Википедија

Zoran Milanović

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Zoran Milanović (višeznačna odrednica).

Zoran Milanović (Zagreb, 30. oktobar 1966) je hrvatski političar i pravnik, trenutni predsednik Hrvatske koji je stupio na dužnost nakon isteka mandata predsednice Kolinde Grabar Kitarović. Bivši je član Socijaldemokratske partije Hrvatske i bivši predsednik Vlade Republike Hrvatske.

Zoran Milanović
Milanović 2021.
Lični podaci
NadimakZoki
Datum rođenja(1966-10-30)30. oktobar 1966. (57 god.)
Mesto rođenjaZagreb, SR Hrvatska, SFR Jugoslavija
DržavljanstvoHrvatska
NarodnostHrvat
ReligijaAteista
UniverzitetUniverzitet u Zagrebu
Profesijapravnik
Porodica
SupružnikSanja Musić Milanović
Politička karijera
Politička
stranka		Socijaldemokratska partija Hrvatske (1999—2020)
Spisak predsednika vlada Hrvatske
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 19. februar 2020.
Predsednik vladeAndrej Plenković
PrethodnikKolinda Grabar Kitarović
23. decembar 2011. — 22. januar 2016.
PredsednikIvo Josipović
Kolinda Grabar Kitarović
VladaDvanaesta Vlada
PrethodnikJadranka Kosor
NaslednikTihomir Orešković
2. jun 2007. — 26. novembar 2016.
PrethodnikIvica Račan
Željka Antunović (v.d.)
NaslednikDavor Bernardić
Potpis

Biografija uredi

Otac Stipe i majka Gina rodom su iz Sinja i Senja. Milanovići su poreklom iz Rame u srednjoj Bosni, gde su bili pravoslavci, da bi kasnije prešli na katoličanstvo.[1] Zoranov stric, živeo je u Beogradu, gde je i sahranjen po pravoslavnim običajima.[2]

Odrastao je u Zagrebu na Trnju, a zatim na Črnomercu. Posle srednje škole za upravu i pravosuđe, Milanović diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zagrebu kao izvrstan student. Za vreme studiranja dobija Rektorovu nagradu i učestvuje na studentskom takmičenju iz međunarodnog javnog prava Telders u Hagu. Prema sopstvenom priznanju, u mladosti je bio buntovan i sklon tuči.[3]

Zapošljava se najpre na Trgovačkom sudu u Zagrebu, a zatim, 1993. godine u Ministarstvu spoljnih poslova Vlade RH, gde ga je na posao primio Ivo Sanader. Godinu dana kasnije odlazi u mirovnu misiju OEBS-a u ratni Azerbejdžan, u okupirani Nagorno-Karabah, gde je boravio 45 dana. Savetnik u hrvatskoj misiji pri Evropskoj uniji i NATO-u u Briselu postaje 1996. godine. Postdiplomske studije prava Evropske unije završio je 1998. godine na flamanskom univerzitetu u Briselu.

Otac je dva sina, Ante i Marka. Govori engleski, ruski i francuski jezik. Hobi mu je trčanje i biciklizam.[4]

Politička karijera uredi

Član Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP) postao je 1999. godine.

Nakon pobede koalicije prevođene SDP-om na parlamentarnim izborima 2000. godine, poverena mu je komunikacija s NATO-om. Tri godine kasnije postaje pomoćnik ministra spoljnih poslova u Vladi Republike Hrvatske. Posle pobede Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) s Ivom Sanaderom na parlamentarnim izborima 2003. odlazi sa mesta pomoćnika.

Godine 2004. dolazi u centralu SDP-a za člana novoosnovanog Izvršnog odbora i međunarodnog sekretara s posebnim zaduženjem održavanja kontakata sa drugim političkim strankama. Početkom septembra 2006. godine izabran je za koordinatora rada SDP-a u četvrtoj izbornoj jedinici.

Deseta vanredna izborna konvencija Stranke održana je 2. juna 2007. godine u Zagrebu zbog ostavke prvog predsednika stranke i bivšeg hrvatskog premijera Ivice Račana. Milanović se kandidovao, uprkos tome što je smatran za autsajdera jer je kratko u stranci i što su mu protivkandidati Željka Antunović (v.d. predsednika Stranke nakon Račanove ostavke), Milan Bandić i Tonino Picula. Tokom kampanje za predsednika stranke javno je obećao da će podneti ostavku i da se neće ponovo kandidovati za predsednika stranke ako stranka ne osvoji više mandata od HDZ-a na narednim parlamentarnim izborima. U prvom kolu je pobedio ispred svog najbližeg rivala Željke Antunović. U drugom kolu se suočio Antunovićkom i ponovo osvojio najviše glasova i time je postao drugi predsednik SDP-a.[5]

Hrvatski sabor ga je 15. juna 2007. godine izabrao za predsednika Nacionalnog odbora za praćenje pregovora između Republike Hrvatske i Evropske unije.

Nakon parlamentarnih izbora 2007. godine prvi put je izabran u Hrvatski sabor. U ovom mandatu bio je predsednik Kluba poslanika SDP-a i član Odbora za Ustav, Poslovnik i politički sistem.[6] Na 11. konvenciji SDP-a 10. maja 2008. godine ponovo je izabran za predsednika Stranke.

Godine 2010. je sklopio predizborni sporazum SDP-a sa Hrvatskom narodnom strankom, IDS i HSU poznat kao Kukuriku koalicija. Taj je blok na izborima 2011. godine osvojio apsolutnu većinu u Saboru i time je Milanović osigurao mesto budućeg premijera. Na dužnost je stupio 23. decembra.

Na prvim neposredim izborima za predsednika SDP-a 12. maja 2012. godine izabran je za novi četvorogodišnji mandat.[7]

Premijer Hrvatske (2011–2016) uredi

 
Milanovićeva Vlada 2011. godine

Milanović je svoj kabinet predstavio Skupštini 23. decembra, 19 dana nakon izbora. U raspravi je glasalo 89 poslanika, 81 Kukuriku i 8 poslanika nacionalnih manjina, koji su glasali za Milanovićev kabinet.[8] Prelazak na vlast dogodio se naredne večeri kada je Jadranka Kosor dočekala Milanovića u zvaničnom mestu sastanka vlade, Banskim dvorima, preko puta zgrade Sabora na Markovom trgu i uručila mu potrebne papire i dokumenta.[9]

Prelazeći na dužnost sa 45 godina, Milanović je postao jedan od najmlađih premijera od osamostaljenja Hrvatske.[10] Pored toga, njegov kabinet je postao i najmlađi, sa prosečnom ministrom od 48 godina.[11] Članovi vlade dolazili su iz tri od četiri stranke pobedničke koalicije, ostavljajući samo jednobrojnu Hrvatsku stranku penzionera (HSU) bez predstavnika.[12] Milanović je ponovo izabran za predsednika SDP-a na izborima za rukovodstvo 2012. kao jedini kandidat.[13]

Domaća politika uredi

 
Rejting premijera Milanovića

Milanovićeva administracija je svoj mandat započela uvođenjem nekoliko liberalnih reformi. Tokom 2012. godine donet je Zakon o medicinski potpomognutoj oplodnji, uvedeno zdravstveno vaspitanje u sve osnovne i srednje škole, a Milanović je najavio dalje proširenje prava za istopolne parove.[14][15] Na izborima 2011. Kukuriku koalicija je obećala da će objaviti registar veterana Domovinskog rata, što je i učinjeno u decembru 2012. godine.[16]

U suđenju Gotovini i drugima, nakon prvobitne osuđujuće presude u aprilu 2011., Ante Gotovina i Mladen Markač su na kraju oslobođeni optužbi u novembru 2012. Milanović je tu presudu nazvao „važnim momentom za Hrvatsku”, dodajući da je „podignut veliki teret sa mojih ramena kažem im hvala što su preživjeli za dobro Hrvatske.“[17]

U septembru 2013. godine počeli su antićirilični protesti protiv uvođenja dvojezične table sa srpskom ćirilicom u Vukovaru. Milanović ih je osudio kao "šovinističko nasilje", rekavši da neće skidati table na ćirilici u Vukovaru jer "mora prevladati vladavina prava".[18]

U Hrvatskoj je 1. decembra 2013. održan ustavni referendum, treći referendum od osamostaljenja. Na referendumu, koji je organizovala Građanska inicijativa Za porodicu Željke Markić, predložen je amandman kojim bi se brak definisao kao zajednica muškarca i žene, čime bi se uvela ustavna zabrana istopolnih brakova. Milanović se usprotivio predlogu i rekao za HRT da će glasati protiv.[19] Vlada je savetovala građane da glasaju protiv, ali je referendum prošao sa 65 odsto glasova za, međutim, uz izlaznost birača od samo 38 odsto. Milanović je bio nezadovoljan što je do referenduma uopšte došlo, rekavši „Mislim da nas nije učinio ni boljim, ni pametnijim ni lepšim.“[20] Takođe je rekao da referendum ne menja postojeću definiciju braka po hrvatskim zakonima. . On je dalje najavio skoro donošenje Zakona o ortakluku, koji će istopolnim osobama omogućiti sklapanje doživotne partnerske zajednice, koja bi, osim prava usvojenja, delila ista prava kao i sam brak.[21] Vlada je 12. decembra 2013. godine usvojila predloženi predlog zakona,[22] a Skupština je usvojila Zakon o životnom partnerstvu u julu 2014. godine.[23]

Loša ekonomska situacija oslabila je prvobitno snažnu javnu podršku Milanovićevoj vladi, koja se pokazala na lokalnim izborima 2013. godine.[24] Na prvim izborima za Evropski parlament u Hrvatskoj 2013. SDP je osvojio 32 odsto glasova i pet poslanika, jednog manje od HDZ, najveće opozicione stranke. Sledeće godine SDP je osvojio 29,9% na izborima za Evropski parlament 2014. i četiri poslanika u Evropskom parlamentu.[25] Milanović i njegova stranka dali su podršku Ivi Josipoviću na predsedničkim izborima na kojima je pobedila Kolinda Grabar-Kitarović iz HDZ-a. Josipović je kasnije osnovao sopstvenu stranku Napred Hrvatsko-napredni savez, umesto da se vrati u SDP.[26]

Protest ratnih veterana uredi

Hrvatski ratni veterani započeli su protest u Zagrebu u oktobru 2014. pozivajući na ostavku Predraga Matića, ministra ratnih veterana, i na novi ustavni zakon koji garantuje njihova prava. Milanović je odbacio njihove zahteve rekavši da nema razloga za smenu ministra i da se neće podvrgnuti ultimatumima:[27]

Moja vlada nije, čak ni mišlju, činom ili propustom, dovela u pitanje ljudsko dostojanstvo hrvatskih branitelja i vječni značaj Domovinskog rata.[27]

Protest je nastavljen tokom 2015. U maju 2015. eskalirao je kada su se stotine veterana sukobile sa policijom ispred zgrade vlade. Milanović je rekao da njegova vlada nije obuzdala njihova prava i da je spreman za razgovore, ali da neće biti ucenjen. Optužio je opozicionu stranku HDZ da manipuliše veteranima. Tomislav Karamarko, predsednik HDZ-a, odbacio je tu optužbu.[27] Milanović se u junu sastao sa predstavnicima veterana protesta, ali je protest nastavljen.[28]

Dana 4. avgusta 2015. godine, na insistiranje Milanovića i ministra obrane Ante Kotromanovića, u Zagrebu je održana vojna parada Oružanih snaga RH u čast Dana pobede, povodom obeležavanja 20. godišnjice operacije Oluja. Milanović je zahvalio svima koji su žrtvovali svoje živote za slobodu Hrvatske. Takođe je izrazio zahvalnost Franji Tuđmanu, prvom hrvatskom predsedniku, koji je vodio Hrvatsku tokom rata.[29]

Hrvatska je imala puno pravo da učini sve što je mogla da ostane živa i cjelovita, imala je pravo da ne bude protjerana iz svog doma, imala je pravo da ne služi kao živi štit onima koji su rušili gradove i palili sela. Hrvatska danas ne slavi rat, ne slavi ničije stradanje ili progon, neka ovo bude jasno svima koji još ne razumeju. Hrvatska je učinila sve da izbegne rat, ponudila je mirna rešenja. I to je odbijeno. Hrvatska danas slavi slobodu i mir i čistim srcem slavi pobjedu, prekretnicu kojom je okončan ružan, nametnut i posebno kadrovski rat.

Ekonomija uredi

 
Milanović predstavljajući program rada svoje vlade

Milanovićeva administracija je usvojila niz reformi u oporezivanju kako bi se izborila sa teškom ekonomskom situacijom. Podigao je standardni porez na dodatu vrednost sa 23% na 25% i uveo nove stope PDV-a za dobra i usluge koje ranije nisu oporezovane. Takođe je smanjio doprinose za socijalno osiguranje i plate u javnom sektoru.[12][30] U oktobru je donet Zakon o finansijskom poslovanju i predstečajnim nagodbama, koji je omogućio firmama koje nisu bile u mogućnosti da plate svoje račune da ostanu otvorene tokom stečajnog postupka i restrukturiraju svoje dugove.[31] Zbog protivljenja koalicionog partnera HNS-a, porez na imovinu nije proširen.[32]

Vlada je uspela da smanji budžetski deficit na 5,3% u 2012,[33] ali se BDP smanjio za 2,2%, a javni dug je dostigao 69,2%.[34][35] Milanovićevo vreme na vlasti obeležilo je nekoliko smanjenja kreditnog rejtinga Hrvatske. Dana 14. decembra 2012. S&P je smanjio dugoročni rejting zemlje na BB+, a kratkoročni na B.[36] Moody's je 1. februara 2013. smanjio kreditni rejting Hrvatske sa Baa3 na Ba1.[36]

 
Rejting Milanovićeve vlade

Nekoliko velikih građevinskih projekata počelo je 2012. godine, uključujući novi putnički terminal na Međunarodnom aerodromu Zagreb i treći blok termoelektrane Plomin na ugalj. Međutim, neki projekti su obustavljeni, uključujući hidroelektranu Ombla.[37] Vlada je saopštila da će izgradnja Pelješkog mosta početi u proleće 2016. godine.[38] Milanović je izrazio podršku daljem istraživanju i eksploataciji nafte i gasa u Jadranskom moru,[39] čemu se protive opozicione stranke i ekološke organizacije.[40]

U novembru 2012. ministar privrede i potpredsednik Vlade Radimir Čačić podneo je ostavku i zamenio ga je Ivan Vrdoljak. Godine 2013. uveden je novi zakon o fiskalizaciji kako bi se kontrolisala siva ekonomija i minimiziralo izbegavanje poreza. [41] Vlada je stavila fokus na industriju brodogradnje i privatizovala državna brodogradilišta do maja 2013. godine.[42] Za servisiranje javnog duga Vlada je 2013. godine predstavila projekat monetizacije hrvatskih autoputeva koji bi doneo oko 2,5 milijardi evra. Sindikati i udruženja građana odbili su predlog i pozvali na povlačenje odluke.[43] Građanska inicijativa pod nazivom "Ne damo naše autoputeve" prikupila je potpise za referendum o autoputu. Iako je ustavni sud odlučio da je referendum o toj temi neustavan, vlada je saopštila da povlači odluku. Umesto prvobitnog plana da se autoputevi u zemlji daju u zakup stranim investitorima, Vlada će umesto toga ponuditi udeo u njima hrvatskim građanima i penzionim fondovima.[44]

Zakon o penzijskom osiguranju iz januara 2014. godine povećao je starosnu granicu za odlazak u penziju sa 65 na 67 godina i starosnu granicu za prevremeno penzionisanje sa 60 na 62 godine.[45] Stopa nezaposlenosti dostigla je vrhunac u februaru 2014. na 22,7%,[46] ali je od tada u stalnom opadanju i dostigla je najnižu stopu u poslednje dve godine u avgustu.[47] U maju 2014. Milanović je smenio ministra finansija Slavka Linića zbog imovinskog ugovora za koji je rekao da je oštetio državni budžet i na njegovo mesto imenovao Borisa Lalovca.[48] Promene u porezu na dohodak građana uvedene su 2015. godine, povećan je neoporezivi deo prihoda, što je rezultiralo povećanjem neto plate za oko milion ljudi.[49]

U januaru 2015. Vlada je odlučila da zamrzne kurseve za švajcarske franke na godinu dana, nakon rasta franka koji je prouzrokovao sve skuplje kredite zajmoprimcima u toj valuti.[50] U avgustu 2015. Milanović je najavio da će krediti u švajcarskim francima biti konvertovani u evro.[51]

BDP je smanjen u 2013. (-0,9%) i 2014. (-0,4%), ali je u 4. kvartalu 2014. rast realnog BDP-a dostigao 0,3% prvi put od 2011. godine.[34] Dana 28. avgusta 2015. objavljeno je da je privreda porasla za 1,2% treći kvartal zaredom, što je označilo izlazak Hrvatske iz šestogodišnje ekonomske recesije.[52] Budžetski deficit je smanjen u 2015. na 3,2% BDP-a, sa 5,5% u 2014. godini, a javni dug je bio na 86,7% BDP-a, što je najniža stopa rasta duga od uvođenja metodologije ESA 2010.[53]

Spoljna politika uredi

 
Milanović i državna sekretarka SAD Hilari Klinton uoči sastanka u Zagrebu, 31. oktobar 2012.

Milanovićeva spoljna politika u početku je bila koncentrisana na pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji. Dana 22. januara 2012. održan je referendum o pristupanju EU, sa 66,25% glasova za i 33,13% protiv. Na referendumu je učestvovalo oko 47% birača sa pravom glasa.[12] Milanović je 11. marta 2013. sa slovenačkim premijerom Janezom Janšom potpisao Memorandum o sporazumu u vezi sa pitanjem Ljubljanske banke, koja je ugašena 1991. godine bez nadoknade svojih hrvatskih štediša. Hrvatska je pristala da obustavi tužbu protiv banke i njenog naslednika, dok se Slovenija obavezala da će ratifikovati Ugovor o pristupanju Hrvatske EU.[54] Slovenija je ratifikovala kandidaturu Hrvatske za pristupanje 2. aprila 2013. godine.[55] Nakon što je svih 27 država članica potpisalo ugovor o pristupanju EU, 1. jula 2013. Hrvatska je pristupila Evropskoj uniji, postavši 28. država članica.[56]

Milanović je 27. februara 2012. godine posetio Bosnu i Hercegovinu, što mu je bilo prvo putovanje u stranu državu otkako je premijer.[57] Narednog dana posetio je Široki Brijeg i Mostar, gde se sastao sa zastupnicima Hrvatskog narodnog sabora, političke organizacije Hrvata Bosne i Hercegovine. Milanović je rekao da je sve što traži za Hrvate u toj zemlji pošten posao i dodao da će Hrvatska podržati pristupanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji.[58]

 
Milanović na Samitu premijera Centralne i Istočne Evrope u Bukureštu, 26. novembra 2013.

Zbog građanskog rata u Siriji koji je u toku, Milanović je u februaru 2012. godine pozvao hrvatske kompanije koje rade u Siriji da se povuku iz zemlje.[59] Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske je 18. januara 2013. proglasilo da Hrvatska, kao i cela Evropska unija, priznaje Nacionalnu koaliciju za sirijske revolucionarne i opozicione snage kao jedine „legitimne predstavnike težnji sirijskog naroda“.[60][61] U februaru 2013. Milanović je objavio da Hrvatska povlači svoje trupe sa Golanske visoravni koje učestvuju u mirovnoj misiji UN nakon što je objavljeno da je Hrvatska prodala svoje staro oružje sirijskoj opoziciji.[62]

Kada su 2014. u Bosni i Hercegovini počele demonstracije i neredi, Milanović je posetio Mostar, grad sa hrvatskom većinom, u kojem je u neredima oštećeno sjedište HDZ-a BiH. Sarajevo je kritikovalo njegov potez, rekavši da je prvo trebalo da poseti glavni grad. Milanović je kasnije protest nazvao kvazigrađanskim po etničkoj i verskoj vertikali.[63] Hrvatska Vlada je odbila da prihvati optužnice iz Sarajeva označene kao političke zbog neprihvatljivih tvrdnji o karakteru Hrvatsko-bošnjačkog rata.[64]

Dana 22. jula 2015. dogodio se veliki skandal tokom arbitražnog postupka u hrvatsko-slovenačkom graničnom sporu, kada je otkriveno da slovenački predstavnik lobira kod drugih sudija da donesu odluku u korist Slovenije. Tri dana kasnije Milanović je najavio povlačenje Hrvatske iz arbitraže nakon sastanka sa čelnicima poslaničkih grupa.[65]

Evropska migrantska kriza uredi

Počev od 16. septembra 2015. godine, migranti i izbeglice sa Bliskog istoka, južne Azije i Afrike počeli su u velikom broju da ulaze u Hrvatsku iz Srbije[66] nakon izgradnje barijere Mađarska-Srbija. Hrvatska je 17. septembra zatvorila granicu sa Srbijom.[67] Nakon početnih napora da se registruju svi ulasci migranata u Hrvatsku, registracija je prestala 18. septembra i migranti su počeli da se prevoze prema Sloveniji i Mađarskoj. Do 23. septembra 2015. godine preko 40.000 je ušlo u Hrvatsku iz Srbije, sa glavnim prihvatnim centrima postavljenim u Opatovcu i Zagrebu,[68] dok su migranti zadržani i u Belom Manastiru, Ilači, Tovarniku, Ježevu i Sisku.[69] Milanović je kritikovao Srbiju što migrante šalje samo ka hrvatskoj granici, a štedeći Mađarsku i Rumuniju[70] i naveo da njegova zemlja „neće postati migrantsko žarište“.[71] Tenzije su eskalirale između Srbije i Hrvatske i Srbija je 24. septembra zabranila uvoz iz Hrvatske u znak protesta protiv odluke Hrvatske da zatvori granicu za teret, dok je Hrvatska odgovorila zabranom ulaska u zemlju svim vozilima sa srpskim registracijama.[72] Hrvatska je 25. septembra ukinula blokadu svoje granice, a Srbija zabranu uvoza iz Hrvatske, ali je Milanović rekao da je spreman da ponovo blokira granicu ako bude potrebno.[73] S približavanjem zime, u Slavonskom Brodu je krajem 2015. godine izgrađen novi, trajniji centar za prihvat izbeglica.

Parlamentarni izbori 2015. uredi

 
Milanović sa ostalim članicama koalicije Hrvatska raste, 8. septembar 2015

Za parlamentarne izbore 2015. Kukuriku koalicija je promenila ime u Hrvatska raste. Sastoji se od tri od četiri izvorna člana: Socijaldemokratska partija, Hrvatska narodna stranka – liberalni demokrati (HNS-LD), Hrvatska stranka umirovljenika (HSU), kao i tri nova: Hrvatski laburisti – Laburisti, Autentični hrvatski Seljačka stranka (A-HSS) i Zagorska stranka. Istarski demokratski sabor napustio je koaliciju. Kampanja Koalicije, koju je predvodio Milanović, zasnivala se na retorici protiv mera štednje i naglašavanju politike vlade tokom njenog mandata.[74]

Nakon 76 dana pregovora, Domoljubna koalicija i stranka Most nezavisnih lista formirale su 13. hrvatsku Vladu sa Tihomirom Oreškovićem kao novim premijerom. Milanović je zvanično predao dužnost Oreškoviću u kasnim satima 22. januara 2016. godine, nakon duže skupštinske rasprave o programu nove vlade i naknadnog glasanja o poverenju.

Predsednik Hrvatske (2020–trenutno) uredi

 
Milanović položio zakletvu 18.. februar 2020.
 
Milanović sa španskim premijerom Pedrom Sančezom, 6. oktobar 2021.

Inauguracija Milanovića za 5. predsednika Hrvatske održana je 18. februara 2020. Ovo je bio prvi put da ceremonija predsedničke inauguracije u Hrvatskoj nije održana na Markovom trgu u centru Zagreba, gde su bile zgrade parlamenta i vlade. Umesto toga, Milanović je odlučio da se odrekne uobičajene pompe ceremonije tako što je pozvao samo 40-ak gostiju, među kojima su državni zvaničnici, bivši predsednici, njegova porodica i članovi njegovog predizbornog tima.[75] Ovo je takođe bio prvi put da partijski lideri, diplomate i crkveni velikodostojnici nisu prisustvovali predsedničkoj inauguraciji.[76] Ceremonija je počela izvođenjem državne himne renomirane hrvatske pop i džez dive Josipe Lisac, uz pratnju pijaniste Zvjezdana Ružića, čije je alternativno izvođenje hrvatske himne dalo drugačiji ton od uobičajenog mračnog, bombastičnog izvođenja himne.[77][78][79] To je izazvalo mnogo pozitivnih komentara i negativnih reakcija, što je rezultiralo neviđenom javnom debatom o državnoj himni i umetničkoj slobodi.[80][81]

Milanović je 24. februara 2020. najoštrije osudio paljenje figurice na kojoj je prikazan istopolni par sa detetom na festivalu u Imotskom, opisavši incident kao "nehuman, potpuno neprihvatljiv čin", zatražio izvinjenje od organizatora događaja. i naveli da „zaslužuju najoštriju osudu javnosti jer mržnja prema drugima, netrpeljivost i nehumanost nisu i neće biti hrvatska tradicija“.[82][83] Takođe je zatražio reakciju nadležnih institucija, posebno jer je događaj posmatrala mnoga deca koja su mogla da prisustvuju širenju mržnje i podsticanju na nasilje.[84]

Svoje prvo putovanje u inostranstvo kao predsednik Milanović je obavio 27. februara 2020. godine u Otočcu ob Krki, u Sloveniji, gde se sastao sa predsednikom Borutom Pahorom. Njih dvoje su čvrsto zaključili da će učiniti sve da se odnosi dve zemlje unaprede i učine odličnima, istakavši da se poznaju više od 16 godina. Razgovarano je i o pitanju granice između dve zemlje, pristupanju Hrvatske Šengenskom prostoru i o graničnim kontrolama koje sprovodi hrvatska vlada zbog pandemije KOVID-19. Milanović se osvrnuo i na evropsku perspektivu Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije.[85]

Milanović je tokom leta posetio Crnu Goru i sastao se sa predsednikom Milom Đukanovićem. Takođe je otkazao planirano putovanje u Rusiju, gde ga je predsednik Vladimir Putin pozvao da prisustvuje paradi povodom Dana pobede 2020. U septembru i oktobru uključio se u verbalni obračun sa nizom istaknutih hrvatskih političara, političkih analitičara i novinara, uključujući premijera Andreja Plenkovića.[86] Izrazio je svoje protivljenje zatvaranju i policijskom času, jer je rekao da će uhapsiti i strpati u policijski kombi one koji žele policijski čas i zatvaranje.[87]

U januaru 2021. godine, Milanović je odbio da učestvuje na ceremoniji povodom operacije Maslenica 1993. godine jer je trebalo da budu istaknuti simboli Hrvatskih odbrambenih snaga.[88] U septembru 2021. javno je izneo mišljenje da su Bunjevci Hrvati. Narodno veće Bunjevaca je oštro reagovalo na njegove izjave, navodeći da Bunjevci u Subotici žive već 350 godina i da je razlika između Bunjevaca i Hrvata jasno potvrđena istorijskim izvorima.[89][90]

U novembru 2021. godine, austrijsko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je hrvatskog ambasadora u Beču Danijela Glunčića da da objašnjenje, nakon što je Milanović uporedio karantine u Austriji sa metodama korišćenim u doba nacizma.[91]

Rat u Ukrajini uredi

 
Milanović na samitu NATO-a o odgovoru na invaziju Rusije na Ukrajinu, 24. mart 2022.

U decembru 2021. godine, Milanović je kritikovao posetu premijera Plenkovića Ukrajini na početku nove eskalacije krize oko Ukrajine nazivajući to „običnim šarlatanizmom“.[92][93] Premijer je uzvratio rečima da vlada nastoji da održi dobre odnose i sa Rusijom.[93]

Oštra reakcija ukrajinske vlade usledila je nakon Milanovićevih izjava 25. januara 2022. da Ukrajina nije sposobna da uđe u NATO, kao i da je zemlja korumpirana i da Rusija zaslužuje da joj se da način da ispuni svoje bezbednosne zahteve.[94][95][96] Milanović je revoluciju Majdana u Ukrajini 2014. takođe nazvao „državnim udarom“.[97][98] Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine pozvalo je hrvatsku ambasadorku Anicu Djamić, nakon čega je ministarstvo izdalo komentar u kojem se kaže: „[...] Izjave Zorana Milanovića reemituju ruske propagandne narative, ne odgovaraju doslednom zvaničnom stavu Hrvatske u podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine , štetiti bilateralnim odnosima i narušavati jedinstvo unutar EU i NATO-a pred aktuelnim bezbednosnim pretnjama u Evropi Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine zahteva javno pobijanje ovih uvredljivih izjava predsednika Hrvatske, kao i neponavljanje u. budućnost.“[99][100] Istog dana uvršten je na crnu listu Mirotvorca.[101] Ruski provladini mediji dali su Milanovićevim izjavama veliki publicitet, predstavljajući ih kao znak raskola u redovima EU i NATO i predviđajući da će to slediti i drugi lideri EU.[102] Hrvatski premijer Plenković je reagovao rekavši da je čuvši Milanovićeve izjave mislio da to govori „neki ruski zvaničnik“; takođe se izvinio Ukrajini i ponovio da Hrvatska podržava teritorijalni integritet Ukrajine.[103] U intervjuu televizijskoj mreži RTL nedugo zatim, Milanović je odbio da se izvini i ponovo potvrdio svoj stav o Ukrajini i dodao da smatra da se premijer Andrej Plenković „ponašao kao agent Ukrajine“.[104][105] Milanović je 1. marta 2022. godine izjavio: „treba biti zabrinut kada Ukrajina preti nuklearnim oružjem, ili kada Rusija preti da će upotrebiti nuklearno oružje.“[106]

 
Milanović sa ostalim liderima NATO-a na samitu u Viljnusu 2023.

Dana 1. februara 2022. godine, dok je ministar odbrane Ujedinjenog Kraljevstva Ben Volas boravio u Zagrebu na sastanku sa svojim hrvatskim kolegom Mariom Banožićem, kako bi razgovarali o bezbednosnoj situaciji izazvanoj krizom oko Ukrajine, Milanović je novinarima rekao da misli da Britanija „obmanjuje Ukrajinu, podstičući ga i držeći ga kao taoca odnosa između Londona, koji je postao sila drugog reda, i Vašingtona“; on je takođe rekao da Ukrajina „ne bi bila srećna ako bi slušala London“ i izneo svoje mišljenje da EU ne može da uživa stabilnost bez nagodbe sa Rusijom.[107][108][109] Ubrzo nakon toga, bivši ruski ambasador u Hrvatskoj Anvar Azimov pozdravio je „razumne izjave predsednika Zorana Milanovića o Ukrajini“, dok je hrvatski nedeljnik Globus ocenio da se Milanović pokazao kao jedini državnik u EU i NATO, koji je „tako otvoreno pokazao da prihvata Rusija je relativizovala svoje postupke i kritikovala Ameriku, Britaniju i druge NATO saveznike zbog trenutnih tenzija“.[110][111] Na pitanje novinara o masakru u Buči, Milanović je odgovorio: To je daleko, ne znam ništa o tome. Rusi su se povukli. Šta se tu našlo, ko je našao, iz hrvatskog iskustva, ne pitajte me za to, pazite.“ Istom prilikom je rekao da Ukrajina nije demokratska država „inače bi (već) počeli pregovore sa EU ili je imao neki status“.[112] U junu Milanović je ponovo prokomentarisao rat u Ukrajini rečima: „Reči Zelenskog dovode do poraza, jednom ruska čizma negde stigne, nikada ne odlazi. To je moćna vojna sila. Rusija nije kao mi, oni nisu demokratija. Kao neprijatelji, oni su neuništivi."[113] U septembru 2022. Milanović je politiku EU u Ukrajini okarakterisao kao "glupu" i da nije u interesu Hrvatske, niti Nemačke. Dalje je rekao: "Trenutno gledamo Rusija mršavi Ukrajinu sa veoma malim brojem vojnika". On je dodao da Zapad osam godina nije uspeo da natera Ukrajinu da poštuje sporazume iz Minska.[114]

Nakon pada drona Tu-141 u Zagrebu, Milanović je izdao naredbu o zabrani letova aviona NATO-a iznad Zagreba i drugih hrvatskih gradova, navodeći da ti letovi "uznemiravaju građane". Time je nastavio sukob sa premijerom Plenkovićem, koji je rekao da bi ovi letovi trebali poslati poruku "strateškog partnerstva i sigurnosti hrvatskih građana".[115] Nakon što je EU najavila mogućnost obuke ukrajinskih trupa na svojoj teritoriji, uključujući i Hrvatsku, Milanović je najavio da blokira ovu odluku jer bi to, prema njegovim rečima, dovelo do rata Hrvatskoj.[116][117] Krajem januara 2023. Milanović je rekao: „Od 2014. do 2022. posmatrali smo kako neko provocira Rusiju, sa namerom da ovaj rat izbijr. [...] Sada razgovaramo o tenkovima. Sve nemačke tenkove ćemo tamo poslati, ruski su izgoreli. Ista sudbina čeka i ostale...“[118] U martu 2023. Milanović je dao izjavu u kojoj je rekao da će hrvatska donacija transportnih helikoptera Mi-8 Ukrajini: „dovesti do masovnog krvoprolića, masovnih žrtava i produžiti rat“[119] U junu iste godine tvrdio je da su: „Ustaše bili gospoda u poređenju sa onima koji su se borili uz pozdrav „slava Ukrajine“.[120]

Ulazak Finske i Švedske u NATO uredi

 
Milanović i finska premijerka Sana Marin, 21. jun 2022

Milanović je u aprilu 2022. godine predložio blokiranje pristupanja Finske i Švedske NATO-u do izbornog zakona u Bosni i Hercegovini, koji bi Bošnjacima omogućio mogućnost izbora hrvatskog člana Predsedništva i hrvatskih predstavnika u Domu naroda Federacije Bosne i Hercegovine, promenjena. Dalje je rekao da će svakog poslanika u hrvatskom Saboru koji odbije da glasa protiv širenja NATO označiti kao nacionalnog izdajnika.[121] Ministar inostranih poslova Gordan Grlić-Radman je 28. aprila 2022. objavio da Hrvatska podržava zahteve Finske i Švedske za članstvo u NATO.[122] U maju 2022. turski predsednik Redžep Tajip Erdogan usprotivio se članstvu Finske i Švedske u NATO-u,[123] a u junu 2022. Erdogan je povukao primedbe na proces članstva dve zemlje.[124] Nakon što je ministar spoljnih poslova Finske Peka Havisto izjavio da je njegova zemlja šokirana Milanovićevim izjavama, Milanović je odgovorio: „Dobro došli u klub, gospodine ministre spoljnih poslova. Već nekoliko godina smo šokirani vašim neznanjem i bezobrazlukom“.[125] Međutim, finski ministar za evropske poslove i upravljanje vlasništvom Titi Tupurajnen kasnije je prokomentarisao da, iako su građani Finske zbunjeni Milanovićevim izjavama, Finska razume hrvatsku zabrinutost zbog reformi izbornog zakona u Bosni i Hercegovini i da Finska podržava međunarodne napori u vezi sa izmenama izbornog zakona.[126] Uprkos svojim prethodnim komentarima, Milanović nije stavio veto na pristupanje Finske i Švedske NATO-u na samitu NATO-a u Madridu 2022. godine.[127]

Rat u Gazi uredi

U oktobru 2023. kritikovao je uzvratne udare Izraela na pojas Gaze, rekavši „Osudio sam ubistva [Hamasa], čak sam izrazio gađenje, ali pravo na odbranu ne uključuje pravo na osvetu i ubijanje civila“.[128]

Parlamentarni izbori 2024. uredi

Milanović je 15. marta 2024. najavio kandidaturu za premijera na listi SDP na parlamentarnim izborima.[129][130][131]

Odnosi sa Srbijom uredi

Milanović je istakao da su Srbi i Hrvati bliski narodi.[132]

Sukobi sa Srbijom uredi

Srpsko-hrvatski carinski rat u septembru 2015. godine uredi

Glavni članak: Evropska migrantska kriza

Sredinom 2015. godine, kao posledica reakcije pojedinih država na masovan priliv migranata (dizanje ograda, zatvaranje granica), javilo se kratkotrajno narušavanje međudržavnih odnosa između Srbije i Mađarske, Hrvatske i Srbije i Mađarske i Hrvatske. Narušavanje odnosa se ogleda u privremenom onemogućavanju (ili otežanim omogućavanju) prolaska nemigrantima (osobama koje regularno prolaze granicu) preko graničnih prelaza Horgoš (Srbija-Mađarska), kao i duž cele granice Srbije i Hrvatske, što je prouzrokovalo privremeni tzv. "carinski rat" između Srbije i Hrvatske. Izbeglički talas se uglavnom kretao iz pravca Turske preko Grčke, Makedonije, Srbije i Mađarske. U Mađarskoj se pojačavanjem priliva imigranata sa Bliskog istoka pojavila antiimigrantska politika koju zastupa mađarski premijer Viktor Orban. Mađarska policija je 15. septembra zatvorila pružni prolaz Horgoš-Segedin, kod mesta Reska, na srpsko-mađarskoj granici, koji su izbeglice sa Bliskog istoka najčešće koristile za prelazak u tu zemlju. Sledeće noći su prve izbeglice pristigle na granični prelaz u Šidu koje su preko Hrvatske promenile rutu za odlazak u Zapadnu Evropu nakon što je Mađarska zatvorila granice[133]. Dana 21. septembra Hrvatska je od ponoći zatvorila granični prelaz Batrovci za teretni saobraćaj, dok se ulaz teretnih vozila iz te zemlje u Srbiju i dalje odvijao uz veće zastoje. Premijer Srbije Aleksandar Vučić sazvao je hitnu sednicu Vlade zbog poteza Hrvatske. Srbija je od ponoći 24. septembra uvela kontramere Hrvatskoj zabranivši uvoz robe iz ove zemlje.[134] Zabrana se odnosila i na kamione i vagone trećih država koji prevoze hrvatsku robu. Hrvatska je zabranila ulazak vozila sa srpskim tablicama na njenu teritoriju. Sledećeg dana 25. septembra Hrvatska je pod pritiskom Evropske unije u 17 sati odblokirala granicu sa Srbijom i sva putnička i teretna vozila su nastavila da prolaze bez opterećenja. Isto je učinila i Srbija nekoliko sati kasnije[135].

Poraz na izborima 2015. i 2016. godine uredi

Glavni članci: Izbori za zastupnike u Hrvatski sabor 2015. i Izbori za zastupnike u Hrvatski sabor 2016.

Između dve države su podignute dodatne tenzije i nakon poraza Zorana Milanovića i povratka HDZ-a i desnice na vlast posle parlamentarnih izbora u Hrvatskoj u novembru 2015. godine. HDZ ovaj put nije osvojio apsolutnu vlast, već je morao da pravi postizbornu koaliciju sa predizbornom koalicijom MOST[136].

O pokolju u Srebrenici uredi

Glavni članak: Masakr u Srebrenici

Milanović je krajem 2021. godine više puta stavljao do znanja javnosti da nije bilo genocida u Srebrenici.[137][138] Istakao je da zločin u Srebrenici nije uporediv sa genocidom u Jasenovcu i Holokaustom.[137][138] On spomenuo i to da mu smeta što Srbe zovu „genocidnim narodom” i ta do nije tačno:[139]

„Definicija genocida je kaučuk definicija. To se rasteže. To nije nebeski zakon. Sud kakav god da je i ko god da su i da je doneo deset presuda to je politička kvalifikacija. Ako je tako, ponavljam ono što sam rekao [da nije bilo genocida u Srebrenici[137][138]], a to je da moramo naći drugi naziv za ono što su uradili nacisti.”[139]

Milanović je naveo da „ovo što radi gospoda iz Sarajeva — to nije službeno Sarajevo već Baščaršija — pokušavaju od svog naroda da naprave žrtvu veću nego što jesu i upravo oni licitiraju žrtvama.” On je o dodao: „Bošnjačko vođenje politike je pogubno. Oni su se zatvorili u bačvu i pregovaraju sami sa sobom.”[139]

Godine 2022. je kritikovao provokatorska pitanja prema Republici Srpskoj, odnosno kako je ona nastala na zločinu. Milanović je rekao da ista argumentacija licemerno se ne koristi na primer za Sjedinjene Američke Države, koje su istrebile domoroce u građenju države.[132]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Zoran Milanovic je novi predsednik Hrvatske - Sta imaju Srbi u Hrvatskoj od toga? (Jutarnji Program TV HAPPY, 19.2.2020)”. youtube.com. 
  2. ^ „NISU SVE PROTERALI U OLUJI: Spisak Hrvata koji kriju da su SRBI!”. republika.rs. 
  3. ^ „Biografija: Zoran Milanović”. Dalje.com. 31. 10. 2011. Arhivirano iz originala 30. 12. 2011. g. Pristupljeno 28. 12. 2011. 
  4. ^ „Kukuriku koalicija » O koaliciji » Političko vodstvo”. Pristupljeno 7. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. мај 2012)
  5. ^ „Zoran Milanović novi predsjednik SDP-a - Profit - Hrvatska”. Dalje.com. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 28. 12. 2011. 
  6. ^ „Hrvatski sabor - Zoran Milanović”. Приступљено 7. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (21. април 2013)
  7. ^ „SDP - Rezultati izbora za izbor predsjednika SDP-a”. Приступљено 7. 4. 2013. 
  8. ^ "Pogledajte kako je izglasano povjerenje Vladi!", rtl.hr; accessed 15 April 2015.
  9. ^ "Kosor s velikim brošem HDZ-a Milanoviću predala vlast: Idemo probati biti uspješni", slobodnadalmacija.hr; accessed 15 April 2015.
  10. ^ „Pogrešna računica: Milanović nije najmlađi hrvatski premijer”. Doznajemo.com (на језику: хрватски). Zagreb. 24. 12. 2011. Архивирано из оригинала 27. 12. 2013. г. Приступљено 5. 2. 2013. 
  11. ^ Toma, Ivanka (22. 12. 2011). „Milanovićevih 21 - Najmlađi premijer, najmlađa vlada”. Večernji list (на језику: хрватски). Zagreb. Приступљено 23. 12. 2011. 
  12. ^ а б в „Croatia in 2012”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 23. 1. 2016. 
  13. ^ „SDP sutra bira vodstvo - Milanović jedini kandidat”. slobodnadalmacija.hr. 22. 7. 2012. Приступљено 27. 10. 2015. 
  14. ^ „Milanović: Gay parovima trebamo dati prava kao u Španjolskoj, zbog toga nitko neće ništa izgubiti”. Jutarnji list (на језику: хрватски). 11. 5. 2012. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 11. 5. 2012. 
  15. ^ Rukavina Kovačević, Ksenija (27. 7. 2013). „Građanski Odgoj I Obrazovanje U Školi – Potreba Ili Uvjet?”. Riječki Teološki Časopis. Hrcak.srce.hr. 41 (1): 101—136. Приступљено 23. 1. 2016. 
  16. ^ „Croatia Publishes List of War Veterans”. balkaninsight.com. 20. 12. 2012. Приступљено 27. 10. 2015. 
  17. ^ „Generals' war crime convictions overturned”. stuff.co.nz. 17. 11. 2012. Приступљено 27. 10. 2015. 
  18. ^ „Anti-Serbian language protests highlight Croatia tensions”. The Sun (Malaysia). 6. 9. 2013. Архивирано из оригинала 26. 9. 2018. г. Приступљено 25. 10. 2013. 
  19. ^ Croatia to hold referendum on same-sex marriage ban BBC News, 8 November 2013
  20. ^ „Croatian Government to Pursue Law Allowing Civil Unions for Gay Couples”. The New York Times. 3. 12. 2013. Приступљено 23. 1. 2016. 
  21. ^ Gayevi će se vjenčavati, samo se njihova veza neće moći zvati brakom [Gays will be able to get married, but their relationship can not be called marriage], Архивирано из оригинала 12. 4. 2016. г., Приступљено 27. 10. 2015 
  22. ^ Foto: Patrik Macek/PIXSELL. „Milanović: Veslom smo gurali Jakovinu da ide u Bali” (на језику: хрватски). Vecernji.hr. Приступљено 5. 4. 2014. 
  23. ^ „Povijesna Odluka U Saboru Istospolni će parovi od rujna imati ista prava kao i bračni partneri”. jutarnji.hr. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 10. 12. 2020. 
  24. ^ Sustainable Governance Indicators - 2015 Croatia Report, p. 4
  25. ^ „Results of the 2014 European elections - Results by country - Croatia - European Parliament”. Приступљено 23. 1. 2016. 
  26. ^ „Josipovic to Form New Left Party in Croatia”. balkaninsight.com. 7. 4. 2015. Приступљено 27. 10. 2015. 
  27. ^ а б в „Croatia PM Rejects Protesting Veterans' Demands”. balkaninsight.com. 29. 10. 2014. Приступљено 27. 10. 2015. 
  28. ^ „Protesting veterans, PM and ministers again at sitting table”. dalje.com. 29. 5. 2015. Приступљено 27. 10. 2015. 
  29. ^ „Milanovic says Croatia not celebrating war but freedom and peace”. dalje.com. 29. 5. 2015. Архивирано из оригинала 15. 9. 2015. г. Приступљено 27. 10. 2015. 
  30. ^ Sustainable Governance Indicators - 2014 Croatia Report, p. 7
  31. ^ „Fina distraint orders prove to be efficient”. limun.hr. 24. 10. 2012. Приступљено 29. 10. 2015. 
  32. ^ Sustainable Governance Indicators - 2015 Croatia Report, p. 8
  33. ^ „Eurostat - Tables, Graphs and Maps Interface (TGM) table”. Приступљено 23. 1. 2016. 
  34. ^ а б „Eurostat - Tables, Graphs and Maps Interface (TGM) table”. Приступљено 23. 1. 2016. 
  35. ^ „Eurostat - Tables, Graphs and Maps Interface (TGM) table”. Приступљено 23. 1. 2016. 
  36. ^ а б „Rating: Croatia Credit Rating 2023 | countryeconomy.com”. countryeconomy.com. 
  37. ^ „Zmajlović potvrdio: Vlada je odbila HEP-ov zahtjev za gradnju hidroelektrane Ombla”. vijesti.rtl.hr. 25. 7. 2015. Приступљено 27. 10. 2015. 
  38. ^ „Croatia: Delayed bridge bypassing Bosnia goes ahead”. BBC News. BBC Monitoring. 15. 7. 2015. Приступљено 17. 7. 2015. 
  39. ^ „Adriatic Driling: Milanović Supports Further Exploration of Hydrocarbon Reserves in the Adriatic Sea”. total-croatia-news.com. 16. 8. 2015. Приступљено 27. 10. 2015. 
  40. ^ „HDZ against HPB's privatisation, oil rigs in Adriatic”. dalje.com. 19. 3. 2013. Приступљено 27. 10. 2015. 
  41. ^ „Grey economy on the way out in Croatia”. croatiaweek.com. 1. 1. 2013. Приступљено 27. 10. 2015. 
  42. ^ „Croatia plans to wrap up privatization of shipyards by end-May – fin min”. wire.seenews.com. 21. 1. 2013. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 27. 10. 2015. 
  43. ^ „Croatian Government Faces Demands to Retract its Decision on Motorway Concessions”. oneworldsee.org. 19. 12. 2013. Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 27. 10. 2015. 
  44. ^ „Croatia to Offer Shares in Highways to Citizens”. balkaninsight.com. 24. 4. 2015. Приступљено 27. 10. 2015. 
  45. ^ Sustainable Governance Indicators - 2015 Croatia Report, p. 13
  46. ^ „ALARMANTNE BROJKE Stopa nezaposlenosti u veljači najviša u posljednjih 12 godina, a Mrsić je zadovoljan”. Jutarnji list. 21. 3. 2014. 
  47. ^ „Nezaposlenost na najnižoj razini u dvije godine”. Novi list. 23. 9. 2014. 
  48. ^ „Croatian PM sacks finance minister over property purchase”. wire.seenews.com. 6. 5. 2014. Архивирано из оригинала 10. 7. 2015. г. Приступљено 27. 10. 2015. 
  49. ^ „Personal Income Tax (Croatia)”. ecovis.com. 28. 1. 2015. Приступљено 27. 10. 2015. 
  50. ^ „Croatia Freezes Swiss Franc Exchange Rate”. balkaninsight.com. 20. 1. 2015. Приступљено 27. 10. 2015. 
  51. ^ „Croatia to convert Swiss franc loans into euros”. reuters.com. 25. 8. 2015. Архивирано из оригинала 6. 6. 2020. г. Приступљено 27. 10. 2015. 
  52. ^ „RAST IZNAD SVIH OČEKIVANJA Hrvatsko gospodarstvo u drugom tromjesečju ove godine poraslo 1,2 posto, znatno više od prethodnog kvartala”. Jutarnji.hr. 28. 8. 2015. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 23. 1. 2016. 
  53. ^ „Croatia's 2015 general government deficit at 3.2%, public debt at 86.7% of GDP”. EBL News. 21. 4. 2016. Архивирано из оригинала 3. 8. 2021. г. Приступљено 8. 11. 2016. 
  54. ^ „Slovenia and Croatia Signed LB Memorandum”. The Slovenia Times. 11. 3. 2013. 
  55. ^ „Slovenia backs Croatia's EU entry after bank dispute set aside”. Reuters. 2. 4. 2013. 
  56. ^ „Croatia celebrates on joining EU”. BBC. 1. 7. 2013. 
  57. ^ „Premijer Milanović u Sarajevu”. Croatian Radiotelevision. 27. 2. 2012. Архивирано из оригинала 13. 6. 2017. г. Приступљено 27. 8. 2016. 
  58. ^ „Milanović u Mostaru: Posjetio SKB Mostar i Sveučilište, održao predavanje studentima”. bljesak.info. 28. 2. 2012. 
  59. ^ Kuzmanovic, Jasmina (23. 2. 2012). „Croatian Companies Should Exit Syria, Premier Milanovic Says”. Businessweek. Архивирано из оригинала 25. 7. 2013. г. Приступљено 6. 12. 2012. 
  60. ^ „RH priznala sirijsku oporbu kao legitimnog predstavnika naroda - Večernji.hr”. Vecernji.hr. Приступљено 23. 1. 2016. 
  61. ^ I.M. (18. 1. 2013). „Hrvatska priznala sirijsku oporbu kao jedinu legitimnu vlast u Siriji - Vijesti”. Index.hr. Приступљено 23. 1. 2016. 
  62. ^ „Zbog NY Timesa Hrvatska povlači svoje vojnike s Golanske visoravni”. Večernji list (на језику: хрватски). 28. 2. 2012. Приступљено 28. 2. 2012. 
  63. ^ „Milanović u Mostaru: 'Prosvjedi se ne bi dogodili da je EU znala što želi u BiH'”. dnevnik.hr. 9. 2. 2014. Приступљено 27. 10. 2015. 
  64. ^ „Bosnia says Croatia free to decide on indictments”. dalje.com. 3. 6. 2015. 
  65. ^ „Milanovic: Croatia is withdrawing from arbitration”. Dalje. 27. 7. 2015. Архивирано из оригинала 30. 7. 2015. г. Приступљено 27. 7. 2015. 
  66. ^ „U Hrvatsku stiglo 1300 izbjeglica: "Trebamo pomoć, ne možemo se nositi s desecima tisuća ljudi"”. Index.hr. 16. 9. 2015. Приступљено 23. 1. 2016. 
  67. ^ „Migrant crisis: Croatia closes border crossings with Serbia”. BBC News. 18. 9. 2015. Приступљено 19. 9. 2015. 
  68. ^ „Na Kubi proizvedena "Julija" - prva cigara za žene - Večernji.hr”. Vecernji.hr. Приступљено 23. 1. 2016. 
  69. ^ „FOTO, VIDEO: SITUACIJA SVE TEŽA Drama u Slavoniji: Vlaka još uvijek nema, a izbjeglice nemaju ni kapi vode! U Dugavama azilant gađao ciglom fotoreportera, s balkona hotela viču: 'Sloboda'”. Jutarnji.hr. 17. 9. 2015. Архивирано из оригинала 28. 3. 2016. г. Приступљено 23. 1. 2016. 
  70. ^ „Croatia PM urges Serbia to redirect migrants to ease burden”. Channel NewsAsia. 23. 9. 2015. Приступљено 23. 1. 2016. 
  71. ^ Matthew Weaver and agencies (18. 9. 2015). „Croatia 'will not become a migrant hotspot' says prime minister | World news”. The Guardian. Приступљено 23. 1. 2016. 
  72. ^ „Tensions between Croatia and Serbia rise over refugees”. aljazeera.com. Приступљено 27. 10. 2015. 
  73. ^ „Croatia lifts border blockade with Serbia”. reuters.com. 25. 9. 2015. Архивирано из оригинала 27. 11. 2015. г. Приступљено 27. 10. 2015. 
  74. ^ „News Analysis: Third option in Croatian elections to lower percentages won by major parties”. xinhuanet.com. Архивирано из оригинала 12. 11. 2015. г. Приступљено 27. 10. 2015. 
  75. ^ „Zoran Milanovic inaugurated as Croatian president” (на језику: енглески). 27. 2. 2020. Архивирано из оригинала 27. 2. 2020. г. Приступљено 27. 2. 2020. 
  76. ^ „Zoran Milanovic inaugurated as Croatia's fifth president in low-key ceremony” (на језику: енглески). 18. 2. 2020. Архивирано из оригинала 27. 2. 2020. г. Приступљено 27. 2. 2020. 
  77. ^ „Josipa Lisac pjeva himnu uz klavirsku pratnju Zvjezdana Ružića, na inauguraciji Zorana Milanovića”. YouTube. Архивирано из оригинала 2021-12-21. г. Приступљено 10. 12. 2020. 
  78. ^ „Singer Josipa Lisac sued for 'mocking' Croatian national anthem” (на језику: енглески). 21. 2. 2020. Приступљено 27. 2. 2020. 
  79. ^ „Croatian singer faces criminal charges for 'mocking' national anthem” (на језику: енглески). 21. 2. 2020. Приступљено 27. 2. 2020.  "...While some find it deep, artistic and special, others see it as mockery as performance not worth of the National Anthem."
  80. ^ „Croatian singer Josipa Lisac gets sued for her performance of the National Anthem” (на језику: енглески). 20. 2. 2020. Приступљено 27. 2. 2020.  "...While some find it deep, artistic and special, others see it as mockery as performance not worth of the National Anthem."
  81. ^ „JOSIPA LISAC IZVEDBOM 'LIJEPE NAŠE' IZAZVALA RASPRAVE: 'To nije moja himna…', kažu jedni, drugi uzvraćaju: 'Kad sluh oštrite na narodnjacima'” (на језику: хрватски). 18. 2. 2020. Архивирано из оригинала 27. 2. 2020. г. Приступљено 27. 2. 2020. 
  82. ^ „Outrage after effigy of same-sex couple and child burned at festival in Croatia”  (на језику: енглески). 26. 2. 2020. Архивирано из оригинала 7. 5. 2022. г. Приступљено 27. 2. 2020. 
  83. ^ „Croatia's president condemns burning of gay couple effigy” (на језику: енглески). 24. 2. 2020. Приступљено 27. 2. 2020. 
  84. ^ „Outrage after effigy of same-sex couple and child burned at festival in Croatia”  (на језику: енглески). 26. 2. 2020. Архивирано из оригинала 7. 5. 2022. г. Приступљено 27. 2. 2020. 
  85. ^ „Predsjednici Hrvatske i Slovenije žele bolje odnose unatoč "problemčićima"” (на језику: хрватски). 27. 2. 2020. Архивирано из оригинала 27. 2. 2020. г. Приступљено 27. 2. 2020. 
  86. ^ „Milanović sada napada GONG, a evo kako ga je hvalio kao premijer”. N1 HR (на језику: хрватски). 7. 10. 2020. Приступљено 24. 1. 2021. 
  87. ^ „Milanović: One koji spominju uvođenje policijskog sata treba strpati u maricu. Ne želim za to ni čuti. Što da stanemo kao kad je umro Tito u 15.05?”. Slobodna Dalmacija (на језику: хрватски). 30. 10. 2020. Приступљено 24. 1. 2021. 
  88. ^ „Milanović napustio protokol za Maslenicu zbog majica s natpisom 'za dom spremni'”. Večernji List. 22. 1. 2021. Приступљено 23. 1. 2021. 
  89. ^ „Nacionalni savet Bunjevaca Milanoviću: Čuvamo posebnost našeg identiteta”. 30. 9. 2021. 
  90. ^ „Bunjevački nacionalni savet - Saopštenje Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine povodom izjave Zorana Milanovića, pridsidnika Republike Hrvatske”. 
  91. ^ „Zbog izjava Milanovića oko austrijskih kovid mera ambasador pozvan na razgovor”. 17. 11. 2021. 
  92. ^ „Milanović kritizirao Plenkovićev posjet Kijevu: "Obično šarlatanstvo. Zbrisat će u Bruxelles ako zagusti"”. Nacional. 9. 12. 2021. Приступљено 26. 1. 2022. 
  93. ^ а б „PM: Croatia's relationship with Ukraine is in no way against Russia”. N1. 9. 12. 2021. 
  94. ^ „Croatia to recall all troops from NATO in case of Russia-Ukraine conflict”. TASS. 25. 1. 2022. Приступљено 25. 1. 2022. 
  95. ^ „VIDEO Milanović: Ja sam zapovjednik vojske, hrvatski vojnici neće ići u Ukrajinu” (на језику: хрватски). Index.hr. 25. 1. 2022. 
  96. ^ „Milanovic: Ukraine does not belong in NATO”. N1. 25. 1. 2022. 
  97. ^ „Croatia PM apologizes to Ukrainians for president's statement”. Ukrinform. 26. 1. 2022. 
  98. ^ „Croatia sows confusion with threat to pull NATO troops over Ukraine crisis”. Politico. 25. 1. 2022. 
  99. ^ „Comment of the Ministry of Foreign Affairs of Ukraine on the statements of President of Croatia Zoran Milanović”. Ministry of Foreign Affairs of Ukraine. 25. 1. 2022. 
  100. ^ „Ukraine summons Croatian ambassador to Kyiv over Milanovic's remarks”. N1. 26. 1. 2022. 
  101. ^ „Президент Хорватии попал в базу "Миротворца" за "антиукраинскую пропаганду"” (на језику: руски). Kommersant. 26. 1. 2022. 
  102. ^ „Zoran Milanović, novi ruski heroj: 'Konačno je netko rekao ono što svi u EU misle!'” (на језику: хрватски). Jutarnji list. 2022-01-26. Приступљено 2022-01-27. 
  103. ^ „VIDEO Plenković o Milanovićevoj izjavi o Ukrajini i Rusiji: Ispričavam se Ukrajincima” (на језику: хрватски). Index.hr. 25. 1. 2022. 
  104. ^ „President: I am neither enemy of Ukraine nor friend to Russia”. N1. 28. 1. 2022. 
  105. ^ „Milanović za RTL: 'Neka se Plenković ispričava. On se ponaša kao ukrajinski agent, a ja kao hrvatski predsjednik” (на језику: хрватски). RTL television network. 28. 1. 2022. 
  106. ^ „Milanović: Ukrajinci nisu dali dobar otpor, a nama su naši problemi veći od njihovih”. www.index.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-03-29. 
  107. ^ „President Milanovic accuses the West of 'warmongering' over Ukraine crisis”. N1. 1. 2. 2022. 
  108. ^ „Croat president slams UK, demands agreement with Russia”. Euractiv. 2. 2. 2022. 
  109. ^ „Milanović ne da vojnicima u Ukrajinu, vlast optužio za korupciju: "Ako je pola toga istina, to je razlog za pad Vlade"” (на језику: хрватски). Dnevnik.hr. 1. 2. 2022. 
  110. ^ „Azimov za Večernji: 'Rat Rusije protiv Ukrajine potpuni je blef, a SAD treba prihvatiti jednu činjenicu'” (на језику: хрватски). Večernji list. 8. 2. 2022. , # 20820, p.9.
  111. ^ Putinov najdraži predsjednik: Kako je Milanović približio Pantovčak Kremlju i šokirao Bruxelles // Globus, 9 February 2022, # 1547, p. 13.
  112. ^ „VIDEO Milanović: Ukrajina nije demokratska država”. www.index.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-04-04. 
  113. ^ „VIDEO Milanović: Ovo što Zelenskij radi vodi u poraz, Rusija je neuništiva”. www.index.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-06-10. 
  114. ^ Đečević, Jasmin (2022-09-01). „Milanović: Politika EU prema ratu u Ukrajini je glupa. Pa pogledajte što je Tuđman bio spreman napraviti”. Novi list (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-02. 
  115. ^ „Jutarnji list - Milanović izdao zapovijed Hranju: 'Najstrože zabranjujem prelete vojnih aviona iznad Zagreba i svih drugih gradova!'”. www.jutarnji.hr (на језику: хрватски). 2022-03-15. Приступљено 2022-07-09. 
  116. ^ Telegram.hr. „Milanović će, kaže, blokirati obuku ukrajinskih vojnika u Hrvatskoj: 'To bi bilo dovođenje rata kod nas'”. Telegram.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-10-18. 
  117. ^ „Jutarnji list - Doznajemo detalje: Ukrajinski vojnici bi na obuku dolazili u Hrvatsku, HV bi oformio i mobilne timove instruktora?”. www.jutarnji.hr (на језику: хрватски). 2022-10-18. Приступљено 2022-10-18. 
  118. ^ „UŽIVO Milanović o ratu u Ukrajini: "Neki u EU parlamentu govore o 'kidanju Rusije' - to je mahnito. Mi i Srbi se nismo toliko mrzili"”. Dnevnik.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2023-01-30. „"Od 2014. do 2022. mi gledamo kako netko provocira Rusiju s namjerom da ovaj rat izbije. Izbio je. Prošlo je godinu dana, mi tek sada razgovaramo o tenkovima. Sve njemačke tenkove ćemo tamo poslati, ruski su izgorjeli. Ista sudbina očekuje i ove druge", dodao je Milanović.” 
  119. ^ Index.rs (2023-03-17). „Milanović: Vlada je poslala helikoptere Ukrajini, to vodi do masovnog krvoprolića”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2023-03-18. 
  120. ^ „Milanović: Ustaše su bili kavaliri za one koji su se borili uz pozdrav Slava Ukrajini”. tportal.hr. Приступљено 2023-06-10. 
  121. ^ „Milanović: Tko ne bude glasao protiv proširenja NATO-a, ja ću ga nazvati izdajnikom”. www.index.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-05-01. 
  122. ^ „Grlic-Radman: Croatia supports Nato membership for Finland and Sweden”. www.n1info.hr (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-28. 
  123. ^ „Erdogan says Turkey opposed to Finland, Sweden NATO membership”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-13. 
  124. ^ „Turkey supports Finland and Sweden Nato bid”. www.bbc.com/news (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-28. 
  125. ^ „Croatian President accuses Finland of "ignoring Croatia's interests"”. N1 (на језику: хрватски). 2022-05-13. Приступљено 2022-05-13. 
  126. ^ „Finska ministrica: Naši građani su malo zbunjeni zbog izjava Milanovića”. Index.hr (на језику: хрватски). 
  127. ^ „'Za Milanovića je veliki udarac bio kad mu je Selak Raspudić rekla – gdje si sad, frajeru. On samome sebi radi problem i ovo je njegov politički poraz'”. tportal.hr. Приступљено 2022-07-05. 
  128. ^ „Israel has lost my sympathy, says Croatia’s president”. Politico. 13. 10. 2023. 
  129. ^ Igra na sve ili ništa: Milanović je upravo učinio nešto što nikome prije njega nije palo na pamet
  130. ^ Milanović daje ostavku na mjesto predsjednika? Bit će kandidat za premijera, ide na parlamentarne izbore sa SDP-om!
  131. ^ Milanović ide na izbore sa SDP-om: Bit će kandidat za premijera
  132. ^ а б „Milanović: RS nastala na zločinu? Helou, helou, Amerika je nastala na zločinu”. N1 (на језику: српски). 5. 5. 2022. Приступљено 5. 5. 2022. 
  133. ^ „Izbeglice se kreću novom rutom: Autobusi iz Preševa preusmereni ka Hrvatskoj”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2016. г. Приступљено 25. 12. 2016. 
  134. ^ 'POČEO CARINSKI RAT' Granice glavna tema srpskih medija - Dnevnik.hr
  135. ^ KRAJ CARINSKOG RATA: Otvorena granica sa Hrvatskom za sva vozila! (FOTO) | Telegraf – Najnovije vesti
  136. ^ „Službene stranice Državnog izbornog povjerenstva Republike Hrvatske”. Архивирано из оригинала 26. 11. 2016. г. Приступљено 25. 12. 2016. 
  137. ^ а б в „Милановић поновио да у Сребреници није било геноцида”. Politika Online. Приступљено 2021-12-06. 
  138. ^ а б в портал, Д. А. Н. (2021-12-06). „ДАН - Милановић о Сребреници: Хоће од народа да направе већу жртву но што јесте”. dan.co.me. Приступљено 2021-12-06. 
  139. ^ а б в „Milanović: Smeta mi što se Srbima insinuira da su genocidan narod”. N1 (на језику: српски). 2021-12-07. Приступљено 2021-12-07. 

Спољашње везе uredi


Председник Посланичког клуба СДП-а у Хрватском сабору
2008 — 2011.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зоран_Милановић&oldid=27722642”