Википедија

Мало позориште „Душко Радовић”

позориште које се налази у Београду

Мало позориште „Душко Радовић” основано је 27. маја 1948. године у Београду под именом: Позориште лутака НР Србије.

Зграда позоришта
Амблем позоришта
Зграда позоришта

Мало позориште „Душко Радовић” налази се у улици Абердаревој број 1 у Београду.[1] Једно је од најпознатијих дечијих позоришта у Србији, а бави се свим актуелним темама друштва које су прилагођене дечијем узрасту.[2]

Историја

уреди

Ово позориште - намењено деци - основано је одлуком владе Народне Републике Србије под називом: Позориште лутака НР Србије, 27. маја 1948. године, а званично је започело са радом извођењем представе: „Пепељуга”, Владимира Назора,[3] у хотелу Палас, 23. октобра 1949. године.[4]

Оснивач и први управник позоришта од 1948. до 1950. био је Божидар Валтровић.[5]

15. јуна 1952. године Позориште је преименовано у: Београдско марионетско позориште, а 3. јануара 1955. се сели у зграду на Теразијама.[4]

Спајањем Београдског марионетског позоришта и Гињол сцене „Бошко Буха”, 5. октобра 1962. године, позориште мења име у Београдско позориште лутака.[4]

28. децембра 1967. године поново мења назив у Мало позориште, а на данашњу адресу на Ташмајдану се коначно усељава 6. јуна 1968. године.[4] Зграда у којој се налази позориште је прва наменски зидана зграда дечијег позоришта у социјалистичкој Југославији, урађена по пројекту архитекте Ивана Антића.[4][5]

Након смрти писца за децу Душана Радовића, колектив Малог позоришта је донео одлуку да позориште понесе његово име.[5]

Вечерња сцена „Радовић” је отворена 7. марта 1986.[4]

Вечерња сцена за младе је почела са радом 23. октобра 2002. године.[4]

Сцена за бебе је отворена 4. јуна 2008. године[4]

Зграда позоришта је оштећена током НАТО бомбардовања зграде РТС-а између 23. и 24. априла 1999.[5] Том приликом је уништен велики део фундуса позоришта, лутака и костима.[6]

Реконструкција комплетне матичне зграде у Абердаревој улици обављена је крајем 2014.[5]

Луткарска сцена Малог позоришта „Душко Радовић”

уреди
 
Мало позориште „Душко Радовић" - Зграда - Деца пред улазом, 1970-е

Луткарско позориште на територији данашње Србије прати развој поплочан ентузијазмом, љубављу и прегалаштвом пионира који су Пер аспера ад астра, створили професионално луткарско позориште. Сваком позоришту је, пре свега, стало да поред доброг редитеља има и познате ауторе и звучне наслове који ће привући публику. Ипак, писати луткарске представе је велика непознаница за многе драмске ауторе, па и за оне најталентованије, јер знање о луткарском писању текстова не изучава се ни у једној високошколској установи.[7]

За квалитет и богатство наслова и тема на репортару Малог пзоришта „Душко Радовић” су заслужни драматурзи: Бошко Трифуновић, Бранислав Крављанац, Милица Новковић, Стеван Копривица и Мила Машовић Николић, који су заједно са управом бирали драмске домаће и стране ауторе, од којих су неки били тек почетници, а неки искусни писци изузетних остварења.[7]

 
Мало позориште "Душко Радовић", позоришна представа: "На слово на слово", Мића Татић и лутак Аћим, 1969.

Развој репертоарске политике луткарске сцене

уреди

Аутори луткарских представа у Радовићу

уреди

Од страних аутора са луткарског репертоара се нарочито издвајају Јан Малик и Фране Пунтар који су једнако добро кореспондирали, како са децом, тако и са одраслима, затим, ту су: Јан Вилковски, Леон Мошчински, Јозеф Скупа, Егнер Торбјерн, Јулиуш Волски итд.[7]

Од домаћих аутора су најистакнутији Стеван Пешић, Душан Радовић, Љубиша Ђокић и Александар Поповић.[7]

Глумци који су се остварили као луткарски писци су: Драгутин Добричанин, Раде Павелкић, Татјана Пипер Станковић, Бранислав Крављанац.[7] У тој улози су се нашли и домаћи песници: Љубивоје Ршумовић и Драган Лукић, а први домаћи комад за лутке: „Несретна Кафина” који је написао Јован Јовановић Змај, у Малом позоришту „Душко Радовић” је адаптирао Мирослав Беловић.[7]

Комплетни аутори луткарских представа у Радовићу су били Јелена Беложански, Бохдан Славик и Драгослав Тодоровић.[7]

У почетној фази рада овог Позоришта, оно је било најпре луткарско, а са доласком нових генерација, све више је постајало и драмско. Наиме, све су чешће настајале представе у којима су глумац и лутка подједнако заступљени на сцени. Једна од најчувенијих представа из овог периода је представа „На слово, на слово“, по поезији Душка  Радовића.[10]

Вечерња сцена „Радовић”

уреди

У периоду када је Мало позориште добило име „Душко Радовић”, оно је заиста било у својој најбољој фази и на корак ближе једној новој поетици, коју је изнедрио тадашњи управник Примож Беблер, редитељ и идејни творац Вечерње (сатиричне) сцене „Радовић“. Вечерња сцена „Радовић“, отворена је 7. марта 1986. године представом „Мистерија... Београд“, редитељке Иване Вујић. У времену потом, Вечерња сцена је постала један од најзанимљивијих сценских простора у Београду. Била је апсолутно отворена за иновативне идеје и експерименте, на којој су заиста афирмисани многи млади позоришни редитељи, а који су тежили једино томе да створе уметнички значајно и бескомпромисно позориште.[10]

Преживети деведесете
уреди

Деведесетих су били ратови и санкције, време када замиру сви облици међународне сарадње. Тада долази и до пада продукције. Драматург и драмски писац, нови управник позоришта, а заменик пртходног,[11] Стеван Копривица, афирмише драмске представе на Дечијој сцени, а простор Вечерње сцене остаје без средстава за финансирање и бива препуштен представама других извођачких трупа.

Мало позориште „Душко Радовић“ је једино београдско позориште на коме је дошло до оштећења зграде током бомбардовања 1999. године.[10]

Галерија - Вечерња сцена деведесетих

уреди

Сцена за Младе

уреди

Нови моменти

уреди

Именовањем редитељке Ање Суше на место управнице Позоришта 2002. године, Вечерња сцена је видно оживела, вођена чврстим репертоарским концептом, стварањем сцене за тинејџ публику. Прва представа на Сцени за младе у оквиру Вечерње сцене: „Секс за почетнике“, у режији Алисе Стојановић, по тексту Јасминке Петровић, изведена је 25. јануара 2003. По узору на сцене европских театара, Сцена за младу публику усмерена је на савремене драмске текстове, провокативне и друштвено ангажоване. Ања Суша је осмислила сцену за младу публику као простор за стварање и едукацију будуће публике сваког позоришта, али и као простор за дијалог, промишљање реалности, а не пуко бежање од ње. Паралелно са тим, Ања Суша простор Вечерње сцене дефинише и као место "слободне креације" отворено за младе позоришне уметнике свих струка (редитеље, глумце, дизајнере, сценографе, костимографе, композиторе, плесаче, кореографе...). Она им даје шансу (која је само пар година раније била незамислива) да своје прве представе ураде управо онако како желе, бескомпромисно и храбро.[10]

Такође се поново почиње успостављати позоришна размена на међународном нивоу, те је уследила и врло квалитетна сарадња са најзначајнијим представницима плесне сцене, Београда, Србије и региона. Вечерња сцена, не само да је подигла главу, већ добија додатни значај и признање кроз заједничке пројекте са водећим театрима за децу и младе у Данској („Corona La Balance ”и „Lampe”) и Шведској („Dramaten ” и „Uppsala Stads Teater”) која достиже свој врхунац гостовањем Марк Ван дер Велдена, једног од водећих данских редитеља који је овде поставио представу "Окамењени принц" Хенинга Манкела.[10]

Сцена за бебе

уреди

Дете је истраживач света који га окружује и њено / његово окружење је лабораторија у којој стасава и развија се. Ако је то окружење позориште у раном узрасту, и контекст је подстицајан за дете, оно се истовремено учи позоришној комуникацији. Од тренутка када бебе могу имати довољну пажњу да пропрате звук, светлост, кретање - представе за њих постају значајне. Оне настају из визуелног, прате природни дечији покрет тог узраста и проширују га. На сцени су присутни родитељи или блиски пратиоци беба. Сцена је испуњена јастуцима, а мали број учесника и старије особе у које деца верују, одају сигурност и полет ка новим спознајама и истраживањима. Звук и визуал подржан плесом и покретом на начин детета, представљају нову врсту посредоване сопствене игре.[12]

Далија Аћин Thelander, истраживач у домену извођачких уметности, кореографкиња и предавач у пољу савременог плеса за бебе и децу, је својим ангажовањем у Малом позоришту „Душко Радовић” поставила ову сцену на разину светских позоришта за бебе. Осмислила је Манифест рада са бебама, који се у целости може прочитати у монографији: Мало позориште "Душко Радовић", 70 година разноликости, монографија 1949-2019.[4]

Редитељи

уреди

У позоришту су своје представе постављали редитељи: Предраг Динуловић, Рајко Радојковић, Марија Кулунџић, Александар Гловацки, Огњенка Милићевић, Олга Познатов, Живомир Јоковић, Србољуб Станковић, Јоже Пенгов, Соја Јовановић, Јелена Беложански, Мирослав Ујевић, Вера Белогрлић, Јан Потишил, Моника Снарска, Бохдан Славик, Маргарета Никулеску, Виталис Мазурас, Бранислав Крављанац, Радослав Лазић, Богољуб Петровић, Душан Родић, Јован Булајић, Драган Јовић, Слободанка Алексић, Славко Татић, Јуриј Јелисејев, Миливоје Милојевић, Атанас Илков, Нађа Јањетовић, Давор Младинов, Петар Зец, Дубравко Бибановић, Мирослав Беловић, Антун Маринић, Ферид Карајица, Миленко Заблаћански, Љубиша Ђокић, Владимир Путник, Чедомир Петровић, Никита Миливојевић, Вида Огњеновић, Снежана Тришић, Јагош Марковић, Милица Краљ, Ана Томовић, Јовица Павић, Саша Габрић, Драгослав Тодоровић и други.[5]

Костимографи и креатори лутака

уреди

Светски позната костимографкиња, креаторка лутака и сликарка, Милена Јефтић Ничева Костић је радни век провела у Малом позоришту „Душко Радовић”. Такође, ту су били и: Фрањо Китак, Ајша Пенгов, Вукосава Николин, Велизар Ђезовић, Гордана Поповић-Крно, Милана Мандић, Зигмунд Сманџик, Лидија Вопаленска, Виталис Мазурас, Лана Цвијановић, Драга Вуковић, Бјанка Аџић Урсулов, Емилија Ковачевић, Златко Боурек, Иванка Крстовић, Весна Радовић, Милица Радовановић, Даница Ракочевић, Драган Марковић, Јелена Васиљевић, Зорана Јовановић, Јелена Перишић, Маја Мирковић, Дејан Пантелић, Јелена Михајловић, Зорана Петров и други.[13]


Награде, фестивали и гостовања

уреди
 
Мало позориште "Душко Радовић", Београд; представа: "Циркус Марио и Нета", 2016, плакат
 
Мало позориште "Душко Радовић", Београд; представа: "Дечак са кофером" Мајк Кени, 2020, плакат
 
Мало позориште "Душко Радовић", Београд, "Бранин Жабљи Орфеум", 2023, плакат
 
Мало позориште "Душко Радовић", Београд; представа: Бамби 2022/2023, плакат
 
Мало позориште "Душко Радовић", Београд, Гуливер, предлог дизајна плаката, 2020 Бојана Стојановић

Мало позориште „Душко Радовић” је гостовало на великом броју фестивала и манифестација у земљи и иностранству. Његове представе, глумци, редитељи, костимографи и остали радници остварили су велики број награда на следећим догађајима:

Чланство МПДР у светским организацијама

уреди

Мало позориште „Душко Радовић” је члан АСИТЕЖА и УНИМЕ.[4]

Реализоване представе

уреди

У Малом позоришту „Душко Радовић” је од почетка рада реализовано близу 400 представа (луткарских, дечијих, за младе, одрасле и бебе). Неке од њих су:

  • Мистерија[5]
  • Секс за почетнике[5]
  • Капетан Џон Пиплфокс[5]
  • Три прасета[5]
  • Мачак у чизмама[5]
  • Моби Дик[5]
  • Камени цвет[5]
  • Бура[5]
  • Поп Ћира и Поп Спира[5]
  • Царево ново одело[5]
  • Судбина једног Чарлија[5]
  • Рок енд рол за децу[5]
  • Бонтон,Мали каплар[5]
  • Плави чуперак[5]
  • Аска и вук[5]
  • Дечја соба[15]
  • Чаробњак из Оза[15]
  • Сан летње ноћи[15]
  • Украдени принц и изгубљена принцеза[15]
  • Свету се не може угодити[15]
  • Крадљивци кокосових ораха[15]
  • Гуливер[15]
  • Пепељуга[15]
  • Свако свако може да падне (осим чапље)[15]
  • Срце у јунака Краљевића Марка[15]
  • Бајка о Чаробном Камену[15]
  • Чудотворно кресиво[15]
  • Прича о Светом Сави[15]
  • Kарлсон с крова[15]
  • Судбина једног Чарлија[15]
  • Књига о џунгли[15]
  • Моби Дик[15]
  • Бура[15]
  • Мала школа рокенрола[15]
  • Аска и вук[15]
  • Капетан Џон Пиплфокс - у новом миленијуму[15]
  • Цар је го![15]
  • Циркус Марио & Нета[15]
  • Наглавачке[15]
  • Камени цвет[15]
  • Књига лутања[15]
  • Андерсенови кувари[15]
  • Пинокио[15]
  • Ноћ у Мерлиновом замку[15]
  • Мачак у чизмама[15]
  • Чаробна књига[15]
  • Три прасета[15]

али, као најуспешније се могу издвојити следеће представе:

  1. Лоптица скочица
  2. Студенти и лутке
  3. Наше игре
  4. Доживљаји мачка Тоше
  5. На слово, на слово
  6. Ко зна боље, широко му поље
  7. Кишобран за двоје
  8. Бајка о рибару и рибици
  9. Позориште Ка-Ри-Ко
  10. Добро јутро, Капетане Пиплфокс
  11. Пепељуга
  12. Кића у царству буба
  13. Лепотица и звер
  14. Петар Пан
  15. Баш челик
  16. Талични Том и Далтонови
  17. Башта сљезове боје
  18. Девојчица са шибицама
  19. Мала сирена
  20. Андерсенови кувари
  21. Мали принц
  22. Скоро свако може да падне, Осим Чапље
  23. Алиса
  24. Страшне приче браће Грим
  25. Сестре по метли
  26. Окамењени принц

Награде које додељује Мало позориште „Душко Радовић”

уреди

У знак сећања на пионира луткарства, оснивача и првог Управника Малог позоришта „Душко Радовић”, Божидара Валтровића, глумицу-првакињу Милену Начић и доајена луткарских позоришта, редитељку Марију Кулунџић, Управни одбор Малог позоришта „Душко Радовић” је одредио критеријуме и пропозиције за доделу награда, које носе њихова имена.

Награде се додељују за:

уреди
  • подстицање и унапређење позоришног стваралаштва и изузетан допринос у Уметничком и Општем сектору Малог позоришта „Душко Радовић” - што је Признање „Божидар Валтровић”;
  • изузетну ауторску креацију - што је Признање које носи име „Марије Кулунџић” (област: режија, глума, сценографија, костимографија, креација лутке, музика, кореографија, оригинални драмски текст (за децу и младе), луткоказ (текст писан за луткарску сцену) и драматизација или адаптација текста) и
  • изузетну аниматорску креацију - Признање под именом „Милене Начић” (за изузетну глумачко-аниматорску креацију чланова уметничког ансамбла Малог позоришта „Душко Радовић”.

Награде се додељују једном годишње, на Дан Малог позоришта „Душко Радовић” - 23. октобра, и то за остварења у представама Позоришта, које су премијерно изведене у периоду од 10. октобра претходне године, до 10 октобра текуће године, у којој се награде додељују.[16]

Монографије Малог позоришта „Душко Радовић”

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Malo pozorište Duško Radović”. planplus.rs. ПланПлус. Приступљено 21. 10. 2016. 
  2. ^ „Danas će biti otvorena renovirana zgrada pozorišta "Radović"”. Tanjug / Блиц. 26. 12. 2014. Приступљено 21. 10. 2016. 
  3. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-08-28. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Петровић, Маријана (2019). Мало позориште "Душко Радовић" : 70 година разноликости : [монографија 1949-2019.] Београд: Мало позориште "Душко Радовић". ISBN 978-86-908399-2-6. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с „О Нама | MPDR”. www.malopozoriste.co.rs. Приступљено 2021-11-17. 
  6. ^ Динић, Љиљана (2013). Светови и јунаци : српско луткарство и позоришно стваралаштво за децу = Worlds and heroes : serbian pupperty and theatrical creation for children = Svetovi in junaki : srbsko lutkarstvo in gledališko ustvarjanje za otroke. Отворени универзитет Међународни фестивал позоришта за децу. Суботица: Позоришни музеј Војводине Нови Сад. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и Анђелковић, Сава (2019) Писци и лутке са репертоаралуткарске сцене Малог позоришта „Душко Радовић" - Мало позориште "Душко Радовић", 70 година разноликости, монографија 1949-2019. Приредила текстове Маријана Петровић, Београд: Мало позориште "Душко Радовић"
  8. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-08-28. 
  9. ^ Srbije, Boško Bogojević, Muzej pozorišne umetnosti. „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-28. 
  10. ^ а б в г д „О Нама | MPDR”. www.malopozoriste.co.rs. Приступљено 2024-08-29. 
  11. ^ Копривица, Стеван (2019) "Остајем Радовићевац" - Мало позориште "Душко Радовић", 70 година разноликости, монографија 1949-2019. Приредила текстове Маријана Петровић, Београд: Мало позориште "Душко Радовић"
  12. ^ Јањевић Поповић, Весна "Рани развој и позориште" (2019) - Мало позориште "Душко Радовић", 70 година разноликости, монографија 1949-2019. Приредила текстове Маријана Петровић, Београд: Мало позориште "Душко Радовић"
  13. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-09-05. 
  14. ^ „На точковима | MPDR”. www.malopozoriste.co.rs. Приступљено 2024-09-06. 
  15. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб „Сцена за децу | MPDR”. www.malopozoriste.co.rs. Приступљено 2021-11-17. 
  16. ^ Правилник и пропозиције за доделу награда „Божидар Валтровић”, „Милена Начић” и „Марија Кулунџић” - Мало позориште „Душко Радовић” - деловодни број: 1300 / 05.10.2020, Београд

Спољашње везе

уреди

Галерија - Разни програми позоришних представа

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мало_позориште_„Душко_Радовић”&oldid=28440265”