Врбас (град)
Врбас је градско насеље у Србији у општини Врбас у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 24.112 становника.
| Врбас | |
|---|---|
 Врбас- колаж слика (Фонтана у центру Врбаса, Вила Табори у Врбасу, Зграда добровољног ватрогасног друштва, Методистичко- евангелистичка црква, Градски музеј Врбас, Споменик Народноослободилачкој борби и жртвама фашизма, Католичка црква у Врбасу) | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобачки |
| Општина | Врбас |
| Становништво | |
| — 2011. |  24.112 |
| — густина | 244[а]/км2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 34′ 10″ СГШ; 19° 38′ 16″ ИГД / 45.5695° СГШ; 19.637833° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 78 м |
| Површина | 107[а] км2 |
.svg)  Врбас Врбас на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21460 21463 21464 |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | VS / ВС |
НазивиУреди
Врбас је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Verbász, русински: Вербас, нем. Werbass, укр. Вербас.
У периоду од 1983. до 1992. године Врбас је носио назив Титов Врбас у част председника СФРЈ Јосипа Броза Тита.[1] Доношењем Закона о територијалној подели Србије враћен му је стари назив.
ГеографијаУреди
Географски положај Врбаса карактерише мноштво природно-географских и друштвено-економских компоненти и међусобних утицаја. Заузима део простора који се налази у геометријском средишту Бачке. У граду се укрштају железничке пруге: Суботица-Врбас-Београд и Сомбор-Врбас. Овде се налази Железничка станица Врбас. Кроз Врбас воде важни друмски путеви следећих праваца: Сомбор-Врбас-Нови Сад, Врбас-Бачка Паланка, Врбас-Суботица. Врло значајну улогу имају и водени токови, који представљају део хидросистема Дунав-Тиса-Дунав. Граничи се са општинама: Кула, Мали Иђош, Србобран, Темерин, Нови Сад, Бачка Паланка и Оџаци.
Врбас има веома повољан положај и у топографском погледу. Он је једно од десет насеља нанизаних у подножју Телечке, тј. тачно на додиру највеће бачке лесне заравни и и лесне терасе. Велики бачки канал, прокопан дуж некадашњег тока Црне баре, раставља Врбас на два неједнака дела. Положај на контакту лесне заравни као вишег и лесне терасе као нижег терена, пружа Врбасу вишеструке повољности. Како је Телечка у целини нагнута према југу (нарочито периферијским делом), то је виши део врбашког атара присојне експозиције. Присојност је нарочито изражена код одсека којим се ова лесна зараван спушта на лесну терасу. Стога су у прошлости становници тежили да на одсеку гаје винову лозу или воће, а многи су вештачки ублажавали нагибе одсека и на њима градили куће.
Историја ВрбасаУреди
Први помен у писаним изворима о Врбасу је из 1387. године. Међутим историја Врбаса сеже много даље у прошлост. Захваљујући археолошким испитивањима на локалитетима: Чарнок, Шуваков салаш и циглана Полет, много тога о прошлости Врбаса нам је јасније. На обалама Црне баре констатована су неолитска насеља. На Шуваковом салашу откривена је кућа која потврђује досадашња сазнања о томе да су насеља делом укопана у лес, да су зидови кућа од плетера и да су домаће животиње већ тада биле свакодневница села. Из периода бронзаног доба констатовано је насеље са некрополом у непосредној близини Чарнока. Веома значајно налазиште млађег гвозденог доба на локалитету Чарнок-Бачко добро поље успешно се штити и истражује.
Доласком Келта на ова подручја у другој половини 4. века п. н. е, Чарнок постаје келтски опидум, и првенствено представља трговачки центар а касније добија и одбрамбену улогу. Од 1. века нове ере ови простори су део барбарикума који се налази наспрам Римског царства и доживљава директне утицаје Римске цивилизације. Истовремено долази до насељавања Сармата, припадника иранских народа, који доносе и грчко-хеленистичке културне утицаје. Од 4. века наше ере просторе запљускују таласи народа који су ношени великом сеобом народа. Најдуже се задржавају Авари, о чему сведочи некропола на локалитету циглана Полет. Почетак 9. века означава крај аварске доминације и контролу Франака а затим Бугара над овим просторима.
За годину оснивања Врбаса узима 1213. као седиште поседа двојице племића под називом „Орбаспалотаја“. Према писаним изворима овде је углавном живело словенско становништво, Срби, који су у више наврата због поплава, ратова или болести напуштали насеље. Године 1720. наступају огромне етичке промене, Срби се селе у Русију и Банат а почиње колонизација Немаца, Русина и Мађара на ове просторе.
У 19. веку захваљујући прокопавању канала и изградњи пруге Пешта-Суботица-Нови Сад, Врбас је израстао у индустријско-занатски трговински центар. Отварају се нове основне школе, занатска школа и гимназија.
Као последицу фашистичке окупације Југославије у Другом светском рату и чињенице да је 95% југословенских Немаца било учлањено у профашистичку организацију "Културбунд" [2] и да је себе декларисало као држављане Трећег рајха,[2] нове послератне југословенске власти су већину немачког становништва тадашње Југославије (укључујући и Немце из Врбаса) лишиле грађанских права и конфисковале им имовину. Већи део југословенских Немаца (око 200.000) напустио је територију Југославије заједно са окупационом немачком војском у повлачењу, док је мањи део Немаца који је остао на југословенској територији логорисан.[3] Немци из Врбаса одведени су у сабирне логоре у Бачком Јарку, Гакову и Крушевљу, где су неки од њих умрли од глади, хладноће и болести.[тражи се извор] После укидања логора, и већина преосталих Немаца се иселила из земље.
Досељавање НемацаУреди
Досељавање Немаца у Врбасу почело је 21. јула 1785. године. Фридрих Лоц наводи да су тога дана доспеле 283 немачке породице са 1.132 лица. Он је истовремено навео и матичне делове из којих су се Немци доселили: Фалц, Алзас-Лорен, Луксембург, Рајнхесен, Хесен-Штаркенбург, Оберхесен, Саксонија, Трир, Кобленц, Висбаден, Олденбург-Биркенфелд, Виртемберг, Баварска и Баден. Уз њих Лоц помиње досељенике из Швајцарске, Румуније и Мађарске. [4]
Простор на коме је заснован Нови Врбас узимали су староврбашки Срби у закуп и искоришћавали га као оранице, пашњаке и ливаде. Реч је о потесима "Кис Добра" и "Параштинац". Оба потеса, а нарочито овај други, била су обрадива средином 18. века, када је Стари Врбас био густо насељен. Али како се временом број сељачких породица смањивао, поља су остајала празна. Део становника Старог Врбаса је напустио део свог атара због великих дажбина. Управо на том напуштеном делу атара су Немци засновали Нови Врбас 1785. године. Староврбашки Срби су имали доста земље у време насељавања Немаца: од 1,5 до 2 сесије[5], а малобројни и по 3 сесије. [6]
Приликом размеравања атара крајем 1784. и почетком 1785. године, Старом Врбасу је остављено 176,5 а будућем, Новом Врбасу, намењено је 125,5 сесија. Уз то су колонизацијски органи одузели део атара Фекетића и припојили га атару Новог Врбаса. Подизање насеља Нови Врбас трајало је више од две године. Како су поједини Немци приспели у Сомбор као центар за организацију прихватања и размештања још у јесен 1784. године, то су морали дуго чекати на подизање насеља. Исте јесени сељаци из суседних села морали су кулуком да поору и засеју земљу а немачким досељеницима је било остављено да обаве жетву и вршидбу жита.
И Фридрих Лоц, попут осталих хроничара из других немачких насеобина у Бачкој, пише о великим потешкоћама у прилагођавању досељеника у новој средини. Он нарочито указује на мочварне терене око Црне баре, који су више од свега другог одбијали досељенике. Прва генерација је стога много патила од барске грознице, а затим од срдобоље и других болести. Из података које је Лоц нашао у црквеним књигама јасно се види да су у почетку владали масовни помори, због чега су досељеници своје ново насеље прозвали "гроб Немаца"[7]. До 1848. године Стари Врбас је био "коморско село" подложно сомборској "комори", а не феудалним племићима. Отуда је у погледу права и дажбина био у повољнијем положају од села у области Војне границе. И у коморским селима је живот био тежак од закупнине и "грамзивости" чиновника. Да су дажбине биле велике и често несношљиве, види се и по томе што су Староврбашани у једном моменту били присиљени да се одрекну дела свог атара, на којем су се касније населили Немци.
Култура и образовањеУреди
Повољан географски положај и миграције омогућили су да се на територији Врбаса јаве рани облици просветног живота. Тако да се:
- 1735. отвара Српска црквена основна школа
- 1790. отвара се народна основна школа
- 1765. Русинска основна школа
Убрзо затим отварају се и јеврејска, немачка, државна мешовита и друге школе. У Врбасу постоји и гимназија Жарко Зрењанин.
Народна библиотека „Данило Киш“ Основана је 1962. са седам одељења, два у Врбасу и по једно у околним општинама. Поседује око 103.000 књига, учествује у већини културних манифестација општине. Дом културе „Врбас“ основан је 1968, у оквиру њега ради и биоскоп „Југославија“. Изгорео је у пожару почетком 90-их после чега је почео са градњом нови.
Од 1969. године у Врбасу се одржава Фестивал поезије младих, најстарији песнички фестивал у региону.
ДемографијаУреди
У насељу Врбас живи 20355 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,6 код мушкараца и 39,5 код жена). У насељу има 8379 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последњем попису примећен је значајан пад у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 31 | 41 | ||
| 80+ | 120 | 232 | ||
| 75—79 | 197 | 399 | ||
| 70—74 | 437 | 609 | ||
| 65—69 | 626 | 786 | ||
| 60—64 | 682 | 869 | ||
| 55—59 | 613 | 725 | ||
| 50—54 | 918 | 1.061 | ||
| 45—49 | 1.006 | 1.102 | ||
| 40—44 | 838 | 952 | ||
| 35—39 | 843 | 823 | ||
| 30—34 | 821 | 863 | ||
| 25—29 | 962 | 918 | ||
| 20—24 | 1.034 | 1.043 | ||
| 15—19 | 1.002 | 927 | ||
| 10—14 | 803 | 874 | ||
| 5—9 | 768 | 718 | ||
| 0—4 | 669 | 595 | ||
| Просек : | 36,6 | 39,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 10.130 | 3.370 | 6.070 | 368 | 310 | 12 |
| Женски | 11.350 | 2.769 | 6.131 | 1.840 | 602 | 8 |
| УКУПНО | 21.480 | 6.139 | 12.201 | 2.208 | 912 | 20 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 4.783 | 535 | 0 | 3 | 2.115 |
| Женски | 3.809 | 201 | 0 | 1 | 1.405 |
| УКУПНО | 8.592 | 736 | 0 | 4 | 3.520 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 138 | 139 | 586 | 89 | 387 |
| Женски | 63 | 39 | 648 | 113 | 95 |
| УКУПНО | 201 | 178 | 1.234 | 202 | 482 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 41 | 76 | 211 | 126 | 144 |
| Женски | 73 | 64 | 173 | 304 | 484 |
| УКУПНО | 114 | 140 | 384 | 430 | 628 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 84 | 1 | 0 | 108 | |
| Женски | 83 | 2 | 0 | 61 | |
| УКУПНО | 167 | 3 | 0 | 169 | |
СаобраћајУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
.jpg)
ГалеријаУреди
|
Познате личностиУреди
- Лазар Ристовски, глумац
- Дејан Луткић, глумац
- Бела Пехан, сликар
- Вида Огњеновић, књижевница родом из Никшића, одрасла у Врбасу
- Игор Маројевић, књижевник
- Владимир Коларић, рок музичар групе Велики презир
- Весна Дринчић Ђилас, културни радник и педагог
- Нандор Мајор, књижевник и политичар
- Душан Бајатовић, политичар и предузетник, директор Србијагаса
- Богољуб Бјелица, политичар и најближи сарадник Слободана Милошевића
- Јован Бељански, учесник НОБа и народни херој Југославије
- Августин Хорњак, гркокатолички владика у Великој Британији
- Јовица Елезовић, рукометаш
- Љубомир Фејса, фудбалер
- Милорад Мажић, фудбалски судија
- Магдолна Ружа, певачица
- Јожеф Пехан
- Илија Милованчев
- Иса Секицки
- Павле Којић
- Фридрих Лоц
- Михаел Линденшмит
- Милета Лесковац
НапоменеУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Опћа енциклопедија – допунски свезак, Југославенски лексикографски завод, Загреб, (1988). стр. 694.
- ^ а б Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, (2001). стр. 72.
- ^ Z. Janjetović, Logorisanje vojvođanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd, 1997.
- ^ Lotz, Friedrich (1935). Neuwerbaß : aus der Vergangenheit eines Batschkaer deutschen Sprachinseldorfes : 1785-1935. Festausschuß der 150-jährigen Ansiedlungsfeier. стр. 91.
- ^ „сесија”. Wiktionary.
- ^ Iványi, Istvan (1909). Bács-Bodrog vármegye községei. Budapest: Bács-Bodrog vármegye 1. стр. 173.
- ^ Lotz, Friedrich (1935). Neuwerbaß : aus der Vergangenheit eines Batschkaer deutschen Sprachinseldorfes : 1785-1935. Festausschuß der 150-jährigen Ansiedlungsfeier. Neuwerbaß. стр. 101.
- ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1953/Pdf/G19534001.pdf
- ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1961/Pdf/G19614001.pdf
- ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1971/Pdf/G19714001.pdf
- ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1981/Pdf/G19814001.pdf
- ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1991/pdf/G19914026.pdf
- ^ Contact Support
- ^ а б Етничка структура након пописа 2011.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
ЛитератураУреди
Васовић, др Милорад (1968): Врбас и његова комуна - географска монографија. стр. 30.
