Портал:Fizička hemija
FIZIČKA HEMIJA
Ova stranica je portal za vikipedijance koje zanima fizička hemija. On omogućava lakši pristup kao i pomoć u razvoju članaka vezanih za ovu oblast nauke.
Fizička hemija je prirodna nauka koja je nastala kombinovanjem znanja iz fizike, hemije, termodinamike i kvantne mehanike da bi se opažene makroskopske pojave opisale na atomskom i molekulskom nivou. Dakle, fizička hemija se bavi vezom između mikroskopskih i makroskopskih osobina materije. Na primer, veličina molekula u tečnosti može da se odredi na osnovu merenja njenog indeksa prelamanja i gustine, ili na osnovu toplotnog kapaciteta i površinskog napona.
Poznati istraživač Gilbert Luis je kratko rekao "Fizička hemija je sve što je zanimljivo."
Izabrani članak
Alfa heliks (α-heliks) je desnogira zavojita konformacija koja podseća na oprugu, kod koje svaka alfa-amino (N–H) grupa stvara vodoničnu vezu sa alfa-karbosilnom (C=O) grupom aminokiseline 4 ostatka ranije ( vodonična veza).
Polipeptidni lanac može formirati različite vrste heliksa koje se razlikuju po broju uvijanja lanca i po razmaku između uvijenih segmenata polipeptida u heliksu. One se obrazuju spontano, jer su energetski najsiromašnije, a time i najstabilnije konformacije proteina. Heliks mogu da obrazuju i L- i D-aminokiseline, ali samo jedne ili druge jer heliks ne može da se obrazuje od peptidnog lanca koji sadrži smešu ostataka L- i D-aminokiselina. Heliksi mogu biti desnogiri i levogiri, zavisno od toga na koju stranu se uvrće proteinski lanac; desnogiri heliks je određen pravcem u kome se okreću prsti desne ruke kada se palac postavi na osu heliksa u pravcu u kome se on gradi. L-aminokiseline su češće u prirodi i one mogu da obrazuju i levogiri i desnogiri heliks, ali većina poznatih heliksa u prirodi su desnogiri. Međutim, samo jedna heliksna konformacija istovremeno zadovoljava optimalne uslove uvijanja koja daje osnovu za lako uspostavljanje intramolekulskih vodoničnih veza između bliskih konstituenata peptidne veze. Ta forma se naziva α-heliks i najčešće je prisutna u proteinima živih sistema.
Slika meseca
Biografija
Ernest Raderford, (Ernest Rutherford; Nilson, Novi Zeland, 30. avgust 1871. - Kembridž, 19. oktobar 1937.), britanski fizičar
Bio je profesor na fakultetu u Montrealu; bio je profesor fizike na univerzitetu u Mančesteru (od 1907.), a od 1919. direktor Kevendiš laboratorije u Kembridžu. Godine 1903. izabran za člana (1925-30 za predsednika) Kraljevskog društva. Nobelovu nagradu za hemiju dobio je 1908. godine. U početku se bavio proučavanjem radioaktivnih raspada. Prvi je uočio da se zračenje radijuma sastoji od tri vrste, koje je nazvao α- β- i γ-zračenje.
Kategorije fizičke hemije
Da li ste znali...
- ...da postoje četiri agregatna stanja: čvrsto, tečno, gasovito, plazma?
- ...da je Arhimedova vaga sprava za merenje gustine i specifične težine tečnosti?
- ...da je deuterijum stabilni izotop vodonika čije atomsko jezgro sadrži po jedan proton i neutron, dok jezgro običnog vodonika ima samo jedan proton?
- ...da je 1931. godine, Harold Juri, detektovao deuterijum, za šta je 1934. godine dobio Nobelovu nagradu za hemiju?
- ...je piroliza razlaganje supstancije pod uticajem visoke temperature bez uticaja drugih agenasa?
Potrebni članci
Potrebno napraviti
Potrebno proširiti
