. ISBN 978-3-12-533872-2. 
• Bauer, Laurie; Huddleston, Rodney (2002). „Chapter 19: Lexical Word-Formation”. Ur.: Huddleston, Rodney; Pullum, Geoffrey K. The Cambridge Grammar of the English Language. Cambridge: Cambridge University Press. str. 1621—1721. ISBN 978-0-521-43146-0. Generalni sažetak (PDF) (10 2. 2015). 
• Bermúdez-Otero, Ricardo; McMahon, April (2006). „Chapter 17: English phonology and morphology”. Ur.: Aarts, Bas; McMahon, April. The Handbook of English Linguistics. Oxford: Blackwell. str. 382—410. ISBN 978-1-4051-6425-2. doi:10.1111/b.9781405113823.2006.00018.x. Arhivirano iz originala 3. 4. 2017. g. Pristupljeno 13. 3. 2017. 
• Blench, R.; Spriggs, Matthew (1999). Archaeology and Language: Correlating Archaeological and Linguistic Hypotheses. Routledge. str. 285—286. ISBN 978-0-415-11761-6. 
• Boberg, Charles (2010). The English language in Canada: Status, history and comparative analysis. Studies in English Language. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-49144-0. Generalni sažetak (2. 4. 2015). 
• Bosworth, Joseph; Toller, T. Northcote (1921). „Engla land”. An Anglo-Saxon Dictionary (Online). Charles University. Pristupljeno 6. 3. 2015. 
• Brinton, Laurel J.; Brinton, Donna M. (2010). The linguistic structure of modern English. John Benjamins. ISBN 978-902728824-0. 
• Brutt-Griffler, J. (2006). „Languages of Wider Communication”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 690—697. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/00644-1. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Burridge, Kate (2010). „Chapter 7: English in Australia”. Ur.: Kirkpatrick, Andy. The Routledge handbook of world Englishes. Routledge. str. 132–151. ISBN 978-0-415-62264-6. Generalni sažetak (29. 3. 2015). 
• Campbell, Alistair (1959). Old English Grammar. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-811943-2. 
• Carr, Philip; Honeybone, Patrick (2007). „English phonology and linguistic theory: an introduction to issues, and to 'Issues in English Phonology'”. Language Sciences. 29 (2): 117—153. doi:10.1016/j.langsci.2006.12.018. Pristupljeno 2. 4. 2015. 
• Cassidy, Frederic G. (1982). „Geographical Variation of English in the United States”. Ur.: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. str. 177—210. ISBN 978-3-12-533872-2. 
• Cercignani, Fausto (1981). Shakespeare's works and Elizabethan pronunciation. Clarendon Press. JSTOR 3728688. 
• Collingwood, Robin George; Myres, J. N. L. (1936). „Chapter XX. The Sources for the period: Angles, Saxons, and Jutes on the Continent”. Roman Britain and the English Settlements. Book V: The English Settlements. Oxford, England: Clarendon Press. JSTOR 2143838. LCCN 37002621. 
• Collins, Beverley; Mees, Inger M. (2003) [First published 1981]. The Phonetics of English and Dutch (PDF) (5th izd.). Leiden: Brill Publishers. ISBN 978-90-04-10340-5. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 12. 2016. g. Pristupljeno 13. 03. 2017. 
• Connell, B. A. (2006). „Nigeria: Language Situation”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 88—90. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/01655-2. Pristupljeno 25. 3. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Conrad, Andrew W.; Rubal-Lopez, Alma (1996). Post-Imperial English: Status Change in Former British and American Colonies, 1940–1990. de Gruyter. str. 261. ISBN 978-3-11-087218-7 — preko De Gruyter. 
• Crystal, David (2002). Language Death. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-10685-6. doi:10.1017/CBO9781139106856. Arhivirano iz originala 02. 04. 2015. g. Pristupljeno 13. 03. 2017. 
• Crystal, David (2003). English as a Global Language (2nd izd.). Cambridge University Press. str. 69. ISBN 978-0-521-53032-3. Generalni sažetak (PDF) – Library of Congress (sample) (4. 2. 2015). 
• Crystal, David (2004). „Subcontinent Raises Its Voice”. The Guardian. Pristupljeno 4. 2. 2015. 
• Crystal, David (2006). „Chapter 9: English worldwide”. Ur.: Denison, David; Hogg, Richard M. A History of the English language. Cambridge University Press. str. 420–439. ISBN 978-0-511-16893-2. 
• Daniels, Peter T.; Bright, William, ur. (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-507993-7. Generalni sažetak (23. 2. 2015). 
• Dehaene, Stanislas (2009). Reading in the Brain: The Science and Evolution of a Human Invention. Viking. ISBN 978-0-670-02110-9. Generalni sažetak (3. 4. 2015). 
• Denison, David; Hogg, Richard M. (2006). „Overview”. Ur.: Denison, David; Hogg, Richard M. A History of the English language. Cambridge University Press. str. 30–31. ISBN 978-0-521-71799-1. 
• Denning, Keith; Kessler, Brett; Leben, William Ronald (2007). English Vocabulary Elements. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-516803-7. Generalni sažetak (25. 2. 2015). 
• Department for Communities and Local Government (United Kingdom) (27. 2. 2007). Second Report submitted by the United Kingdom pursuant to article 25, paragraph 1 of the framework convention for the protection of national minorities (PDF) (Izveštaj). Council of Europe. ACFC/SR/II(2007)003 rev¹. Pristupljeno 6. 3. 2015. 
• Deumert, A. (2006). „Migration and Language”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 129—133. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/01294-3. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Dixon, R. M. W. (1982). „The grammar of English phrasal verbs”. Australian Journal of Linguistics. 2 (1): 1—42. doi:10.1080/07268608208599280. 
• Donoghue, D. (2008). Old English Literature: A Short Introduction. Wiley. ISBN 978-0-631-23486-9. doi:10.1002/9780470776025. 
• Durrell, M. (2006). „Germanic Languages”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 53—55. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/02189-1. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Eagleson, Robert D. (1982). „English in Australia and New Zealand”. Ur.: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. str. 415—438. ISBN 978-3-12-533872-2. 
• „Summary by language size”. Ethnologue: Languages of the World. Pristupljeno 10. 2. 2015. 
• Commission, European (2012). Special Eurobarometer 386: Europeans and Their Languages (PDF) (Izveštaj). Eurobarometer Special Surveys. Pristupljeno 12. 2. 2015. Generalni sažetak (PDF) (27. 3. 2015). 
• Fasold, Ralph W.; Connor-Linton, Jeffrey, ur. (2014). An Introduction to Language and Linguistics (Second izd.). Cambridge University Press. ISBN 978-1-316-06185-5. 
• Fischer, Olga; van der Wurff, Wim (2006). „Chapter 3: Syntax”. Ur.: Denison, David; Hogg, Richard M. A History of the English language. Cambridge University Press. str. 109–198. ISBN 978-0-521-71799-1. 
• Giegerich, Heinz J. (1992). English Phonology: An Introduction. Cambridge Textbooks in Linguistics. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-33603-1. 
• Gneuss, Helmut (2013). „Chapter 2: The Old English Language”. Ur.: Godden, Malcolm; Lapidge, Michael. The Cambridge companion to Old English literature (Second izd.). Cambridge University Press. str. 19–49. ISBN 978-0-521-15402-4. 
• Görlach, Manfred (1991). Introduction to Early Modern English. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32529-5. 
• Gordin, Michael D. (4. 2. 2015). „Absolute English”. Aeon. Arhivirano iz originala 07. 02. 2015. g. Pristupljeno 16. 2. 2015. 
• Gordon, Elizabeth; Campbell, Lyle; Hay, Jennifer; Maclagan, Margaret; Sudbury, Angela; Trudgill, Peter (2004). New Zealand English: its origins and evolution. Studies in English Language. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-10895-9. 
• Gottlieb, H. (2006). „Linguistic Influence”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 196—206. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/04455-2. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Graddol, David; Leith, Dick; Swann, Joan; Rhys, Martin; Gillen, Julia, ur. (2007). Changing English. Routledge. ISBN 978-0-415-37679-2. 
• Green, Lisa J. (2002). African American English: a linguistic introduction. Cambridge University Press. 
• Greenbaum, S.; Nelson, G. (2002). An introduction to English grammar (Second izd.). Longman. ISBN 978-0-582-43741-8. 
• Halliday, M. A. K.; Hasan, Ruqaiya (1976). Cohesion in English. Pearson Education ltd. 
• Hancock, Ian F.; Angogo, Rachel (1982). „English in East Africa”. Ur.: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. str. 415—438. ISBN 978-3-12-533872-2. 
• Harbert, Wayne (2007). The Germanic Languages. Cambridge Language Surveys. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-01511-0. JSTOR 40492966. doi:10.1017/CBO9780511755071. Arhivirano iz originala 02. 04. 2015. g. Pristupljeno 13. 03. 2017. 
• Hickey, R. (2007). Irish English: History and present-day forms. Cambridge University Press. 
• Hickey, R., ur. (2005). Legacies of colonial English: Studies in transported dialects. Cambridge University Press. 
• Hogg, Richard M. (1992). „Chapter 3: Phonology and Morphology”. Ur.: Hogg, Richard M. The Cambridge History of the English Language. 1: The Beginnings to 1066. Cambridge University Press. str. 67—168. ISBN 978-0-521-26474-7. doi:10.1017/CHOL9780521264747. 
• Hogg, Richard M. (2006). „Chapter7: English in Britain”. Ur.: Denison, David; Hogg, Richard M. A History of the English language. Cambridge University Press. str. 360–61. ISBN 978-0-521-71799-1. 
• „How English evolved into a global language”. BBC. 20. 12. 2010. Pristupljeno 9. 8. 2015. 
• „How many words are there in the English language?”. Oxford Dictionaries Online. Oxford University Press. 2015. Arhivirano iz originala 30. 11. 2011. g. Pristupljeno 2. 4. 2015. „How many words are there in the English language? There is no single sensible answer to this question. It's impossible to count the number of words in a language, because it's so hard to decide what actually counts as a word.” 
• Huddleston, Rodney; Pullum, Geoffrey K. (2002). The Cambridge Grammar of the English Language. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43146-0. Generalni sažetak (PDF) (10. 2. 2015). 
• Hughes, Arthur; Trudgill, Peter (1996). English Accents and Dialects (3rd izd.). Arnold Publishers. 
• International Civil Aviation Organization (2011). „Personnel Licensing FAQ”. International Civil Aviation Organization – Air Navigation Bureau. In which languages does a licence holder need to demonstrate proficiency?. Pristupljeno 16. 12. 2014. „Controllers working on stations serving designated airports and routes used by international air services shall demonstrate language proficiency in English as well as in any other language(s) used by the station on the ground.” 
• Organization, International Maritime (2011). „IMO Standard Marine Communication Phrases”. Arhivirano iz originala 03. 10. 2011. g. Pristupljeno 16. 12. 2014. 
• International Phonetic Association (1999). Handbook of the International Phonetic Association: A guide to the use of the International Phonetic Alphabet. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65236-0. 
• Jambor, Paul Z. (2007). „English Language Imperialism: Points of View”. Journal of English as an International Language. 2: 103—123. 
• Jespersen, Otto (2007) [1924]. „Case: The number of English cases”. The Philosophy of Grammar. Routledge. 
• Kachru, B. (2006). „English: World Englishes”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 195—202. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/00645-3. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Kastovsky, Dieter (2006). „Chapter 4: Vocabulary”. Ur.: Denison, David; Hogg, Richard M. A History of the English language. Cambridge University Press. str. 199–270. ISBN 978-0-521-71799-1. 
• König, Ekkehard; van der Auwera, Johan, ur. (1994). The Germanic Languages. Routledge Language Family Descriptions. Routledge. ISBN 978-0-415-28079-2. JSTOR 4176538.  The survey of the Germanic branch languages includes chapters by Winfred P. Lehmann, Ans van Kemenade, John Ole Askedal, Erik Andersson, Neil Jacobs, Silke Van Ness, and Suzanne Romaine.
• König, Ekkehard (1994). „17. English”. Ur.: König, Ekkehard; van der Auwera, Johan. The Germanic Languages. Routledge Language Family Descriptions. Routledge. str. 532—562. ISBN 978-0-415-28079-2. JSTOR 4176538. 
• Labov, W. (1972). „13. The Social Stratification of (R) in New York City Department Stores”. Sociolinguistic patterns. University of Pennsylvania Press. 
• Labov, W. (2012). „1. About Language and Language Change”. Dialect Diversity in America: The Politics of Language Change. University of Virginia Press. 
• Labov, William; Ash, Sharon; Boberg, Charles (2006). The Atlas of North American English. Berlin: de Gruyter. ISBN 978-3-11-016746-7 — preko De Gruyter. 
• Lanham, L. W. (1982). „English in South Africa”. Ur.: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. str. 324—352. ISBN 978-3-12-533872-2. 
• Lass, Roger (1992). „2. Phonology and Morphology”. Ur.: Blake, Norman. Cambridge History of the English Language. II: 1066–1476. Cambridge University Press. str. 103—123. 
• Lass, Roger (2000). „Chapter 3: Phonology and Morphology”. Ur.: Lass, Roger. The Cambridge History of the English Language, Volume III: 1476–1776. Cambridge: Cambridge University Press. str. 56—186. 
• Lass, Roger (2002). „South African English”. Ur.: Mesthrie, Rajend. Language in South Africa. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79105-2. 
• Lass, Roger (2006). „Chapter 2: Phonology and Morphology”. Ur.: Denison, David; Hogg, Richard M. A History of the English language. Cambridge University Press. str. 46–47. ISBN 978-0-521-71799-1. 
• Lawler, J. (2006). „Punctuation”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 290—291. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/04573-9. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Lawton, David L. (1982). „English in the Caribbean”. Ur.: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. str. 251—280. ISBN 978-3-12-533872-2. 
• Leech, G. N. (2006). A glossary of English grammar. Edinburgh University Press. 
• Levine, L.; Crockett, H. J. (1966). „Speech Variation in a Piedmont Community: Postvocalic r*”. Sociological Inquiry. 36 (2): 204—226. doi:10.1111/j.1475-682x.1966.tb00625.x. 
• Li, David C. S. (2003). „Between English and Esperanto: what does it take to be a world language?”. International Journal of the Sociology of Language. 2003 (164): 33—63. ISSN 0165-2516. doi:10.1515/ijsl.2003.055. Pristupljeno 27. 3. 2015 — preko De Gruyter. 
• Lim, L.; Ansaldo, U. (2006). „Singapore: Language Situation”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of Language & Linguistics. Elsevier. str. 387—389. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/01701-6. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Maclagan, Margaret (2010). „Chapter 8: The English(es) of New Zealand”. Ur.: Kirkpatrick, Andy. The Routledge handbook of world Englishes. Routledge. str. 151–164. ISBN 978-0-203-84932-3. Generalni sažetak (29. 3. 2015). 
• MacMahon, M. K. (2006). „16. English Phonetics”. Ur.: Aarts, Bas; McMahon, April. The Handbook of English Linguistics. Oxford: Blackwell. str. 359–382. 
• „Macquarie Dictionary”. Australia's National Dictionary & Thesaurus Online | Macquarie Dictionary. Macmillan Publishers Group Australia. 2015. Pristupljeno 15. 2. 2015. [Registracija neophodna (pomoć)]. 
• Mair, C.; Leech, G. (2006). „14 Current Changes in English Syntax”. The handbook of English linguistics. 
• Mair, Christian (2006). Twentieth-century English: History, variation and standardization. Cambridge University Press. 
• Mazrui, Ali A.; Mazrui, Alamin (1998). The Power of Babel: Language and Governance in the African Experience. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-51429-1. Generalni sažetak (15. 2. 2015). 
• McArthur, Tom, ur. (1992). The Oxford Companion to the English Language. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-214183-5. Generalni sažetak (15. 2. 2015). 
• McCrum, Robert; MacNeil, Robert; Cran, William (2003). The Story of English (Third Revised izd.). London: Penguin Books. ISBN 978-0-14-200231-5. 
• McGuinness, Diane (1997). Why Our Children Can't Read, and what We Can Do about it: A Scientific Revolution in Reading. Simon and Schuster. ISBN 978-0-684-83161-9. Generalni sažetak (3. 4. 2015). 
• Meierkord, C. (2006). „Lingua Francas as Second Languages”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 163—171. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/00641-6. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• „English”. Merriam-webster.com. 26. 2. 2015. Pristupljeno 26. 2. 2015. 
• Mesthrie, Rajend (2010). „New Englishes and the native speaker debate”. Language Sciences. 32: 594—601. ISSN 0388-0001. doi:10.1016/j.langsci.2010.08.002. Pristupljeno 17. 2. 2015. 
• Miller, Jim (2002). An Introduction to English Syntax. Edinburgh University Press. 
• Montgomery, M. (1993). „The Southern Accent—Alive and Well”. Southern Cultures. 1 (1): 47—64. 
• Mountford, J. (2006). „English Spelling: Rationale”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 156—159. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/05018-5. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Mufwene, S. S. (2006). „Language Spread”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 613—616. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/01291-8. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Nation, I. S. P. (2001). Learning Vocabulary in Another Language. Cambridge University Press. str. 477. ISBN 978-0-521-80498-1. Generalni sažetak (PDF) (4. 2. 2015). 
• National Records of Scotland (26. 9. 2013). „Census 2011: Release 2A”. Scotland's Census 2011. Pristupljeno 25. 3. 2015. 
• Neijt, A. (2006). „Spelling Reform”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 68—71. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/04574-0. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Nevalainen, Terttu; Tieken-Boon van Ostade, Ingrid (2006). „Chapter 5: Standardization”. Ur.: Denison, David; Hogg, Richard M. A History of the English language. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-71799-1. 
• Northern Ireland Statistics and Research Agency (11. 12. 2012). „Census 2011: Key Statistics for Northern Ireland December 2012” (PDF). Statistics Bulletin. Table KS207NI: Main Language. Pristupljeno 16. 12. 2014. 
• Northrup, David (2013). How English Became the Global Language. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-137-30306-6. Generalni sažetak (25. 3. 2015). 
• O'Dwyer, Bernard (2006). Modern English Structures, second edition: Form, Function, and Position. Broadview Press. 
• Office for National Statistics (4. 3. 2013). „Language in England and Wales, 2011”. 2011 Census Analysis. Pristupljeno 16. 12. 2014. 
• „Oxford Learner's Dictionaries”. Oxford. Pristupljeno 25. 2. 2015. 
• Patrick, P. L. (2006). „Jamaica: Language Situation”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 88—90. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/01760-0. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Patrick, P. L. (2006). „English, African-American Vernacular”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 159—163. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/05092-6. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Payne, John; Huddleston, Rodney (2002). „5. Nouns and noun phrases”. Ur.: Huddleston, R.; Pullum, G. K. The Cambridge Grammar of English. Cambridge: Cambridge University Press. str. 323—522. 
• Phillipson, Robert (2004). English-Only Europe?: Challenging Language Policy. Routledge. ISBN 978-1-134-44349-9. 
• Richter, Ingo (2012). „Introduction”. Ur.: Richter, Dagmar; Richter, Ingo; Toivanen, Reeta; et al. Language Rights Revisited: The challenge of global migration and communication. BWV Verlag. ISBN 978-3-8305-2809-8. 
• Roach, Peter (1991). English Phonetics and Phonology (2nd izd.). Cambridge University Press. 
• Roach, Peter (2009). English Phonetics and Phonology (4th izd.). Cambridge. 
• Robinson, Orrin (1992). Old English and Its Closest Relatives: A Survey of the Earliest Germanic Languages. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-2221-6. Generalni sažetak (5. 4. 2015). 
• Romaine, Suzanne (1982). „English in Scotland”. Ur.: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. str. 56—83. ISBN 978-3-12-533872-2. 
• Romaine, Suzanne (1999). „Chapter 1: Introduction”. Ur.: Romaine, Suzanne. Cambridge History of the English Language. IV: 1776–1997. Cambridge University Press. str. 1—56. ISBN 978-0-521-26477-8. doi:10.1017/CHOL9780521264778.002. 
• Romaine, S. (2006). „Language Policy in Multilingual Educational Contexts”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 584—596. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/00646-5. Pristupljeno 6 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• „The Routes of English”. 1. 8. 2015. 
• Rowicka, G. J. (2006). „Canada: Language Situation”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 194—195. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/01848-4. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Rubino, C. (2006). „Philippines: Language Situation”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 323—326. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/01736-3. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Sailaja, Pingali (2009). Indian English. Dialects of English. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2595-6. Generalni sažetak (5. 4. 2015). 
• Schiffrin, Deborah (1988). Discourse Markers. Studies in Interactional Sociolinguistics. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-35718-0. Generalni sažetak (5. 4. 2015). 
• Schneider, Edgar (2007). Postcolonial English: Varieties Around the World. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-53901-2. Generalni sažetak (5. 4. 2015). 
• Schönweitz, Thomas (2001). „Gender and Postvocalic /r/ in the American South: A Detailed Socioregional Analysis”. American Speech. 76 (3): 259—285. doi:10.1215/00031283-76-3-259. 
• Shaywitz, Sally E. (2003). Overcoming Dyslexia: A New and Complete Science-based Program for Reading Problems at Any Level. A.A. Knopf. ISBN 978-0-375-40012-4. Generalni sažetak (3. 4. 2015). 
• Sheidlower, Jesse (10. 4. 2006). „How many words are there in English?”. Pristupljeno 2. 4. 2015. „The problem with trying to number the words in any language is that it's very hard to agree on the basics. For example, what is a word?” 
• Smith, Jeremy J. (2009). Old English: a linguistic introduction. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-86677-4. 
• Canada, Statistics (22. 4. 2014). „Population by mother tongue and age groups (total), 2011 counts, for Canada, provinces and territories”. Pristupljeno 25. 3. 2015. 
• Lehohla, Pali, ur. (2012). „Population by first language spoken and province” (PDF). Census 2011: Census in Brief (PDF). Pretoria: Statistics South Africa. str. 23. ISBN 978-0-621-41388-5. Report No. 03‑01‑41. Arhivirano (PDF) iz originala 13. 11. 2015. g. Pristupljeno 13. 3. 2017. 
• Svartvik, Jan; Leech, Geoffrey (2006). English – One Tongue, Many Voices. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-1830-7. Generalni sažetak (16. 3. 2015). 
• Swan, M. (2006). „English in the Present Day (Since ca. 1900)”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 149—156. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/05058-6. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Sweet, Henry (2014) [1892]. A New English Grammar. Cambridge University Press. 
• Thomas, Erik R. (2008). „Rural Southern white accents”. Ur.: Schneider, Edgar W. Varieties of English. 2: The Americas and the Caribbean. de Gruyter. str. 87—114 — preko De Gruyter. 
• Thomason, Sarah G.; Kaufman, Terrence (1988). Language Contact, Creolization and Genetic Linguistics. University of California Press. ISBN 978-0-520-91279-3. 
• Todd, Loreto (1982). „The English language in West Africa”. Ur.: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. str. 281—305. ISBN 978-3-12-533872-2. 
• Toon, Thomas E. (1982). „Variation in Contemporary American English”. Ur.: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. str. 210—250. ISBN 978-3-12-533872-2. 
• Toon, Thomas E. (1992). „Old English Dialects”. Ur.: Hogg, Richard M. The Cambridge History of the English Language. 1: The Beginnings to 1066. Cambridge University Press. str. 409—451. ISBN 978-0-521-26474-7. 
• Trask, Larry; Trask, Robert Lawrence (2010). Why Do Languages Change?. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83802-3. 
• Trudgill, Peter (2000). The Dialects of England (2nd izd.). Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-21815-9. Generalni sažetak (27. 4. 2015). 
• Trudgill, P. (2006). „Accent”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 14. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/01506-6. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Trudgill, Peter; Hannah, Jean (2002). International English: A Guide to the Varieties of Standard English (4th izd.). London: Hodder Education. ISBN 978-0-340-80834-4. 
• Nations, United (2008). „Everything You Always Wanted to Know About the United Nations” (PDF). Pristupljeno 4. 4. 2015. „The working languages at the UN Secretariat are English and French.” 
• Wardhaugh, Ronald (2010). An Introduction to Sociolinguistics. Blackwell textbooks in Linguistics; 4 (Sixth izd.). Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-4051-8668-1. 
• Watts, Richard J. (2011). Language Myths and the History of English. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-532760-1. doi:10.1093/acprof:oso/9780195327601.001.0001. Generalni sažetak (10. 3. 2015). 
• Wells, J.C. (1982). Accents of English, I, II, III. Cambridge University Press. 
• Wojcik, R. H. (2006). „Controlled Languages”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 139—142. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/05081-1. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 
• Wolfram, W. (2006). „Variation and Language: Overview”. Ur.: Brown, Keith. Encyclopedia of Language & Linguistics. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. str. 333—341. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/04256-5. Pristupljeno 6. 2. 2015. Generalni sažetak (6. 2. 2015). 

Spoljašnje veze

• Vikipedija na engleskom jeziku
• Vikipedija:Transkripcija sa engleskog jezika
• „Englesko-srpski dvosmerni rečnik i prevodilac teksta”. Arhivirano iz originala 16. 06. 2009. g. 
• „Engleski za početnike”. Arhivirano iz originala 23. 07. 2015. g. 
• Multijezički rečnik, engleski, srpski, nemački, francuski, latinski, grčki, španski, italijanski, ruski rečnik
• Učenje engleskog preko interneta
• METAK – Englesko-srpski rečnik
• Cambridge Dictionary
• BBC – Radio 4 – Routes of English
• Tools For English Language – алати за Енглески језик на Интернету
• Learn/practice English with Free online grammar and vocabulary exercises and videos
• English Grammar Online free exercises, explanations, games and teaching materials on English as a foreign language
• Learning English Online grammar, vocabulary, exercises, exams – information for German learners.
• Pako's English Page – Articles and advice on learning English
• Ethnologue report for English
• Freelang – French-English Dictionary made by Bertrand Cornu
• LanguageMonitor – Watchdog on contemporary English usage
• „teach-yourself-english.com”. Arhivirano iz originala 27. 07. 2005. g. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza) Free online English course
• „Development of English”. Arhivirano iz originala 22. 07. 2004. g. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
• English Speaking Union
• „More than 20000 English words recorded by a native speaker”. Arhivirano iz originala 11. 06. 2009. g. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
• „The World's Most Widely Spoken Languages”. Arhivirano iz originala 27. 09. 2011. g. 
• Antimoon – How to learn English – Advice and inspiration for learners of English.
• „Zozanga ESL – Learn Online English”. Arhivirano iz originala 15. 08. 2005. g. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza) How to learn English.
• Free English spelling quizzes
• „Conversation and Resource Point for Learners of English”. Arhivirano iz originala 25. 12. 2005. g. 
• „5 free lessons of Global English”. Arhivirano iz originala 02. 12. 2005. g. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
• Learn and listen to useful expressions in English Each expression is presented with an audio recording and an illustration
• „Re-Romanization of English”. Arhivirano iz originala 21. 04. 2006. g. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
• Poslovni rečnik