Википедија

Vankuver

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Vankuver (višeznačna odrednica).

Vankuver (engl. Vancouver, franc. Vancouver), grad je u Kanadi. Nalazi se u pokrajini Britanska Kolumbija [1]i najveći je grad u zapadnom delu zemlje. Prema rezultatima popisa 2011. u gradu je živelo 603.502 stanovnika[2], a grad sa okolinom spada u takozvani Metro Vankuver koji ima 2.116.581 stanovnika.[3]

Vankuver
engl. Vancouver
Panorama Vankuvera
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Kanada
Pokrajina Britanska Kolumbija
Osnovan1867.
Status grada1886.
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2021.662.248
 — gustina5.760,18 st./km2
Aglomeracija2.642.825
Geografske karakteristike
Koordinate49° 15′ 58″ S; 123° 07′ 57″ Z / 49.266111° S; 123.1325° Z / 49.266111; -123.1325
Aps. visina2 m
Površina114,97 km2
Vankuver na karti Kanade
Vankuver
Vankuver
Vankuver na karti Kanade
Ostali podaci
GradonačelnikGregor Robertson
Poštanski brojod V5K do V6Z
Pozivni broj604, 778
Veb-sajt
vancouver.ca

Osnovan je 1867. kada su u oblasti Gastaun podignute prve pilane, koje su ubrzo postale jezgro budućeg naselja. Vankuver je status grada dobio 1886. Produžetak transkontinentalne pruge koji je vodio do grada, bio je završen 1887. s ciljem da se što bolje iskoristi velika prirodna luka Vankuvera[1], koja će uskoro postati važna veza u trgovini između Dalekog istoka i istočnog dela Kanade. Ovo je takođe imalo uticaja na ubrzani razvoj trgovine sa Evropom.[4][5] Vankuverska luka je danas najveća i najprometnija luka u Kanadi, kao i četvrta najveća luka (po tonaži) u Severnoj Americi.[6] Drvna industrija je i dalje glavna privredna delatnost u gradu, dok je turizam, zahvaljujući očuvanoj prirodi u okolini grada, na drugom mestu.[7] Vankuver je treći najveći filmski centar u Severnoj Americi (posle Los Anđelesa i Njujorka) čime je zaslužio nadimak Severni Holivud.[8][9] U gradu je 1986. održana Svetska izložba, a u februaru 2010. Vankuver je, zajedno sa Vislerom, bio domaćin Zimskih olimpijskih igara.

Metro Vankuver
(engl. Metro Vancouver)
Položaj
DržavaKanada
Admin. centarMetro Vankuver
Površina2.882,68 km2
Stanovništvo2016.
 — broj st.2.463.431
 — gustina st.854,56 st./km2
Vremenska zonaUTC+3
Zvanični veb-sajt Izmenite ovo na Vikipodacima

Položaj uredi

Vankuver se nalazi na 49° 16′ N 123° 7′ W / 49.267° S; 123.117° Z / 49.267; -123.117, u pacifičkoj vremenskoj zoni (UTC-8).

U centru grada se nalaze interesantni natpisi na trotoaru, kao svojevrsna turistička atrakcija, sa udaljenjem pojedinih gradova od Vankuvera na sve četiri strane Sveta.

 
 
Rastojanje Vankuvera od nekih gradova u svetu ka istoku i ka zapadu
.
 
 
Rastojanje Vankuvera od nekih gradova u svetu ka severu i ka jugu
.

Geografija uredi

Grad je smešten nasuprot ostrva Vankuver, prirodne zaštite od klimatskih uticaja sa Tihog okeana, a između njega i grada se nalazi moreuz Džordžija. Grad je zapravo smešten na poluostrvu Berard, između istoimenog zaliva na severu i reke Frejzer na jugu. Na severozapadnoj strani poluostrva je Engleski zaliv koji je povezan sa dva kilometra dugom uvalom Fols Krik koja obrazuje još jedno poluostrvo. Na tom poluostrvu je centar grada i Stenlijev park. Grad obuhvata prostor od 114,67 km² ravničarsko-brdovitog terena. Njegova najviša tačka je na 167 m nadmorske visine, na Maloj planini na kojoj je i Park kraljice Elizabete. U okolini Vankuvera ima mnogo planinskih terena pogodnih za zimske sportove.

Sve do 1885. ime Vankuver odnosilo se na ostrvo Vankuver, tako da se često pogrešno misli da se grad nalazi na tom ostrvu. I grad i ostrvo dobili su ime po britanskom kapetanu Džordžu Vankuveru, koji je 1792. otkrio ovu oblast.

U Vankuveru se nalazi Stenlijev park, koji sa površinom od 404,9 ha[10] spada među najveće gradske parkove u Severnoj Americi. Gradskim pejzažom dominiraju Severne priobalne planine, a kad je vreme vedro vidi se snegom pokrivena vulkanska kupa planine Maunt Bejker u američkoj saveznoj državi Vašington na jugu, ostrvo Vankuver sa moreuzom Džordžija na zapadu i jugozapadu i ostrvo Bouen na severozapadu.

Panorama Severnih priobalnih planina i Engleskog zaliva. Levo je Stenlijev park.

Klima uredi

 
Pogled iz Stenlijevog parka na centar Vankuvera

Klima Vankuvera je umerena i po Kepenu se klasifikuje kao okeanska. U letnjim mesecima ima manje kiše, pa su česte suše, naročito u julu i avgustu. U ostalom delu godine mnogo je više padavina, posebno u periodu oktobar-mart.

Prosečna godišnja količina padavina, izmerena na aerodromu Vankuver u obližnjem Ričmondu, iznosi 1.199 mm, ali na široj gradskoj teritoriji ona značajno varira u zavisnosti od topografije i mnogo je viša u centru grada. Zimi su padavine skoro svakodnevne, dok su letnji meseci suvlji i sunčaniji sa umerenim temperaturama kao posledicom uticaja blagih morskih vetrova. Prosečna maksimalna dnevna temperatura iznosi 20 °C u julu i avgustu, dok maksimalna dostiže i 30 °C.[11] Najviša izmerena temperatura zabeležena je 30. jula 2009. i iznosila je 34,4 °C,[12][13] Sneg prosečno pada 11 dana godišnje, dok tokom tri dana padne više od šest centimetara snega.

Vankuver
Klimatogram
J
F
M
A
M
J
J
A
S
O
N
D
 
 
154
 
 
6
1
 
 
123
 
 
8
2
 
 
114
 
 
10
3
 
 
84
 
 
13
5
 
 
68
 
 
17
8
 
 
55
 
 
19
11
 
 
40
 
 
22
13
 
 
39
 
 
22
13
 
 
54
 
 
19
11
 
 
113
 
 
14
7
 
 
181
 
 
9
3
 
 
176
 
 
6
1
Prosečne maks. i min. temperature u °C
Ukupne padavine u mm
Izvor: Aerodrom Vankuver (YVR)

Prosečna količina snežnih padavina je 18,2 cm, ali sneg se na tlu ne zadržava dugo.[14] U širem području Vankuvera kao i u obližnjoj Viktoriji, Nanajmu i Dankanu (sva tri grada se nalaze na ostrvu Vankuver) su najblaže u Kanadi. [15]Dnevna temperatura ispod 0 °C beleži se prosečno 46 dana godišnje, a dva dana godišnje spusti se ispod -10 °C. Temperatura se spušta ispod nule u proseku 2,4 dana godišnje.



Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec
Dnevni maksimum °C 15,3 18,4 19,4 25,0 30,4 30,6 31,9 33,3 29,3 23,7 18,4 14,9
Prosečni dnevni maksimum °C 6,1 8,0 10,1 13,1 16,5 19,2 21,7 21,9 18,7 13,5 9,0 6,2
Prosečni dnevni minimum °C 0,5 1,5 3,1 5,3 8,4 11,2 13,2 13,4 10,5 6,6 3,1 0,8
Dnevni minimum °C
Prosečna količina padavina mm 154 123 114 84 68 55 40 39 54 113 181 176
Prosečna količina snega cm 17 10 3 0 0 0 0 0 0 0 3 16
Broj sunčanih sati h 55 87 132 172 237 242 296 265 189 124 67 54
Podaci [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. decembar 2008) su za Aerodrom Vankuver (YVR), južno od grada Vankuvera

Vegetacija uredi

 
Iako palme nisu česte u Vankuveru, one su pokazatelj umerenije klime u Vankuveru u odnosu na druge delove Kanade.

Prvobitna vegetacija većeg dela današnjeg Vankuvera i okoline sastojala se od gustih četinarskih prašuma i nasumično razbacanih šuma javora i jove, te od velikih močvarnih površina (zbog slabog odvodnjavanja močvara je bilo i na većim nadmorskim visinama).[16][17] Za priobalje Britanske Kolumbije bila je karakteristična četinarska mešavina duglazije, crvenog zapadnog kedra i džinovske tuje. U ovoj oblasti rastu najviši primerci ovih vrsta. Najviših primeraka ima u staroj vankuverskoj šumi u oblasti Gastaun, a takođe i na južnim padinama Fols Krika i Engleskog zaliva oko Jerihonske plaže. Šuma u Stenlijevom parku je posečena u periodu između šezdesetih i osamdesetih godina 19. veka.[18]

Mnoge biljne vrste koje danas rastu u vankuverskoj oblasti donesene su iz drugih delova Amerike i Pacifika. U samom gradu uspevaju različite vrste palmi i drugog egzotičnog drveća poput čileanske araukarije i japanskog javora te razne cvetnice poput magnolije, azaleje i alpske ruže. Neki primerci alpskih ruža su dostigli izuzetne dimenzije, a takođe i druge cvetne vrste koje su bile donesene iz oblasti sa oštrijom klimom kao što su istočna Kanada ili Evropa. Domaći Daglasov javor takođe može narasti do izuzetne visine. U velikom broju gradskih ulica posađene su sakure (japanske trešnje) koje tridesetih godina 20. veka japanska vlada poklonila gradu. Na ulicama se takođe mogu naći i kestenovi, divlji kestenovi i druge vrste ukrasnog drveća.

Fauna uredi

U okolini grada žive vrste koje se retko sreću u drugim krajevima Kanade, poput severne leteće veverice i crvenokrestog velikog detlića. Na području grada nije neobično videti divlje životinje poput kojota, rakuna, crnorepog jelena i američkog tvora (skanka) koje u potrazi za hranom ulaze i u sam grad. Veverice i rakuni u Stenlijevom parku često traže hranu od ljudi. U Vankuveru se provodi program za poboljšanje uslova života čaplji i orlova, koji nastanjuju Stenlijev park.

Istorija uredi

Arheološki nalazi su pokazali da domorodački narodi oblast Vankuvera, nastanjuju već 8—10 hiljada godina.[19] Grad se nalazi na tradicionalnim teritorijama plemena Skvamiš, Slej-Vatut i Maskvijam iz obalske sališke grupe.[20] Ostaci domorodačkih naselja nalaze se u raznim delovima Vankuvera poput Stenlijevog parka, Fols Krika, Kitsilana, Pojnt Greja i oblasti oko ušća reke Frejzer.[19]

 
Gastaun, istorijski deo Vankuvera

Istraživanje područja uredi

Španski kapetan Hose Marija Narvaez je bio prvi Evropljanin za koga se zna da je (1791) istražio Džordžijski moreuz, iako neki istoričari veruju da je Frensis Drejk bio prvi Evropljanin koji je plovio ovuda.[21] Godine 1791. britanski kapetan Džordž Vankuver pridružio se španskoj ekspediciji koja je uspostavila bazu u tesnacu Nutka na ostrvu Vankuver pa je imao priliku da nastavi sa istraživanjem moreuza Džordžije ali i moreuza Pjudžet u današnjoj oblasti Sijetla u SAD. Sajmon Frejzer je bio prvi Evropljanin koji se 1808. spustio niz reku koja je kasnije nazvana po njemu. Izuzev doba „Zlatne groznice“ (od 1858. do 1859), teritorije Berarda i Engleskog zaliva su sve do kraja 60-ih godina 19. veka bile vrlo retko nastanjene.

Zlatna groznica i osnivanje grada uredi

Zlato pronađeno 1858. u kanjonu reke Frejzer privuklo je na obale reke više od 25.000 ljudi, uglavnom iz Kalifornije. Većina njih je zaobišla mesto na kojem će nastati Vankuver[22][23][24] Prva evropska naseobina u Vankuveru, tačnije na reci Frejzer oko mosta Ouk, bila je Maklirijeva farma koja je osnovana oko 1862. Začetak vankuverske drvne industrije bila je pilana osnovana u Mudivilu (danas grad Severni Vankuver) 1863. Kapetan Edvard Stamp ubrzo je izgradio nekoliko pilana na južnoj obali zaliva. Stamp, koji je pokrenuo seču drveća u oblasti Port Albernija, prvo je pokušao da otvori pilanu u Brokton Pointu, ali je zbog snažnih vodenih struja i grebena bio prisiljen da posao preseli na početak današnje ulice Gor. Ova pilana, poznata i kao Hejstingsova pilana, postala je jezgro budućeg Vankuvera. Značaj pilane je znatno opao dolaskom Kanadske pacifičke železnice 1880, iako je pilana ostala važan deo lokalne ekonomije sve do zatvaranja 1920.[25]

 
mini

Naselje koje će se kasnije nazvati Gastaun brzo je izraslo oko improvizovane prvobitne krčme koju je osnovao Gas Džek Dajton 1867. u blizini Hejstingsove pilane.[26][27]

Kanadska pacifička železnica i razvoj grada uredi

Kolonijalne vlasti su 1870. analizirale naselje i dale mu status gradića, kome su promenili ime u Granvil, po tadašnjem britanskom državnom sekretaru za kolonije, lordu Granvilu. Ovo mesto, sa svojom prirodnom lukom, je na kraju izabrano kao završni terminal Kanadske pacifičke železnice, na razočarenje Port Mudija, Nju Vestminstera i Viktorije, koji su tražili da oni budu krajnja stanica. Pruga je bila podsticaj za Britansku Kolumbiju da se pridruži Kanadskoj konfederaciji 1871. godine, ali su Pacifički skandal i rasprave zbog korišćenja kineske radne snage odložili izgradnju sve do 1880-ih.[28]

 
Ilustracija Vankuvera iz 1898.

Grad Vankuver je zvanično osnovan 6. aprila 1886, iste godine kada je prva transkontinentalna pruga stigla do grada. Predsednik kanadske pacifičke železnice Vilijam van Horn je došao u Port Mudi da uspostavi terminal KPŽ na nagovor Henrija Džona Kambija i dao je gradu sadašnje ime po Džordžu Vankuveru.[26]

Veliki požar i brzi rast uredi

Veliki požar koji je izbio 13. juna 1886. uništio je ceo grad, a iste godine je osnovana Vankuverska vatrogasna služba i grad je brzo obnovljen.[25] Broj stanovnika Vankuvera je rastao od oko 1000 stanovnika 1881. do 20.000 na kraju veka i 100.000 1911. godine.[29]

 
Prva lokomotiva koja je došla u Vankuver.

Vankuverski trgovci su snabdevali tragače za zlatom tokom Klondajške zlatne groznice 1898. godine.[22] Jedan od ovih trgovaca, Čarls Vudvard, je osnovao prvu prodavnicu u današnjim ulicama Džordžija i Glavnoj (engl. Main Street) 1892. godine, koja će sa Spenserovom i Hadson bej trgovinom, decenijama činiti jezgro gradske trgovačke zone.[30]

Privredom starog Vankuvera su dominirale velike kompanije poput Kanadske pacifičke železnice, koja je obezbeđivala kapital za brzi razvoj novog grada. Iako se industrija razvijala, prirodni resursi su postali osnov privrede Vankuvera. Ovaj sektor se u početku oslanjao na drvnu industriju, a kasnije na izvoz kroz luku, dok je komercijalni saobraćaj činio najveći privredni sektor do 1930-ih.[31]

Radnički i drugi pokreti uredi

Dominaciju velikih kompanija u privredi grada pratio je često veoma borben radnički pokret. Prvi veliki štrajk desio se 1903. godine, kada su radnici železnice štrajkovali zbog toga što Kanadska pacifička železnica nije htela da prizna sindikat. Vođu štrajkača Frenka Rodžersa ubilo je obezbeđenje KPŽ-a dok je stražario na dokovima, čime je postao prva žrtva pokreta u Britanskoj Kolumbiji.[32] Porast nezadovoljstva među industrijskim radnicima širom pokrajine doveo je do prvog generalnog štrajka u Kanadi 1918. godine u kamberlendskim rudnicima uglja, na ostrvu Vankuver.[33] Nakon zatišja tokom dvadesetih godina 20. veka, talas štrajkova je kulminirao 1935. godine kada su nezaposleni došli u grad da protestuju protiv uslova u kampovima pomoći, kojima je upravljala vojska u udaljenim oblastima širom pokrajine.[34][35] Nakon dva napeta meseca sa svakodnevnim protestima, štrajkači iz kampova su odlučili da svoje žalbe predstave saveznoj vladi u Otavi,[36] ali su njihovi protesti ugušeni na silu. Radnici su uhapšeni kod Mišena i zadržani su u radnim kampovima do kraja Velike depresije.[37]

 
Izgled Vankuvera u poslednjoj deceniji 19. veka

Drugi društveni pokreti, kao što su feminizam prvog talasa, reforme morala i pokret umerenosti takođe su imali važnu ulogu u razvoju Vankuvera. Meri Elen Smit, vankuverska sufražetkinja i pristalica zabrane točenja alkohola, 1918. godine postala je prva žena poslanik u pokrajinskoj skupštini Kanade.[38] Zabrana točenja alkohola počela je tokom Prvog svetskog rata i trajala je do 1921. godine, kada je pokrajinska vlada uvela kontrolu nad prodajom alkohola, koja je i dalje na snazi.[39] Prvi kanadski zakon o zabrani droga donesen je nakon istraživanja saveznog ministra rada i budućeg premijera Kanade Vilijama Liona Makenzija Kinga. King je poslat da istraži navode o šteti nastaloj tokom nemira koji su izbili kada je Društvo za isključivanje Azijata povelo rulju kroz kinesku i japansku četvrt. Dvojica oštećenih bili su proizvođači opijuma, i nakon dalje istrage, King je otkrio da su bele žene posećivale mesta na kojima se prodavao i pušio opijum u istoj meri kao i Kinezi. Savezni zakon koji je zabranio proizvodnju, prodaju i uvoz opijuma za nemedicinske svrhe ubrzo je usvojen na osnovu ovih zaključaka.[40]

Spajanje Vankuvera sa Point Grejom i Južnim Vankuverom dalo je gradu konačne granice, ubrzo nakon što je postao treća najveća metropola u državi. Do 1. januara 1929. godine stanovništvo uvećanog Vankuvera iznosilo je 228.193 stanovnika, a sam grad se prostirao preko celog poluostrvo između tesnaca Burard i reke Frejzer.[41]

Drugi svetski rat uredi

Izbijanje Drugog svetskog rata pomoglo je ovoj regiji da se brže oporavi. Brodogradilište je proizvodilo korvete i minolovce za Kanadsku kraljevsku mornaricu, a Boingova fabrika, u obližnjem Ričmondu, proizvodila je delove za bombardere B-29. Nekoliko meseci posle napada na Perl Harbor 1942, kanadska vlada je počela da smatra Kanađane japanskog porekla pretnjom nacionalnoj bezbednosti. Njihova imovina je oduzeta, a oni su internirani u logore, u unutrašnjosti države. Vlada Kanade se 1988. godine zvanično izvinila i ponudila nadoknadu.[42]

Izgradnja znamenitosti uredi

U decembru 1953. televizija CBUT je prva počela da emituje televizijski program u zapadnoj Kanadi. Kako bi se poboljšao saobraćaj u gradu podignuto je nekoliko mostova. Pre rata su podignuti Drugi tesnački most (1925) i most Lajons gejt (1938) na severnoj obali tesnaca Burard. Most Oak strit preko reke Frejzer do Ričmonda podignut je 1957, a 1960. Memorijalni metalski drugi tesnački most ili Burard most, preko tesnaca Burard.

Pored Univerziteta Britanske Kolumbije osnovanog 1908. godine u susednom Bernabiju, osnovana su dva nova univerziteta, koji sada imaju odeljenja i u Vankuveru; prvi je bio Tehnološki institut Britanske Kolumbije osnovan 1960. a sledio ga je Univerzitet Sajmon Frejzer 1965. godine. Stanovnici kineskog naselja iz okruga Stratkona su se krajem 1960-ih pobunili zbog predloženog rušenja tog naselja, kroz koje je bio planiran prolazak auto-puta. Protesti su urodili revizijom plana saobraćaja i 1980. godine je donesena odluka o zabrani gradnje auto-puta u gradu. Zbog stalnog rasta saobraćaja ka i od aerodroma Vankuver na Si Ajlandu, preko reke Frejzer je podignut još jedan most - Most Artura Lejnga, koji je otvoren 1976. godine.

Nagli razvoj grada uredi

 
Svetska izložba 1986. godine

Kada je Vankuver izabran za domaćina Svetske izložbe 1986. godine, počeo je nagli razvoj grada, koji, uz nekoliko prekida, traje i danas. Prvi pokriveni stadion u Kanadi, Bi-Si Plejs, otvoren je 1983, a u januaru 1986. je puštena u rad nadzemna želenica Skajtrejn, koja povezuje Vankuver sa njegovim predgrađima. Druge značajne građevine koje su podignute zbog svetske izložbe 1986. i od tada dominiraju gradskim pejzažom su: muzej Naučni svet u Telusovom svetu nauke, Kanada plejs i koncertna dvorana Trg nacija. Svetska izložba je trajala od maja do oktobra 1986, a posetilo ju je više od 20 miliona posetilaca. Izložbeni prostor se nalazio na severnoj obali Fols Krika, na mestu na kome je prethodno bila ogromna industrijska zona. Posle izložbe, taj prostor je prodat hongkoškom biznismenu Li Kašingu. On je preobrazio Fols Krik u gusto naseljenu i atraktivnu stambenu zonu na obodu centra grada. Još 1970-ih poluostrvo Granvil Ajland je iz industrijske zone pretvoreno u trgovačku i kulturnu zonu.

Olimpijske igre uredi

Glavni članak: Zimske olimpijske igre 2010.

Kanadski olimpijski komitet je 1998. godine podneo kandidaturu za organizovanje Zimskih olimpijskih igara 2010. U konkurenciji Kvebeka i Kalgarija, Vankuver je osvojio najviše glasova, kako bi bio kanadski kandidat za domaćina Igara. Na pravno neobavezujućem referendumu 22. februara 2002. 63,9% izašlih glasača je dalo svoj glas za podnošenje kandidature.[43]Vankuver je dobio organizaciju Igara na sednici MOK 2. jula 2003. godine u Pragu, pobedivši austrijski Salcburg i južnokorejski Pjongčang.

Stanovništvo uredi

Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2011. u gradu je živelo 603.502 stanovnika, što je za 4,4% više u odnosu na popis iz 2006. kada je registrovano 578.041 žitelja.[2]

Demografija
2006.2011.2016.2021.
578.041[2]603.502[2]631.486662.248

Vankuver se naziva gradom kvartova, pošto je svaki kvart drugačiji po svom karakteru i etničkom sastavu.[44] Stanovnici engleskog, škotskog i irskog porekla su tokom istorije činili najveće etničke grupe u gradu,[45] a elementi britanskog društva i kulture su vidljivi u nekim delovima grada, posebno u Južnom Granvilu i Kreisdejlu. Nemci su sledeća najveća evropska etnička grupa koja se naselila u gradu i bili su predvodnici u društvenim i privrednim aktivnostima grada sve do pojave antinemačkog raspoloženja izbijanjem Prvog svetskog rata 1914.[5] Kinezi su najbrojnija azijatska etnička grupa, koja u Vankuveru ima razne zajednice koje se služe brojnim dijalektima kineskog jezika, među kojima su kantonski i mandarinski.[25][46] Kvartovi sa različitim etničkim trgovinskim zonama su Pandžab market, Mala Italija, Grčka četvrt i bivša Japanska četvrt.

 
Parada povodom proslave Kineske nove godine 2007.

Priliv imigranata iz Hongkonga tokom osamdesetih godina 20. veka koji su se iselili zbog konačnog prelaska grada u posed Narodne Republike Kine, uz povećan broj imigranata iz kontinentalne Kine i sa Tajvana, je stvorio jednu od najvećih koncentracija Kineza u Severnoj Americi.[47] Ovo doseljavanje azijatskih imigranata je nastavilo tradiciju doseljavanja stanovništva iz celog sveta, čime je Vankuver postao drugo najpopularnije odredište za imigrante u Kanadi (posle Toronta).[48] Druge značajne azijatske etničke grupe u Vankuveru su Indijci, Vijetnamci, Filipinci, Indonežani, Korejci, Kambodžanci i Japanci. Uprkos porastu imigracije iz Latinske Amerike u Vankuver tokom osamdesetih i devedesetih godina 20. veka, njen ukupan udeo je relativno nizak, što se može reći i za imigrante iz Afrike (3,6% odnosno 3,3% ukupnog doseljeničkog stanovništva)[49]

Pre doseljavanja imigranata iz Hongkonga tokom devedesetih godina 20. veka, najveće nebritanske etničke grupe su bili Irci i Nemci, zatim Norvežani, Šveđani, Italijani, Ukrajinci i Kinezi. Od polovine pedesetih do osamdesetih godina 20. veka, mnogi Portugalci su došli u Vankuver, pa sada Vankuver ima treću najveću populaciju Portugalaca u Kanadi, posle Toronta i Montreala. Stanovnici poreklom iz istočne Evrope (Jugosloveni, Rusi, Česi, Poljaci i Mađari) počeli su da se doseljavaju posle Drugog svetskog rata.[5] Grčka imigracija se uvećala krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka za vreme diktature vojne hunte u Grčkoj, a većina se naselila u oblasti Kitsilano. U gradu postoji i srpska zajednica, koja ima i svoj kulturni centar.

U gradu i široj okolini živi značajan broj domorodačkog stanovništva, pa Vankuver ima najveću domorodačku zajednicu u pokrajini.[50]

Rast broja stanovnika (bivše opštine Point Grej i Južni Vankuver nisu obuhvaćene popisima pre 1931.)[51]
Godina 1891. 1901. 1911. 1921. 1931. 1941. 1951. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2006.
Vankuver 13.709 26.133 100.401 117.217 246.593 275.353 344.833 384.522 426.256 414.281 471.644 545.671 578.041
Šira okolina 21.887 42.926 164.020 232.597 347.709 393.898 562.462 790.741 1.028.334 1.169.831 1.602.590 1.986.965 2.116.581

Religija uredi

 
Katedrala crkve Hristove u Vankuveru.

U Vankuveru ne postoji dominantna religija. Najveći deo stanovništva, 19,0%, se na popisu 2001. godine izjasnio kao rimokatolici. Ovo je prvenstvo rezultat imigracije iz katoličkih zemalja, poput Italije, kao i zbog činjenice da su katolički misionari došli prvi među Prve narode. Raznim protestantskim denominacijama (uglavnom anglikancima) pripada 17,4%, pravoslavci čine 1,7% stanovništva, usled velikog broja grčkih i ukrajinskih doseljenika, dok se 4,4% stanovništva izjasnilo kao vernici ostalih hrišćanskih zajednica. Sledbenici budizma (uglavnom kineskog porekla) čine 6,9%. Sa Indijskog potkontinenta su sledbenici hinduizma (2,8%) i sikizma 1,4%. Vernici judaizma čine 1,8% stanovništva, islama 1,7%, a pripadnici ostalih religija čine 0,8% stanovništva. Da ne pripada ni jednoj verskoj grupi, izjasnilo se 42,2% stanovništva.

U odnosu na druge gradove na severnoameričkom kontinentu, Vankuver, kao i ostatak pokrajine Britanske Kolumbije, ima mali broj redovnih vernika. Ovaj broj je 1946. godine iznosio 67%, a tokom sledećih decenija beležen je pad na samo 20%, prema popisu 2001. godine.

Vankuverska nadbiskupija je 1908. nastala iz Njuvestminsterske biskupije. Ona obuhvata jugozapadni deo pokrajine Britanske Kolumbije, bez ostrva Vankuver. Sedište nadbiskupije je Katedrala svete krune sagrađena 1899/1900. godine. Ukrajinska grkokatolička crkva u gradu je pod jurisdikcijom Vinipeške mitropolije.

Anglikanska dijeceza je 1929. godine premestila svoje sedište iz Nju Vestminstera u vankuversku Katedralu crkve Hristove, sagrađenu 1894/95. godine. Saborna crkva Svete Trojice je jedna od crkava Ukrajinske pravoslavne crkve u Kanadi i jedna od dve saborne crkve Eparhije edmontonske i zapadnokanadske.

Najčešći pravac budizma koji se pojavio dolaskom azijskih imigranata je budizam čiste zemlje. Najvažniji hram budizma u ovom regionu je Međunarodni budistički hram u blizini Ričmonda. Jevrejska zajednica u Vankuveru, čije se prisustvo može pratiti unazad do vremena osnivanja grada, sada je treća po veličini u Kanadi. Većina njenih članova su sledbenici konzervativnog judaizma, zatim reformatorskog judaizma i ortodoksnog judaizma. Početkom 20. veka u gradu su se doseljavali siki, hindusi i muslimani, koji su dolazili iz tadašnje Britanske Indije.

Politika i lokalna samouprava uredi

 
Gregor Robertson, sadašnji gradonačelnik Vankuvera

U Zakonodavnoj skupštini Britanske Kolumbije, Vankuver predstavljaju 11 poslanika, među kojima je i Gordon Kembel, sadašnji premijer. Trenutno 6 mesta drži Liberalna partija, a 5 Nova demokratska partija.[52]

U Parlamentu Kanade Vankuver ima 5 poslanika. Na saveznim izborima 2008. godine Liberalna partija Kanade osvojila je 3 mandata, a Nova demokratska partija 2.[53]

 
Gradska kuća Vankuvera sa oznakama Zimskih olimpijskih igara 2010.

Za razliku od ostalih opština Britanske Kolumbije, Vankuver je status opštine dobio Vankuverskom poveljom.[traži se izvor] Ovaj zakon, usvojen 1953, je zamenio Akt o uvođenju samouprave Vankuvera iz 1921. i pruža gradu veća i brojnija ovlašćenja od drugih opština koje deluju pod Zakonom o opštinama Britanske Kolumbije.

Gradskom vladom je od Drugog svetskog rata dominiralo Nestranačko udruženje (NPA), stranka desnog centra, mada uz značajne periode vladavina stranaka levog centra.[25] NPA se podelila oko pitanja droga 2002. godine, što je značajno doprinelo ubedljivoj pobedi Koalicije naprednih glasača na politici minimalizacije štete. Posledica toga je da je u gradu osnovano prvo mesto za bezbedno ubrizgavanje injekcija za potrebe značajnog broja gradskih intravenskih heroinskih zavisnika.

Vankuverom upravlja desetočlano Gradsko veće, devetočlani školski odbor i sedmočlani odbor za parkove, koji su svi izabrani na trogodišnji mandat kroz većinski sistem. Tokom istorije, bogatiji zapadni kraj Vankuvera je glasao za konzervativce ili liberale, dok je istočni deo grada glasao za levičarske partije.[54]

Iako je grad politički podeljen, često je postizan konsenzus oko brojnih važnih pitanja. Zaštita gradskih parkova, fokus na razvoj gradskog metroa umesto na sistem auto-puteva, pristup minimalizaciji štete kod nelegalne upotrebe droga i davanje prioriteta razvoju opštine, su primeri politika koje imaju široku podršku partija u Vankuveru.

Administrativna podela uredi

Vankuver je podeljen u 23 gradska okruga

Privreda uredi

 
Teretni brod u Engleskom zalivu

Zahvaljujući svom položaju na Pacifičkom obruču i činjenici da je zapadni kraj Transkanadskog auto-puta i pruge, Vankuver je jedan od najvećih industrijskih centara u državi.[55] Luka Vankuvera, najveća i najprometnija u Kanadi, trguje na godišnjem nivou sa robom u vrednosti više od 75 milijardi kanadskih dolara, u razmeni sa preko 130 država. Delatnosti luke stvaraju više od 10,5 milijardi dolara bruto domaćeg proizvoda i 22 milijarde dolara autputa.[56]

Drugi stub privrede je šumarstvo i rudarska industrija. Vankuver je sedište kompanija za seču drveća i vađenje ruda kao što su „Kanfor“ i „Vest Frejzer timber“ (drugi i treći po veličini proizvođač drveta u svetu), kao i mnogobrojnih rudarskih kompanija, uključujući „Tek Kominko“ i „Goldkorp“. Vankuverska berza (sada deo berze u Torontu), je među najvažnijim tržištima za ulaganje kapitala na svetu za mala i srednja rudarska preduzeća. Pored toga ima brojne ogranke nacionalnih i međunarodnih banaka, kao i uslužnih preduzeća.

Tokom poslednjih par godina, grad je postao izuzetno važan centar razvoja softvera, biotehnologije i filmske industrije.[57]

Vankuver je jedan od najskupljih gradova za život, sa cenama stanovanja koje su najviše u Kanadi. Počevši od 1990-ih, finansirana je izgradnja visokih kondominiuma u centru grada, delom od priliva kapitala od imigranata iz Hongkonga, koji su otišli iz njega zbog predaje grada Kini. Takav razvoj je skoncentrisan u okruzima Jejltaun i Koal Harbor i duž mnogih stanica nadzemne železnice istočno od centra grada.[57] Izbor grada za domaćina Zimskih olimpijskih igara 2010, je takođe imao veliki uticaj na ekonomski razvoj. Još jedan značajan međunarodni događaj se održao u gradu - Svetska izložba 1986., koja je imala više od 20 miliona posetilaca i kanadskoj privredi donela 3,7 milijardi dolara. Neke od gradskih znamenitosti kao što su sistem nadzemne železnice i Kanada Plejs, su izgrađeni kao deo te izložbe[traži se izvor]

Saobraćaj uredi

 
Vankuverska nadzemna železnica sa centrom Vankuvera u pozadini.

Sistem tramvaja u Vankuveru je pušten u rad 28. juna 1890. godine i išao je od (prvog) mosta Granvil strit do Vestminsterske avenije (današnje Glavne ulice i Kraljevskog puta). Manje od godinu dana kasnije, Vestminsterska i vankuverska tramvajska kompanija je pustila u rad prvu kanadsku međugradsku liniju između ova dva grada i dalje do grada Čilivak, uz drugu liniju železnice ka ostrvu Lulu od mosta Granvil strit do Stivstona preko Kerisdejla, koja je podsticala razvoj stambenih zona izvan centralnog jezgra.[58] Električna železnica Britanske Kolumbije je vodila gradski i međugradski železnički sistem sve do 1958, kada su njene poslednje tramvajske šine demontirane u korist trolejbusa i autobusa. Vankuver je po broju trolejbusa drugi grad u Severnoj Americi, posle San Franciska.

Gradska veća su tokom 1970-ih i 1980-ih zabranjivala izgradnju auto-puteva u dugoročnim planovima razvoja grada.[59] Stoga je jedini auto-put u blizini teritorije grada Auto-put 1, koji prolazi kroz severoistočni deo grada. Dok je broj automobila u Vankuveru polako rastao sa rastom populacije, procenat vlasnika automobila i prosečna udaljenost kojom oni svakodnevno putuju su pali od početka 1990-ih.[60] Vankuver je jedini veći grad Kanade sa ovakvim trendom. Zbog činjenice da se vreme putovanja po jednom vozilu povećalo za trećinu i sve većih saobraćajnih gužvi, stanovnici Vankuvera teže da žive u oblastima blizu svojih interesa ili da koristite energetski efikasnija sredstva putovanja, kao što su javni prevoz i bicikli. Ovo je delom rezultat plana gradskih vlasti za rešenje problema saobraćaja i vođenja kampanje za zaštitu životne sredine. Politika upravljanja zahtevima saobraćaja je uvela ograničenja vozačima, čime im je otežala i poskupela vožnju, istovremeno uvodeći više pogodnosti za nevozače.

 
Linije železničkog saobraćaja u Vankuveru.
  Ekspo linija
  Železnica
  Kanadska linija
  Milenijum linija

Preduzeće Translink je zaduženo za puteve i javni prevoz u široj oblasti Vankuvera. Ono pruža autobuski prevoz, prevoz trajektima za pešake i bicikliste, prevoz nadzemnom železnicom i ekspresni železnički saobraćaj duž Zapadne obale. Vankuverski sistem nadzemne železnice trenutno saobraća na tri linije: Milenijum, Ekspo i Kanadskoj. Nedavno otvorena Kanadska linija povezuje aerodrom Vankuver i obližnje prigradsko naselje Ričmond sa već postojećim linijama. Planira se izgradnja Evergrin linije do 2014. godine koja će povezivati gradiće Kokvitlam i Port Mudi na postojeće linije.

Takođe postoje planovi za produžetak Milenijum linije na zapad, do Univerziteta Britanske Kolumbije u obliku metroa ispod Brodveja i povećavanja kapaciteta i produžetka Ekspo linije. Nekoliko puteva će biti dovršeno u narednih nekoliko godina, uključujući zamenu za most Port Man, kao deo programa pokrajinske vlade.

 
Međunarodni aerodrom Vankuver

Međugradski železnički putnički saobraćaj kreće iz Pacifičke centralne stanice. Mali putnički trajekti koji polaze iz Fols Krika pružaju prevoz do poluostrva Grenvil Ajlanda, centra Vankuvera i Kitsilana. Vankuver ima razgranatu mrežu biciklističkih staza širom grada, zbog čega je prevoz biciklom vid saobraćaja sa najvećim rastom.[61]

Vankuver opslužuje Međunarodni aerodrom koji se nalazi na Si Ajlandu u Ričmondu, u neposrednoj blizini grada, južno od njega. On je drugi najprometniji aerodrom u Kanadi,[62] i drugi najveći izlaz na zapadnoj obali Severne Amerike za međunarodni putnički saobraćaj.[traži se izvor]

Kompanije za prevoz helikopterima i hidroavionima saobraćaju sa vankuverskog aerodroma i iz luke. Grad takođe opslužuju dva terminala za prevoz trajektima, jedan u severozapadnom delu grada, u Horsšu Beju, a drugi u južnom delu, u Tevasenu (u opštini Delta).[63]

Arhitektura uredi

Vankuver je 2006. godine sa gustinom od 5.335 stanovnika po km² imao visoku gustinu stanovništva, poput drugih severnoameričkih gradova. Urbanističko planiranje Vankuvera odlikuju visoke stambene i zgrade mešovite namene u gradskom centru, kao alternativa suburbanim predgrađima.[64]

Ovaj pristup potiče sa kraja 1950-ih, kada su gradski planeri počeli da ohrabruju gradnju visokih stambenih zgrada u vankuverskom Vest Endu,[65] koje su morale da ispune stroge uslove u pogledu odstojanja i otvorenih površina kako bi se zaštitio vidik i očuvale gradske površine. Uspeh ovih gusto naseljenih, ali i za život pogodnih naselja je početkom 1980-ih doveo do novog razvoja gradskih industrijskih zona kao što su Severni Fols Krik i Koal Harbor. Rezultat toga je gusto naseljeno gradsko jezgro.

Panorama Vankuvera.
 
Marin Bilding

Značajne zgrade u gradu su Katedrala crkve Hristove, hotel Vankuver i Vankuverska galerija umetnosti. Postoji nekoliko zgrada moderne arhitekture, među kojima su Harbor centar, Vankuverska palata pravde i obližnji Robsonov trg (po projektu Artura Eriksona) i Vankuverska javna biblioteka (po projektu Mošea Safdija), koja podseća na rimski Koloseum.

Prvobitna zgrada kompanije za distribuciju električne energije Bi-Si Hidro u ulicama Nelson i Burard je modernistička višespratnica, a sada je pretvorena u stambenu zgradu. Takođe je značajan „betonski vafel“ zgrade Makmilan Bledel na severoistočnom kraju raskrsnice ulica Džordžija i Terlou. Čuveni dodatak gradskom pejzažu je Kanada Plejs, zgrada koja posdseća na zategnute šatore, u kojoj je bio smešten kanadski paviljon na Svetskoj izložbi 1986, a u njemu se nalaze kongresna dvorana, terminal za kruzere (krstareće brodove) i hotel Pan-Pacifik. Dve moderne zgrade koje definišu južni deo gradskog pejzaža su gradska kuća i Stoletni paviljon vankuverske bolnice.

Skup zgrada u Edvardijanskom stilu u starom gradskom jezgru, su bile svojevremeno najviše zgrade u Britanskoj imperiji. One su redom: Karter-Koton Bilding (bivši dom vankuverskih novina Provins), Dominion Bilding (1907) i San Tauer (1911). Prve dve zgrade su u ulicama Kambi i Hejstings, a druga u ulicama Bjuti i Pender. Još jedna značajna edvardijanska zgrada u gradu je zgrada Vankuverske galerije umetnosti, koju je dizajnirao Fransis Ratenberi, a koji je takođe projektovao pokrajinsku skupštinu i hotel Vankuver, koji je srušen posle Drugog svetskog rata zbog izgradnje novog hotela Vankuver, jedan blok dalje.[66]

San Tauer je tokom dvadesetih godina 20. veka konačno na mestu najviše zgrade u Imperiji smenila Marin Bilding u stilu art dekoa.[67] Inspirisana Krajslerovom zgradom u Njujorku, Marin Bilding je poznata po doteranoj fasadi od keramičkih pločica, kao i mesinganim vratima i liftovima, što je čini omiljenom lokacijom za snimanje filmova.[traži se izvor] Najviša zgrada u Vankuveru je Living Šangrila visoka 201 m, odnosno 62 sprata.[traži se izvor] Druga najviša zgrada u Vankuveru Van Vol Senter je visok 150 m i 48 spratova, koji u stopu prati Šo Tauer sa 149 m.[68]

Kultura uredi

Pozorišta i film uredi

 
Teatar Vog u ulici Granvil

Poznata pozorišta u Vankuveru su „Arts klab tiater kompani“ i „Vankuver tiater sport lig“ na Grenvil ostrvu, „Vankuver plejhaus tiater kompani“ i „Bard on Bič“. Manja pozorišta su „Tačstoun“, „Studio 58“, „Karusel“ i „Junajted plejers of Vankuver“. „Pozorište pod zvezdama“ leti izvodi predstave u Stenlijevom parku. U Vankuveru se svake godine održava Alternativni festival.

Međunarodni filmski festival u Vankuveru se održava tokom dve nedelje u septembru i na njemu se prikaže oko 350 filmova, čime spada u najveće filmske festivale u Severnoj Americi.

Muzeji uredi

 
Vankuverska umetnička galerija

U okrugu Kitsilano se nalaze Vankuverski pomorski muzej i Svemirski centar H. R. Makmilan. Muzej antropologije Univerziteta Britanske Kolumbije je vodeći muzej kulture Prvih naroda sa severozapadne obale Tihog okeana, dok je Vankuverski muzej najveći gradski muzej u Kanadi. Svet nauke je interaktivniji muzej. Grad takođe ima raznovrsnu kolekciju umetničkih dela izloženih u javnosti.

Vankuverska umetnička galerija ima stalnu postavku od skoro 10.000 umetničkih predmeta vrednih više od 100 miliona američkih dolara. U ovom muzeju, takođe se nalaze i radovi Emili Kar.[69]

Mediji uredi

Vankuver je veliki centar za snimanje filmova i televizijskog programa, zbog čega je stekao nadimak Severni Holivud. U gradu se snimaju filmovi već skoro jedan vek, a sve je počelo sa Edison manufakturing kompani.[70] Filmska komisija Britanske Kolumbije je 2008. izvestila da je 260 filmova snimljeno u Vankuveru, po čemu je on najveći filmski centar Severne Amerike posle Los Anđelesa i Njujorka, i drugi posle Los Anđelesa u proizvodnji televizijskog programa.[71]

U gradu se dostavlja veliki broj lokalnih, nacionalnih i međunarodnih novina. Dve najtiražnije dnevne novine na engleskom jeziku su Vankuver San i Provins. U gradu se takođe prodaju dve novine koje se prodaju po celoj Kanadi: Glob end mejl i Nešenal post. Druge dnevne novine su 24H (lokalne besplatne dnevne novine), vankuversko izdanje nacionalnih besplatnih dnevnih novina Metro, Vankuver kurir koji se štampa dva puta nedeljeno, i nezavisne novine Džordžija strejt. Tri kineska dnevnika su Mig Pao, Sing Tao dejli i Vorld džurnal. Postoji veliki broj drugih lokalnih i međunarodnih novina koji se prodaju među drugim etničkim grupama.

Neke od gradskih televizijskih stanica su CBC, Citytv, CTV i Global BC. OMNI British Columbia emituje dnevne emisije na kantonskom, mandarinskom, pandžabiju i korejskom jeziku, kao i nedeljeni program na tagalogu i program namenjen drugim kulturama. Ferčajld grupa takođe ima dve televizijske stanice: Ferčajld TV i Talenvižen, koje služe zajednicama na kantonskom i mandarinskom jeziku.

Radio-stanice koje emituju vesti su CBC Radio One, CKNW i News 1130. Frankofonu zajednicu u gradu opslužuje CBUFT odsek Radio-televizije Kanade, CBUF-FM 97,7 (Première Chaîne) i CBUX-FM 90,9 (Espace musique). Vankuver takođe ima ukrajinski program sa najdužim stažom u Britanskoj Kolumbiji, Наш холос (Naš glas).

Pitanje medijske dominacije je česta tema u Vankuveru, pošto su Vankuver San, Provinse, Vankuver kurir i druge novine kao što su Surrey Now, the Burnaby Now i the Richmond News, itd. kao i televizija Global BC u vlasništvu Kanvesta.[72] Ovakva koncentracija vlasništva je podstakla alternative, što čini Vankuver centrom nezavisnih internet medija među kojima su The Tyee i NowPublic.[73]

Obrazovanje uredi

 
Univerzitet Britanske Kolumbije.

Obrazovne institucije u vankuverskom školskom okrugu pohađa više od 110.000 đaka u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, što vankuverski školski okrug čini drugim najvećim u pokrajini.[74][75] U njemu su 74 osnovne škole, 17 stručnih škola, 18 srednjih škola i 7 ustanova za obrazovanje odraslih.[74] Postoji više od 46 nezavisnih škola koje se delimično finansiraju iz pokrajinskog budžeta i u kojima se obrazuje 10% đaka Vankuvera.[traži se izvor]

U široj oblasti Vankuvera postoje dva velika državna univerziteta: Univerzitet Britanske Kolumbije i Univerzitet Sajmon Frejzer, sa oko 80.000 upisanih studenata (2008).[76][77]

Institut za tehnologiju Britanske Kolumbije i Koledž Langara su fakulteti koje finansira država, a pored njih postoje privatne ustanove i drugi fakulteti u okolini Vankuvera, od kojih su najpoznatiji Daglasov koledž i Univerzitet Kapilano. Na Univerzitetu umetnosti i dizajna Emili Kar se stiču diplome i sertifikati na polju umetnosti i dizajna, dok Vankuverska filmska škola pruža jednogodišnji kurs u oblasti snimanja filma.[78][79]

Strani studenti i oni kojima engleski nije maternji jezik, čine značajan broj upisanih u ove državne i privatne ustanove. Školske 2008/2009, oko 53% đaka u svom domu govorilo je neki strani jezik osim engleskog.[75]

Galerija obrazovanje uredi

Sport uredi

 
Stadion Bi-Si Plejs, dom Bi-Si Lajonsa. Drugi stadion na ovoj slici je Dženeral Motors Plejs.

U gradu se svakog aprila održava Trka Vankuver Sana (trke na 10 km), zatim Vankuverski maraton koji se održava svakog maja i Vankuverski polumaraton svakog juna. Graus Grind je 2,9-kilometara dug uspon na planinu Graus, otvoren tokom leta i jeseni, a na njemu se svake godine održava Graus grind planinska trka. U staze za pešake spadaju Baden-Pauelova staza, naporna staza dugačka 42 km od Horsšu Beja do Dip Kova u okrugu Severni Vankuver.[80]

Vankuver je domaćin Zimskih olimpijskih igara i paraolimpijskih igara 2010. U njemu su se održale Svetske sportske igre policajaca i vatrogasaca 2009. Na stadionu Svongard, u obližnjem gradu Bernabiju, igrane su utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu za igrače do 20 godina 2007.[traži se izvor]

Vankuver će 2011. biti domaćin Grejovog kupa, finala Kanadske fudbalske lige (CFL) koje se održava svake godine u nekom od gradova koji imaju klub u ovoj ligi. Košarkaški klub Vankuver titani iz Međunarodne košarkaške lige je svoju prvu sezonu 2009. godine igrao u Lengli ivent sentru.

 
Dženeral Motors Plejs, dom Vankuver Kanaksa
Klub Liga Sport Dvorana Osnovan Broj titula
Vankuver kanaksi NHL Hokej na ledu Dženeral Motors Plejs 1970 0
Bi-Si lajonsi CFL Kanadski fudbal Stadion Bi-Si Plejs 1954 5
Vankuver kanadijansi NWL Bejzbol Stadion Net Bejli 2000 0
Vankuver vajtkapsi USL-1 (muška)
W-League (ženska) 		Fudbal Stadion Svongard 1986
2003 		6
2
Vankuver džajantsi WHL Hokej na ledu Pacifik koloseum 2001 1
Vankuver titani IBL Košarka Lengli Ivent Senter 2009 0
Vankuver MLS Fudbal Stadion Bi-Si Plejs 2009 (2011) 0

Turizam uredi

Glavni članak: Turizam u Vankuveru

Položaj grada ga je učinio značajnom turističkom destinacijom. Turisti posećuju gradske vrtove, Stanlijev park, Park kraljice Elizabete, Vandusenovu botaničku baštu, planine, okean i šume u okolini grada. Svake godine preko milion ljudi dođe u Vankuver na svojim krstarenjima, koja često produžuju dalje do Aljaske.[57]

 
Staza za skijanje na Čempresovoj planini

Umerena klima u gradu i blizina okeana, planina, reka i jezera učinili su ovaj kraj popularnom destinacijom za rekreaciju na otvorenom. Vankuver ima više od 1.298 ha parkova, od kojih najveći Stenlijev park sa površinom od 404 ha.[81] Vankuver ima nekoliko velikih plaža, od kojih su mnoge međusobno povezane i prostiru se od obale Stenlijevog parka do južnog ulaza u Engleski zaliv, od Kistilana do zemljišta Univerziteta Britanske Kolumbije (koji takođe ima plaže koje nisu deo užeg grada). Plaže duge 18 km obuhvataju Drugu i Treću plažu u Stenlijevom parku, Engleski zaliv (Prvu plažu), Sanset, Kistilano plažu, Jerihon, Lokarno, Špansku obalu, Produžetak španske obale i Zapadnu špansku obalu. Postoji takođe i plaža na jezeru Trut. Plaže pružaju uslove za mnoge vodene sportove, pa je grad popularna destinacija za ljubitelje vožnje čamcima.[82]

Na 20-30 minuta vožnje od centra Vankvera su Severne priobalne planine, sa tri skijaške zone: Čempresna planina, planina Graus i Maunt Simor. biciklisti su napravili čuvene biciklističke staze duž Severnih priobalnih planina. Reka Kapilano, Simor i Linin potok, koje takođe prolaze kroz Severne priobalne planine, pružaju mogućnosti ljubiteljima ekstremnih sportova u periodima jesenjih kiša i prolećnog otapanja snega, mada su kanjoni tih reka više iskorišćeni za pešačenje i plivanje, nego za ekstremne sportove.[83]

Gradovi pobratimi uredi

Galerija uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 19. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ a b v g „Population and dwelling counts, for Canada, provinces and territories, and census subdivisions (municipalities), 2011 and 2006 censuses (British Columbia)”. Statistics Canada. 8. 2. 2012. Pristupljeno 13. 1. 2013. 
  3. ^ „Census 2006 Community Profiles: Vancouver (Census Metropolitan Area)”. Government of Canada. Pristupljeno 1. 12. 2009. 
  4. ^ Morley 1974
  5. ^ a b v Norris 1971
  6. ^ McMullin, Anne (31. 7. 2009). „Port Metro Vancouver Mid-Year Stats Include Bright Spots in a Difficult First Half for 2009”. Port Metro Vancouver. Arhivirano iz originala 15. 6. 2011. g. Pristupljeno 5. 12. 2009. 
  7. ^ „Overnight visitors to Greater Vancouver by volume, monthly and annual basis” (PDF). Vancouver Convention and Visitors Bureau. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 7. 2011. g. Pristupljeno 16. 11. 2006. 
  8. ^ „Industry Profile”. BC Film Commission. Arhivirano iz originala 7. 7. 2011. g. Pristupljeno 24. 12. 2006. 
  9. ^ Gasher 2002.
  10. ^ „World66 - Vancouver Travel Guide”. World 66. Arhivirano iz originala 13. 5. 2006. g. Pristupljeno 18. 10. 2006. 
  11. ^ „Canadian Climate Normals 1971-2000”. Environment Canada. 30. 4. 2009. Arhivirano iz originala 11. 12. 2008. g. Pristupljeno 2. 12. 2009. 
  12. ^ „Hottest day ever recorded in Vancouver”. Arhivirano iz originala 31. 7. 2009. g. Pristupljeno 29. 7. 2009. 
  13. ^ „Temperature record broken in Lower Mainland — again”. Arhivirano iz originala 3. 8. 2009. g. Pristupljeno 30. 7. 2009. 
  14. ^ „Canadian Climate Normals 1971-2000”. Environment Canada. Arhivirano iz originala 11. 12. 2008. g. Pristupljeno 29. 5. 2009. 
  15. ^ [„Canadian Climate Normals 1971-2000”. Environment Canada. 30. 4. 2009. Pristupljeno 2. 12. 2009. „Canadian Climate Normals 1971-2000”. Environment Canada. 30. 4. 2009. Pristupljeno 2. 12. 2009.] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć).  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  16. ^ „Stanley Park, Vancouver Parks Board, 2006”. City of Vancouver. Arhivirano iz originala 27. 9. 2006. g. Pristupljeno 7. 11. 2006. 
  17. ^ Margaret E A North. The Natural History of Richmond, British Columbia. University of British Columbia. 
  18. ^ „Stanley Park: Forest - Monument Trees”. City of Vancouver. 2009. Pristupljeno 1. 12. 2009. 
  19. ^ a b Carlson 2001, str. 6–18
  20. ^ Barman 2005, str. 21.
  21. ^ Bawlf 2003.
  22. ^ a b Hull, Soules & Soules 1974
  23. ^ Hauka, Donald J. (2003). McGowan's War. New Star Books. ISBN 978-1-55420-001-6. 
  24. ^ Matthews 1936.
  25. ^ a b v g Davis 1997, str. 39–47. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFDavis1997 (help)
  26. ^ a b Cranny 1999
  27. ^ „Welcome to Gastown”. Gastown Business Improvement Society. 2008. Arhivirano iz originala 25. 11. 2009. g. Pristupljeno 5. 12. 2009. 
  28. ^ Morton 1973.
  29. ^ Davis 1997, str. 780. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFDavis1997 (help)
  30. ^ „Our History: Acquisitions, Retail, Woodward's Stores Limited”. Hudson's Bay Company. Pristupljeno 23. 1. 2007. 
  31. ^ McCandless, R. C. (1974). „Vancouver's 'Red Menace' of 1935: The Waterfront Situation”. BC Studies (22): 68. 
  32. ^ Phillips 1967, str. 39–41. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFPhillips1967 (help)
  33. ^ Phillips 1967, str. 71–74. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFPhillips1967 (help)
  34. ^ Manley, John (1994). „Canadian Communists, Revolutionary Unionism, and the 'Third Period': The Workers' Unity League” (PDF). Journal of the Canadian Historical Association, New Series. 5: 167—194. S2CID 109634054. doi:10.7202/031078ar. Pristupljeno 1. 7. 2018. 
  35. ^ Brown 1987
  36. ^ Brown 1987.
  37. ^ Schroeder 1991.
  38. ^ Robin 1972, str. 172. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFRobin1972 (help)
  39. ^ Robin 1972, str. 187–188. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFRobin1972 (help)
  40. ^ Carstairs, Catherine (2000). „'Hop Heads' and 'Hypes':Drug Use, Regulation and Resistance in Canada” (PDF). University of Toronto. Pristupljeno 1. 7. 2018. 
  41. ^ Francis 2004, str. 135.
  42. ^ University of Washington Libraries. „Japanese Canadian Internment”. Arhivirano iz originala 13. 6. 2007. g. Pristupljeno 24. 4. 2013. 
  43. ^ „Vankuver izabran za domaæina Olimpijade 2010-e - 2003-07-03”. 3. 7. 2003. 
  44. ^ Berger, Thomas R. (8. 6. 2004). „A City of Neighbourhoods: Report of the 2004 Vancouver Electoral Reform Commission”. City of Vancouver. 
  45. ^ „Population by selected ethnic origins, by census metropolitan areas (2006 Census)]”. Statistics Canada. 2006. Arhivirano iz originala 15. 1. 2011. g. Pristupljeno 1. 12. 2009. 
  46. ^ „Visible minorities (2006 census)”. Statistics Canada. Arhivirano iz originala 24. 2. 2012. g. Pristupljeno 1. 12. 2009. 
  47. ^ Vancouver, The (30. 6. 2007). „Chinese Vancouver: A decade of change”. Canada.com. Arhivirano iz originala 30. 10. 2007. g. Pristupljeno 26. 4. 2009. 
  48. ^ „Canada's ethnocultural portrait: Canada”. Statistics Canada. 2001. Arhivirano iz originala 02. 02. 2007. g. Pristupljeno 28. 1. 2007. 
  49. ^ Hiebert, D. (jun 2009). The Economic Integration of Immigrants in Metropolitan Vancouver (PDF). IRPPChoices. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 6. 2011. g. Pristupljeno 7. 1. 2010. 
  50. ^ „Community Highlights for VancouverStatistics Canada (2001 census)”. Statistics Canada. 2001. Pristupljeno 18. 10. 2006. 
  51. ^ „City of Vancouver Population” (PDF). Vancouver Public Library. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 6. 2007. g. Pristupljeno 6. 2. 2007. ; „British Columbia Regional District and Municipal Census Populations” (PDF). BC Stats. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 06. 2007. g. Pristupljeno 21. 4. 2007. ; „British Columbia Municipal and Regional District 1996 Census Results”. BC Stats. Arhivirano iz originala 30. 5. 2012. g. Pristupljeno 21. 4. 2007. ;„British Columbia Municipal and Regional District 2001 Census Results”. BC Stats. Arhivirano iz originala 30. 5. 2012. g. Pristupljeno 21. 4. 2007. ;Davis, Chuck (1997). The Greater Vancouver Book: An Urban Encyclopedia. Surrey, BC: Linkman Press. str. 780. ISBN 978-1896846002. 
  52. ^ „MLA Finder”. Legislative Assembly of British Columbia. 21. 7. 2009. Arhivirano iz originala 12. 1. 2012. g. Pristupljeno 22. 1. 2010. 
  53. ^ „Canada Votes 2008: Results, Ridings & Candidates.”. CBCnews.ca. Arhivirano iz originala 17. 9. 2008. g. 
  54. ^ Smith, Andrea Barbara (1981). „The Origins of the NPA: A Study in Vancouver Politics”. MA thesis. University of British Columbia. 
  55. ^ „About Vancouver”. City of Vancouver. 17. 11. 2009. Pristupljeno 1. 12. 2009. 
  56. ^ „Facts and Stats”. Vancouver Port Authority. 2009. Arhivirano iz originala 10. 2. 2010. g. Pristupljeno 1. 12. 2009. 
  57. ^ a b v Vancouver: Economy Vancouver City Guide. World News Network. Retrieved on: 2009-07-11
  58. ^ Davis, Chuck. „The History of Metropolitan Vancouver”. Pristupljeno 23. 11. 2006. 
  59. ^ Millar, Royce (11. 9. 2006). „No freeways puts Vancouver on top”. The Age. Pristupljeno 14. 11. 2006. 
  60. ^ „Traffic entering Vancouver, 1986 to 2005”. City of Vancouver. Arhivirano iz originala 11. 10. 2007. g. Pristupljeno 30. 5. 2007. 
  61. ^ „Cycling statistics”. City of Vancouver. 2009. Pristupljeno 1. 12. 2009. 
  62. ^ „Facts & Stats”. Vancouver International Airport. Arhivirano iz originala 14. 6. 2012. g. Pristupljeno 1. 12. 2009. 
  63. ^ „BC Ferries”. British Columbia Ferry Services Inc. 2009. Pristupljeno 30. 11. 2009. 
  64. ^ Bogdanowicz, Julie (avgust 2006). „Vancouverism”. Canadian Architect. Arhivirano iz originala 06. 01. 2011. g. Pristupljeno 1. 12. 2009. 
  65. ^ Bula, Frances (6. 9. 2007). „Some things worked: The best - or worst - planning decisions made in the Lower Mainland”. Vancouver Sun. Canada.com. Arhivirano iz originala 04. 06. 2011. g. Pristupljeno 4. 12. 2009. 
  66. ^ Davis, Chuck. „Rattenbury”. The History of Metropolitan Vancouver. Arhivirano iz originala 03. 01. 2007. g. Pristupljeno 23. 11. 2006. 
  67. ^ Kalman 1974, str. 22, 24, 78.
  68. ^ „Vancouver High-rise buildings (in feet)”. Emporis Buildings. Pristupljeno 6. 2. 2007. 
  69. ^ „Welcome from Kathleen Bartels, Director of the Vancouver Art Gallery”. Vancouver Art Gallery. Arhivirano iz originala 07. 11. 2007. g. Pristupljeno 1. 11. 2007. 
  70. ^ MacIntyre 1996, str. 133.
  71. ^ „Some 'useless' facts about Vancouver”. Vancouver dot Travel. Arhivirano iz originala 03. 08. 2009. g. Pristupljeno 5. 12. 2009. 
  72. ^ Smith, Charlie (6. 10. 2009). „Canwest seeks bankruptcy protection for broadcasting assets and National Post”. The Georgia Straight. Pristupljeno 5. 12. 2009. 
  73. ^ Rupp, Shannon (16. 3. 2005). „CanWest Metro Move Preserves Daily Dominance”. The Tyee. Pristupljeno 1. 12. 2009. 
  74. ^ a b „About Us”. Vancouver School Board. 2009. Arhivirano iz originala 16. 07. 2011. g. Pristupljeno 4. 12. 2009. 
  75. ^ a b „District Review Report, School District No. 39 Vancouver” (PDF). British Columbia Education. 2009. Pristupljeno 4. 12. 2009. 
  76. ^ „About UBC”. University of British Columbia. 2009. Pristupljeno 4. 12. 2009. 
  77. ^ „About SFU”. Simon Fraser University. 2009. Arhivirano iz originala 24. 03. 2010. g. Pristupljeno 4. 12. 2009. 
  78. ^ „Emily Carr University of Art + Design”. Emily Carr University of Art and Design. 2009. Pristupljeno 4. 12. 2009. 
  79. ^ „Message from the President of Vancouver Film School, James Griffin”. Vancouver Film School. 2009. Pristupljeno 4. 12. 2009. 
  80. ^ Grover, Brian (2009). „Baden-Powell Centennial Trail”. BC Car-Free. Arhivirano iz originala 02. 04. 2010. g. Pristupljeno 5. 12. 2009. 
  81. ^ „About the Park Board”. Vancouver Board of Parks and Recreation. Pristupljeno 5. 12. 2009. 
  82. ^ „Recreation: Beaches”. Vancouver Parks Board. 2009. Pristupljeno 5. 12. 2009. 
  83. ^ „Capilano River”. Metro Vancouver. 2009. Arhivirano iz originala 3. 2. 2010. g. Pristupljeno 5. 12. 2009. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ванкувер&oldid=27687856”