Hronologija DFJ i KPJ 1945.
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji (DFJ) (kasnije Federativna Narodna Republika Jugoslavija — FNRJ), delovanje Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), Radničkog pokreta Jugoslavije, kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku 1945. godine.
.svg)
Napomena: Pregled događaja se bavi samo političkim događajima, dok su vojna i ratna dešavanja, koja su se odvijala do 15. maja, predstavljena u članku — Hronologija Narodnooslobodilačke borbe 1945.
.svg){kind=small}
Januar
uredi1. januar
uredi- Naredbom Vrhovnog komandanta NOV i POJ maršala Josipa Broza Tita formirane su u okviru Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije Prva, Druga i Treća armija.[1]
2. januar
uredi- U Novom Sadu, od 2. do 5. januara održana Prva pokrajinska konferencija Antifašističkog fronta žena Vojvodine, kojoj je prisustvovalo 650 delegata. Na kraju rada Konferencije izabran je Pokrajinski odbor AFŽ-a i postavljeni su zadaci za budući rad.[1]
11. januar
uredi- Kralj Petar II Karađorđević održao sastanak sa predstavnicima političkih stranaka u emigraciji na kome je ispitivana mogućnost stvaranja nove Vlade, nakon čega je izdat Proglas o odbacivanju Beogradskog sporazuma od 2. novembra 1944. godine. Odbijanje prihvatanja sporazuma, od strane komunističkih vlati u zemlji je bilo okarakterisano kao „dvorski puč”, nakon čega su širom zemlje bile organizovane demonstracije protiv kraljeve odluke.[2][3]
23. januar
uredi- U Beogradu, od 23. do 25. januara, održana Prva zemaljska konferencija Jedinstvenih sindikata radnika i namešetnika Jugoslavije (JSRNJ). Na Konferenciji je izabran Glavni odbor organizacije — predsednik Đuro Salaj i sekretar Radoje Dakić.[4]
28. januar
uredi- U Beogradu, od 28. do 29. januara, održan skup aktivistkinja Antifašističkog fronta žena Srbije na kom je izabran Glavni odbor AFŽ Srbije, od 98 članova. Predsedništvo Glavnog odbora AFŽ Srbije sačinjavale su — Ruža Pribićević, predsednica; Spasenija Cana Babović, prva potpredsednica; Mara Miljković, druga potpredsednica; Razumenka Petrović i Jelena Popović, sekretari.[5]
29. januar
uredi- U Londonu kralj Petar II Karađorđević doneo Ukaz kojim je svu kraljevsku vlast preneo na Regentski savet (namesništvo) do rešenja Ustavotvorne skupštine o konačnom uređenju Jugoslavije, čime je formalno priznat Beogradski sporazum, postignut između Tita i Šubašića. Nakon dugog oklevanja, kralj je tek 2. marta potpisao Ukaz o formiranju Namesništva, nakon čega je 7. marta formirana Privremena vlada DFJ.[6][7]
Februar
uredi3. februar
uredi- Predsedništvo AVNOJ-a donelo odluku o nevažnosti svih pravnih propisa donetih od strane okupatora i njihovih pomagača za vreme okupacije Jugoslavije, o nevažnosti odluka koje su za to vreme donete, o ukidanju pravnih propisa koji su bili na snazi za vreme neprijateljske okupacije, kao i odluku o ustanovljenju nadležnosti javnog tužioce DFJ i odluku o osnivanju Vrhovnog suda DFJ.[6]
8. februar
uredi- Odlukom Vrhovnog štaba NOV i POJ uvedena je Vojna uprava na Kosovu i Metohiji, kako bi se slomio otpor albanskih pobunjenika, što je i učinjeno tokom marta i aprila. Vojna uprava ukinuta je u julu iste godine, a na njenom čelu nalazili su se — Savo Drljević, komandant i Đuro Medenica, politički komesar.[8][9]
16. februar
uredi- U Beograd iz Londona doputovali predsednik Izbegličke vlade dr Ivan Šubašić i članovi Vlade — Sava Kosanović, Juraj Šutej i Drago Marušič.[10]
21. februar
uredi- U Beograd doputovao Vrhovni komandant savezničkih snaga na Sredozemlju feldmaršal Harold Aleksander, koji je do 24. februara vodio razgovore sa Vrhovnim komandantom NOV i POJ maršalom Josipom Brozom Titom o usaglašavanju savezničkih operacija sa operacijama NOVJ.[10]
Mart
uredi1. mart
uredi- Ukazom maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita Narodnooslobodilačka vojska i partizanski odredi Jugoslavije (NOV i POJ) reorganizovani u Jugoslovensku armiju (JA), a Mornarica NOVJ u Jugoslovensku mornaricu. Istim ukazom Vrhovni štab NOV i NOJ je reorganizovan i preimenovan u Generalštab JA, kao neposredni organ Povereništva narodne odbrane Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije (NKOJ).[11][12]
2. mart
uredi- Kralj Petar II Karađorđević, pod pritiskom Vlada Velike Britanije i SAD, imenovao je tri člana Regentskog saveta (namesništvo), na koji je 20. januara preneo svoju vlast — Srđan Budisavljević, Ante Mandić i Dušan Sernec.[13]
5. mart
uredi- U Beogradu Josip Broz Tito podneo Predsedništvu AVNOJ-a ostavku na mesto predsednika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije (NKOJ). Ovim je u skladu sa dogovorom „Tito-Šubašić“ prestao da postoji NKOJ, a njegovi članovi su uključeni u Privremenu vladu DFJ, koja je formirana 7. marta.[13]
- U Beogradu dr Ivan Šubašić podneo Regentskom savetu ostavku na mesto predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije u egzilu. Ovim je u skladu sa dogovorom „Tito-Šubašić“ prestala da postoji Vlada u egzilu, a njeni članovi su uključeni u Privremenu vladu DFJ, koja je formirana 7. marta. Regentski savet poverio mandat za stvaranje nove vlade maršalu Jugoslavije Josipu Brozu Titu.[13]
7. mart
uredi- U Beogradu formirana Privremena vlada Demokratske Federativne Jugoslavije u koju su uključeni članovi NKOJ-a i Vlade u egzilu. Ova Vlada postojala je do 1. decembra kada je, posle izbora za Ustavotvornu skupštinu formirana nova Vlada.[13]
9. mart
uredi- Privremena vlada DFJ donela „Deklaraciju“ kojom se obavezala da će nastavi borbu protiv okupatora, da će poštovati odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a, da će po oslobođenju zemlje sprovesti izbore za Ustavotvornu skupštinu i dr. Isto veče ovu Deklaraciju je na Radio Beogradu pročitao predsednik Vlade Josip Broz Tito.Regentski savet poverio mandat za stvaranje nove vlade maršalu Jugoslavije Josipu Brozu Titu.
13. mart
uredi- U Prištini albanski nacionalista Haki Taha izvršio atentat u kome je ubijen Miladin Popović (1910—1945), sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju.[14][15]
24. mart
uredi- U Beogradu potpisan sporazum između Privremene vlade DFJ i delegacije Ujedinjenih naroda za pomoć i obnovu (engl. United Nations Relief and Rehabilitation Administration - UNRRA). Sporazum je predviđao snabdevanje Jugoslavije hranom, lekovima, obućom, odećom, kao i dobrima i stručnjacima za pomoć u obnovi poljoprivrede, industrije i saobraćaja.[16]
25. mart
uredi- U Novom Pazaru, 25. i 26. marta održana sednica Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Sandžaka (AVNOS) na kojoj je odlučeno da se pribojski, mileševski, zlatarski, sjenički, deževski i štavički srez pripoje Federalnoj Državi Srbiji, a da se pljevaljski i bjelopoljski srez pripoje Federalnoj Državi Crnoj Gori. Na istoj sednici odlučeno je da se AVNO Sandžaka raspusti, a da se njegovi većnici, iz srezova koji su pripali Srbiji, obrazuju skupštinu i izaberu Izvršni odbor.[17]
27. mart
uredi- U Beogradu na Pozorišnom trgu, povodom četvrte godišnjice događaja od 27. marta, održan miting na kom je učestvovalo oko 250.000 ljudi. Sa balkona zgrade Narodnog pozorišta okupljenima se obratio i maršal Jugoslavije Josip Broz Tito.[16]
April
uredi5. april
uredi- Predsednik Privremene vlade DFJ Josip Broz Tito otputovao u prvu zvaničnu posetu Sovjetskom Savezu, u kojoj je boravio do 17. aprila. Zajedno sa Titom u Sovjetskom Savezu boravila je jugoslovenska delegacija u sastavu — Ivan Šubašić, Milovan Đilas, Nikola Petrović, Bane Andrejev i Rudolf Primorac.[18][19]
6. april
uredi- U Novom Sadu na sednici Glavnog narodnooslobodilačkog odbora Vojvodine raspravljano o položaju Vojvodine u novoj Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji (DFJ). Tom prilikom članovi Glavnog NOO Vojvodine su se jednoglasno izjasnili za ulazak Vojvodine kao autonomne pokrajine u sastav Federalne Dražve Srbije. Na istoj sednici izabrani su delegati za Antifašističku skupštinu narodnog oslobođenja Srbije.[18]
7. april
uredi- U Beogradu, od 7. do 9. aprila održano zasedanje Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije (ASNOS) na kome je ASNOS preimenovan u Narodnu skupštinu Srbije. Za predsednika Predsedništva Narodne skupštine izabran je Siniša Stanković, dotadašnji predsednik ASNOS-a. Takođe, na ovom zasedanju je i doneta Rezolucija kojom je prihvaćena odluka naroda Sandžaka, Vojvodine, Kosova i Metohije o pripajanju Federalnoj Državi Srbiji.[20]
9. april
uredi- U Beogradu na sednici Narodne skupštine Srbije oformirana Narodna vlada Federalne Države Srbije, za čijeg predsednika je izabran dr Blagoje Nešković.[20]
11. april
uredi- U Moskvi maršal Josip Broz Tito i maršal Josif Staljin potpisali „Ugovor o prijateljstvu i posleratnoj saradnji Jugoslavije i Sovjetskog Saveza“, koji je sovjetska vlada jednostrano raskinula 28. septembra 1949. godine.[20]
14. april
uredi- U Splitu na sednici Predsedništva ZAVNOH-a formirana Narodna vlada Federalne Države Hrvatske, za čijeg predsednika je izabran dr Vladimir Bakarić.[21]
- U Skoplju, od 14. do 16. aprila održano Treće zasedanje Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije (mkd. Антифашистичко Собрание на Народното Ослободување на Македонија - АСНОМ) na kom je ASNOM preimenovan u Narodno sobranje Makedonije (mkd. Народното Собрание на Македонија). Za predsednika Predsedništva Narodnog sobranja izabran je Metodije Andonov Čento, dotadašnji predsednik ASNOM-a.
15. april
uredi- Na Cetinju, od 15. do 17. aprila održano Četvrto zasedanje Crnogorske antifašističke skupštine narodnog oslobođenja (CASNO) na kom je CASNO preimenovan u Narodnu skupštinu Crne Gore. Na zasedanju je doneta odluka o uključivanju pljevaljskog i bijelopoljskog sreza u sastav Crne Gore. Za predsednika Predsedništva Narodne skupštine izabran je dr Niko Miljanić, dotadašnji predsednik CASNO.[21]
16. april
uredi- U Skoplju Predsedništvo Narodnog sobranja Makedonije imenovalo Narodnu vladu Demokratske Federalne Makedonije, za čijeg predsednika je izabran Lazar Koliševski.[21]
19. april
uredi- U Cetinju na sednici Narodne skupštine Crne Gore doneta odluka o formiranju Narodne vlade Federalne Dražve Crne Gore, za čijeg predsednika je imenovan Blažo Jovanović.[21]
26. april
uredi- U Sarajevu od 26. do 28. aprila održano Treće zasedanje Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Bosne i Hercegovine (ZAVNOBiH) na kom je ZAVNOBiH preimenovan u Narodnu skupštinu Bosne i Hercegovine. Za predsednika Predsedništva Narodne skupštine izabran je dr Vojislav Kecmanović Đedo, dotadašnji predsednik ZAVNOBiH.[22]
28. april
uredi- U Sarajevu na sednici Narodne skupštine Bosne i Hercegovine doneta odluka o formiranju Narodne vlade Federalne Države Bosne i Hercegovine, za čijeg predsednika je imenovan Rodoljub Čolaković.[22]
- Privremena vlada DFJ donela odluku o priznanju nezavisnih država Sirije, Libana, Bugarske i Albanije i uspostvljanja diplomatskih odnosa sa njima.
Maj
uredi1. maj
uredi- U Beogradu na Terazijama, povodom proslave Praznika rada održana prva vojna parada pripadnika Jugoslovenske armije (JA), na kojoj je učestvovalo oko 1.500 vojnika. Istog dana održane su i vojne parade u Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu, Splitu, Skoplju i Sarajevu.
5. maj
uredi- U Ajdovščini održana sednica Predsedništva Slovenačkog narodnooslobodilačkog veća na kome je imenovana Narodna vlada Federalne Dražave Slovenije, za čijeg predsenika je imenovan Boris Kidrič. Pored pripadnika KP Slovenije u ovu vladu su ušli i predstvanici Slovenske ljudske stranke (SLS) i Hrišćanskih socijalista Slovenije (KSS).[23]
8. maj
uredi- Jedinice Unske operativne grupe divizija JA posle trodnevnih borbi protiv nemačkih i ustaško-domobranskih snaga oslobodile Zagreb.[24]
- U Berlinu nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel potpisivao akta o bezuslovnoj i konačnoj kapitulaciji nemačkih oružanih snaga. Ovim činom završen je Drugi svetski rat u Evropi, ali su nemačke trupe u Jugoslaviji, potpomognute domaćim izdajnicima, nastavile da pružaju otpor Jugoslovenskoj armiji sve do 15. maja.[25]
- U Beogradu, od 8. do 12. maja, održana Šesta pokrajinska konferencija KPJ za Srbiju, koja je odlukom CK KP Jugoslavije pretvorena u Prvi osnivački kongres Komunističke partije Srbije (KPS). Na kraju Kongresa izabran je Centralni komitet od 43 člana, a na njegovoj prvoj sednici održanoj 12. maja, izabran je Politbiro na čijem čelu su se nalazili — Blagoje Nešković, politički i Jovan Veselinov, organizacioni sekretar.[26]
9. maj
uredi- Jedinice Petnaeste i Osamnesta slovenačka i 29. hercegovačke divizije u jutarnjim časovima ušle u Ljubljanu.[27]
- Privremena vlada DFJ donela „Ukaz o proglašenju 9. maja za Dan pobede“. Zakonom o državnim praznicima iz 1952. za Dan pobede proglašen je 15. maj, a Zakonom iz 1965. ponovo je vraćen 9. maj.[28]
15. maj
uredi- Zarobljenjem okupatorsko-kvislinške grupe, jačine oko 30.000 vojnika, u rejonu Crna-Mežica, u Koruškoj, koju su izvele jedinice Treće armije JA završena je Narodnooslobodilačka borba naroda Jugoslavije.[25]
21. maj
uredi- Maršal Josip Broz Tito, od 21. do 25. maja boravio u oslobođenom Zagrebu, gde je 21. maja govorio na velikom narodnom mitingu, a 25. maja proslavio 53. rođendan. Sutradan 26. maja na putu za Ljubljanu, svratio je u rodno selo Kumrovec.[29][30]
24. maj
uredi- U vezi regulisanja imovinskih pitanja u Jugoslaviji, Predsedništvo AVNOJ-a donelo nekoliko zakona — Zakon o oduzimanju ratne dobiti stečene za vreme okupacije, Zakon o postupku s imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagača i Zakon o zaštiti narodnih dobara i njihovom upravljanju.[31]
Jun
uredi6. jun
uredi- U Zagrebu Vojni sud Druge armije JA, zbog veleizdaje i ratnog zločina, osudio na smrt grupu istaknutih ustaških funkcionera, među kojima su bili — dr Mile Budak, Juraj Rukavina, dr Nikola Mandić i dr.[32]
9. jun
uredi- U Beogradu potpisan tzv. „Drugi beogradski sporazum“ između predstavnika Ujedinjenog Kraljevstva i SAD, s jedne i Jugoslavije, s druge strane, kojim je Julijska krajina podeljena na dve okupacione zone - „A“ i „B“, koje su odvojene „Morganovom linijom“. Zona „A“ stavljena je pod savezničku vojnu upravu, a zona „B“ pripala je jugoslovenskoj vojnoj upravi.[33]
17. jun
uredi- U Beogradu, od 17. do 19. juna, održan Prvi kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije (AFŽJ), kome je prisustvovalo oko 1.500 delegata iz cele zemlje. Na Kongresu su referate podnele Mitra Mitrović i Vida Tomšič, a na kraju Kongresa izabran je Centralni i Izvršni odbor. Za predsednicu Centralnog odbora izabrana je Spasenija Cana Babović, a za potpredsednicu Kata Pejnović.[33]
26. jun
uredi- U San Francisku predstavnik Jugoslavije, zajedno sa predstavnicima još 49 zemalja, potpisao Povelju o osnivanju Organizacije ujedinjenih nacija (OUN), koja je stupila na snagu 24. oktobra iste godine.[34]
Jul
uredi8. jul
uredi- U Beogradu, od 8. do 15. jula, održan Prvi kongres Antifašističke omladine Balkana kome su prisustvovale delegacije antifašističke omladine Albanije, Bugarske, Grčke, Jugoslavije i Rumunije. Na Kongresu je podneto nekoliko referata, a na kraju je doneta Rezolucija i upućen Proglas omladini Balkana.[35]
15. jul
uredi- U Ljubljani, 15. i 16. jula, održan Prvi kongres Oslobodilačkog fronta Slovenije (sloven. Osvobodilna fronta Slovenije) na kome je došlo do izmena organizacionog oblika ove organizacije, koja je avgusta iste godine postala deo Narodnog fronta Jugoslavije. Za predsednika Izvršnog odbora organizacije izabran je Josip Vidmar, za potpredsednike Edvard Kardelj, Josip Rus i Edvard Kocbek, a za sekretara Boris Kidrič.[35]
24. jul
uredi- U Zagrebu, 24. i 25. jula, održano Četvrto zasedanje Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Hrvatske (ZAVNOH) na kom je ZAVNOH promenio naziv u Hrvatski narodni sabor. Funkciju predsednika Predsedništva Narodnog sabora preuzeo je dotadašnji predsednik ZAVNOH pesnik Vladimir Nazor. Na ovoj sednici formirana je nova Vlada Federalne Hrvatske u koju su ušli i predstavnici opozicije, dok je predsednik Vlade i dalje ostao Vladimir Bakarić.[36]
Avgust
uredi5. avgust
uredi- U Beogradu, od 5. do 7. avgusta, održan Prvi kongres Narodnog fronta Jugoslavije (NFJ), kome je prisustvovalo 1.186 delegata iz čitave zemlje. Na Kongresu je usvojen Statut organizacije, na osnovu koga je organizaciji promenjen naziv iz dotadašnjeg Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta (JNOF) u Narodni front Jugoslavije (NFJ). Na kraju Kongresa izabran je Savezni odbor, Sekretarijat, Izvršni odbor, šest potpredsednika i predsednik organizacije — Josip Broz Tito.[37]
7. avgust
uredi- U Beogradu, od 7. do 10. avgusta, održano Treće zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), na kome je AVNOJ potvrdio sve odluke koje je Predsedništvo AVNOJ-a donelo između Drugog i Trećeg zasedanja. U toku zasedanja, AVNOJ je 10. avgusta promenio naziv u Privremena narodna skupština DFJ i izabrao Predsedništvo i odbore.[37]
19. avgust
uredi- Milan Grol, sa obrazloženjem „da se ne poštuje princip demokratije i slobode govora“, podneo ostavku na mesto potpredsednika Privremene vlade DFJ.[38]
31. avgust
uredi- Predsedništvo Privremene narodne skupštine DFJ izdalo Ukaz kojim su izbori za Ustavotvornu skupštinu raspisani za 11. novembar.[38]
Septembar
uredi1. septembar
uredi- Narodna skupština Srbije donela je Zakon o ustanovljenju i ustrojstvu Autonomne Pokrajine Vojvodine i ustanovljenju i ustrojstvu Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti. Istim zakonom izvršena je i administrativna podela uže Srbije na 13 okruga i područje grada Beograda.[38]
12. septembar
uredi- U Novi Sad, u okviru kolonizacije Vojvodine, stigla prva grupa kolonista — oko 900 ljudi, žena i dece iz okoline Kupresa, koji su nastanjeni u vojvođanskim selima.[39]
Oktobar
uredi8. oktobar
uredi- dr Ivan Šubašić i dr Juraj Šutej podneli ostavke na mesto ministra inostranih poslova, odnosno mesto ministra bez portfelja u Privremenoj vladi DFJ.[39]
21. oktobar
uredi- Maršal Tito boravio u poseti Kragujevcu, gde je prisustvovao četvrtoj godišnjici kragujevačkog masakra iz 1941. godine.[40]
25. oktobar
uredi- U listu „Borba“ objavljen članak Josipa Broza Tita u kojem se osuđuje tzv. „Pastirsko pismo“, koje su 20. septembra potpisali svi biskupi na čelu sa nadbiskupom Alojzijem Stepincem. U članku je naglašeno da „pismo“ svojom sadržinom potvrđuje da su njegovi inicijatori neprijateljski raspoloženi prema Novoj Jugoslaviji.[41][40]
26. oktobar
uredi- Privremena narodna skupština DFJ usvojila nekoliko zakona, među kojima su — Zakon o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika za Ustavotvornu skupštinu, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radničkim poverenicima, Zakon o sedmogodišnjem osnovnom školovanju i dr.[41]
Novembar
uredi11. novembar
uredi- Na teritoriji čitave Jugoslavije održani izbori za Ustavotvornu skupštinu DFJ. Pošto su se političke partije grupisane u tzv. „Udruženje opozicionih stranaka“ odlučile na bojkot izbora, na izborima je učestvovala samo lista Narodnog fronta Jugoslavije, čiji nosilac je bio Josip Broz Tito. Prema rezultatima Savezne izborne komisije, objavljenim 23. novembra, od 8.383.455 glasača na izbore je izašlo 7.432.469 (88,66%). Lista Narodnog fronta dobila je 6.725.047 (90,48%), a „kutija bez liste“ 707.422 (9,52%) glasova.[41]
- Na teritoriji Bosne i Hercegovine, uporedo sa održavanjem izbori za Ustavotvornu skupštinu DFJ, održani su izbori za Ustavotvornu skupštinu Bosne i Hercegovine. Na ovim izborima lista Narodnog fronta BiH dobila je 1.059.839 (93,84%), a kutija bez liste 69.031 (6,16%) glasova.[41]
29. novembar
uredi- U Beogradu održano Prvo zasedanje Ustavotvorne skupštine DFJ, na kome je usvojena „Deklaracija o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije“ (FNRJ), kojom je Jugoslavija prestala da bude monarhija i postala federalna republika.[41]
Decembar
uredi1. decembar
uredi- Održana je sednica Ustavotvorne skupštine na kojoj je izabrano Predsedništvo Ustavotvorne skupštine na čelu sa dr Ivanom Ribarom, dotadašnjim predsednikom AVNOJ-a, odnosno Privremene skupštine DFJ. Na istoj sednici Josip Broz Tito je obrazložio podneo ostavku Privremene vlade DFJ, koja je prihvaljena nakon čega je izglasano poverenje prelaznoj Vladi FNRJ.[41]
Reference
uredi- ^ a b Hronologija 2 1980, str. 325.
- ^ Hronologija 2 1980, str. 328.
- ^ Hronologija NOB 1964, str. 1051.
- ^ Hronologija 2 1980, str. 331.
- ^ Portal NOB 1964, str. 1063.
- ^ a b Hronologija 2 1980, str. 332.
- ^ Portal NOB 1964, str. 1053.
- ^ Hronologija 2 1980, str. 333.
- ^ Hronologija NOB 1964, str. 1065.
- ^ a b Hronologija 2 1980, str. 335.
- ^ Hronologija 2 1980, str. 336.
- ^ Hronologija NOB 1964, str. 1079.
- ^ a b v g Hronologija 2 1980, str. 337.
- ^ Hronologija 2 1980, str. 339.
- ^ Hronologija NOB 1964, str. 1089.
- ^ a b Hronologija 2 1980, str. 341.
- ^ Hronologija 2 1980, str. 3417.
- ^ a b Hronologija 2 1980, str. 343.
- ^ Hronologija Tito 1978, str. 91.
- ^ a b v Hronologija 2 1980, str. 344.
- ^ a b v g Hronologija 2 1980, str. 345.
- ^ a b Hronologija 2 1980, str. 347.
- ^ Hronologija 2 1980, str. 350.
- ^ Hronologija NOB 1964, str. 1108.
- ^ a b Hronologija NOB 1964, str. 1106.
- ^ Hronologija 2 1980, str. 351.
- ^ Hronologija NOB 1964, str. 1111.
- ^ Hronologija 2 1980, str. 352.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 9.
- ^ Hronologija Tito 1978, str. 94.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 10.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 11.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 12.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 13.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 14.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 15.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 16.
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 17.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 18.
- ^ a b Hronologija Tito 1978, str. 100.
- ^ a b v g d đ Hronologija 3 1980, str. 19.
Literatura
uredi- Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojnoistorijski institut. 1963. COBISS.SR 50018311
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 49272583
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
- Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084
- Miloradović, Goran (2010). „Ruski/Sovjetski kulturni uticaj u Srbiji/Jugoslaviji u XX i XXI veku” (PDF). Odnosi Srbije i Rusije na početku XXI veka (zbornik radova).
