Frankofonija
Međunarodna organizacija Frankofonija (OIF) je međunarodna organizacija koja predstavlja skup država, zemalja i regija koje koriste francuski kao nacionalni jezik, službeni jezik, jezik međunarodne komunikacije i kao radni jezik. Frankofonija je francuski izraz, skovan 1880. od strane francuskog geografa Onezima Reklija (Onésime Reclus), brata Elizeja Reklija (Elisée Reclus), kojim je označio zajednicu ljudi i država koje koriste francuski jezik.
| Međunarodna organizacija Frankofonija | |
|---|---|
| l'Organisation internationale de la Francophonie (francuski) | |
 | |
 Zastava Frankofonije | |
| Skraćenica | OIF |
| Moto | Jednakost, komplementarnost, solidarnost |
| Osnovana | 20 mart 1970 |
| Tip | međunarodna organizacija |
| Sedište | Pariz, Francuska |
| Članovi | 54 punopravne, 7 pridruženih i 27 posmatrača |
| Službeni jezici | francuski |
| Rukovodioci |
|
| Veb-sajt | https://www.francophonie.org |
Frankofoniju čini 53 zemlje članice, dve (Kipar, Gana) pridružene zemlje i trinaest zemalja (Jermenija, Austrija, Hrvatska, Gruzija, Mađarska, Litvanija, Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Srbija, Ukrajina i Mozambik) posmatrača na samitima ove organizacije. U svakoj od ovih zemalja francuski jezik se koristi bar u minimalnoj meri. Nekoliko zemalja članica imaju loš nivo zaštite ljudskih prava i demokratije. Predložene mere u vidu sankcija su raspravljane nekoliko puta, ali nisu odobrene.
Moderna Frankofonija je stvorena 1970. Njen moto je jednakost, komplementarnost i solidarnost (égalité, complémentarité, solidarité). U početku, Frankofonija je bila mali klub severnih zemalja u kojima se priča francuski, dok je danas to važna međunarodna organizacija čije zemlje članice sarađuju na polju kulture, nauke, ekonomije, pravde i mira. Zajedno sa ostalim organizacijama kao što je UNESKO, Frankofonija radi na razvijanju lingvistike i kulture u eri globalizma. Tesno sarađuje sa nekim sličnim organizacijama španskog i portugalskog jezika (videti: Latinska unija i Zajednica zemalja portugalskog jezika).
Struktura uredi
Međunarodna organizacija Frankofonija ima status posmatrača na sednicama Saveta bezbednosti UN.
Samiti uredi
Samiti Frankofonije se održavaju svake dve godine, kada lideri zemalja članica imaju mogućnost da sretnu i razviju strategije i ciljeve organizacije. Važno je napomenuti da je originalni osnivač Frankofonije bio Samuel de Šamplen (Samuel de Champlain).
Prethodni samiti
- Pariz, Francuska (1986)
- Kvebek, Kanada (1987)
- Dakar, Senegal (1989)
- Pariz, Francuska (1991)
- Mauricijus (1993)
- Kotonou, Benin (1995)
- Hanoj, Vijetnam (1997)
- Monkton, Kanada (1999)
- Bejrut, Liban (2002)
- Uagadugu, Burkina Faso (2004)
- Bukurešt, Rumunija (2006)
- Grad Kvebek, Kanada, (2008) (povodom 400 godina od osnivanja grada Kvebeka)
- Montre, Švajcarska (2010)
- Kinšasa, Demokratska Republika Kongo (2012)
- Antananarivo, Madagaskar (2014)
- Dakar, Senegal (2016)
- Jerevan, Jermenija (2018)
- Đebra, Tunis (2020)
Ministarske konferencije uredi
Stalni savet uredi
Stalni savet Frankofonije se sastoji od ambasadora zemalja članica i, kao ministarskim konferencijama, njegov glavni zadatak je planiranje budućih samita i nadgledanje implementacije odluka samita na bazi „dan za danom“.
Međuvladina agencija uredi
Međuvladina agencija Frankofonije je glavni operator kulturne, naučne, tehničke, ekonomske i pravničke kooperacije programa i odluka samita. Sedište Agencije je u Parizu, a tri ogranka se nalaze u Librvilu (Gabon), Lomeu (Togo) i Hanoju (Vijetnam).
Članovi uredi
Službeni spisak članica je dostupan na internet prezentaciji Frankofonije.
Po kontinentima:
Evropa uredi
Francuska
Albanija
Belgija (samo Valonija)
Bugarska
Grčka
Luksemburg
Severna Makedonija
Moldavija
Monako
Rumunija
Švajcarska
- Posmatrači:
Severna i Južna Amerika uredi
Kanada
Nju Bransvik (učestvuje vlada)
Kvebek (učestvuje vlada)
Ontario (posmatrač, ali moguće članstvo u budućnosti))
SAD
Luizijana (posmatrač, ali moguće članstvo u budućnosti))
Dominikanska Republika
Haiti
Sveta Lucija- Francuske prekomorske teritorije:
Afrika uredi
Benin
Burkina Faso
Burundi
Zelenortska Ostrva
Centralnoafrička Republika
Čad
Komori
Kongo
Obala Slonovače
DR Kongo
Džibuti
Egipat
Ekvatorijalna Gvineja
Gabon
Andora
Gvineja
Gvineja Bisao
Madagaskar
Mali
Mauritanija
Mauricijus
Maroko
Niger
Ruanda
Sao Tome i Prinsipe
Senegal
Sejšeli
Togo
Tunis
Azija uredi
Okeanija uredi
Vidi još uredi
Napomene uredi
- * ^ Republika Kosovo (alb. Republika e Kosovës) jednostrano je proglašena država na teritoriji Republike Srbije, protivno Ustavu Srbije i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Prema Rezoluciji 1244, cela teritorija Kosova i Metohije, pravno gledano, nalazi se u sastavu Srbije dok ne bude postignuto konačno rešenje. Srbija ne priznaje jednostrano otcepljenje, po međunarodnom pravu, njene teritorije, preciznije autonomne pokrajine pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija (UNMIK). Vlada sa sedištem u Prištini ima defakto vlast nad većinom teritorije, dok pojedine strukture Srbije funkcionišu na severu i u srpskim enklavama.
