Википедија

Livermorijum

Livermorijum je veštački hemijski element sa simbolom Lv i atomskim brojem 116. To je ekstremno radioaktivni element koji je dobijen samo u laboratoriji, a nikad nije pronađen u prirodi. Element je dobio ime po Nacionalnoj laboratoriji „Lavrens Livermor” u Sjedinjenim Američkim Državama, koja je u saradnji sa Združenim institutom za nuklearna istraživanja iz Dubne, Rusija, otkrila livermorijum tokom eksperimenata izvedenim u periodu između 2000. i 2006. godine. Naziv laboratorije upućuje na ime grada Livermor u američkoj saveznoj državi Kaliforniji, gde se laboratorija i nalazi, a još dalje, grad je dobio ime po zemljoposedniku i rančeru Robertu Livermoru.

Livermorijum
Opšta svojstva
Ime, simbollivermorijum, Lv
U periodnom sistemu
Vodonik Helijum
Litijum Berilijum Bor Ugljenik Azot Kiseonik Fluor Neon
Natrijum Magnezijum Aluminijum Silicijum Fosfor Sumpor Hlor Argon
Kalijum Kalcijum Skandijum Titanijum Vanadijum Hrom Mangan Gvožđe Kobalt Nikl Bakar Cink Galijum Germanijum Arsen Selen Brom Kripton
Rubidijum Stroncijum Itrijum Cirkonijum Niobijum Molibden Tehnecijum Rutenijum Rodijum Paladijum Srebro Kadmijum Indijum Kalaj Antimon Telur Jod Ksenon
Cezijum Barijum Lantan Cerijum Prazeodijum Neodijum Prometijum Samarijum Evropijum Gadolinijum Terbijum Disprozijum Holmijum Erbijum Tulijum Iterbijum Lutecijum Hafnijum Tantal Volfram Renijum Osmijum Iridijum Platina Zlato Živa Talijum Olovo Bizmut Polonijum Astat Radon
Francijum Radijum Aktinijum Torijum Protaktinijum Uranijum Neptunijum Plutonijum Americijum Kirijum Berklijum Kalifornijum Ajnštajnijum Fermijum Mendeljevijum Nobelijum Lorencijum Raderfordijum Dubnijum Siborgijum Borijum Hasijum Majtnerijum Darmštatijum Rendgenijum Kopernicijum Nihonijum Flerovijum Moskovijum Livermorijum Tenesin Oganeson
Po
↑
Lv
↓
(Usn)
moskovijum ← livermorijum → tenesin ‍
Atomski broj (Z)116
Grupa, periodagrupa 16 (halkogeni), perioda 7
Blokp-blok
Kategorija  nepoznato, nije eksperimentalno potvrđeno
Rel. at. masa (Ar)293,20449[1]
Maseni broj293 (najstabilniji izotop)
El. konfiguracija
po ljuskama
2, 8, 18, 32, 32, 18, 6 (predviđeno)
Fizička svojstva
Agregatno stanječvrsto (predviđeno)[2][3]
Tačka topljenja637–780 K ​(364–507 °‍C, ​687–944 °F) (ekstrapolisano)[3]
Tačka ključanja1035–1135 K ​(762–862 °‍C, ​1403–1583 °F) (ekstrapolisano)[3]
Gustina pri s.t.12,9 g/cm3 (predviđeno)[2]
Toplota fuzije7,61 kJ/mol (ekstrapolisano)[3]
Toplota isparavanja42 kJ/mol (predviđeno)[4]
Atomska svojstva
Energije jonizacije1: 663,9 kJ/mol (predviđeno)[5]
2: 1330 kJ/mol (predviđeno)[4]
3: 2850 kJ/mol (predviđeno)[4]
(ostale)
Atomski radijus183 pm (predviđeno)[4]
Kovalentni radijus162–166 pm (ekstrapolisano)[3]
Ostalo
CAS broj54100-71-9
Istorija
Imenovanjepo Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor,[6] i delom po gradu Livermor u Kaliforniji
OtkrićeZajednički institut za nuklearna istraživanja i Nacionalna laboratorija Lorens Livermor (2000)
Glavni izotopi
izotop rasp. pž. (t1/2) TR PR
290Lv syn 8,3 ms α 286Fl
291Lv syn 19 ms α 287Fl
292Lv syn 13 ms α 288Fl
293Lv syn 57 ms α 289Fl
294Lv syn 54 ms? α 290Fl
reference • Vikipodaci
Nuklearna reakcija

Naziv elementa usvojila je Međunarodna unija za čistu i primijenjenu hemiju (IUPAC) 30. maja 2012. godine.[6] Do danas su otkrivena četiri izotopa livermorijuma, čiji maseni brojevi su između 290 i 293, uključujući, a najduže živeći izotop među njima je livermorijum-293 sa vremenom poluraspada od oko 60 milisekundi. Istraživanja ukazuju na postojanje i petog izotopa sa masenim brojem 294, čiji dokaz postojanja još nije definitivno pronađen. U periodnom sistemu, nalazi se u p-bloku transaktinidnih elemenata. Spada u 7. periodu elemenata i smešten je u 16. grupu kao najteži halkogeni element, mada do danas nije potvrđeno da će se on ponašati kao teži homolog halkogena polonijuma. Proračuni pokazuju da bi livermorijum mogao imati neke osobine slične svojim lakšim homolozima (kiseonik, sumpor, selen, telur i polonijum), te da bi mogao biti postprelazni metal, mada bi takođe moglo postojati i mnogo značajnih razlika među njima.

Istorija uredi

Otkriće uredi

Livermorijum je prvi put sintetisan 19. jula 2000. godine kada su naučnici u Dubni (JINR; Združeni institut za nuklearna istraživanja) bombardovali metu sačinjenu od kirijuma-248 brzim jonima kalcijuma-48. U toj reakciji opažen je jedan atom, koji se vrlo brzo raspao alfa raspadom, energijom raspada od 10,54 MeV na izotop flerovijuma. Rezultati eksperimenta objavljeni su u decembru iste godine.[7]

248
96Cm + 48
20Ca → 296
116Lv* → 293
116Lv + 3 1
0n → 289
114Fl + α

Proizvod raspada izotopa flerovijuma („kćerka” izotop) imao je osobine koje su odgovarale onima izotopa flerovijuma koji je prvobitno sintetizovan u junu 1999. godine, za koji se pretpostavljalo da se radi o 288Fl[7]. Ta pretpostavka implicirala je da je „roditeljski” izotop bio livermorijum 292Lv. Kasniji radovi u decembru 2002. navodili su da je sintetisani izotop flerovijuma zapravo bio 289Fl, te je u tom slučaju sintetizovani atom livermorijuma morao biti zapravo 293Lv.[8]

Potvrda otkrića uredi

Naučnici sa JINR instituta proveli su i drugi eksperiment tokom aprila i maja 2001. kada su sintetisali još dva atoma livermorijuma.[9] U istom eksperimentu takođe su opazili i lanac raspada koji je odgovarao prvom opaženom raspadu flerovijuma iz decembra 1998, za koji se smatralo da pripada izotopu 289Fl.[9] Nikad nakon toga nije više opažen izotop flerovijuma sa istim osobinama kao onaj otkriven u decembru 1998. čak i u istoj ponovljenoj reakciji. Kasnije je otkriveno da izotop 289Fl ima drugačije osobine raspada te da prvobitno opaženi atom flerovijuma bi zapravo mogao biti njegov nuklearni izomer 289mFl.[7][10] Opažanja izomera 289mFl u ovoj seriji eksperimenata mogu dati naznaku o formiranju „roditeljskog” izomera livermorijuma, konkretno 293mLv, ili retkoj i prethodno neotkrivenoj grani lanca raspada ranije već otkrivenih stanja 293Lv do 289mFl. Ni jedna od ovih mogućnosti nije pouzdana, te je za pozitivno identifikovanje ove aktivnosti potrebno izvršiti dalja istraživanja. Druga navedena mogućnost jeste da je prvobitno otkriveni atom u decembru 1998. bio 290Fl, jer je korišten snop male energije u prvom eksperimentu, čineći 2n kanal mogućim, u tom slučaju „roditeljski” izotop bi nedvosmisleno bio 294Lv, međutim ova pretpostavka još uvek zahteva potvrdu u reakciji 248Cm(48Ca,2n)294Lv.[7][10][11]

Sintezu livermorijuma u odvojenim, nezavisnim istraživanjima potvrdili su naučnici pri GSI (2012) i japanskom RIKEN-u (2014 i 2016).[12][13] U eksperimentu iz 2016. pri RIKEN-u, opažen je jedan atom za koji se pretpostavilo da se radi o 294Lv, a koji se raspao alfa raspadom do 290Fl i 286Cn, a dalje je došlo do spontane fisije. Međutim, prvi alfa raspad od dobijenog nuklida livermorijuma nije opažen, te je dokaz o sintezi izotopa 294Lv i dalje sporan, mada je takav rezultat moguć.[14]

Imenovanje uredi

Prema Mendeljejevljevoj nomenklaturi za neimenovane i neotkrivene elemente, livermorijum bi se trebao zvati eka-polonijum.[15] Godine 1979. IUPAC je predložio da se kao privremeno sistematsko ime ovog elementa koristi ununheksijum (uz odgovarajući simbol Uuh)[16] sve do konačnog otkrića i potvrde postojanje ovog elementa, nakon čega bi se odabralo stalno ime. Iako se ovako predloženi naziv koristio na svim nivoima, počev od škola pa do naprednih hemijskih priručnika, mnogi hemičari i fizičari su IUPAC-ove preporuke često ignorisali,[17][18] nazivajući ga element 116 sa simbolom E116, (116) i jednostavno samo 116.[2]

Prema preporukama IUPAC-a, pronalazači novog elementa imali su pravo i čast predlaganja naziva elementa.[19] Zajednička radna grupa (JWP) IUPAC-a je 1. juna 2011 objavila da je pruženo dovoljno dokaza o postojanju ununheksijuma (livermorijuma), kao i elementa 114 (flerovijuma).[20] Prema zameniku direktora JINR, tim iz Dubne je prvobitno nameravao da element 116 nazove moskovijum, prema Moskovskoj oblasti gde se nalazi grad Dubna,[21] ali je kasnije odlučeno da se taj naziv koristi za element 115. Naziv livermorijum i njegov simbol Lv usvojen je 23. maja[22] 2012. godine.[6][23] Naziv je izveden iz imena Nacionalne laboratorije Lavrens Livermor sa sedištem u Livermoru u američkoj saveznoj državi Kaliforniji. Ova laboratorija je bila jedan od saradnika JINR tokom otkrivanja ovog elementa. Ime laboratorije i grada Livermor izvedeno je iz prezimena američkog rančera iz 19. veka Roberta Livermora, naturaliziranog meksičkog državljanina, rođenog u Engleskoj.[6] Ceremonija zvaničnog imenovanja elemenata flerovijuma i livermorijuma održana je u Moskvi 24. oktobra 2012. godine.[24]

Reference uredi

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ a b v Haire, Richard G. (2006). „Transactinides and the future elements”. Ur.: Morss Edelstein; Norman M.; Fuger, Jean. The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements (3 izd.). Dordrecht, Holandija: Springer Science+Business Media. ISBN 1-4020-3555-1. 
  3. ^ a b v g d Bonchev, Danail; Kamenska, Verginia (1981). „Predicting the Properties of the 113–120 Transactinide Elements”. Journal of Physical Chemistry. American Chemical Society. 85 (9): 1177—1186. doi:10.1021/j150609a021. 
  4. ^ a b v g Fricke, Burkhard (1975). „Superheavy elements: a prediction of their chemical and physical properties”. Recent Impact of Physics on Inorganic Chemistry. 21: 89—144. doi:10.1007/BFb0116498. Pristupljeno 4. 10. 2013. 
  5. ^ Pershina, Valeria. „Theoretical Chemistry of the Heaviest Elements”. Ur.: Schädel, Matthias; Shaughnessy, Dawn. The Chemistry of Superheavy Elements (2nd izd.). Springer Science & Business Media. str. 154. ISBN 9783642374661. 
  6. ^ a b v g „Element 114 is Named Flerovium and Element 116 is Named Livermorium”. IUPAC. 30. 5. 2012. Arhivirano iz originala 02. 06. 2012. g. Pristupljeno 02. 01. 2021. 
  7. ^ a b v g Oganessian, Yu; Ts. Utyonkov Lobanov; Abdullin Polyakov; Shirokovsky Tsyganov; et al. (2000). „Observation of the decay of 292116”. Physical Review C. 63: 011301. Bibcode:2001PhRvC..63a1301O. doi:10.1103/PhysRevC.63.011301. 
  8. ^ Oganessian Yu. Ts.; Utyonkov V.; Lobanov Yu.; Abdullin F.; Polyakov A.; et al. (2004). „Measurements of cross sections and decay properties of the isotopes of elements 112, 114, and 116 produced in the fusion reactions 233,238U, 242Pu, and 248Cm+48Ca”. Physical Review C. 70 (6): 064609. Bibcode:2004PhRvC..70f4609O. doi:10.1103/PhysRevC.70.064609. 
  9. ^ a b "Confirmed results of the 248Cm(48Ca,4n)292116 experiment" Arhivirano 2016-01-30 na sajtu Wayback Machine, Patin et al., LLNL report (2003). pristupljeno 3. marta 2008.
  10. ^ a b Oganessian Yu. Ts.; Utyonkov V. K.; Lobanov Yu.; Abdullin F.; Polyakov A.; et al. (2004). „Measurements of cross sections and decay properties of the isotopes of elements 112, 114, and 116 produced in the fusion reactions 233,238U, 242Pu, and 248Cm + 48Ca” (PDF). Physical Review C. 70 (6): 064609. Bibcode:2004PhRvC..70f4609O. doi:10.1103/PhysRevC.70.064609. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 5. 2008. g. 
  11. ^ Hofmann S.; Heinz S.; R. Mann; J. Maurer; et al. (2016). „Review of even element super-heavy nuclei and search for element 120”. The European Physics Journal A. 2016 (52). Bibcode:2016EPJA...52..180H. doi:10.1140/epja/i2016-16180-4. 
  12. ^ Hofmann S.; Heinz S.; Mann R.; Maurer J.; Khuyagbaatar J.; et al. (2012). „The reaction 48Ca + 248Cm → 296116* studied at the GSI-SHIP”. The European Physical Journal A. 48 (5). Bibcode:2012EPJA...48...62H. doi:10.1140/epja/i2012-12062-1. 
  13. ^ Morita, K.; et al. (2014). „Measurement of the 248Cm + 48Ca fusion reaction products at RIKEN GARIS” (PDF). RIKEN Accel. Prog. Rep. 47: xi. 
  14. ^ Kaji Daiya; Morita Kosuke; Kouji Morimoto; et al. (2017). „Study of the Reaction 48Ca + 248Cm → 296Lv* at RIKEN-GARIS”. Journal of the Physical Society of Japan. 86: 034201—1—7. Bibcode:2017JPSJ...86c4201K. doi:10.7566/JPSJ.86.034201. 
  15. ^ Seaborg Glenn T. (1974). „The Search for New Elements: The Projects of Today in a Larger Perspective”. Physica Scripta. 10: 5—12. Bibcode:1974PhyS...10S...5S. doi:10.1088/0031-8949/10/A/001. 
  16. ^ Chatt, J. (1979). „Recommendations for the Naming of Elements of Atomic Numbers Greater than 100”. Pure Appl. Chem. 51 (2): 381—384. doi:10.1351/pac197951020381. 
  17. ^ Folden, Cody (31. 1. 2009). „The Heaviest Elements in the Universe” (PDF). Saturday Morning Physics at Texas A&M. Arhivirano iz originala 10. 8. 2014. g. Pristupljeno 9. 3. 2012.  "
  18. ^ Hoffman, Darleane C. „Darmstadtium and Beyond”. Chemical & Engineering News. 
  19. ^ Koppenol, W. H. (2002). „Naming of new elements(IUPAC Recommendations 2002)” (PDF). Pure and Applied Chemistry. 74 (5): 787. doi:10.1351/pac200274050787. 
  20. ^ Barber R. C.; Karol P. J.; Nakahara H.; et al. (2011). „Discovery of the elements with atomic numbers greater than or equal to 113 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 83 (7): 1485. doi:10.1351/PAC-REP-10-05-01. 
  21. ^ „Russian Physicists Will Suggest to Name Element 116 Moscovium”. rian.ru. 2011. Приступљено 8. 5. 2011. 
  22. ^ Loss Robert D.; Corish John. „Names and symbols of the elements with atomic numbers 114 and 116 (IUPAC Recommendations 2012)” (PDF). IUPAC; Pure and Applied Chemistry. IUPAC. Приступљено 2. 12. 2015. 
  23. ^ „News: Start of the Name Approval Process for the Elements of Atomic Number 114 and 116”. International Union of Pure and Applied Chemistry. Архивирано из оригинала 2. 3. 2012. г. Приступљено 22. 2. 2012. 
  24. ^ Popeko Andrey G. (2016). „Synthesis of superheavy elements” (PDF). jinr.ru. Združeni institut za nuklearna istraživanja. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 2. 2018. г. Приступљено 7. 4. 2018. 

Литература uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Livermorijum na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ливерморијум&oldid=27548722”