Криза на северу Косова и Метохије (2022—2024)

Део свеобухватног проблема статуса Косова

Почевши од 31. јула 2022. године дешава се заоштравање ситуације на северу Косова и Метохије услед одлуке Владе Републике Косово[а] да укине лична документа и регистарске ознаке Србије.

Криза на северу Косова и Метохије 2022.
Део кризе на северу Косова и Метохије
Криза на северу Косова и Метохије (2022—2024) на карти Косова и Метохије
Датум31. јул 2022 — 1. јануар 2024.
(1 година, 5 месеци и 1 дан)
Локација
ПоводИстек важења личних докумената и регистарских таблица за аутомобиле
Статусу току
  • Постигнут договор око регистарских таблица
  • Срби се повлаче из косовских институција
  • Локални избори на северу Косова и Метохије
  • Званичници Србије наводе да ће тражити од КФОР-а да распореде 1.000 српских војника на север Косова и Метохије
  • Срби постављају барикаде 10. децембра
  • Република Косово потписује документ којим тражи статус кандидата за чланство у Европској унији
  • Србија и формално затражила од КФОР-а повратак 1000 припадника војске и полиције по Резолуцији 1244, али је захтев одбијен
  • Република Косово силом преузима контролу над општинским канцеларијама које контролишу Срби, што је изазвало немире међу грађанима
Стране у цивилном сукобу
Водеће фигуре
Без званичног вођства
Подржава:
Србија Александар Вучић
Србија Петар Петковић
Анђело Микеле Ристуча
Европска унија Жозеп Борељ
Европска унија Мирослав Лајчак
Жртве
3 убијена,[2] 8 рањених (2023)
на десетине повређених (од 26. маја 2023)
55 повређених (од 29. маја 2023)
1 убијен,[2] 1 рањен (2023)
око десет повређених (од 26. маја 2023)

Позадина уреди

Дана 22. септембра 1991. године Албанци су прогласили квазидржаву Републику Косово, која је настојала да успостави паралелне политичке институције насупрот онима Аутономне Покрајине Косово и Метохија којима је управљала Република Србија. Народна Социјалистичка Република Албанија је 22. октобра 1991. признала Републику Косово и тима постала једина држава која је признала њену независност.[3][4] Република Косово је укинута 1999. године по потписивању Резолуције Савета безбедности ОУН 1244 и окончању рата на Косову и Метохији, након чега је успостављен УНМИК, као и КФОР вод вођством НАТО-а.[5]

Године 2008. Албанци су једнострано прогласили независност Косова од Србије.[6][7] Север Косова и Метохије, део који већински насељавају Срби, у великој мери се противи независти Косова, а пре Бриселског споразума из 2013. одбило је да прихвати и призна његову независност.[8][9] Према Бриселском споразуму, Заједница српских општина требало је да буде формирана до 2016. године, али је Влада Републике Косово замрзнула тај договор 2015. године, а Уставни суд га прогласио неуставним.[10][11]

Године 2011. закључен је споразум између Србије и привремених институција самоуправе о коришћењу неутралних докумената и регистарских таблица ознаке КС за грађане Косова и Метохије. Влада Републике Косово је потом једнострано ово укинула и захтевала од свих грађана да пређу на њене сопствене регистарске таблице ознаке РКС, те усвоје личне документе које издаје Република Косово. Као рок је дала 1. август 2022. године,[12] а након тога би српски држављани који улазе на територију Косова и Метохије добијали документа о улазу-излазу, док би сва српска документа била неважећа.[13]

Хронологија уреди

2022. уреди

Јул уреди

Војска Србије је 31. јула стављена у стање приправности, а српски цивили на северу Косова и Метохије почели су да постављају барикаде.[14] КФОР, предвођен НАТО-ом, послао је трупе да патролирају улицама.[15] Истовремено, Косовске безбедносне снаге су затвориле административне прелазе са Србијом.[14] Министар спољних послова Србије Никола Селаковић рекао је да Република Косово „припрема пакао [Србима] у наредним данима”.[14] Члан Српске напредне странке Владимир Ђукановић изјавио је да ће Србија бити принуђена да крене у „денацификацију Балкана” након једностраних акција Републике Косово.[14] Према писању листа Данас, у северној Косовској Митровици и Зубином Потоку укључене су сирене за ваздушни напад.[16][17]

Министарство одбране Србије саопштило је: „Поводом великог броја дезинформација које у етар намерно пласира приштинска администрација и које се шире путем лажних налога на друштвеним мрежама и појединих интернет сајтова, а у којима се наводи како је тобоже дошло до некаквих сукоба Војске Србије и такозване косовске полиције, Министарство одбране саопштава да Војска Србије за сада није прелазила административну линију и није ни на који начин улазила на територију Косова и Метохије.” Председник Србије Александар Вучић изјавио је да Србија „никада није била у комплекснијој и тежој ситуацији (на Косову и Метохији) него што је данас”.[18]

Према незваничним подацима, пуцано је из аутоматског оружја у близини Новог Пазара.[19] Србија је објавила рањавање човека на прелазу Јариње, али је Република Косово демантовала ову информацију.[20]

Август уреди

Влада Републике Косово је 1. августа, после преговора са представницима САД и ЕУ, привремено одложила забрану српских докумената до 1. септембра.[21] Полиција Косова је 6. августа саопштила да је нападнута једна од њихових патрола у близини административне линије.[22]

Високи представник Европске уније за спољне послове Жозеп Борељ је 18. августа саопштио да су преговори између Србије и Републике Косово уз посредовање ЕУ пропали.[23] Усред растућих тензија, НАТО је распоредио додатне снаге КФОР-а на северу Косова и Метохије.[24]

Председник Србије Александар Вучић је 21. августа обећао да ће Србија бранити Србе на Косово и Метохији уколико КФОР то не учини.[25] Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је изјавио да је НАТО „спреман да интервенише” уколико се ситуација на Косову и Метохији погорша.[26]

На интернету су се појавили различити видео-снимци који приказују пребацивање војне опреме и возила Србије на административну линију након појачаних тензија.[27]

Дијалог између Србије и Републике Косово, уз посредовање ЕУ, 27. августа решио је спор у вези са личним документима. Србија је пристала да укине документе за улазак и излазак за носиоце личних докумената Републике Косово, док се Република Косово обавезала да ће се уздржати од спровођења претходно најављених мера за носиоце српске личне карте. Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је питање личних докумената „мали проблем”, те да је питање регистарских таблица „много компликованије”.[28][29]

Октобар уреди

Влада Републике Косово, под притиском САД и ЕУ, поново је пристала да одложи замену регистарских таблица са 1. септембра на 31. октобар. Званичници Републике Косово игнорисали су даље позиве западних земаља на десетомесечно одлагање примене ових мера.[30][31]

Лидер Срба на Косову и Метохији Горан Ракић је 27. октобра, у одговору на ту најаву, изјавио: „уколико Косовске безбедносне снаге, специјалне јединице полиције и било ко други крене да одузима нашу имовину, а наша имовину су управо и те таблице и та возила, искористићемо сва средства и демократским, мирним путем пружити отпор и биће то отпор народа”.[32]

Председник Србије Александар Вучић рекао је да су „тешка времена пред нашим народом” на питање шта ће бити по истеку рока 1. новембра.[31]

Новембар уреди

 
Једна од база Војске Србије која се налази у близини административне линије са КиМ

Министарство одбране Србије је почетком новембра саопштило да је неколико дронова ушло у ваздушни простор Србије са простора Косова и Метохије. Министар одбране Милош Вучевић рекао је да је председник Александар Вучић, који је и врховни командант Војске Србије, издао наређење да се „елиминишу” све беспилотне летелице које уђу у ваздушни простор Србије, те да се Војска стави у стање приправности.

Дана 2. новембра по подне оборен је дрон изнад касарне Војске Србије у граду Рашки.[33] Министарство одбране Србије тада је објавило: „Јединице Војске Србије су данас у поподневним часовима, након правовременог откривања и праћења, неутралисале комерцијални дрон који се кретао из правца Копаоника ка Рашки. Дрон је оборен применом мера електронског ометања, у непосредној близини војних објеката у гарнизону Рашка.”

Српски политички представници најавили су 5. новембра повлачење свих Срба из владиних институција, укључујући општинске управе, судове, органе за спровођење закона и косовски парламент у знак протеста због недавних мера. Припадници Полиције Косова српског порекла су накнадно преношени на телевизији како подносе оставке, док је неколико хиљада српских демонстраната у северној Косовској Митровици захтевало формирање Заједнице српских општина и хитно поништење нове политике дозвола.[34][35]

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је 6. новембра да је одбијен предлог Француске и Немачке којим се Србији нуди бржи пут ка чланству у ЕУ у замену за чланство Републике Косово у Уједињеним нацијама, уз образложење да „полази од преседана да је независност Косова већ готов закључак” и да „Србија то не може да прихвати”.[34]

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је босанскохерцеговачки ентитет Република Српска „спреман да помогне српском народу на Косову, чак и преко својих могућности”.[36]

Председник Владе Републике Косово Аљбин Курти оптужио је Србију за „саботажу” и позвао Србе да „не бојкотују или напуштају косовске институције”.[37]

Децембар уреди

Дана 7. децембра, два џипа КФОР-а ушла су у двориште обданишта „Наша радост” у Лепосавићу. Запослени који су их приметили изашли су на главни улаз вртића, али припадници Кфора, који су након уласка у двориште изашли из џипова, нису желели да комуницирају са њима. Како су запослени вртића рекли, то се догодило у тренутку када су деца спавала. Регионалне команде Исток из САД извршили су оперативну безбедносну дужност и својим возилима случајно ушли на паркинг обданишта у Лепосавићу.[38][39] Сутрадан, 8. децембра у дворишту истог обданишта су се појавила оклопна возила специјалних јединица приштинске РОСУ полиције.[40]

Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је 9. децембра да је Србија близу распоређивања својих трупа на северу Косова и Метохије након што је тврдила да су животи српске мањине тамо „угрожени” и да КФОР, предвођен НАТО-ом, „не успева да их заштити”.[41] Истог дана, Срби су блокирали путеве, а пријављена је и пуцњава.[42]

Дана 10. децембра, Срби су наставили да блокирају путеве на северу Косова и Метохије, укључујући два гранична прелаза користећи грађевинску опрему, пољопривредна возила и возила хитне помоћи и камионе које је донирала Европска унија.[43] Те ноћи, патролно возило ЕУЛЕКС-а нападнуто је шок гранатом у близини места Рударе.[44] Жозеп Борељ је осудио напад наводећи да „ЕУ неће толерисати нападе на ЕУЛЕКС или употребу насилних, кривичних дела на северу” и захтевао да се уклоне барикаде.[45] НАТО је такође осудио напад.[46] Напад је уследио након ранијег напада на патролно возило Полиције Косова 8. децембра у коме је повређен један полицајац.[47] Истог дана припадници Полиције Косова ухапсили су на административном прелазу Јариње Дејана Пантића, бившег припадника ове полиције који је 5. новембра заједно са колегама напустио ову институцију, а који је до тада био ангажован у станици у Косовској Митровици.[48]

Председник Српске листе Горан Ракић саопштио је 11. децембра да на „основу информација које имају, Аљбин Курти ће вечерас на север Косова послати до зуба наоружане РОСУ и остале јединице да прогони српски народ и спроводи Олују”. Ракић је позвао КФОР да спречи упад РОСУ на север Косова и Метохије, подсећајући да је њихово присуство на овим просторима противно свим споразумима на снази.[49] Амбасаде САД и Уједињеног Краљевства су исти дан позвали да се одмах уклоне блокаде путева на северу.[50] Срби су у ноћи између 11. и 12. децембра и даље остали на барикадама у Рудару на северу Косова, а ситуација је била мирна. Председник Српске листе Горан Ракић саопштио је да је, због комплексности ситуације на КиМ, формиран Кризни штаб који ће редовно извештавати о ситуацији на терену.[51]

Барикада на северу Косова 12. децембра 2022.
Протест подршке косовским Србима у Београду 12. децембра 2022.
Косовски Срби одржали антивладин протест код Звечана 22. децембра 2022.

Дана 12. децембра, министар одбране Милош Вучевић изјавио је да је Србија спремна да пошаље војнике на КиМ, али да је пре свега посвећена миру и дијалогу и да ће покушати све да уради да се тражи политички договор. Он је нагласио да Србија има право да тражи активирање те клаузуле и да тражи повратак својих снага.[52] Ухапшеном Дејану Пантићу из Северне Митровице Специјално тужилаштво Основног суда у Приштини одредило је меру притвора од 30 дана, у периоду од 10. децембра до 9. јануара 2023. године.[53] Неколико стотина људи окупило се 12. децембра у Београду, испред храма Светог Саве, на протесту „подршке Србима“ на Косову. Протест је најављен на друштвеној мрежи Телеграм, групама десничарских организација у Србији.[54]

Заузимање српских институција уреди

Дана 14. децембра, уз присуство бројних припадника тзв. Косовске полиције у згради општине у Северној Митровици одржана је седница скупштине на којој су новоименовани одборници положили заклетве, а за председника је изабран Неџат Угљанин. Тиме је фактички општина Северна Митровица припала Албанцима, односно, они су преузели управљање општином након што су представници Српске листе напустили институције, а потом ЦИК донео одлуку да Албанце именује за одборнике.[55] Канцеларија за Косово и Метохију саопштила је да су Албанци правним насиљем и једностраним потезима заузели одборничка места која припадају Србима у српској општини Косовска Митровица иако за њих нико није гласао и немају никакву већину, ни подршку српског народа.[56] Потпредседник Српске листе Игор Симић после седнице Кризног штаба на којој је разматрана тренутна ситуација у покрајини је поручио да би се сачувао мир, потребно је да се специјалци тзв. косовске полиције неодложно повуку са севера Косова и Метохије.[57] У општини Зубин Поток у месту Зупче је око 18.30 сати са два камиона блокиран је пут, чиме је број барикада путу Јужна Митровица-Рибариће порастао на три пошто су барикаде раније постављене у селу Вараге и код Газивода.[58] На северу Косова и Метохије ноћ између 14. и 15. децембра је протекла мирно, али је и даље напето. Срби који протестују због хапшења бившег полицајца Дејана Пантића и даље су остали на барикадама.[59] Увече 15. децембра, ухапшен је још један Србин из северног дела Косовске Митровице Слађан Трајковић. Слађан Трајковић, бивши припадник тзв. косовске полиције, ухапшен је у четвртак послеподне, потврдила је супруга ухапшеног.[60] Дана 16. децембра на барикади у месту Зупче су Срби из општине Зубин Поток. И овог дана су се окупили да би исказали протест због једностраних одлука приштинских власти.[61] Још један Србин, некадашњи полицајац Зоран Михајловић, ухапшен је данас у Северној Митровици, сазнаје Косово онлајн.[62] Око 150 становника, међу којима има деце, старих и болесних, остали су без струје у селима Јабука, Превлак, Црепуља, Дрен, Загуљ. Без напона је и репетитор МТС-а на Курилову чиме су грађанима онемогућене телекомуникационе услуге, саопштио је Бобан Новаковић, члан српског Кризног штаба на КиМ.[63] На састанку начелника школске управе Ивана Запорошца, са директорима основних и средњих школа са простора севера Косова, а на препоруку Кризног штаба, донета је одлука да се упути захтев локалним самоуправама да се од понедељка настави настава за ученике основних школа, а за ученике средњих школа онлајн настава, саопштио је Кризни штаб.[64]

Одлука о слању српских снага на КиМ уреди

Председник Србије Александар Вучић саопштио је 15. децембра увече да је Влада Србије донела одлуку да се Кфору упути захтев Београда, у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, за повратак српске војске и полиције на Косову и Метохију и то од неколико стотина до 1.000 припадника.[65][66] Следећег дана, на административном прелазу Мердаре Кфору је предат захтев Владе Србије за враћање стотину до хиљаду припадника српских снага безбедности по Резолуцији 1244 на територију КиМ.[67] Кфор је саопштио да је примио захтев Владе Србије за повратак српских снага на Косово и Метохију, наводећи да га тренутно разматра.[68] Министар спољних послова Ивица Дачић је 17. децембра изјавио да "до овог тренутка није упознат да смо добили одговор од КФОР-а".[69]

Протести на Јарињу 18. децембра уреди

Стотинак окупљених Срба на граничном прелазу Јариње између Србије и Косова пробио је 18. децембра око 14:10 сати први кордон полиције Србије који се налазио на неколико стотина метара од прелаза. Њима се испред самог граничног прелаза испречио нови кордон полиције у опреми за разбијање демонстрација са штитовима и шљемовима. Ту је опет дошло до кошкања с полицијом, која је користила и пендреке у неколико наврата, али се ситуација убрзо смирила, а најмање једна особа је приведена. Кфор је појачао присуство.[70]

Наставак протеста и уклањање барикада уреди

Косовски Срби су 22. децембра организовали масовни протест код Звечана.[71] Ракић је на протесту захтевао од владе да „ослободи све ухапшене Србе и да повуче Косовску полицију са севера Косова“.[72] Пуцњава се догодила 25. децембра у Зубином Потоку након што је косовска полиција наводно покушала да уклони барикаде са оближњег пута;[73][74] Косовска полиција је то демантовала, међутим КФОР је потврдио да је дошло до пуцњаве у близини њихових патрола.[75][76][77] Убрзо потом формирано је више барикада код Северне Митровице и граничног прелаза Мердаре, а Милош Вучевић, министар одбране Србије, саопштио је да су снаге Војске Србије стављене „у највиши степен приправности“, а наређење је стигло од Вучића.[77][78][79] Због барикада, Влада Косова је 28. децембра затворила гранични прелаз Мердаре.[80][81] Дан касније, косовски Срби су пристали да почну са демонтажом барикада након договора који је постигнут дан раније;[82][83] оне су уклоњене до 30. децембра.[84] Каролин Зиаде, шеф УНМИК-а, поздравила је ову одлуку, а укинута је и „повећана борбена готовост“ снага Војске Србије.[85][86] Поново су отворени и административни прелази.[87]

2023. уреди

Јануар уреди

Дана 8. јануара, објављено је да је КФОР одбио захтев Србије да распореди до 1.000 српских војних и полицијских снага на Косову.[88][89] Курти и Османи су се 11. јануара састали са Дереком Шолеом, саветником Стејт департмента Сједињених Држава, а два дана касније Шоле се састао са Вучићем.[90][91] Шоле је навео да "Србија и Косово треба да нормализују односе" и да ће "на крају Србија морати да призна део суверенитета Косова", док би "Косово требало да етничким Србима дâ више аутономије".[92] После консултација 20. јануара, Лајчак, Ескобар, Плотнер, Бон и Франческо Тало, дипломатски саветник премијера Италије Ђорђе Мелони, изразили су подршку „француско-немачком предлогу“, док је Лајчак прокоментарисао да је „формирање Заједница српских општина кључно“.[93] Косовска полиција је 23. јануара пуцала на аутомобил на аутопуту Митровица-Лепосавић, ранивши једног Србина; Косовска полиција је тврдила да је аутомобил претходно „ударио у полицијски аутомобил, доводећи живот полицајца у директну опасност“.[94][95]

Фебруар уреди

После преговора са Лајчаком 6. фебруара, Курти је најавио да ће прихватити француско-немачки предлог, наводећи да би „то била добра основа за даље преговоре“.[96][97] Уз то, Курти је навео да ће „формирање Заједнице српских општина бити могуће тек након међусобног признања од стране Србије“.[98]

Април уреди

Дана 10. априла, један српски цивил је упуцан и рањен док се возио у близини контролног пункта Косовске полиције. Полиција је првобитно негирала да се пуцњава догодила, али неколико сати касније, четири полицајца су уһапшена и одређен им је притвор од 48 сати — један због отварања ватре и тројица због непријављивања инцидента.[99] У знак протеста због недавних догађаја, српско становништво на северу Косова бојкотовало је локалне изборе 23. априла 2023, који су првобитно требало да се одрже прошлог децембра, али су одложени. Косовски изборни званичници поставили су контејнере за транспорт поред путева и користили их као импровизована бирачка места која су чували тешко наоружани припадници Косовске полиције.[100] Од 45.000 бирача са правом гласа дато је само 1.567 гласачких листића, што представља излазност од 3,47 одсто – најнижу у историји Косова. Упркос малом одзиву, амерички званичници су најавили да ће признати резултате.[101] Као резултат бојкота, у све четири општине изабрани су градоначелници етнички Албанци. Партија Самоопредељење премијера Косова Аљбина Куртија победила је у тркама за градоначелнике Северне Митровице и Лепосавића, док су кандидати опозиционе Демократске партије Косова проглашени за победнике у Звечану и Зубином Потоку.[102]

Мај уреди

Дана 19. маја, Љуљзим Хетеми из покрета Самоопредељење премијера Аљбина Куртија, као и Ерден Атић, новоизабрани председник Општине Северне Митровице, положили су заклетву.[103] Измир Зећири и Илир Пеци из Демократске партије Косова су 25. маја положили заклетву и преузели дужности председника у општинама Зубин Поток и Звечан, као први председници албанске националности од формирања локалних структура власти у овим срединама под окриљем владе у Приштини. Измир Зећири је заклетву положио у селу Чабра, насељеном искључиво Албанцима, десетак километара од Зубиног Потока, где је иначе седиште локалне администрације.[104] Следећег дана 26. маја дошло је до великих сукоба између Косовске полиције и Срба са Севера Косова када су у Зубином Потоку специјалци припадника РОСУ извршили око подне препад на зграду Општине у којој је и Привремени општински орган Владе Србије на ком су "истакли заставу плаво-жуте боје која симболизује државност на Косову". У Лепосавићу се након сирена на главном тргу испред Општине окупио већи број грађана који су на најаву доласка специјалних снага камионима блокирали саобраћај у главној улици са обе стране прилаза згради Општине. Косовска полиција саопштила је да "помаже новоизабраним градоначелницима да остваре право на рад у званичним општинским зградама". У саопштењу полиције наводи се да "у складу са законским и уставним овлашћењима, полиција предузима мере обезбеђења, одржавања реда и јавне безбедности". На факултетима и у школама у Косовској Митровици је прекинута настава. Дописник РТС-а је јавио да је дошло до сукоба између окупљених и полиције у Звечану, а да су се чули и рафали. Наводи се да је запаљено полицијско возило, као и да су бачене шок-бомбе. Председник и врховни командант Александар Вучић потписао је наредбу о подизању борбене готовости јединица Војске Србије на највиши ниво, и наредио им хитан покрет у правцу административне линије са Косовом и Метохијом. У болници у Косовској Митровици потврђено је да је око десет људи повређено у сукобу специјалних снага полиције и окупљених грађана. У овом тренутку ситуација се мало смирила, али је јако напето и прети да ескалира. У зграду локалне самоуправе у Зубином Потоку полиција је обезбедила улазак новог председника општине Измира Зећирија. Пре тога полиција је сузавцем растерала окупљене грађане. Део полицајаца у оклопним возилима је напустио подручје око општине око 15 сати, а они који су остали и даље контролишу тај простор. Полиција је ставила зграду општине под контролу, али не дозвољава прилаз. У зграду локалне самоуправе у Звечану ушао је и након задржавања од десетак минута изашао приштински министар за локалну самоуправу Ељбер Краснићи у пратњи полиције. После упада у зграде општина у Звечану и Зубином Потоку, припадници косовске полиције насилно су упали и у зграду општине у Лепосавићу, а сузавцем и шок бомбама растеривали су окупљене грађане и удаљавали их од зграде општине док је читав центар Лепосавића у диму од сузавца. У Лепосавићу је на згради општине постављена косовска застава. Полиција је блиндираним аутомобилима блокирала прилазе згради општине, а грађани су растерани по околним улицама. У сукобима косовске полиције и грађана на северу Косова и Метохије повређено је неколико десетина људи. Они су амбулантно збринути и нико није задржан на болничком лечењу.[105]

Председник и врховни командант Александар Вучић потписао је наредбу о подизању борбене готовости јединица Војске Србије на највиши ниво, и наредио им хитан покрет у правцу административне линије са Косовом и Метохијом.[106] Министар одбране Милош Вучевић рекао је, поводом подизања борбене готовости Војске Србије, да се ВС размешта на позицијама ка административној линији.[107]

Дана 29. маја, Косовска полиција је специјалне снаге распоредила од раног јутра на свим већим раскрсницама на северу КиМ. Школе нису радиле, а службеници локалних самоуправа су се спремали на посао, иако није било јасно да ли ће моћи да уђу у зграде. Косовска полиција и КФОР блокирали су улазе у зграде општина Звечан, Лепосавић и Зубин Поток. Запослени у локалној самоуправи у Звечану пробили су први кордон Кфорових војника, нико их није заустављао. Дошли су до зграде општине, покушали да уђу, али полиција их је зауставила на самом улазу и у више покушаја да се пробију унутар зграде полиција је искористила сузавац. Окупљени су око зграде општине, у непосредној близини, а полиција је на самом улазу успоставила кордон од специјалних припадника опремљених опремом за разбијање демонстрација. Представник Српске листе Драгиша Миловић за медије је рекао да траже да се дуге цеви и оклопни транспортери уклоне, да се радницима омогући право на рад у згради коју су Срби градили пре 50 година, као и да се поручи представницима међународне заједнице – Еулексу, Кфору, Унмику да заштити српски народ. Међународну заједницу је упитао и како реагују на то што су Албанци скинули не само српску, већ и заставу Унмика, иако Приштина тражи чланство у УН. Окупљени Срби испред општинске зграде у Звечану исписали су на једном оклопном возилу четири С, а на другом поставили српску тробојку. Два захтева Срба са севера КиМ пренета су Кфору и представницима власти у Приштини – да нови албански градоначелници не улазе у зграде општина и да се специјалне јединице косовске полиције одмах повуку. Очекује се од КФОР-а да захтеве Срба преда представницима полиције и власти у Приштини. Лидер Српске листе Горан Ракић рекао је представнику КФОР-а да је зграда општине сервис грађана, а не полицијска станица. Мисија Кфора саопштила је да је повећала своје присуство у четири општине на северу Косова, након најновијих дешавања и позвала "све стране да се уздрже од радњи које би могле да подстакну тензије или изазову ескалацију". Један представник Кфора разговарао је са представницима Српске листе у Звечану и затражио да се грађани који су окупљени испред општине разиђу. Он је упозорио да ће, у супротном, КФОР предузети акцију како би уклонио грађане. Председник Српске листе Горан Ракић одговорио је да се испред општине у Звечану налази ненаоружан народ и да ће им се ускоро придружити жене и деца. Кфор је потом позвао медије који извештавају на албанском језику да уђу у зграду општине, где им је полиција рекла да је то због њихове безбедности. Новинари који извештавају на српском језику и остали су напољу, испред зграде општине, као и један део новинара који извештавају на албанском, који нису ушли у зграду општине. Бивши градоначелник општине Звечан Драгиша Миловић пренео је окупљеним грађанима да ће командант Кфора задужен за север КиМ ускоро доћи да преговара са Србима и замолио их да покажу јединство и мир. Миловић је рекао да је представник америчког Кфора, са којим је претходно разговарао, рекао да грађани "сачекају око сат времена" и да ће доћи командант Кфора задужен за север да преговара са Србима. Испред зграде општине, окупљени су певали "Изађи мала", "Србија, Србија" и "Тамо далеко". Окупљени Срби су тражили да се сви припадници специјалне полиције повуку са севера КиМ и да албански градоначелници не улазе у општине. Захтев Кфора је да се пропусте два возила специјалне полиције која се налазе у окружењу грађана. Потпредседник Српске листе Игор Симић рекао је да су разговарали са пуковником Кфора Небисом, који је преузео команду у Звечану. Замолио је новинаре да у свет пошаљу слику протеста која показује да је реч о мирном протесту. Јаке снаге Кфора кренуле су око 16:30 сати у разбијање скупа грађана окупљених испред општине Звечан. Користили су сузавац, шок-бомбе и осталу опрему за разбијање демонстрација. Уследила је реакција окупљених који су узвратили каменицама, флашама и другим предметима који су им се нашли при руци. Кфор је извео акцију како би померили два блиндирана полицијска возила са специјалцима који су били опкољени грађанима. Сукоб се прелио у остале делове града. Извештач Тањуга је повређен када му је шок-бомба пала под ноге и није му пружена помоћ. много повређених са обе стране, а чули су се пуцњи и спородичне детонације. Повређенима је помоћ пружена у Дому здравља у Звечану, а они са тежим повредама превезени су у болницу у Косовској Митровици. Хеликоптер Кфора надлетао то подручје. У Лепосавићу и Зубином Потоку није било тензија, а грађани су се разишли и најавили ново окупљање за сутра. Улаз у зграду општине Звечан су обезбеђивали пољски војници Кфора. Двојица Срба рањена су из ватреног оружја током сукоба у Звечану. У Звечану је повређено најмање 50 људи, а један од повређених је у критичном стању, док су две особе теже повређене. Међу повређенима је и бивши председник Општине Звечан Драгиша Миловић, који има повреде грудног коша. У клиничко-болнички центар у Косовској Митровици примљене су 53 особе повређене током данашње акције растеривања Срба у Звечану. Министар спољних послова Италије Антонио Тајани саопштио је да је данас на Косову повређено 11 италијанских војника из састава Кфора, од којих троје теже, али да нису животно угрожени. Око 25 рањених из мултинационалног контингента Кфора током обуздавања демонстраната који су протестовали у Општини Звечан, саопштено је из Кфора. Бивши председник Општине Звечан Драгиша Миловић рекао је да су седели мирно и да је био окренут леђима када су кренули да их туку цокулама и штитовима, бачени су сузавац и шок-бомбе. Истакао је да су целог дана причали да желе да нађу компромис, али нажалост, као да је неко желео да изазове ово што се десило. На северу Косова и Метохије ноћ је протекла мирно.[108]

Сутрадан 30. маја, снаге Кфора са опремом са разбијање демонстрација поставили су нови кордон недалеко од заштитне ограде испред зграде локалне самоуправе у Звечану. Од четворице ухапшених Срба, двојица су и даље задржана у полицији и пребачени су у јужни део Митровице. У згради су и даље припадници тзв. косовске полиције. Војници КФОР-а са опремом са разбијање демонстрација поставили су нови кордон неколико стотина метара удаљен од зграде локалне самоуправе у Звечану, много дубље у улици која води према објекту општине у односу на јуче када су му били много ближе. У кордону је било 20 полицајаца са штитовима. Затворени су и остали прилази згради локалне самоуправе. У међувремену, кренуло је и окупљање службеника локалне самоуправе који су пошли на посао у своје канцеларије. Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић рекао је за РТС да Аљбин Курти покушава да изазове рат јер је то једини начин да избегне своје обавезе преузете потписивањем Бриселског споразума, односно формирање Заједнице српских општина. Припадници КФОР-а донели су бодљикаву жицу испред зграде општине у Звечану, али још нису почели да је постављају. Срђан Милосављевић, бивши председник Скупштине Општине Звечан изјавио је да је био миран протест. Као одговор на немире и рањавање припадника Кфора, НАТО је одредио распоређивање Оперативних резервних снага (ОРФ) за Западни Балкан, саопштено је из Здружене команде НАТО-а у Напуљу. Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић обишао је са најближим сарадницима део снага Војске Србије које су превентивно размештене, после одлуке председника Републике да се степен борбене готовости подигне на највиши ниво. Генерал Мојсиловић је током обиласка сагледао размештај јединица и организацију живота и рада на матичним и издвојеним локацијама и уверио се да су припадници Војске Србије спремни, мотивисани и потпуно обучени да брзо и одлучно изврше све задатке који се пред њих поставе.[109]

Јун уреди

Косовска полиција је 13. јуна ушла у Звечан и ухапсила локалног српског лидера Милуна Миленковића – оптужујући га за организовање српских протеста – што је довело до нереда у којима су повређена три полицајца.[110][111] Следећег дана, српска полиција је ухапсила тројицу косовских полицајаца, тврдећи да су прешли у централну Србију, Косово је негирало оптужбе, уместо тога оптужујући српску полицију да је ушла на Косово и киднаповала полицајце.[112][113] Због тога је Косово објавило забрану уласка возила са српским таблицама и робом. Упркос забрани, саопштено је да је српским возилима и даље дозвољен улазак након што су прошли кроз пооштрене граничне контроле, што је и сам Курти признао на конференцији за новинаре 15. јуна.[114][115] Србија је 26. јуна ослободила тројицу полицајаца и пустила их назад на Косово.[116][117]

Косово је 29. јуна прогласило две српске групе – Северну бригаду и Цивилну одбрану – терористичким организацијама,[118] иако је Српска листа негирала постојање и једне и друге.[119] Сједињене Државе и ЕУ осудиле су једнострану природу косовске одлуке.[120][121]

Јул Косово је 11. јула најавило смањење за једну четвртину специјалне полиције испред зграда општина на северу, као и нове изборе за градоначелника на северу Косова.[122][123]

Болница у Северној Митровици је 31. јула саопштила да се суочавају са несташицом хране и санитетског материјала због затварања граничних прелаза са Србијом, која је била њихов главни снабдевач, уз даље упозорење да би ускоро могли да се суоче са хуманитарном катастрофом.[124][125]

Септембар уреди

У раним јутарњим сатима 24. септембра 2023. године у селу Бањска код Звечана догодио се оружани сукоб између локалних Срба и Полиције Косова. Групу организованих Срба је предводио потпредседник Српске листе Милан Радоичић. Групу је чинило око 30 особа, а Полицију Косова 460 специјалаца.[126] У сукобу су смртно страдала тројица припадника побуњене групе, Бојан Мијаиловић из Лепосавића, Игор Миленковић из Лепосавића и Стефан Недељковић из Звечана. Са друге стране смртно је страдао Африм Буњаку из села Самодрежа код Вучитрна, припадник косовске полиције који је имао чин наредника.[127] Обе стране су имале рањене, док је ухапшено неколико људи од којих су неки припипадници побуњене групе. Након вишесатног сукоба, већина припадника побуњене групе се повукла из села Бањске преко административне линије на територију централне Србије.[128]

Село Бањска је 27. септембра након три дана блокаде од стране косовске полиције одблокирано.[129]

Савет НАТО-а је 28. септембра одобрио додатно повећање снаге КФОР-а.[130] По захтеву врховног команданта савезничких снага за Европу, америчког генерала Криса Каволија, и на основу одобрења Северноатлантског савета, Уједињено Краљевство је распоредило око 200 војника из 1. батаљона Краљевског пука „Принцеза од Велса“ на Косову и Метохији. Они су се придружили британском контингенту од 400 војника који је већ био стациониран на Косову и Метохији у склопу годишње вежбе.[131][132]

У јутарњим сатима, специјалне јединице косовске полиције су 29. септембра извршиле упад и претрес на више локација у северном делу Косовске Митровице, Зубином Потоку и Звечану.[133] Акција је извршена на имовини која се доводи у везу са Миланом Радоичићем и Владимиром Радивојевићем као и у Клиничко болничком центру Косовска Митровица. Део имовине Милана Радоичића је заплењен.[134][133][135]

На одржаној конфенренцији за новинаре у Медија центру у Београду 29. септембра, опуномоћени адвокат Горан Петронијевић обратио се у име Милана Радоичића и прочитао његово писмо у коме се наводи да је оружана побуна последица вишегодишњег притиска на Србе на Косову и Метохији и да је намера дизања побуне охрабривање српског народа у пружању отпора. Наведено је да власти Републике Србије нису биле обавештене о оружаној побуни као и руководство Српске Листе. Милан Радоичић је поднео оставку на место потпредседника Српске листе.[136]

Косовска полиција је ухапсила Србина са оптужбом да је починио ратни злочин 1998. године у Призрену.[133]

Након вишедневних позива од стране САД-а, Уједињеног Краљевства и ЕУ да се Војска Србије повуче са административне линије и престане гомилање војних снага, 30. септембра председник Републике Србије Александар Вучић саопштио је да Војска Србије неће ући на територију Косова и Метохије и да ће се повући део безбедносних снага из Копнене зоне безбедности.[137][138][139]

Октобар уреди

Дана 2. октобар 2023. Директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије, Петар Петковић, изјавио је данас да тзв. косовска полиција спречава истражитеље Еулекса да учествују у истрази случаја у Бањској. Он је изразио став да ова полиција није желела да омогући откривање околности у којима су два Србина, Бојан Мијаиловић и Игор Миленковић, били хладнокрвно убијени.

На конференцији за новинаре, Петковић је саопштио да су патолози из Србије, на основу фотографије убијеног Бојана Мијаиловића, утврдили да је улазна рана настала у пределу левог капка, а излазна на десној страни главе, што наговештава да је био убијен док је лежао на леђима.

Истакавши да је питање обдукције од кључног значаја, Петковић је упутио коментар на нелогичности у изјавама Аљбина Куртија. Подсетио је на различите верзије броја људи у Бањској и противоречне тврдње о томе како је полицајац настрадао – од унакрсне ватре до експлозива.

Петковић је закључио да бројне нелогичности у указивањима Приштине указују на могућност фабриковања информација и због тога је јасно зашто Еулексу није дозвољено да присуствује истрази.[140]

Kанцеларија за KиМ Републике Србије 10. октобар 2023. обавестила је да је Томица Б. (52) из Прилужја, без образложења, ухапшен на Мердару од стране припадника тзв. косовске полиције. Томица, који је са супругом путовао из Kрушевца, где инако често борави, такође он је отац троје деце, а до сада је без проблема прелазио административну линију. Канцеларија је ангажовала адвоката за пружање правне помоћи и заштите у прегледању свих детаља његовог привођења.[141]

На Косово и Метохију је 19. октобра допутовало двеста војника Првог батаљона Краљевског пука принцезе од Велса, који су се придружили 400 британских војника већ стационираних на том подручју. Мисија Кфора је саопштила да је ово увећање контингента на КиМ наставак напора да се уједначи присуство Кфора на северу и да се подигне ниво патролирања дуж административне линије, посебно у светлу "сукоба у Бањској и повећања тензија у региону". Одлука о размештању војних снага је донета на захтев врховног команданта НАТО-а за Европу и одобрена од стране савезника у Северноатлантском савету, с циљем обезбеђења да Кфор буде оснажен да испуни свој мандат Уједињених нација у одржавању безбедног окружења и слободе кретања за све људе на КиМ.[142]

Новембар уреди

Влада Републике Србије обавестила је јавност да је синоћ око 21 час каменована српска школа у Косовској Каменици. Унутар те зграде функционишу три образовне институције – Основна школа „Десанка Максимовић“, средња Техничка школа и Гимназија. На срећу, у моменту инцидента није било ученика у школи, међутим, овај напад, као и многи претходни, изазвао је узнемирење родитеља и њихове деце. Према изјавама очевидаца, школе су биле мета камењања од стране албанских младића који су претходне ноћи закачили на ограду школе заставе са неодговарајућим садржајем. Догађај се одиграо 1. новембра 2023. године.[143]

У четвртак, 9. новембра, јављено је да су у претходна два дана две српске куће у селу Милошево, општина Обилић, биле мета пљачке.

Прве процене указују на крађу пољопривредне механизације, а ствари у кућама су биле претресане, тако да ће конкретни обим штете бити утврђен у наредном периоду.

Село је већином етнички очишћено од Срба, иако се неколико српских породица и даље налази тамо. Ови догађаји додатно угрожавају безбедност и имовину остављених Срба, обзиром да су њихови домови већ били мета албанских екстремиста.С обзиром да је пољопривреда основни извор преживљавања за ове породице, јасно је да је намера изгредника била да лиши преостале Србе услова за живот и да их трајно протера из њихових домова.[144]

Привремени премијер Приштинских институција, Аљбин Курти, изразио је очекивање да ће у наредној години на Косову и Метохији бити размештено 600 војника и 500 полицајаца. Саопштено је из Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије да ова најава представља најотворенију претњу српском народу на том подручју.[145]

Курти је изјавио да су прошле шест недеља од убилачког напада на наредника Африма Буњаку и најавио долазак додатних снага у 2024. години ради "спровођења закона и уставности, одбране и безбедности". Канцеларија за Косово и Метохију објавила је да је током викенда дошло до палења српске тробојке на споменику посвећеном убијеним и киднапованим Србима са територије општине Ораховац, који су били жртве мучких напада од стране албанских екстремиста. Овај споменик, постављен на улазу у Велику Хочу, сећа на 84 невино страдала Срба током 1998. и 1999. године.

Паљење српске тробојке и оскрнављивање споменика је безумни акт албанских екстремиста који годинама уништавају све српско, с циљем да обесхрабре Србе и сломе дух српског народа који истрајава у одбрани својих идентитета. Датум овог инцидента је 13. новембар. Канцеларија за Косово и Метохију, заједно са својим теренским представницима, ће поново поставити тробојку, као што је то учинила и до сада, враћајући и обнављајући оно што су екстремисти палили и разарали.[146]

Децембар уреди

У суботу 9. децембра на амбуланти у мултиетничком насељу Суви До код Косовске Митровице разбијена су стакла, а метална врата са шипкама, која су служила као обезбеђење те здравствене установе, ишчупана, известила је Канцеларија за Косово и Метохију.

Канцеларија за КиМ истиче да је овај најновији напад само продолжетак таласа етничких инцидената на Косову и Метохији где је све српско на мети. Медицинска сестра је приметила последице овог напада када је стигла на дужност у амбуланту.У саопштењу се такође наглашава да је амбуланта у Сувом Долу већ више пута била мета екстремистичких напада и да, иако обезбеђује медицинску помоћ свим грађанима, и Србима и Албанцима, напади на њу укидују на осећање безбедности.[147]

Знак "УЧК", који је симбол бивше албанске Ослободилачке војске Косова (ОВК), сада је постављен на узвишењу Црнуша изнад Косовске Митровице.

Велики црвени знак је истакнут на брду које су локалне власти у јужном делу Косовске Митровице, насељеном Албанцима, одредиле за изградњу базе тзв. косовских безбедносних снага. Иста маркирања су претходно постављена на другим високим локацијама на Косову и Метохији, у околини Малишева, на тврђави изнад Призрена и на другим местима.[148]

Истог дана, 19. децембра, припадници тзв. косовске полиције упали су у хотел и бањски комплекс "Рајска бања" у Бањској, месту у општини Звечан, и извели истеривање радника. Инцидент је осудила Канцеларија за Косово и Метохију.

По преносу вести о полицијском упаду у хотел "Рајска бања", изгнавању радника и замени брава на објекту, заменик командира за регион Север, Ветон Ељшани, истакао је да полиција у том тренутку само пружа асистенцију Косовској агенцији за приватизацију, која сматра да наведени објекат нема адекватну дозволу за рад. Иначе, хотел "Рајска бања" отворен је 2019. године.[149]

24. децембра, Министарство културе у Приштини, без консултација са СПЦ, врши радове на православној цркви у селу Горње Винарце код Митровице и проглашава је "католичком црквом", саопштила је Епархија рашко-призренска, указујући на "очигледну намеру власти да присвоје баштину Српске православне цркве".[150]

Влада Србије је донела одлуку да се од 1. јануара омогући слобода кретања свим возилима са Косова и Метохије, изјавио је директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић.[151]

Портпарол ЕУ Петер Стано је изразио очекивање да ће сада Приштина одговорити на сличан начин.[152]

2024. уреди

Јануар уреди

Влада у Приштини је 4. јануара 2024. године усвојила одлуку којом је одобрила престанак режима постављања стикера на аутомобиле са српским регистарским таблицама. Ова одлука ступа на снагу даном објављивања у Службеном листу.[153]

Црква Светих отаца у месту Зупче у општини Зубин Поток на Косову и Метохији поново је обијена.Провалници су украли новац који је остављен у свесци, док новац са икона није диран, као ни у самој сувенирници, иако је и она обијена.Обијање цркве десило се јутрос, а мештанин села Зоран Р. истакао је да је ова црква до сада била мета најмање 15 пута, без одговорности за оваква дешавања. Надзорне камере, које су раније постојале, нису биле у функцији јер су биле оштећене током претходне пљачке крајем августа прошле године.[154] Централна банка у Приштини саопштила је да ће, од 1. фебруара ове године, евро бити једина валута дозвољена за обављање готовинских платних трансакција у готовинском и у платном систему. Уредбом донетом пред крај прошле године, а која је објављена данас 17. јануара 2024. године.

Централна банка у Приштини регулише између осталог услове за промет валуте дозвољене готовинским трансакцијама. "Остале валуте које нису у еврима могу се користити само као драгоцености за складиштење у физичком облику или на банковним рачунима", наводи се у уредби. Небојша Човић рекао је да је најава Приштине о укидању платног промета са централном Србијом, као и забрана употребе динара, још једна од провокативних мера и мера притиска које се врше на српску националну заједницу.[155]

Споразум о путу нормализације између Косова и Србије уреди

Европска унија је 5. децембра 2022. године послала нацрт предлога владама у Приштини и у Београду.[156] Чланови Европског парламента су члановима Скупштине Србије током састанка 27. јануара 2023. пренели да ако се споразум не прихвати, Србија ће постати Иран Европе.[157] Дана 17. фебруара 2023. године, високи представник ЕУ Жозеп Борељ сазвао је за 27. фебруар састанак на високом нивоу у оквиру дијалога Београда и Приштине у Бриселу, саопштила је Европска служба за спољне послове (ЕЕАС).[158] Председник Србије Александар Вучић и Премијер Косова Аљбин Курти састали су се 27. фебруара 2023. године у Бриселу да разговарају о споразуму, где су се „ефикасно усагласили” са нацртом ЕУ. Жозеп Борел, министар спољних послова ЕУ, изјавио је да нема потребе за даљим разговорима о самом плану и да ће будући преговори бити посвећени његовој имплементацији.[159] Дана 18. марта 2023, председник Србије изјавио је да је постигнут договор после дванаесточасновног састанка у Охриду.[160] На самиту Европског савета 23. марта, Борељ је упозорио лидере Србије и Косова да је „сваки покушај да се доведе у питање споразум узалудан. Овај споразум је договорен. Мора да се примени. И нема места бирању и избору. Пажљиво ћемо пратити ко то спроводи, а ко не.“[161][162][163] Представници Косова и Србије састали су се у Бриселу 4. априла 2023. како би даље разговарали о примени споразума. Питања о којима се разговарало укључивала су самоуправу за етничку српску заједницу на Косову и међусобно признавање диплома. Две стране су такође постигле договор о несталим лицима. Потом је саопштено да би следећи састанак Куртија и Вучића могао да буде 22. априла ако Вучић буде спреман за такав састанак.[164][165] Заједнички надзорни одбор за надгледање имплементације споразума формиран је 19. априла 2023. Чланови комитета су Мирослав Лајчак који представља ЕУ, Агрон Бајрами представља Косово и Петар Петковић представља Србију. Очекивало се да ће задатак одбора бити договорен 2. маја 2023. и да се очекује да ће се редовно састајати у Бриселу.[166][167] Чинило се да је 24. априла Србија прекршила услове споразума, посебно члан четири, гласајући против чланства Косова у Савету Европе.[168][169] Упркос противљењу Србије, пријава Косова је прешла праг од 2/3 који се захтева у Комитету министара и упућена је Парламентарној скупштини на разматрање. Председник Србије Вучић се после гласања обрушио на западне силе, поручивши им да „не лажу и варају“ и „тумаче ствари како им одговара, а не како су написане или договорене“, а министар спољних послова Ивица Дачић те догађаје је описао као „ дан срама за Савет Европе“.[170][171][172] Србија је такође претила да више не поштује територијални интегритет земаља које су гласале за чланство Косова или се суздржало, поменувши Црну Гору, која је гласала у корист, и Украјину и Босну и Херцеговину, која се посебно суздржала, конкретно.[173][174][175][176] Портпарол Европске уније је навео да је „примио к знању“ глас Србије против чланства Косова у Савету Европе, али је додао да је „споразум жив јер се напредује“ и да ће се Вучић и Курти поново састати следеће недеље.[177] Вучић и Курти састали су се 2. маја 2023. у Бриселу и постигли договор да „блиско сарађују на идентификацији гробних места и да ће обезбедити пун приступ поузданим и тачним информацијама које помажу у лоцирању и идентификацији несталих лица од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године“.[178][179] Њих двоје нису могли да се договоре око структуре предложеног самоуправног удружења за косовску заједницу етничких Срба.[180]

Реакције уреди

Почетком августа председник Владе Албаније Еди Рама коментарисао је тензије које су се догодиле 31. јула и изјавио да Република Косово треба да се придружи економској и политичкој зони Отвореног Балкана како би се избегао потенцијални рат;[181] ово је касније поновио Хил.[182] Портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова оптужила је Албанце за ескалацију сукоба, док је прес-секретар Кремља Дмитриј Песков изјавио да Русија захтева да се „поштују сва права Срба”.[183] Ричард Гренел, специјални председнички изасланик за Србију и мировне преговоре на Косову под администрацијом Доналда Трампа, изјавио је да је разочаран напретком преговора.[184]

Након цурења предложеног споразума крајем септембра 2022. године, Душан Јањић из београдског Форума за етничке односе изјавио је да се ради о „подизању дијалога искључиво на политички ниво”, док је Бодо Вебер, новинар и политички аналитичар, изјавио да би споразум „могао да промени ток дијалога”, али је оценио и да су „Косово и Србија још далеко од коначног договора”.[185] Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је босанскохерцеговачки ентитет Република Српска „спреман да помогне српском народу на Косову, чак и преко својих могућности”.[186] Милан Ст. Протић, историчар и дипломата, изјавио је да Србија треба да прихвати споразум.[187] Вебер је описао масовну оставку Срба из косовских институција као „последицу дефакто одсуства преговора”.[188] Конрад Клевинг, експерт Лајбницовог института за истраживање источне и југоисточне Европе, изјавио је да би масовна оставка могла да створи „огромне последице”.[189]

Након најаве да ће Србија размотрити распоређивање 1.000 српских војних снага на Косову и Метохији, било је спорова да ли има право да распоређује снаге.[190] Радио Слободна Европа је навео да би према Резолуцији 1244 особље Србије могло да се врати и обавља одређене функције на Косову и Метохији, иако те функције укључују само везу са међународном цивилном мисијом и присуством међународне безбедности, чишћење минских поља, одржавање присуства на местима српске културне баштине и на главним административним прелазима. Борис Тадић, бивши председник Србије, критиковао је Владу Србије и навео да су Петковић и Брнабић „обманули јавност”, док је Момир Стојановић, бивши начелник Војнобезбедносне агенције, рекао да је повратак српских снага на Косово и Метохију „немогућ”.[191][192] Јањић је навео да „није противзаконито размишљати о томе” али да „у овом случају то није пожељно”, док је Иво Висковић, бивши професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, навео да је „тренутак када би требало да делује дипломатија”.[193] Поред тога, САД и Петер Стано, портпарол Европске уније, затражили су деескалацију.[193][194]

Председник Србије Александар Вучић изјавио 15. децембра да ће увече, након седнице Владе Србије, бити саопштено које су то земље повукле признање Косова.[195][а]

Дана 16. децембра, командант Кфора генерал Анђело Микеле Ристућа изјавио је да КФОР будно прати ситуацију на северу Косова и Метохије и да су ове недеље у тај део покрајине распоређене додатне трупе и патроле.[196]

Напомене уреди

  1. ^ а б в Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце уреди

  1. ^ „Hungary supports Serbia, opposes Kosovo's membership in European institutions”. 
  2. ^ а б Gigova, Radina (24. 9. 2023). „Kosovo police kill at least 3 armed attackers during hours-long standoff”. CNN. 
  3. ^ Bideleux, Robert (2006). The Balkans : a post-communist history. Ian Jeffries (1 изд.). New York. стр. 533. ISBN 961-90128-0-1. OCLC 1316072319. 
  4. ^ Xhudo, Gazmen (1996). Diplomacy and Crisis Management in the Balkans : a US Foreign Policy Perspective. London. стр. 58. ISBN 978-1-349-24947-3. OCLC 1004388033. 
  5. ^ „Resolution 1244”. BBC News. 17. 6. 1999. Архивирано из оригинала 7. 4. 2008. г. Приступљено 19. 2. 2008. 
  6. ^ Bilefsky, Dan (2008-02-18). „Kosovo Declares Its Independence From Serbia”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-12-12. 
  7. ^ „Serbia Angered by Kosovo Recognitions”. Deutsche Welle (на језику: енглески). 2008-10-10. Приступљено 2022-12-12. 
  8. ^ Judah, Tim (2008-02-22). „Could Balkan break-up continue?”. BBC New. Приступљено 12. 12. 2022. 
  9. ^ Taylor, Alice (2022-08-01). „Kosovo government postpones plan for volatile north after tensions with Serbia rise”. Euractiv (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-12. 
  10. ^ „Šta se navodi u sporazumu?” (на језику: српски). B92. 19. 4. 2013. Приступљено 12. 12. 2022. 
  11. ^ „Kosovo suspends Serb rights”. Deutsche Welle. 10. 11. 2015. Приступљено 12. 12. 2022. 
  12. ^ „Обострение в Косове: сербы строят баррикады и готовятся к конфликту”. www.eurointegration.com.ua. 
  13. ^ „Белград обвинил Приштину в подготовке «ада» для сербов в Косово”. РБК. 31. 7. 2022. 
  14. ^ а б в г „На сербско-косовской границе начались вооруженные столкновения, - СМИ”. hvylya.net. 31. 7. 2022. 
  15. ^ „Tensions Rise as Kosovo Implements Reciprocity Measures on Serbia”. 31. 7. 2022. Архивирано из оригинала 11. 8. 2022. г. Приступљено 4. 11. 2022. 
  16. ^ Видяев, Александра Ганга, Никита (31. 7. 2022). „СМИ сообщили о сиренах тревоги в городах на границе Сербии и Косово”. Известия. 
  17. ^ Леонов, Данила (31. 7. 2022). „Вооруженные столкновения начались на сербско-косовской границе”. Blizko.by (на језику: руски). Приступљено 30. 8. 2022. 
  18. ^ „Эскалация вокруг Косово: сербы строят баррикады и переводят армию в повышенную готовность”. The Page. 31. 7. 2022. 
  19. ^ „Стрельба в Сербии: на сербско-косовской границе начались вооруженные столкновения, - СМИ (видео)”. ФОКУС. 31. 7. 2022. 
  20. ^ „Ситуация накаляется. Что происходит между Сербией и Косово (онлайн)”. РБК-Украина. 
  21. ^ „Косово отложило запрет на сербские документы до 1 сентября”. www.kommersant.ru. 1. 8. 2022. 
  22. ^ „Kosovo police patrol attacked in volatile north”. Reuters. 6. 8. 2022. 
  23. ^ „Serbia, Kosovo fail to break car number plate impasse, agree to more talks”. Reuters (на језику: енглески). 18. 8. 2022. 
  24. ^ „American NATO troops deployed at check points in Kosovo”. Al Arabiya (на језику: енглески). 19. 8. 2022. 
  25. ^ „'Protect Serbs in Kosovo or we'll do it ourselves', Vucic warns NATO”. Euronews (на језику: енглески). 22. 8. 2022. 
  26. ^ „Kosovo: Nato ready to intervene if situation deteriorates - News - Nuova Europa”. ANSA (на језику: енглески). 17. 8. 2022. 
  27. ^ „Active movement of Serbian military equipment to the borders with Kosovo is fixed”. Reporter. 26. 8. 2022. Приступљено 20. 8. 2022. 
  28. ^ „Serbia-Kosovo ID document row settled, says EU”. BBC News (на језику: енглески). 27. 8. 2022. Приступљено 30. 8. 2022. 
  29. ^ Brussels, AFP in (27. 8. 2022). „Serbia and Kosovo reach free movement agreement”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 30. 8. 2022. 
  30. ^ Reuters (1. 9. 2022). „Kosovo pushes ahead with car licensing rule resisted by Serbs”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 28. 10. 2022. 
  31. ^ а б Correspondent, EU Reporter (27. 10. 2022). „Kosovo will not delay Serb car plate rule despite calls by West”. EU Reporter (на језику: енглески). Приступљено 28. 10. 2022. 
  32. ^ „Kosovo Serbs Warn They Will Again Block Roads If License-Plate Deal Not Extended”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). Приступљено 28. 10. 2022. 
  33. ^ „Vojska Srbije oborila dron iznad kasarne u Raški”. Telegraf (на језику: српски). 2. 11. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  34. ^ а б „Ethnic Serbs Rally in Kosovo After Leaving Jobs in Protest”. VOA (на језику: енглески). 6. 11. 2022. Приступљено 8. 11. 2022. 
  35. ^ „Serbs in northern Kosovo quit state jobs in licence plate protest”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 8. 11. 2022. 
  36. ^ admin (6. 11. 2022). „Dodik: The RS is ready to help the Serbian People in Kosovo, even beyond its Capacity”. Sarajevo Times (на језику: енглески). Приступљено 8. 11. 2022. 
  37. ^ Reuters (7. 11. 2022). „Kosovo accuses Serbia of sabotage by backing Serbs who quit jobs”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 8. 11. 2022. 
  38. ^ „Џипови Кфора ушли у двориште вртића у Лепосавићу”. Sputnik (на језику: српски). 7. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  39. ^ „Кфор: Наша патрола случајно ушла у двориште вртића у Лепосавићу”. Sputnik (на језику: српски). 7. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  40. ^ „Специјалци Росу ушли оклопним возилима у двориште вртића у Лепосавићу”. Sputnik (на језику: српски). 8. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  41. ^ Dušan Stojanović (9. 12. 2022). „Serbia mulls sending troops to Kosovo as tensions escalate”. ABC News. 
  42. ^ „Kosovo: Roads blocked as violence between Serb protestors and police continues”. BBC News (на језику: енглески). 11. 12. 2022. Приступљено 11. 12. 2022. 
  43. ^ „Kosovo Serbs block road to main border crossings in volatile north”. The Guardian (на језику: енглески). 10. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  44. ^ „Borrell warns against attacks on EU mission in Kosovo”. Anadolu Agency (на језику: енглески). 11. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  45. ^ „Borel: EU neće tolerisati napade na Euleks, odmah ukloniti barikade na severu”. Autonomija (на језику: српски). 11. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  46. ^ „Kurti: U saradnji sa NATO-om i KFOR-om radimo na brzom i mirnom rešavanju situacije na severu Kosova”. Anadolu Agency (на језику: башкирски). 11. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  47. ^ „EU Mission Patrol Attacked in Kosovo North”. Prishtina Insight (на језику: енглески). 11. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  48. ^ „Специјалци Росу ушли оклопним возилима у двориште вртића у Лепосавићу”. Sputnik (на језику: српски). 10. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  49. ^ „Ракић: Имамо информације, Курти вечерас шаље до зуба наоружане РОСУ да спроведу Олују”. Sputnik (на језику: српски). 11. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  50. ^ „Амбасаде САД и Велике Британије: Одмах уклонити блокаде путева на северу КиМ”. Sputnik (на језику: српски). 11. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  51. ^ www.sputnikportal.rs/20221212/srbi-i-dalje-na-barikadama-formiran-krizni-stab-zatvorene-skole-1147760909.html Srbi i dalje na barikadama, formiran krizni štab, zatvorene škole
  52. ^ www.sputnikportal.rs/20221212/srbija-spremna-da-posalje-vojnike-ministar-odbrane-o-situaciji-na-kim-1147770255.html Srbija spremna da pošalje vojnike: Ministar odbrane o situaciji na KiM
  53. ^ www.sputnikportal.rs/20221212/dejanu-panticu-uhapsenom-na-jarinju-odredjen-pritvor-od-30-dana--1147819134.html Dejanu Pantiću određen pritvor od 30 dana
  54. ^ slobodnaevropa.org/a/protest-beograd-podrska-srbima-kosovo-desnicarske-organizacije/32173477.html
  55. ^ sputnikportal.rs/20221214/kurtijeva-policija-okupirala-zgradu-opstine-kosovska-mitrovica--uvode-albansku-vlast-1147930926.html
  56. ^ sputnikportal.rs/20221214/kancelarija-za-kim-albanci-pravnim-nasiljem-zauzeli-odbornicka-mesta-1147936832.html
  57. ^ „"Специјалци да се повуку са севера КиМ да би се сачувао мир": Порука српског Кризног штаба /видео/”. 14. 12. 2022. 
  58. ^ sputnikportal.rs/20221214/postavljena-treca-barikada-u-opstini-zubin-potok-1147954987.html
  59. ^ [sputnikportal.rs/20221215/dan-sesti-noc-protekla-mirno-srbi-ostaju-na-barikadama-1147967041.html]
  60. ^ [sputnikportal.rs/20221215/uhapsen-srbin-bivsi-policajac-iz-severne-mitrovice-1148029250.html]
  61. ^ „Седми дан на барикадама: Срби узнемирени због новог хапшења /фото/”. 16. 12. 2022. 
  62. ^ [sputnikportal.rs/20221216/u-severnoj-mitrovici-uhapsen-jos-jedan-srbin-nekadasnji-policajac-1148061455.html]
  63. ^ [sputnikportal.rs/20221216/deo-srba-na-kosmetu-bez-struje-i-mobilne-mreze-tzv-kosovska-policija-sprecila-otklanjanje-kvara-1148064098.html]
  64. ^ [sputnikportal.rs/20221216/na-severu-kosova-osnovci-se-vracaju-u-klupe-srednjoskolci-i-dalje-onlajn-1148074368.html]
  65. ^ [sputnikportal.rs/20221215/pocela-sednica-vlade-o-kosovu-i-metohiji-prisustvuje-i-vucic-1148017007.html]
  66. ^ [sputnikportal.rs/20221215/vucic-vlada-donela-odluku-o-vracanju-srpske-vojske-i-policije-na-kim-1148020220.html]
  67. ^ [sputnikportal.rs/20221216/vojska-srbije-urucila-kforu-zahtev-za-povratak-srpskih-snaga-na-kim-1148036726.html]
  68. ^ [sputnikportal.rs/20221216/kfor-razmatramo-zahtev-srbije-za-povratak-vojske-na-kosovo-i-metohiju-1148063451.html]
  69. ^ [sputnikportal.rs/20221217/dacic-za-sada-bez-odgovora-kfor-a-o-vracanju-srpskih-snaga-na-kim-1148102876.html]
  70. ^ [balkans.aljazeera.net/news/balkan/2022/12/18/deveti-dan-protesta-srba-na-sjeveru-kosova]
  71. ^ „Srbi sa sjevera Kosova protestovali kod Zvečana”. Al Jazeera (на језику: бошњачки). 22. 12. 2022. Архивирано из оригинала 23. 12. 2022. г. Приступљено 23. 12. 2022. 
  72. ^ „Srbi na protestu izneli tri uslova da uklone barikade sa severa Kosova”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српски). 22. 12. 2022. Архивирано из оригинала 23. 12. 2022. г. Приступљено 23. 12. 2022. 
  73. ^ „Zubin Potok: Rafalna paljba kod barikada”. Vreme (на језику: српски). 25. 12. 2022. Архивирано из оригинала 27. 12. 2022. г. Приступљено 27. 12. 2022. 
  74. ^ Radovanović, Vojin (25. 12. 2022). „Kosovski specijalci navodno pokušali da uklone barikadu kod Zubinog Potoka, Vučić obavio konsultacije sa premijerkom i vojnim vrhom”. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 27. 12. 2022. г. Приступљено 27. 12. 2022. 
  75. ^ „Kosovska policija: Nismo učestvovali u razmeni vatre u Zubinom Potoku”. N1 (на језику: српски). 25. 12. 2022. Архивирано из оригинала 27. 12. 2022. г. Приступљено 27. 12. 2022. 
  76. ^ „KFOR potvrdio pucnjavu u blizini patrole u Zubinom Potoku”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српски). 25. 12. 2022. Архивирано из оригинала 27. 12. 2022. г. Приступљено 27. 12. 2022. 
  77. ^ а б Fiedler, Tristan (27. 12. 2022). „Serbian army shifts to 'combat readiness' amid growing Kosovo tensions”. Politico (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 12. 2022. г. Приступљено 28. 12. 2022. 
  78. ^ „Postavljena barikada i u sjevernom dijelu Sjeverne Mitrovice”. Al Jazeera (на језику: бошњачки). 27. 12. 2022. Архивирано из оригинала 27. 12. 2022. г. Приступљено 27. 12. 2022. 
  79. ^ „Barikada nedaleko od Merdara, Kosovska policija kaže - prelaz blokiran do daljeg”. N1 (на језику: српски). 27. 12. 2022. Архивирано из оригинала 28. 12. 2022. г. Приступљено 28. 12. 2022. 
  80. ^ „Kosovska policija zatvorila prijelaz Merdare dok traje protest”. Al Jazeera (на језику: бошњачки). 28. 12. 2022. Архивирано из оригинала 28. 12. 2022. г. Приступљено 28. 12. 2022. 
  81. ^ Dunai, Marton (28. 12. 2022). „Kosovo closes border crossing as tensions with Serbia intensify”. Financial Times. Архивирано из оригинала 28. 12. 2022. г. Приступљено 28. 12. 2022. 
  82. ^ „Kosovo Serbs start dismantling barricades that sparked military alert”. Euronews (на језику: енглески). 29. 12. 2022. Архивирано из оригинала 29. 12. 2022. г. Приступљено 29. 12. 2022. 
  83. ^ Stojanović, Dušan (28. 12. 2022). „Kosovo Serbs to remove barricades that triggered tensions”. Associated Press (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 12. 2022. г. Приступљено 29. 12. 2022. 
  84. ^ Božović, Nenad (30. 12. 2022). „Većina barikada uklonjena, Jarinje i Brnjak i dalje zatvoreni”. N1 (на језику: српски). Архивирано из оригинала 30. 12. 2022. г. Приступљено 30. 12. 2022. 
  85. ^ „Predstavnica UN pozdravila mere za deeskalaciju i uklanjanje barikada”. N1 (на језику: српски). 29. 12. 2022. Архивирано из оригинала 29. 12. 2022. г. Приступљено 29. 12. 2022. 
  86. ^ „Ukinuta povišena borbena gotovost Vojske Srbije”. N1 (на језику: српски). 29. 12. 2022. Архивирано из оригинала 29. 12. 2022. г. Приступљено 29. 12. 2022. 
  87. ^ Taylor, Alice (4. 1. 2023). „Removal of Serb blockades in north Kosovo continues”. Euractiv (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 1. 2023. г. Приступљено 23. 1. 2023. 
  88. ^ Gec, Jovana (8. 1. 2023). „Serbia says KFOR rejected its forces' return to Kosovo”. Associated Press (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 1. 2023. г. Приступљено 8. 1. 2023. 
  89. ^ „KFOR odgovorio Srbiji da nema potrebe za slanjem snaga na Kosovo, kazao Vučić”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српски). 8. 1. 2023. Архивирано из оригинала 8. 1. 2023. г. Приступљено 8. 1. 2023. 
  90. ^ „Derek Šole: SAD očekuju da Kosovo ispuni sve obaveze u dijalogu sa Srbijom”. Voice of America (на језику: српски). 11. 1. 2023. Архивирано из оригинала 19. 1. 2023. г. Приступљено 23. 1. 2023. 
  91. ^ Đurović, Jovana; Ranković, Rade (13. 1. 2023). „Kosovo i Rusija u centru pažnje Šolea tokom posete Beogradu”. Voice of America (на језику: српски). Архивирано из оригинала 19. 1. 2023. г. Приступљено 23. 1. 2023. 
  92. ^ „Šole: Kosovo mora da dodeli veću autonomiju Srbima, naročito ZSO za Sever”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 14. 1. 2023. Архивирано из оригинала 14. 1. 2023. г. Приступљено 23. 1. 2023. 
  93. ^ „Pregovaračka petorka insistira na nemačko-francuskom planu za uređenje odnosa Srbije i Kosova”. BBC News (на језику: српски). 20. 1. 2023. Архивирано из оригинала 20. 1. 2023. г. Приступљено 23. 1. 2023. 
  94. ^ „Kancelarija za KiM: Specijalci ROSU pucali na vozilo sa Srbima, jedan ranjen”. N1 (на језику: српски). 23. 1. 2023. Архивирано из оригинала 23. 1. 2023. г. Приступљено 23. 1. 2023. 
  95. ^ Stojanović, Milica; Isufi, Perparim (23. 1. 2023). „Kosovo Police Confirm Shooting at Serb-driven Vehicle”. Balkan Insight (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 1. 2023. г. Приступљено 23. 1. 2023. 
  96. ^ „Kurti: Prihvatamo prijedlog EU za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije”. Radio Free Europe (на језику: српски). 6. 2. 2023. Приступљено 6. 2. 2023. 
  97. ^ „Kurti: Prihvatamo predlog EU za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, dobra osnova za dalje pregovore”. Euronews (на језику: српски). 6. 2. 2023. Приступљено 6. 2. 2023. 
  98. ^ Taylor, Alice (6. 2. 2023). „Kurti: Association possible only after mutual recognition from Serbia”. Euractiv (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2023. 
  99. ^ „Four Kosovo Police Officers Arrested Over Serb's Shooting”. Barron's. Agence France Presse. 11. 4. 2023. Приступљено 7. 5. 2023. 
  100. ^ Bytici, Fatos (20. 4. 2023). „Kosovo puts voting containers in Serb majority areas despite boycott”. Reuters. Приступљено 7. 5. 2023. 
  101. ^ Taylor, Alice; Zimonjić Jelisavac, Bojana (24. 4. 2023). „North Kosovo elections trigger harsh words, criticisms from Belgrade”. Euractiv. Приступљено 7. 5. 2023. 
  102. ^ „Meager Turnout Amid Serb Boycott Of Local Elections In Northern Kosovo”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 24. 4. 2023. Приступљено 7. 5. 2023. 
  103. ^ „РТС :: Политика :: Косовска застава на прозору зграде Општине Северна Митровица, Ерден Атић положио заклетву”. 
  104. ^ rts.rs/vesti/politika/5198151/novi-predsednici-opstina-u-zubinom-potoku-zvecanu-i-leposavicu-polozili-zakletvu.html
  105. ^ „РТС :: Политика :: Војска Србије у највишој борбеној готовости – шок-бомбе, сузавац, барикаде на северу КиМ, десетине повређених”. 
  106. ^ „РТС :: Политика :: Вучић издао наредбу да се подигне борбена готовост ВС, наредио хитан покрет Војске у правцу административне линије”. 
  107. ^ „РТС :: Политика :: Вучић издао наредбу да се подигне борбена готовост ВС, наредио хитан покрет Војске у правцу административне линије”. 
  108. ^ „РТС :: Политика :: Кфор насилно разбио протест у Звечану – најмање 50 Срба повређено”. 
  109. ^ rts.rs/vesti/politika/5201251/na-severu-kim-mirno--kfor-oko-zgrade-opstine-u-zvecanu-gradjani-zavrsili-protest-i-najavili-nastavak-za-jutro.html
  110. ^ „3 Kosovo police officers injured during arrest of alleged organizer of Serb protests”. ABC News (на језику: енглески). Приступљено 14. 6. 2023. 
  111. ^ polishnews (13. 6. 2023). „3 Kosovo law enforcement officials injured throughout arrest of alleged organizer of Serb protests”. Polish News (на језику: енглески). Приступљено 14. 6. 2023. 
  112. ^ Bytyci, Fatos; Vasovic, Aleksandar; Vasovic, Aleksandar (14. 6. 2023). „Serbian security forces detain three Kosovo police officers, Kosovo official says”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 14. 6. 2023. 
  113. ^ Isufi, Milica Stojanovic, Xhorxhina Bami, Perparim (14. 6. 2023). „Kosovo, Serbia, Trade Conflicting Accounts Over 'Kidnapped' Police Officers”. Balkan Insight (на језику: енглески). Приступљено 14. 6. 2023. 
  114. ^ Service, RFE/RL's Balkan. „Kurti Says Kosovo Tightened Border Controls After Three Kosovar Police 'Kidnapped'. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). Приступљено 15. 6. 2023. 
  115. ^ Bytyci, Fatos (15. 6. 2023). „Kosovo tightens controls on its border with Serbia, PM Kurti says”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 15. 6. 2023. 
  116. ^ „Serbia releases 3 Kosovo police officers after arrests fueled tensions between Balkan foes”. AP News (на језику: енглески). 2023-06-26. Приступљено 2023-07-13. 
  117. ^ „Serbia Releases 3 Kosovo Police Officers After Arrests Fueled Balkan Tensions”. VOA (на језику: енглески). 2023-06-26. Приступљено 2023-07-13. 
  118. ^ Bytyci, Fatos (2023-06-29). „Kosovo designates two Serb groups as terrorist organisations”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-13. 
  119. ^ Babsek, Jelena (2023-06-30). „Serb List: Kosovo's Kurti labeled non-existent organizations as terrorist”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2023-07-13. 
  120. ^ Service, RFE/RL's Balkan. „U.S. Says Not Consulted Before Kosovo Declared Serbian Groups 'Terrorist'. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-13. 
  121. ^ Evropa, Radio Slobodna (2023-07-06). „EU kaže da jednostrani potezi Kosova ne doprinose smirivanju tenzija”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-07-13. 
  122. ^ „Kosovo to partially withdraw special police officers from northern Serb-majority municipalities”. AP News (на језику: енглески). 2023-07-12. Приступљено 2023-07-13. 
  123. ^ Service, RFE/RL's Balkan. „Kosovo Announces Reduction Of Police Presence In Serb-Majority North, Fresh Elections”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-13. 
  124. ^ „Serbs in north face shortage of food, medical supplies”. B92.net (на језику: енглески). 2011-07-31. Приступљено 2023-08-02. 
  125. ^ „Kosovskoj Mitrovici prijeti HUMANITARNA KATASTROFA: Zalihe lijekova i kiseonika na minimumu”. Mondo Bosna (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-02. 
  126. ^ „ДИЗАЛИ СУ ДРОНОВЕ ЗА СНИМКЕ, СВЕ ЈЕ БИЛО ПРИПРЕМАНО Вучић изнео доказе - "За сат и 20 минита у недељу ујутру окупили 460 специјалаца". NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-09-29. 
  127. ^ Tašković, Marko (2023-09-26). „SVA TROJICA BILI OČEVI, JEDAN OD NJIH PRE SAMO MESEC DANA DOBIO DETE Ovo su ubijeni Srbi u sukobu sa kosovskom policijom u Banjskoj na Kosovu (FOTO)”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-09-29. 
  128. ^ „РТС :: Хроника :: Приштина: Убијена тројица нападача на полицију, шесторица ухапшених; полиција у манастиру Бањска”. www.rts.rs. Приступљено 2023-09-29. 
  129. ^ „РТС :: Политика :: Појачано присуство специјалаца на северу КиМ; Епархија о санирању штете на манастиру: Нисмо вољни да прихватимо мешање Приштине”. www.rts.rs. Приступљено 2023-09-29. 
  130. ^ „РТС :: Политика :: НАТО шаље појачање на КиМ; Акција приштинских специјалаца на Северу; Радоичић поднео оставку на место потпредсдника СЛ”. www.rts.rs. Приступљено 2023-09-29. 
  131. ^ „РТС :: Политика :: Велика Британија шаље још око 200 војника у састав Кфора”. www.rts.rs. Приступљено 2023-10-01. 
  132. ^ „Britanija prenela komandu nad bataljonom na NATO, za podršku KFOR-u - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-09-30. Приступљено 2023-10-01. 
  133. ^ а б в „РТС :: Политика :: НАТО шаље појачање на КиМ; Акција приштинских специјалаца на Северу, ново хапшење Срба; Радоичић поднео оставку на место потпредседника СЛ”. www.rts.rs. Приступљено 2023-10-01. 
  134. ^ Evropa, Radio Slobodna (2023-09-29). „Kosovska policija pretresla i zaplenila Radoičićeve posede”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-10-01. 
  135. ^ Nova.rs (2023-09-29). „Direktor bolnice u Kosovskoj Mitrovici: Policija zaplenila snimke sa nadzornih kamera, pretresali vešeraj i kancelarije”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2023-10-01. 
  136. ^ „РТС :: Политика :: Петронијевић прочитао Радоичићево писмо: Никога, ни Београд, нисам обавестио о доласку у Бањску”. www.rts.rs. Приступљено 2023-09-29. 
  137. ^ „Bela kuća poziva Beograd da prestane sa gomilanjem vojske kod Kosova: "Veličina i obim trupa zabrinjavaju ljude, uključujući i nas" - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-09-29. Приступљено 2023-10-01. 
  138. ^ „Vučić: Vojska Srbije neće ući na Kosovo, povući ćemo snage iz tog područja”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-10-01. 
  139. ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Вучић: Војска неће ући на Косово и Метохију”. СРБИЈА - РТРС. Приступљено 2023-10-01. 
  140. ^ M.S. „Petković: "Priština sama obavila istragu o Banjskoj kako bi sakrila dokaze". Uzv!k - Istina nema cenu (на језику: српски). Приступљено 2024-01-18. 
  141. ^ „Канцеларија за КиМ: Ново произвољно хапшење Срба на Мердару од стране Приштине”. РТГ (на језику: српски). Приступљено 2024-01-18. 
  142. ^ „КФОР: на Косово и Метохију стигло 200 британских и више од 130 румунских војника”. Politika Online. Приступљено 2024-01-18. 
  143. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Каменована школа у Косовској Каменици; Српска листа: Наставак терора над Србима”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2024-01-18. 
  144. ^ „РТС :: Хроника :: Опљачкане две куће у Милошеву у општини Обилић”. www.rts.rs. Приступљено 2024-01-18. 
  145. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Најотворенија претња Србима: Курти најавио распоређивање још 500 полицајаца и 600 војника”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2024-01-18. 
  146. ^ Spalović, Dejan. „Zapaljena srpska trobojka na spomeniku ubijenim i kidnapovanim Srbima”. Politika Online. Приступљено 2024-01-18. 
  147. ^ „На амбуланти у Сувом Долу разбијена стакла и ишчупана метална врата”. Politika Online. Приступљено 2024-01-18. 
  148. ^ Србија, Sputnik (20231219T1006+0100). „Изнад Косовске Митровице освануо знак „УЧК. Sputnik Србија (на језику: rs). Приступљено 2024-01-18.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  149. ^ „KOSOVSKA POLICIJA UPALA U HOTEL I BANJSKI KOMPLEKS "RAJSKA BANJA", ISTERANI RADNICI”. Tv Puls (на језику: енглески). 2023-12-19. Приступљено 2024-01-18. 
  150. ^ Tašković, Marko (2023-12-25). „"RUŠILI JE, A SAD JOJ MENJAJU IDENTITET" Priština pravoslavnu crkvu kod Kosovske Mitrovice proglasila katoličkom”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-18. 
  151. ^ Танјуг. „Влада Србије донела одлуку о слободном кретању свих возила са простора КиМ”. Politika Online. Приступљено 2024-01-18. 
  152. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Stano: Pozdravljamo odluku Beograda o vozilima sa KiM, očekujem od Prištine da odgovori slično”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2024-01-18. 
  153. ^ https://www.kosovo-online.com/vesti/politika/vlada-kosova-usvojila-odluku-o-uklanjanju-nalepnica-za-automobile-sa-srpskim.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  154. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Ponovo obijena crkva Svetih otaca u selu Zupče na Kosovu i Metohiji”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2024-01-18. 
  155. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Централна банка у Приштини: Од првог фебруара евро једина валута на КиМ”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2024-01-18. 
  156. ^ Bytyci, Fatos (2022-12-06). „EU drafts new proposal for Kosovo-Serbia ties - senior EU diplomat”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 1. 2023. г. Приступљено 2023-03-04. 
  157. ^ Ковачевић, Емина (27. 1. 2023). „Poruka EU poslanika: Ako se sporazum ne prihvati, Srbija će biti Iran u Evropi”. n1info.rs. Н1. Приступљено 28. 1. 2023. 
  158. ^ rts.rs/vesti/politika/5125933/aleksandar-vucic-aljbin-kurti-brisel-.html
  159. ^ Savic, Misha; Kuzmanovic, Jasmina (2023-02-27). „Serbia and Kosovo Edge Closer on Deal to Normalize Ties”. Bloomberg News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 3. 2023. г. Приступљено 2023-03-04. 
  160. ^ „Srbija i Kosovo: Vučić posle maratonskog sastanka u Ohridu – "Nekakav dogovor smo postigli, prioritet ZSO". 18. 3. 2023. Приступљено 18. 3. 2023. 
  161. ^ „Live blog: European Council summit”. 23. 3. 2023. 
  162. ^ „Questioning Serbia-Kosovo agreement is futile: EU's Borrell - Serbia - Nuova Europa”. ANSA.it. 23. 3. 2023. 
  163. ^ Fontelles, Josep Borrell [JosepBorrellF] (23. 3. 2023). „At #EUCO, I will brief leaders on - the historic agreement reached to supply 1M rounds of artillery to #Ukraine & boost #EUdefence industry manufacturing capacity - Agreement on the path to normalisation of relations btwn Kosovo & Serbia, which now needs to be swiftly implemented t.co/fQSzbe57mK” (твит) (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 3. 2023. г. Приступљено 28. 3. 2023 — преко Twitter-а. 
  164. ^ Isufi, Milica Stojanovic, Perparim (2023-04-05). „Serbia, Kosovo Discuss Establishing Serb Municipalities Body”. Balkan Insight (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-11. 
  165. ^ Popović, Darko (2023-04-04). „Petkovic: Agreement reached on missing persons declaration”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2023-05-11. 
  166. ^ Bami, Xhorxhina (2023-04-19). „Serbia, Kosovo, Take First Steps To Implement EU Ohrid Deal”. Balkan Insight (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-11. 
  167. ^ EWB (2023-04-21). „Joint committee for monitoring implementation of Serbia-Kosovo agreement formed, headed by Miroslav Lajčak”. European Western Balkans (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-11. 
  168. ^ Istrefi, Kushtrim (2022-08-29). „By opposing Kosovo's Council of Europe bid Serbia undermines its EU agreements”. www.euractiv.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-11. 
  169. ^ „EU deal on Kosovo 'alive' despite Serbian vote”. EUobserver (на језику: енглески). 2023-04-25. Приступљено 2023-05-11. 
  170. ^ „Kosovo takes 'historic step' towards joining Council of Europe”. euronews (на језику: енглески). 2023-04-25. Приступљено 2023-05-11. 
  171. ^ Taylor, Alice (2023-04-25). „Kosovo progresses to next stage of Council of Europe membership”. www.euractiv.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-11. 
  172. ^ Balkanista, The (2023-04-25). „Kosovo passes first stage of Council of Europe accession process”. THE BALKANISTA (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-11. 
  173. ^ „EU deal on Kosovo 'alive' despite Serbian vote”. EUobserver (на језику: енглески). 2023-04-25. Приступљено 2023-05-11. 
  174. ^ Agency, Anadolu (2023-04-25). „Serbia to alter foreign policy after EU Kosovo decision: Vucic”. Daily Sabah (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-11. 
  175. ^ „Serbia outraged by Ukraine's stance on Kosovo's Council of Europe membership”. Yahoo News (на језику: енглески). 25. 4. 2023. Приступљено 2023-05-11. 
  176. ^ Grbić, Tamara Milošević (2023-04-26). „Serbia 'disappointed' with Ukraine, Greece, Slovakia over CoE Kosovo vote”. www.euractiv.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-11. 
  177. ^ „EU deal on Kosovo 'alive' despite Serbian vote”. EUobserver (на језику: енглески). 2023-04-25. Приступљено 2023-05-11. 
  178. ^ Service, RFE/RL's Balkan. „Kosovo, Serbia Agree To Cooperate On Resolving Cases Of Missing Persons From 1998-99 War”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-11. 
  179. ^ „Declaration of President Aleksandar Vučić and Prime Minister Albin Kurti on Missing Persons | EEAS”. www.eeas.europa.eu. Приступљено 2023-05-11. 
  180. ^ „Declaration of President Aleksandar Vučić and Prime Minister Albin Kurti on Missing Persons | EEAS”. www.eeas.europa.eu. Приступљено 2023-05-11. 
  181. ^ „Rama: Kosovo ima dva puta - rat ili Otvoreni Balkan”. Danas (на језику: српски). 2022-08-01. Приступљено 2022-12-12. 
  182. ^ „Ambassador Hill says Kosovo should be in Open Balkan”. N1 (на језику: српски). 2022-09-07. Приступљено 2022-12-12. 
  183. ^ Cvetković, Ljudmila (2022-12-12). „Tenzije na Kosovu ojačale rusko-srpsku sponu”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српски). Приступљено 2022-12-12. 
  184. ^ „Grenel: Konačno rešenje za Kosovo. To nije dobar potez”. B92 (на језику: српски). 2022-08-19. Приступљено 2022-12-12. 
  185. ^ „Šta se zna o francusko-nemačkom predlogu za Kosovo i Srbiju?”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српски). 2022-10-20. Приступљено 2022-12-13. 
  186. ^ „Dodik: Republika Srpska spremna da pomogne Srbima na Kosovu”. Al Jazeera (на језику: бошњачки). 5. 11. 2022. Приступљено 2022-12-12. 
  187. ^ „Milan St. Protić: Srbija u EU, Kosovo u UN, to je jedina slamka spasa za našu zemlju”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 2022-10-26. Архивирано из оригинала 13. 12. 2022. г. Приступљено 2022-12-13. 
  188. ^ Maričić, Slobodan; Miladinović, Aleksandar (8. 11. 2022). „Šta izlazak iz institucija menja u životima kosovskih Srba”. BBC News (на језику: српски). Приступљено 13. 12. 2022. 
  189. ^ Šuka, Anila (15. 11. 2022). „Kleving: Kosovo mora da iznese predlog za srpsku manjinu”. Deutsche Welle (на језику: српски). Приступљено 13. 12. 2022. 
  190. ^ Miljuš, Stefan (11. 12. 2022). „Povratak vojske na Kosovo odbijen pre 20 godina, analitičari kažu - i sad će”. N1 (на језику: српски). Приступљено 13. 12. 2022. 
  191. ^ Ćirić, Sonja (9. 12. 2022). „Boris Tadić: Rezolucija 1244 ne pominje vojsku već osoblje”. Vreme (на језику: српски). Приступљено 13. 12. 2022. 
  192. ^ „Stojanović: Povratak srpske vojske na Kosovo u ovom trenutku nije realan”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 12. 9. 2022. Архивирано из оригинала 13. 12. 2022. г. Приступљено 13. 12. 2022. 
  193. ^ а б Sovrlić, Sanja (2022-12-09). „Srbija razmatra povratak vojske na Kosovo - stručnjaci kažu da je to nerealno”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-12-13. 
  194. ^ „SAD: Kosovo i Srbija da izbjegavaju poteze i izjave koji podstiču napetosti”. Voice of America (на језику: српски). 2022-12-09. Приступљено 2022-12-13. 
  195. ^ sputnikportal.rs/20221215/vucic-veceras-cete-saznati-koje-zemlje-povlace-priznanje-kosova-i-metohije-1147990389.html
  196. ^ sputnikportal.rs/20221216/kfor-budno-prati-situaciju-na-severu-kosova-poziva-na-uzdrzanost-1148087501.html