У Зрењанину пред Врховним судом Војводине одржано суђење за ратне злочине почињене у периоду од 1941. до 1944. на територији Баната, као и за колаборацију. Оптужени су били Јурај Шпилер (1900—1949), шеф Команде јавне безбедности за Банат; Карл Хајм, заменик команданта фолксдојчерске оружане формације „Дојче Маншафт“; Новак Дурић, председник општине у селу Кумане; Александар Марчићев, полицијски доушник из села Неузина; Видосава Протић, полицијски доушник која је одала илегалца Жарка Туринског, секретара ОК КПЈ за северни Банат и Деспот Радивојев, полицијски доушник који је одао илегалца Серва Михаља, секретара ОК КПЈ за северни Банат. Сви оптужени су проглашени кривима - Шпилер је осуђен на смртну казну вешањем, Хајм на смртну казну стрељањем, а остали на временске казне - Дурић на 15, Марчићев на 20, Протић на 14 и Радивојев на 17 година затвора. Смртна казна над Шпилером и Хајмом извршена је априла 1949. године.
23. децембар
У Београду умро Аћим Груловић (1898—1948), револуционар, учесник Народноослободилачке борбе, председник Народне скупштине НР Србије и носилац Партизанске споменице 1941.
9. oktobar 1949. – Kvalifikacionom utakmicom za svetsko prvenstvo Jugoslavija – Francuska (1:1) otvoren stadion JNA.
28. октобар—3. новембар
У Београду пред Окружним судом одржано суђење Божидару Бошку Бећаревићу (1910—1949), бившем шефу IV одељења Специјалне полиције; Николи Губареву (1905—1949), бившем шефу III одељења Специјалне полиције и Светозару Този Вујковићу, бившем управнику логора на Бањици. Сва тројица су проглашена кривим и осуђени на смртну казну вешањем, због сарадње са окупатором и почињених ратних злочина. Смртна казна над осуђеним лицима извршена је 1949. године.
28. februar 1953. – U Ankari potpisan Sporazum o prijateljstvu i saradnji između Grčke, Turske i Jugoslavije. Sklapanjem Balkanskog saveza Jugoslavija indirektno uključena u zapadni odbrambeni sistem (NATO).
11. oktobar 1953. – U partijskom listu Borba počela da izlazi serija od 12 članaka Milovana Đilasa, u kojima je kritički posmatrana politika jugoslovenskog rukovodstva i moral rukovodilaca (izlazili do 22. decembra).
У току 1953. године
Извршен је попис становништва у ФНРЈ. Према подацима које је Државни статистички завод Савезне планске комисије Владе ФНРЈ објавио 31. марта у Југославији је живело 16.991.449 становника, од чега у БиХ - 2.847.459 (16,8%), Македонији - 1.304.514 (7,7%), Словенији - 1.504.427 (8,8%), Србији (са покрајинама) - 6.979.154 (41,2%), Хрватској - 3.936.022 (23,2%) и Црној Гори 419.873 (2,5%).
У римском амфитеатру у Пули одржан први „Филмски фестивал“, током којег је приказано седам домаћих филмова, од којих је највише гласова публике (пошто није било жирија) добио филм „Весна“. Остале прве награде су добили редитељ Франтишек Чеп за режију филма „Весна“, глумица Метка Габријелчич за улогу у филму „Весна“ и глумац Душан Јанићијевић за улогу у филму „Стојан Мутикаша“. Овај први фестивал посетило је око 37.000 гледалаца. Током наредних година „Фестивал југословенског филма“ је посато најпрестижнија годишња смотра филмске индустрије Југославије.
9. avgust 1954. – Na Bledu potpisan Ugovor o savezu, političkoj saradnji Jugoslavije, Grčke i Turske.
5. oktobar 1954. – U Londonu potpisan Memorandum o saglasnosti između vlada Italije, Velike Britanije, SAD i Jugoslavije o Slobodnoj teritoriji Trsta. Po tom ugovoru Trst i zona A priključeni su Italiji, a zona B Jugoslaviji.
20. oktobra 1954. — na desetu godišnjicu oslobođenja Beograda, svečano je otvoreno Groblje oslobodilaca Beograda 1944. Spomen-groblje izgrađeno je po ideji arhitekte Branka Bona, dok je park unutar spomen-groblja projektovao inženjer Aleksandar Krstić. Autor kamene kapije i reljefa na njoj je vajar Rade Stanković, a autor skulpture „Crvenoarmejac“, koja se nalazi u unutar spomen-groblja, je vajar Antun Augustinčić.
У римском амфитеатру у Пули одржан II „Филмски фестивал“, током којег је приказано једанаест домаћих филмова. Одлуком жирија награду „Златну арену“ добили су: Франтишек Чап за режију филма „Тренуци одлуке“, Славко Јаневски за сценарио филма „Вучја ноћ“, Тамара Марковић за главну женску улогу у филму „Девојка и храст“, Стане Север за главну мушку улогу у филму „Тренуци одлуке“, Стане Потокар за епизодну мушку улогу у филму „Тренуци одлуке“, Франо Водопивец за фотографију у филму „Девојка и храст“ и Бојан Адамич за музику у филму „Њих двојица“ (награда за најбољи филм и награда за епизодну женску улогу нису додељене). Фестивал је посетило око 72.000 гледалаца, међу којима и председник Републике Јосип Броз Тито са сурпугом Јованком.
У римском амфитеатру у Пули одржан III „Филмски фестивал“, током којег је приказано једанаест домаћих и шест страних филмова (приказани су само ревијалоно). Одлуком жирија награду „Златну арену“ добили су: Бранко Бауер за режију филма „Не окрећи се сине“; Ратко Ђуровић за сценарио филма „Зле паре“; Берт Сотлар и Љуба Тадић за главну мушку улогу у филму „Не окрећи се сине“, односно „Велики и мали“; Раде Марковић и Јозо Лауренчић за епизодну мушку улогу у филму „Шолаја“, односно „Велики и мали“; Александар Секуловић за фотографију у филму „Велики и мали“; Маријан Козина за музику у филму „Долина миру“; Желимир Загота и Иво Спинчић за сценографију у филму „Не окрећи се сине“, односно „Долина миру“ (награда за најбољи филм, као и награде за главну и епизодну женску улогу нису додељене). Фестивал је посетило око 130.000 гледалаца, међу којима и председник Републике Јосип Броз Тито са сурпугом Јованком, као и бројни гости - филмске делегације, глумци и редитељи из Кине, Совјетског Савеза, Француске, САД, Пољске, Мађарске и др.
10. septembar 1956. – U Beogradu pušten novi most preko Save.
20. septembar 1956. – Privatna poseta Nikite Hruščova Jugoslaviji (odmor na Brionima) i odmor Josipa Broza na Krimu. Pritisak na Jugoslaviju da uđe u „lager“ socijalističkih zemalja.
22. септембар—8. октобар
U posetu Jugoslaviji stigla bugarska parlamentarna delegacija. Razgovori Tito – Živkov o uzajamnoj saradnji i odnosima dve partije (boravila do 8. oktobra).
Свечаном приредбом тзв. „слетом“ на стадиону „ЈНА“ у Београду прослављен по први пут Дан младости. Овај празник настао је на иницијативу Јосипа Броза Тита да се 25. мај уместо његовог рођендана прославља као дан младих. Тада је измењена и манисфестација ношења „Титове штафете“, која је замењена „Штафетом младости“. Такође тада је почела да се носи само једна централна, уместо до тада више засебних штафета. На централној прослави, којој је присуствовало преко 50.000 гледалаца, „Штафету младости“ Титу је тада предао Мико Трипало, председник Централног комитетаНародне омладине Југославије. У манифестацији на стадиону учествовало је око 1.500 средњошколки, које су извеле „игру младости“, а после њих наступило је преко 500 вежбача, који су изводили гимнастичке вежбе.
24. јул — умро Методије Андонов Ченто
27. јул—4. август
У римском амфитеатру у Пули одржан IV „Филмски фестивал“, током којег је приказано четрнаест домаћих филмова. Одлуком жирија за најбољи филм проглашен је филм „Поп Ћира и поп Спира“, редитеља Софије Соје Јовановић; а награду „Златну арену“ добили су: Софија Соја Јовановић за режију филма „Поп Ћира и поп Спира“, Славко Колар за сценарио филма „Свога тела господар“, Љубинка Бобић за главну женску улогу у филму „Поп Ћира и поп Спира“, Младен Шермент за главну мушку улогу у филму „Свога тела господар“, Ненад Јовичић за сниматељски рад у филму „Поп Ћира и поп Спира“ и Александар Секуловић за сниматељски рад у филму „Суботом увече“, Боривоје Симић за музику у филму „Поп Ћира и поп Спира“ и Бојан Адамич за музику у филму „Туђа земља“ и Миомир Денић за сценографију у филму „Поп Ћира и поп Спира“. На фестивалу је било 85 домаћих новинара и преко 1.000 филмских гостију из земље и иностранства - Немачка, Чехословачка, Индија, Мађарска, Бугарска, Румунија и др. Током трајања фестивала, Народни музеј из Београда је у Италијанском културном центру у Пули организовао изложбу слика и цртежа Моше Пијаде.
29. јул
У околини Бијелог Пољаоргани државне безбедности ликвидирали последњу четничку групу, која се скривала пуних 12 година (од краја рата 1945. године). Ова група је имала седам чланова, а предводио је четнички официр Владимир Шипчић (1924—1957).
У римском амфитеатру у Пули одржан V „Фестивал југословенског филма“, током којег је приказано 16 домаћих филмова. Одлуком жирија за најбољи филм проглашен је филм „Х-8“, редитеља Николе Тахнофера. Награду „Златну арену“ добили су: Никола Тахнофер за режију филма „Х-8“; Звонимир Берковић и Томислав Буторац за сценарио филма „Х-8“; Павле Вуисић за главну мушку улогу у филму „Три корака у празно“; Антун Врдољак и Мија Оремовић за епизодне улоге у филму „Х-8“ и Милан Срдоч и Милорад Мајић за епизодне улоге у филму „Четири километра на сат“; Михајло Поповић за фoтографију у филму „Кроз грање небо“; Бојан Адамич за музику у филму „Кроз грање небо“ и Миомир Денић за сценографију у филму „Четири километра на сат“ (награда за главну женску улогу није додељена). Фестивал је отворио председник Републике Јосип Броз Тито, а посетило га је око 392.000 гледалаца, као и бројни гости - филмске делегације, глумци и редитељи из иностранства.
23. avgust 1958. – počelo emitovanje eksperimentalnog programa Televizije Beograd. U gradu su na 80 mesta postavljeni televizori, da bi što veći broj ljudi mogao da prati početak emitovanja TV programa.
13. septembar 1958. – Za patrijarha Srpske pravoslavne crkve izabran German (Đorić).
Свечаном приредбом тзв. „слетом“, на стадиону „ЈНА“ у Београду, по трећи пут прослављен Дан младости и 67-и рођендан Јосипа Броза Тита. „Штафета младости“ је ове године пошла из Загреба, главног града СР Хравстке. У ношењу штафете учествовало је преко пола милиона носилаца и прешла је пут дуг преко 6.000 километара. Последњи носилац штафете, који је предао Титу била је Станка Горишек, радница фабрике „Цинкарна“ из Цеља.
25. јул—5. август
У римском амфитеатру у Пули одржан VI „Фестивал југословенског филма“, током којег је приказано 18 домаћих филмова. Одлуком жирија за најбољи филм проглашен је филм „Влак без возног реда“, редитеља Вељка Булајића. Награду „Златну арену“ добили су: Јоже Бабич за режију филма „Три четвртине сунца“; Вељко Булајић, Иво Барут, Стјепан Перовић и Елио Петри за сценарио филма „Влак без возног реда“; Олга Спиридоновић за главну женску улогу у филму „Мис Стон“; Петре Прличко за главну мушку улогу у филму „Мис Стоун“; Дара Чаленић за епизодну женску улогу у филмовима „Ветар је стао пред зору“ и „Госпођа министарка“; Милан Милошевић за епизодну мушку улогу у филму „Влак без возног реда“; Александар Секулић за фотографију у филму „Сам“; Маријан Липовшек за музику у филму „Добри стари пианино“; Василије Поповић за сценографију филма „Мис Стон“ и Милан Недић за тон у филму „Сам“.