Врбас (град)
Врбас је градско насеље у Србији у општини Врбас у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 24.112 становника.
Врбас | |
---|---|
Врбас- колаж слика (Фонтана у центру Врбаса, Вила Табори у Врбасу, Зграда добровољног ватрогасног друштва, Методистичко- евангелистичка црква, Градски музеј Врбас, Споменик Народноослободилачкој борби и жртвама фашизма, Католичка црква у Врбасу) | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Аутономна покрајина | ![]() |
Управни округ | Јужнобачки |
Општина | Врбас |
Становништво | |
— 2011. | ![]() |
— густина | 244[a]/км2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45°34′10″ СГШ; 19°38′16″ ИГД / 45.5695° СГШ; 19.637833° ИГДКоординате: 45°34′10″ СГШ; 19°38′16″ ИГД / 45.5695° СГШ; 19.637833° ИГД |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 78 м |
Површина | 107[a] км2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 21460 21463 21464 |
Позивни број | 021 |
Регистарска ознака | VS / ВС |
НазивиУреди
Врбас је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Verbász, русински: Вербас, нем. Werbass, укр. Вербас.
У периоду од 1983. до 1992. године Врбас је носио назив Титов Врбас у част председника СФРЈ Јосипа Броза Тита.[1] Доношењем Закона о територијалној подели Србије враћен му је стари назив.
ГеографијаУреди
Географски положај Врбаса карактерише мноштво природно-географских и друштвено-економских компоненти и међусобних утицаја. Заузима део простора који се налази у геометријском средишту Бачке. У граду се укрштају железничке пруге: Суботица-Врбас-Београд и Сомбор-Врбас. Овде се налази Железничка станица Врбас. Кроз Врбас воде важни друмски путеви следећих праваца: Сомбор-Врбас-Нови Сад, Врбас-Бачка Паланка, Врбас-Суботица. Врло значајну улогу имају и водени токови, који представљају део хидросистема Дунав-Тиса-Дунав. Граничи се са општинама: Кула, Мали Иђош, Србобран, Темерин, Нови Сад, Бачка Паланка и Оџаци.
Историја ВрбасаУреди
Први помен у писаним изворима о Врбасу је из 1387. године. Међутим историја Врбаса сеже много даље у прошлост. Захваљујући археолошким испитивањима на локалитетима: Чарнок, Шуваков салаш и циглана Полет, много тога о прошлости Врбаса нам је јасније. На обалама Црне баре констатована су неолитска насеља. На Шуваковом салашу откривена је кућа која потврђује досадашња сазнања о томе да су насеља делом укопана у лес, да су зидови кућа од плетера и да су домаће животиње већ тада биле свакодневница села. Из периода бронзаног доба констатовано је насеље са некрополом у непосредној близини Чарнока. Веома значајно налазиште млађег гвозденог доба на локалитету Чарнок-Бачко добро поље успешно се штити и истражује.
Доласком Келта на ова подручја у другој половини 4. века п. н. е, Чарнок постаје келтски опидум, и првенствено представља трговачки центар а касније добија и одбрамбену улогу. Од 1. века нове ере ови простори су део барбарикума који се налази наспрам Римског царства и доживљава директне утицаје Римске цивилизације. Истовремено долази до насељавања Сармата, припадника иранских народа, који доносе и грчко-хеленистичке културне утицаје. Од 4. века наше ере просторе запљускују таласи народа који су ношени великом сеобом народа. Најдуже се задржавају Авари, о чему сведочи некропола на локалитету циглана Полет. Почетак 9. века означава крај аварске доминације и контролу Франака а затим Бугара над овим просторима.
За годину оснивања Врбаса узима 1213. као седиште поседа двојице племића под називом „Орбаспалотаја“. Према писаним изворима овде је углавном живело словенско становништво, Срби, који су у више наврата због поплава, ратова или болести напуштали насеље. Године 1720. наступају огромне етичке промене, Срби се селе у Русију и Банат а почиње колонизација Немаца, Русина и Мађара на ове просторе.
У 19. веку захваљујући прокопавању канала и изгарадњи пруге Пешта-Суботица-Нови Сад, Врбас је израстао у индустријско-занатски трговински центар. Отварају се нове основне школе, занатска школа и гимназија.
Као последицу фашистичке окупације Југославије у Другом светском рату и чињенице да је 95% југословенских Немаца било учлањено у профашистичку организацију "Културбунд" [2] и да је себе декларисало као држављане Трећег рајха,[2] нове послератне југословенске власти су већину немачког становништва тадашње Југославије (укључујући и Немце из Врбаса) лишиле грађанских права и конфисковале им имовину. Већи део југословенских Немаца (око 200.000) напустио је територију Југославије заједно са окупационом немачком војском у повлачењу, док је мањи део Немаца који је остао на југословенској територији логорисан.[3] Немци из Врбаса одведени су у сабирне логоре у Бачком Јарку, Гакову и Крушевљу, где су неки од њих умрли од глади, хладноће и болести.[тражи се извор] После укидања логора, и већина преосталих Немаца се иселила из земље.
Култура и образовањеУреди
Повољан географски положај и миграције омогућили су да се на територији Врбаса јаве рани облици просветног живота. Тако да се:
- 1735. отвара Српска црквена основна школа
- 1790. отвара се народна основна школа
- 1765. Русинска основна школа
Убрзо затим отварају се и јеврејска, немачка, државна мешовита и друге школе. У Врбасу постоји и гимназија Жарко Зрењанин.
Народна библиотека „Данило Киш“ Основана је 1962. са седам одељења, два у Врбасу и по једно у околним општинама. Поседује око 103.000 књига, учествује у већини културних манифестација општине. Дом културе „Врбас“ основан је 1968, у оквиру њега ради и биоскоп „Југославија“. Изгорео је у пожару почетком 90-их после чега је почео са градњом нови.
Од 1969. године у Врбасу се одржава Фестивал поезије младих, најстарији песнички фестивал у региону.
ДемографијаУреди
У насељу Врбас живи 20355 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,6 код мушкараца и 39,5 код жена). У насељу има 8379 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последњем попису примећен је значајан пад у броју становника.
![]() |
|
м | ж |
|||
? | 31 | 41 | ||
80+ | 120 | 232 | ||
75—79 | 197 | 399 | ||
70—74 | 437 | 609 | ||
65—69 | 626 | 786 | ||
60—64 | 682 | 869 | ||
55—59 | 613 | 725 | ||
50—54 | 918 | 1.061 | ||
45—49 | 1.006 | 1.102 | ||
40—44 | 838 | 952 | ||
35—39 | 843 | 823 | ||
30—34 | 821 | 863 | ||
25—29 | 962 | 918 | ||
20—24 | 1.034 | 1.043 | ||
15—19 | 1.002 | 927 | ||
10—14 | 803 | 874 | ||
5—9 | 768 | 718 | ||
0—4 | 669 | 595 | ||
Просек : | 36,6 | 39,5 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 10.130 | 3.370 | 6.070 | 368 | 310 | 12 |
Женски | 11.350 | 2.769 | 6.131 | 1.840 | 602 | 8 |
УКУПНО | 21.480 | 6.139 | 12.201 | 2.208 | 912 | 20 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 4.783 | 535 | 0 | 3 | 2.115 |
Женски | 3.809 | 201 | 0 | 1 | 1.405 |
УКУПНО | 8.592 | 736 | 0 | 4 | 3.520 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 138 | 139 | 586 | 89 | 387 |
Женски | 63 | 39 | 648 | 113 | 95 |
УКУПНО | 201 | 178 | 1.234 | 202 | 482 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 41 | 76 | 211 | 126 | 144 |
Женски | 73 | 64 | 173 | 304 | 484 |
УКУПНО | 114 | 140 | 384 | 430 | 628 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 84 | 1 | 0 | 108 | |
Женски | 83 | 2 | 0 | 61 | |
УКУПНО | 167 | 3 | 0 | 169 |
СаобраћајУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
ГалеријаУреди
|
Познате личностиУреди
НапоменеУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Опћа енциклопедија – допунски свезак, Југославенски лексикографски завод, Загреб, (1988). стр. 694.
- ↑ 2,0 2,1 Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, (2001). стр. 72.
- ^ Z. Janjetović, Logorisanje vojvođanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd, 1997.
- ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1953/Pdf/G19534001.pdf
- ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1961/Pdf/G19614001.pdf
- ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1971/Pdf/G19714001.pdf
- ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1981/Pdf/G19814001.pdf
- ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1991/pdf/G19914026.pdf
- ^ Contact Support
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.