Врбас (град)

Врбас
Врбас;
	Врбас- колаж слика (Фонтана у центру Врбаса, Вила Табори у Врбасу, Зграда добровољног ватрогасног друштва, Методистичко- евангелистичка црква, Градски музеј Врбас, Споменик Народноослободилачкој борби и жртвама фашизма, Католичка црква у Врбасу)
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Врбас
Становништво
— 2011.	24112
— густина	244/км2
Географске карактеристике
Координате	45°34′10″ СГШ; 19°38′16″ ИГД / 45.5695° СГШ; 19.637833° ИГДКоординате: 45°34′10″ СГШ; 19°38′16″ ИГД / 45.5695° СГШ; 19.637833° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	78 м
Површина	107 км2
	Врбас Врбас на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	21460; 21463; 21464
Позивни број	021
Регистарска ознака	VS / ВС

Врбас је градско насеље у Србији у општини Врбас у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 24112 становника.

НазивиУреди

Врбас је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Verbász, русински: Вербас, нем. Werbass, укр. Вербас.

У периоду од 1983. до 1992. године Врбас је носио назив Титов Врбас у част председника СФРЈ Јосипа Броза Тита.^[1] Доношењем Закона о територијалној подели Србије враћен му је стари назив.

ГеографијаУреди

Географски положај Врбаса карактерише мноштво природно-географских и друштвено-економских компоненти и међусобних утицаја. Заузима део простора који се налази у геометријском средишту Бачке. У граду се укрштају железничке пруге: Суботица-Врбас-Београд и Сомбор-Врбас. Овде се налази Железничка станица Врбас. Кроз Врбас воде важни друмски путеви следећих праваца: Сомбор-Врбас-Нови Сад, Врбас-Бачка Паланка, Врбас-Суботица. Врло значајну улогу имају и водени токови, који представљају део хидросистема Дунав-Тиса-Дунав. Граничи се са општинама: Кула, Мали Иђош, Србобран, Темерин, Нови Сад, Бачка Паланка и Оџаци.

Историја ВрбасаУреди

1. Археолошки локалитети од бронзаног доба (17-15. век пре нове ере) до касног средњег века (15. век)—у овој зони је и локалитет Циглана „Полет” 2. Сарматска некропола (4.век нове ере)—локалитет „Јасике” 3. Средњовековно насеље (9. век нове ере)—локалитет „Кланица” 4. Средњовековно насеље (12-14. век нове ере)—локалитет „Клас” 5. Неолитско ( 5. миленијум пре нове ере), сарматско (4. век нове ере) и средњовековно насеље (12-14. век нове ере)—у овој зони је и локалитет „Код врбе” 6. Бронзанодобно (17-15.век пре нове ере) и средњовековно насеље—локалитет „Касета 2” 7. Бронзанодобно (17-15. век пре нове ере), насеље раног гвозденог доба (9-7. век пре нове ере), сарматско (4. век нове ере) и средњовековно насеље (12-14. век нове ере)—у овој зони су и локалитети „Касета 5” и „Касета 3-4” 8. Бронзанодобно (17-15. век пре нове ере) сарматско (4. век нове ере) и средњовековно насеље (16. век нове ере—у овој зони налази се локалитет „Врбас 1” 9. Неолитско насеље (7-6. миленијум пре нове ере) и средњовековно насеље с црквом и некрополом (10-15. век нове ере)—локалитет „Шуваков салаш” 10. Бронзанодобно насеље (17-15. век пре нове ере), насеље старијег гвозденог доба (9-7. век пре нове ере), насеље млађег гвозденог доба—келтско насеље (2. век пре нове ере) и средњовековно насеље с црквом и некрополом (10-15. век нове ере)—археолошко налазиште „Чарнок” Бачко Добро Поље

Први помен у писаним изворима о Врбасу је из 1387. године. Међутим историја Врбаса сеже много даље у прошлост. Захваљујући археолошким испитивањима на локалитетима: Чарнок, Шуваков салаш и циглана Полет, много тога о прошлости Врбаса нам је јасније. На обалама Црне баре констатована су неолитска насеља. На Шуваковом салашу откривена је кућа која потврђује досадашња сазнања о томе да су насеља делом укопана у лес, да су зидови кућа од плетера и да су домаће животиње већ тада биле свакодневница села. Из периода бронзаног доба констатовано је насеље са некрополом у непосредној близини Чарнока. Веома значајно налазиште млађег гвозденог доба на локалитету Чарнок-Бачко добро поље успешно се штити и истражује.

Доласком Келта на ова подручја у другој половини 4. века п. н. е, Чарнок постаје келтски опидум, и првенствено представља трговачки центар а касније добија и одбрамбену улогу. Од 1. века нове ере ови простори су део барбарикума који се налази наспрам Римског царства и доживљава директне утицаје Римске цивилизације. Истовремено долази до насељавања Сармата, припадника иранских народа, који доносе и грчко-хеленистичке културне утицаје. Од 4. века наше ере просторе запљускују таласи народа који су ношени великом сеобом народа. Најдуже се задржавају Авари, о чему сведочи некропола на локалитету циглана Полет. Почетак 9. века означава крај аварске доминације и контролу Франака а затим Бугара над овим просторима.

За годину оснивања Врбаса узима 1213. као седиште поседа двојице племића под називом „Орбаспалотаја“. Према писаним изворима овде је углавном живело словенско становништво, Срби, који су у више наврата због поплава, ратова или болести напуштали насеље. Године 1720. наступају огромне етичке промене, Срби се селе у Русију и Банат а почиње колонизација Немаца, Русина и Мађара на ове просторе.

У 19. веку захваљујући прокопавању канала и изгарадњи пруге Пешта-Суботица-Нови Сад, Врбас је израстао у индустријско-занатски трговински центар. Отварају се нове основне школе, занатска школа и гимназија.

Као последицу фашистичке окупације Југославије у Другом светском рату и чињенице да је 95% југословенских Немаца било учлањено у профашистичку организацију "Културбунд" ^[2] и да је себе декларисало као држављане Трећег рајха,^[2] нове послератне југословенске власти су већину немачког становништва тадашње Југославије (укључујући и Немце из Врбаса) лишиле грађанских права и конфисковале им имовину. Већи део југословенских Немаца (око 200.000) напустио је територију Југославије заједно са окупационом немачком војском у повлачењу, док је мањи део Немаца који је остао на југословенској територији логорисан.^[3] Немци из Врбаса одведени су у сабирне логоре у Бачком Јарку, Гакову и Крушевљу, где су неки од њих умрли од глади, хладноће и болести.^{[тражи се извор]} После укидања логора, и већина преосталих Немаца се иселила из земље.

Култура и образовањеУреди

Болница у Врбасу

Повољан географски положај и миграције омогућили су да се на територији Врбаса јаве рани облици просветног живота. Тако да се:

1735. отвара Српска црквена основна школа
1790. отвара се народна основна школа
1765. Русинска основна школа

Убрзо затим отварају се и јеврејска, немачка, државна мешовита и друге школе. У Врбасу постоји и гимназија Жарко Зрењанин.

Народна библиотека „Данило Киш“ Основана је 1962. са седам одељења, два у Врбасу и по једно у околним општинама. Поседује око 103.000 књига, учествује у већини културних манифестација општине. Дом културе „Врбас“ основан је 1968, у оквиру њега ради и биоскоп „Југославија“. Изгорео је у пожару почетком 90-их после чега је почео са градњом нови.

Од 1969. године у Врбасу се одржава Фестивал поезије младих, најстарији песнички фестивал у региону.

ДемографијаУреди

У насељу Врбас живи 20355 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,6 код мушкараца и 39,5 код жена). У насељу има 8379 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последњем попису примећен је значајан пад у броју становника.

Етнички састав према попису из 1953.^[4]‍

Срби	12.524	33,29 %
Црногорци	11.292	30,02 %
Русини	5.352	14,22 %
Мађари	5.266	14,00 %
Хрвати	775	2,06 %
Словаци	432	1,14 %
Словенци	101	0,26 %
Југословени	69	0,18 %
Македонци	45	0,11 %
Румуни	20	0,05 %
остали	1.738	4,62 %
укупно: 37614

Етнички састав према попису из 1961.^[5]‍

Срби	16.410	38,29 %
Црногорци	12.525	29,22 %
Мађари	5.319	12,41 %
Хрвати	1.205	2,81 %
Македонци	166	0,38 %
Југословени	125	0,29 %
Словенци	123	0,28 %
Албанци	66	0,15 %
Муслимани	42	0,09 %
остали	6.872	16,03 %
укупно: 42853

Етнички састав према попису из 1971.^[6]‍

Срби	17.073	39,25 %
Црногорци	11.906	27,37 %
Мађари	4.675	10,74 %
Хрвати	1.117	2,56 %
Југословени	798	1,83 %
Македонци	167	0,38 %
Словенци	115	0,26 %
Албанци	111	0,25 %
Муслимани	106	0,24 %
Роми	19	0,04 %
остали	7.373	16,95 %
укупно: 43490

Етнички састав према попису из 1981.^[7]‍

Срби	17.965	39,26 %
Црногорци	13.033	28,48 %
Мађари	4.012	8,76 %
Југословени	2.654	5,80 %
Хрвати	1.076	2,35 %
Македонци	186	0,40 %
Муслимани	170	0,37 %
Албанци	129	0,28 %
Словенци	67	0,14 %
Роми	55	0,12 %
остали	6.409	14,00 %
укупно: 45756

Етнички састав према попису из 1991.^[8]‍

Срби	19.331	41,67 %
Црногорци	13.619	29,36 %
Русини	4.227	9,11 %
Мађари	3.435	7,40 %
Југословени	2.266	4,88 %
Хрвати	858	1,84 %
Словаци	360	0,77 %
Македонци	174	0,37 %
Муслимани	152	0,32 %
Роми	133	0,28 %
Албанци	89	0,19 %
Словенци	48	0,10 %
Румуни	36	0,07 %
Буњевци	29	0,06 %
остали	1.272	2,74 %
Регионална припадност	157	0,33 %
неизјашњени	85	0,18 %
непознато	105	0,22 %
укупно: 46382

Етнички састав према попису из 2002.^[9]‍

Срби	21.907	47,77 %
Црногорци	11.371	24,79 %
Русини	3.765	8,21 %
Мађари	2.885	6,29 %
Украјинци	975	2,12 %
Југословени	675	1,47 %
Хрвати	659	1,43 %
Словаци	312	0,68 %
Македонци	155	0,33 %
Роми	136	0,29 %
Немци	127	0,27 %
Муслимани	100	0,21 %
Словенци	57	0,12 %
Руси	47	0,10 %
Албанци	45	0,09 %
Бошњаци	23	0,05 %
Буњевци	23	0,05 %
Бугари	14	0,03 %
остали	60	0,13 %
Регионална припадност	149	0,32 %
неизјашњени	1.326	2,89 %
непознато	1.014	2,21 %
укупно: 45852

Етнички састав према попису из 2011.‍

Срби	23.251	55,24 %
Црногорци	7.353	17,47 %
Русини	3.375	8,02 %
Мађари	2.464	5,85 %
Украјинци	836	1,99 %
Хрвати	549	1,49 %
Роми	355	0,84 %
Словаци	286	0,68 %
Југословени	170	0,40 %
Македонци	149	0,35 %
Немци	121	0,29 %
Муслимани	112	0,27 %
Албанци	48	0,13 %
Руси	46	0,11 %
Словенци	35	0,08 %
Буњевци	15	0,04 %
Бугари	13	0,03 %
Бошњаци	7	0,02 %
Румуни	5	0,01 %
остали	226	0,54 %
Регионална припадност	452	1,07 %
неизјашњени	2.066	5,89 %
непознато	158	0,38 %
укупно: 42092

Језички састав према попису из 2011.‍

Српски	35.838	85,14 %
Русински	2.872	6,82 %
Мађарски	1.224	2,91 %
Црногорски	213	0,51 %
Словачки	128	0,30 %
Ромски	108	0,26 %
Хрватски	86	0,20 %
Македонски	46	0,11 %
Немачки	45	0,11 %
Албански	31	0,07 %
Руски	21	0,05 %
Румунски	7	0,02 %
Словеначки	6	0,01 %
Бугарски	3	0,01 %
остали	485	1,15 %
Регионална припадност	452	1,07 %
неизјашњени	803	1,91 %
непознато	176	0,42 %
укупно: 42092

Демографија^[10]
Година	Становника
1948.	14.837
1953.	15.470
1961.	19.316
1971.	22.496
1981.	25.143
1991.	25.858	25.610
2002.	25.907	26.198
2011.	24.112

Етнички састав према попису из 2011.^[11]‍

Срби	12.243	50,77 %
Црногорци	5.196	21,55 %
Мађари	1.690	7,00 %
Русини	1.354	5,61 %
Украјинци	634	2,63 %
Хрвати	361	1,49 %
Југословени	110	0,45 %
Роми	106	0,44 %
Немци	92	0,38 %
Македонци	82	0,34 %
Словаци	80	0,33 %
Муслимани	39	0,16 %
Руси	36	0,15 %
Словенци	29	0,12 %
Албанци	20	0,08 %
Бугари	13	0,05 %
Буњевци	11	0,04 %
Бошњаци	4	0,01 %
Румуни	1	0,02 %
остали	174	0,72 %
Регионална припадност	289	1,19 %
неизјашњени	1.420	5,89 %
непознато	125	0,51 %
укупно: 24.112

Становништво према полу и старости^[12]


	м	ж
?	31	41
80+	120	232
75—79	197	399
70—74	437	609
65—69	626	786
60—64	682	869
55—59	613	725
50—54	918	1.061
45—49	1.006	1.102
40—44	838	952
35—39	843	823
30—34	821	863
25—29	962	918
20—24	1.034	1.043
15—19	1.002	927
10—14	803	874
5—9	768	718
0—4	669	595
Просек :	36,6	39,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	3.995	4.129	5.773	6.691	7.612	8.087	8.379

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	1.508	1.887	1.582	1.999	898	359	105	17	17	7	3,08

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	10.130	3.370	6.070	368	310	12
Женски	11.350	2.769	6.131	1.840	602	8
УКУПНО	21.480	6.139	12.201	2.208	912	20

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	4.783	535	0	3	2.115
Женски	3.809	201	0	1	1.405
УКУПНО	8.592	736	0	4	3.520
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	138	139	586	89	387
Женски	63	39	648	113	95
УКУПНО	201	178	1.234	202	482
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	41	76	211	126	144
Женски	73	64	173	304	484
УКУПНО	114	140	384	430	628
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	84	1	0	108
Женски	83	2	0	61
УКУПНО	167	3	0	169

СаобраћајУреди

Железничка станица у Врбасу

ГалеријаУреди

Православна црква у Врбасу Евангелистичка црква у Врбасу Калвинистичка црква у Врбасу Католичка црква у Врбасу Гркокатоличка црква у Врбасу Методистичко-евангелистичка црква у Врбасу Капела Водица у Врбасу

НапоменеУреди

↑ ^1,0 ^1,1 Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Врбас, на којој се налазе два насеља Врбас и Косанчић.

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ Опћа енциклопедија – допунски свезак, Југославенски лексикографски завод, Загреб, (1988). стр. 694.
↑ ^2,0 ^2,1 Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, (2001). стр. 72.
^ Z. Janjetović, Logorisanje vojvođanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd, 1997.
^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1953/Pdf/G19534001.pdf
^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1961/Pdf/G19614001.pdf
^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1971/Pdf/G19714001.pdf
^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1981/Pdf/G19814001.pdf
^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1991/pdf/G19914026.pdf
^ Contact Support
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ Етничка структура након пописа 2011.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везеУреди

[fn1-1] 1,0 ^1,1 Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Врбас, на којој се налазе два насеља Врбас и Косанчић.

[2] Опћа енциклопедија – допунски свезак, Југославенски лексикографски завод, Загреб, (1988). стр. 694.

[autogenerated1-3] 2,0 ^2,1 Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, (2001). стр. 72.

[4] Z. Janjetović, Logorisanje vojvođanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd, 1997.

[5] ttp://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1953/Pdf/G19534001.pdf

[6] ttp://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1961/Pdf/G19614001.pdf

[7] ttp://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1971/Pdf/G19714001.pdf

[8] ttp://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1981/Pdf/G19814001.pdf

[9] ttp://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1991/pdf/G19914026.pdf

[10] Contact Support

[11] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[12] Етничка структура након пописа 2011.

[13] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[a]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]