Народне скупштине Југославије
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Историјат 1919–1939
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Привремено народно представништво Краљевства СХС (1919–1920)
уредиСкупштина | Период | Председник | Потпредседници | Секретари |
---|---|---|---|---|
Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца | 1. март 1919 — 28. новембар 1920. | др Драгољуб Павловић; септембра 1920. на место Драгољуба изабран др. Станојло Вукчевић | др Иван Рибар и др Франц Јанковић; септембра 1920. на место II потпретседника изабран Адолф Рибникар | Петар Јовановић, др Јоца Манојловић, др Александар Мијовић, Јосиф Бојиновић, др Иван Крниц, др Павле Пестотник и др Драгутин Лончар; септембра 1920. за секретара изабран Херубин Шегвић |
Уставотворна скупштина Краљевине СХС и Народна скупштина у време Устава из 1921. (1920–1929)
уредиНародно представништво у време Устава из 1931. (1931–1939)
уредиПривремене скупштине произашле из времена Другог светског рата (1942–1945)
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Скупштине | Место | Период | Председник | Потпредседници | Секретари |
---|---|---|---|---|---|
I заседање АВНОЈ-а | Бихаћ | 26. — 27. новембар 1942. | |||
II заседање АВНОЈ-а | Јајце | 29. новембар 1943. | др Иван Рибар | Антун Августинчић, Димитар Влахов (у одсуству), Марко Вујачић, Моша Пијаде и Јосип Рус | Родољуб Чолаковић и Радоња Голубовић |
Велики народни конгрес (Светосавски конгрес) |
Ба | 25 — 28. јануар 1944. | Живко Топаловић | Радомир Јанковић, Антон Крејчи, Владимир Предавец, Мустафа Мулалић, Велимир Јојић и Димитрије Лазаревић | Иво Кирбиш, Велимир Кривошић, др Звонимир Бегић и Видак Ковачевић |
III заседање АВНОЈ-а и заседање привремене народне скупштине ДФЈ | Београд | 7. август — /10. август/ — 26. август 1945 | др Иван Рибар | Моша Пијаде, Јосип Рус, Марко Вујачић, Филип Лакуш, Димитар Влахов и Авдо Хумо | Миле Перуничић и Омер Глухућ |
Историјат 1945–1992
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Уставотворна скупштина ДФЈ и ФНРЈ и Народна скупштина у време Устава од 1946. (1945–1963)
уредиСавезна скупштина у време Устава од 1963. (1963–1974)
уредиИзб- -ори |
Период | Председник Савезне скупштине |
---|---|---|
1963. 1965. 1967. 1969. |
1963 — 1967. | Едвард Кардељ |
1967 — 1971. | Милентије Поповић | |
1971 — 1974. | Мијалко Тодоровић |
Скупштина у време Устава од 1974. (1974–1992)
уредиИзб- -ори |
Период | Председник Скупштине СФРЈ |
---|---|---|
1974. 1978. 1982. 1986. 1989. |
1974 — 1978. | Киро Глигоров |
1978 — 1982. | Драгослав-Дража Марковић | |
1982 — 1984. | Раиф Диздаревић | |
1984 — 1986. | Душан Алимпић | |
1986 — 1988. | Марјан Рожич | |
1988 — 1992. | Слободан Глигоријевић |
Доброслав Ћулафић председник Савезног већа Скупштине СФР Југославије од маја 1978. до октобра 1979. године
Историјат 1992–2006
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Савезна скупштина у време Устава од 1992. (1992–2003)
уредиИзб- -ори |
Горњи и доњи дом |
Период | Председници |
---|---|---|---|
1992. (мај) |
Веће грађана и Веће република |
Југослав Костић председник Већа грађана Скупштине СРЈ од 1992. Милош Радуловић председник Већа република Радоман Божовић председник Већа грађана Миломир Минић председник Већа грађана Скупштине СРЈ од 1994. до 2000. Срђа Божовић председник Већа република од 1996. до 2000. | |
1992. (дец) | |||
1996. | |||
2000. | Веће грађана | Драгољуб Мићуновић председник Већа грађана Скупштине СРЈ од 2000. до 2003. | |
Веће република | Срђа Божовић председник Већа република / поново од 2000. до 2003. |
Скупштина у време Уставне повеље од 2003. (2003–2006)
уредиПредседник | Потпредседник |
---|---|
Драгољуб Мићуновић председник Скупштине СЦГ од 2003. до 2004. Зоран Шами председник Скупштине СЦГ од 2004. до 2006. |
Милорад Дрљевић |
Види још
уредиЛитература
уреди- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
Спољашње везе
уреди- ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И САБОРИ (скупштине до 1936)