Moskva
Moskva (rus. Москва) glavni je i najveći grad Rusije i najveći grad u Evropi. Nalazi se na reci Moskvi i obuhvata površinu od 2561,5 km². Prema popisu iz 2010. u Moskvi je živeo 11.503.501 stanovnik,[6] dok urbano stanovništvo grada čini 1/12 ruske populacije. Prema popisu iz 2015. godine, u gradu je živelo preko 12 miliona stanovnika, dok šire gradsko područje po nekim izvorima ima i do 15 miliona. Posledica tako velikog broja stanovnika za evropske standarde je zbog velikog broja izbeglica iz bivših zemalja Sovjetskog Saveza nakon raspada, kao i naroda koji je došao iz manjih ruskih gradova u unutrašnjosti zemlje, u potrazi za boljim životom i standardom tokom devedesetih. Znatan broj bogatijih Rusa je istovremeno, da bi spasili bogatstvo zbog raspada, emigriralo najviše u SAD, Kanadu i Nemačku.
| Moskva Москва (ruski) | |
|---|---|
Crveni trg sa Spasiteljevom kulom (levo), Hramom Vasilija Blaženog (desno) i Ostankinskom TV kulom (u pozadini) Moskva Siti i Treći prsten Pogled duž reke Moskve | |
 Zastava
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Rusija |
| Federalni okrug | Središnji[1] |
| Grad federalnog značaja | Moskva |
| Osnovan | 1147. |
| Status grada | pre 1147.[traži se izvor] |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2021. |  13.010.112 |
| — gustina | 5,080[2] st./km2 |
| Aglomeracija (2021.) | 21.534.777[3] |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 55° 45′ 53″ S; 37° 37′ 36″ I / 55.76466° S; 37.62667° I |
| Vremenska zona | UTC+3 (MSK) |
| Aps. visina | 130—253 m |
| Površina | 2.511[4] km2 |
.svg)  Moskva Moskva na karti Rusije | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Sergej Sobjanjin[5] (JR) |
| Poštanski broj | 101000—135999 |
| Pozivni broj | (+7) 495, 499 |
| Registarska oznaka | 77, 97, 99, 177, 197, 199, 777 |
| OKATO kod | 45 |
| Veb-sajt | |
| http://www.mos.ru/ | |
.jpg)
.jpg)
Moskva ima status grada federalnog značaja (federalnog subjekta). Uz nju, takav status u Rusiji imaju još Sankt Peterburg i Sevastopolj. Nalazi se u Centralnom federalnom okrugu. Administrativno se deli na 12 okruga koji se dele na mnogobrojne područne uprave.
Moskva se nalazi na reci Moskvi u Centralnom federalnom okrugu evropske Rusije. Tokom svoje istorije grad je služio kao glavni grad nizu država, od srednjovjekovne Velike moskovske kneževine i pratećeg Ruskog carstva do Sovjetskog Saveza. U središtu grada nalazi se Kremlj, utvrđeni kompleks koji je do 1703. bio političko središte Ruskog carstva, a od 1918. Sovjetskog Saveza, i od 1991. Ruske Federacije. Uz istočni zid Kremlja prostire se Crveni trg, mesto mnogih državnih ceremonija. Na trgu se nalaze i dve verovatno najpoznatije moskovske građevine — crkva Sv. Vasilija Blaženog i mauzolej Lenjina. Kremlj je takođe jedno od nekoliko mesta svetske baštine u gradu. Oba doma ruskog parlamenta (Državna Duma i Savet Federacije) svoja sedišta takođe imaju u Moskvi.
Grad opslužuje opsežna tranzitna mreža, s četiri međunarodne vazdušne luke, devet željezničkih terminala, i moskovskim metroom, prema broju putnika drugim u svetu iza tokijskog, radi bogate i raznovrsne arhitekture priznatim kao jednom od gradskih znamenitosti.
Tokom vremena, Moskva je stekla niz epiteta, većina se odnosi na veličinu i dominantan položaj grada unutar nacije: Treći Rim (Третий Рим), Belokamenaja (Белокаменная), Pervoprestolnaja (Первопрестольная), Četrdeset četrdeset(ica) (Сорок Сороков).[7]
Moskva je takođe veliki ekonomski i trgovački centar, dom velikog broja milijardera. U 2007. Moskva je drugu godinu za redom proglašena za grad koji je najskuplji na svetu za život.[8]
Etimologija uredi
Grad Moskva nosi ime po istoimenoj reci Moskva (na staroruskom: град Москов, bukvalno prevedeno kao „Grad uz reku Moskvu“). Poreklo hidronima reke nije sasvim poznato ali ipak postoji nekoliko teorija.[9] Najčešće hipoteze se baziraju na korenu starih jezika (slovenska, baltička i ugro-finska teorija) ili na legendarnim događajima.
Slovenska hipoteza smatra da ime dolazi iz drevnog ruskog jezika, od reči: моск/мозг (ruski: промозглый), što znači „vlažan“ ili „hladan“.[10] Baltička teorija polazi od letonskih reči: Mask-(u)va, što znači „mokro“, „blatnjavo“. Ugro-finske teorije, kombinuju reči маска-ава, što znači „medvedica“ ili „mečka“.[11][12] Ostale hipoteze, kao ona o potomcima Nojevog unuka Meseha i druge, su manje prihvatljive.
Istorija uredi
U široj teritoriji Moskve nađeni su tragovi neolitskih naseobina iz perioda od 3000—2000. p. n. e. Naseobine Slovena potiču iz 6. veka, a Moskva se prvi put spominje kao naselje u letopisu 1147. kada je princ Novgorodske republike pozvao Jurija Dolgorukog rečima: „dođi meni, brate, u Moskvu“.[13] Knez Jurij Dolgoruki izgradio je utvrđenje od drveta — Kremlj — 1156. godine, oko kojeg se širilo naselje.[14] Od početka 14. veka u vlasti je moskovskih kneževa, a od druge polovine 14. veka ona se izjednačuje sa pojmom ruske države i nalazi se na čelu borbe protiv mongolsko-tatarskog jarma. U 14. i 15. veku Moskovljani su dizali više ustanaka protiv svojih feudalaca. Od druge polovine 15. veka Moskva postaje prestonica ruske države, a početkom 16. veka imala je oko 100.000 stanovnika.
U tom periodu Kremlj se izgrađuje od čvršćeg materijala i na širem prostoru. Do 18. veka Moskva postaje veliki trgovačko-industrijski centar, ali je opao broj njenih stanovnika kada je Sankt Peterburg postao prestonica 1712. godine. Za vreme Napoleonovih ratova (oko 1812) u Moskvi je izgorelo tri četvrtine zgrada, ali je uprkos tome krajem 19. veka postala veliki naučni, politički i kulturni centar. U revoluciji 1905—1907. moskovski proletarijat uzeo je masovno učešće i od marta 1918. na čelu se nalazi Lenjin. U Drugom svetskom ratu Nemci su pred Moskvom pretrpeli odlučujući neuspeh, a Moskvu je branilo 500.000 Moskovljana, među kojima i veliki broj žena.
U Moskvi su održane Letnje olimpijske igre 1980., koje su zbog sovjetske invazije Avganistana krajem 1979, bojkotovale SAD i nekoliko drugih zapadnih zemalja. 1991, Moskva je bila poprište neuspelog pokušaja državnog udara nekih članova sovjetske vlasti protiv Mihaila Gorbačova. Nakon što se krajem iste godine SSSR raspao, Moskva je ostala glavni grad Rusije. Takođe, 1993. u Moskvi se odigrao žestoki oružani sukob između tadašnjeg predsednika Rusije Borisa Jeljcina, kojeg je podržala ruska vojska, i ruskog parlamenta.
Od tada, pojava tržišne privrede prouzrokovala je bujanje maloprodaje, usluga, moderne arhitekture i ekonomije. Godine 1998. grad je bio domaćin prvih Svetskih igara mladih.
Geografija uredi
Geografski položaj uredi
Nalazi se u centru evropskog dela bivšeg SSSR, na obalama reke Moskve, velikoj Ruskoj niziji. Moskva je smještena u blago brežuljkastom području na obalama Moskve, reke dugačke oko 500 km koja teče Istočnoevropskom nizijom u središnjoj Rusiji. Nadmorska visina grada u Sveruskom izložbenom centru, gde se nalazi glavna meteorološka stanica, je 156 m. Najviša tačka je Teplostanskaja visoravan s 255 m.[traži se izvor] Širina grada (ne računajući MKAD kao granice), od zapada prema istoku je 39,7 km, a od severa do juga je 51,7 km.
Federalni grad Moskva je od 2012. proširen novim administrativnim okruzima.
- Centralni
- Severni
- Severoistočni
- Istočni
- Jugoistočni
- Južni
- Jugozapadni
- Zapadni
- Severozapadni
- Zelenograd
- Novomoskovski
- Troicki
Vreme uredi
Moskva se nalazi u vremenskoj zoni "Moskovskog standardnog vremena" (MSK) koja obuhvaća većinu središnje Rusije, kao i Sankt Peterburg. Zona je 3 sata ispred koordiniranog svetskog vremena, tj. UTC+3. Od 26. oktobra 2014. godine postavljeno je vreme „zima“, letnje vreme se ne koristi.
Klima uredi
Moskva je u području umerenokontinentalne klime (Kepenova klasifikacija klime Dfb) s toplim, donekle vlažnim letima i dugim, hladnim zimama. Uobičajene visoke temperature u toplim mesecima junu, julu i augustu su oko 23 °C, ali tokom talasa vrućine koji mogu trajati nedelju ili dve (između maja i septembra), dnevne visoke temperature često dostižu 30 °C. Zimi, temperatura obično pada na oko −10 °C, iako može biti i toplijih razdoblja s temperaturama iznad 0 °C. Najviša temperatura ikad zabilježena iznosila je 38,2 °C[15] na meteorološkoj stanici VVC i 39,0 °C u središtu Moskve 29. 7. 2010, tokom neuobičajenog talasa vrućine na severnoj polutki. Prema novom proseku iz perioda 1981—2010. srednja temperatura u julu je 19,2 °C. Najniža ikada zabilježena temperatura bila je −42,2 °C u januaru 1940. Prosečna godišnja temperatura (1981—2010) je 5,8 °C, ali godina 2007—2008. godišnja temperatura bila je viša od 7 °C.[16] Nasuprot tome, u prvoj polovini 20. veka, u Moskvi je tokom kasnih letnih mjeseci bilo laganog mraza. Snežni pokrivač (3-5 meseci godišnje) najčešće je prisutan od kraja novembra do sredine marta.
Mesečna količina padavina kreće se između 35 mm i 85 mm, s nešto većom količinom letnih meseci. Radi značajne razlike u temperaturi između zimskih i letnih meseci, kao i ograničene fluktuacije u nivou padavina tokom leta, smatra se da je Moskva u zoni kontinentalne klime.
Moskva ima prosečno 1731 sunčanih sati godišnje, s varijacijama između 8% u decembru i 52% od maja do avgusta. Od 2004. do 2008. prosek je bio između 1800 i 2000 sati.[17]
| Klima Moskve | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 8,6 (47,5) |
8,3 (46,9) |
17,5 (63,5) |
28,0 (82,4) |
34,9 (94,8) |
34,7 (94,5) |
38,2 (100,8) |
37,3 (99,1) |
32,3 (90,1) |
24,0 (75,2) |
12,6 (54,7) |
9,6 (49,3) |
38,2 (100,8) |
| Srednji maksimum, °C (°F) | −4,9 (23,2) |
−3,5 (25,7) |
2,2 (36) |
10,8 (51,4) |
18,2 (64,8) |
22,1 (71,8) |
23,2 (73,8) |
21,3 (70,3) |
15,1 (59,2) |
8,1 (46,6) |
0,6 (33,1) |
−3,1 (26,4) |
9,2 (48,6) |
| Prosek, °C (°F) | −7,5 (18,5) |
−6,7 (19,9) |
−1,4 (29,5) |
6,3 (43,3) |
12,8 (55) |
17,1 (62,8) |
18,4 (65,1) |
16,4 (61,5) |
10,8 (51,4) |
5,0 (41) |
−1,6 (29,1) |
−5,4 (22,3) |
5,4 (41,7) |
| Srednji minimum, °C (°F) | −10,3 (13,5) |
−9,9 (14,2) |
−4,7 (23,5) |
2,1 (35,8) |
7,4 (45,3) |
12,0 (53,6) |
13,8 (56,8) |
12,0 (53,6) |
7,0 (44,6) |
2,0 (35,6) |
−3,7 (25,3) |
−7,9 (17,8) |
1,7 (35,1) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −42,2 (−44) |
−38,2 (−36,8) |
−32,4 (−26,3) |
−21,0 (−5,8) |
−7,5 (18,5) |
−2,3 (27,9) |
1,3 (34,3) |
−1,2 (29,8) |
−8,5 (16,7) |
−16,1 (3) |
−32,8 (−27) |
−38,8 (−37,8) |
−42,2 (−44) |
| Količina padavina, mm (in) | 46 (18,1) |
36 (14,2) |
32 (12,6) |
38 (15) |
52 (20,5) |
84 (33,1) |
90 (35,4) |
80 (31,5) |
67 (26,4) |
66 (26) |
60 (23,6) |
53 (20,9) |
705 (277,6) |
| Izvor: Pogoda i klimat | |||||||||||||
Moskva je u centru istoimene, najgušće naseljene i privredno najrazvijenije oblasti. Oko Moskve razmešteni su mnogi industrijski gradovi, a neki od njih čine urbanističku celinu sa Moskvom kao njena predgrađa.
Stanovništvo uredi
Prema preliminarnim podacima sa popisa, u gradu je 2010. živelo 11.514.330 stanovnika, 1.131.576 (10,90%) više nego 2002.
| 1400. | 1638. | 1710. | 1725. | 1738. | 1775. | 1785. | 1811. | 1813. | 1825. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 40.000 | 200.000 | 160.000 | 145.000 | 138.400 | 161.000 | 188.700 | 270.200 | 215.000 | 241.500 |
| 1840. | 1856. | 1868. | 1871. | 1888. | 1897. | 1912. | 1920. | 1926 | 1939. |
| 349.100 | 368.800 | 414.400 | 601.969 | 753.459 | 1.038.600 | 1.617.157 | 1.027.300 | 2.101.200 | 4.609.200 |
| 1959. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | |||||
| 6.133.100 | 8.142.200 | 8.972.300 | 10.382.754[18] | 11.514.330[6] |
Privreda uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Saobraćaj uredi
Međugradski saobraćaj uredi
U Moskvi postoje pet putničkih aerodroma: Šeremetjevo, Domodedovo, Vnukovo, Žukovskij i Ostafijevo. Šeremetjevo predstavlja aerodrom na koji dolazi šezdeset procenata putnika sa međunarodnih letova. Takođe oko Moskve postoje i manji aerodromi kao što je Mjačkovo na koji sleću privatni avioni i helikopteri.
Moskva ima devet većih železničkih terminala, i još nekoliko manjih stanica. Terminali su Beloruski, Kazanjski, Kijevski, Kurski, Lenigradski, Pavelecki, Riški, Savjolovski i Jaroslavski železnički terminal. Svi se nalaze oko centra grada ali u svaki od njih dolaze vozovi iz različitih delova Evrope i Azije. Pošto su vozovi najjeftiniji vid saobraćaja u zemlji većina Rusa putuje njima, posebno za Sankt Peterburg i na istok Transsibirskom železnicom.
Moskva je najveće rečno pristanište Rusije, povezana kanalima i rekom Volgom sa 5 mora (Baltičkim, Belim, Azovskim, Crnim i Kaspijskim morem/jezerom). Reka Moskva je pritoka Oke i protiče kroz Moskvu dužinom 45 km, gde je široka 100-150 m. Od 1932—1937. spojena je kanalom sa Volgom Postoje i dva rečna terminala Severni i Južni. Pored njih Moskva ima i Centralnu autobusku stanicu kroz koju dnevno prođe 25, 000 putnika.
Gradski saobraćaj uredi
Podzemna železnica (metro) postoji od 1935. Moskovski metro ukupno ima 282,4 km pruge, 12 linija i 173 stanica. Prosečnim radnim danom u metrou se preveze 8-9 miliona putnika. Iako nije najveći, najstariji i najsavremeniji, moskovski metro je po mnogim najlepši.
Pored podzemne železnice u Moskvi postoji 6 automobilskih magistrala i puteva. Kako geografski položaj Moskve određuje klimatske uslove, te da su dani zimi kraći a noći duge i leti obratno, radno vreme zaposlenih u gotovo svim kompanijama na ovom prostoru počinje između 10 i 11 časova pre podne. Stim u vezi, čuvene moskovske gužve u saobraćaju počinju u ovo vreme i imaju svoj nastavak od 18—20 časova naveče. Pored ogromnih bulevara sa po 10-ak traka u jednom pravcu, saobraćaj za vreme špica odvija se vrlo usporeno pa i kraće ture (od 10 km) traje po nekoliko sati, što nimalo ne čini Moskovljane nervoznim te život u blizini ovih bulevara čini relativno mirnim. Sa takvim predznanjem, lako je zaključiti da je čuvena moskovska izreka : „Dva posla u Moskvi u jednom danu nije moguće obaviti“ zapravo i realna slika Moskve. Kako se grad ujednačeno razvijao radijalno u svim pravcima, veliki broj pseudo kružnih ulica koje su tom prilikom nastajale stvarale su mnoštvo alternativnih pravaca, te se većina Moskovljana kreće na putu do posla u jednom a vraća sa istog drugim pravcem.
Arhitektura uredi
Dugo vremena gradom su dominirale Pravoslavne crkve. izgled Moskve se drastično promenio u Sovjetskim vremenima, naročito za vreme Staljina. Tada je došlo do modernizacije grada gde su izgrađeni široki bulevari i drugi veliki putevi ali i uništena brojna bitna arhitektonska zdanja.
Kula Šukarev, mnoga imanja i prodavnice kao i različite građevine vezane za religiju kao što je Kazanjska Katedrala ili Hram Hrista Spasitelja su bile uništene za vreme Staljinove vladavine. Međutim tokom devedesetih obe su ponovo izgrađene .
Jedan od glavnih arhitekata rane Sovjetske Rusije je Vladimir Šukov koji je projektovao nekoliko građevina u Moskvi. Po njemu je nazvana i Kula Šukov koja se koristila kao toranj za prenos radio-signala, građena je između 1919. i 1922.
Staljin je takođe naredio izgradnju kompleksa zgrada „Sedam Sestara“, objekata koje podsećaju delom na katedrale. Svih sedam zgrada se vide sa većine uzvišenja u gradu, i one su najviše zgrade u centralnoj Moskvi osim tornja Ostankino. Kako je sovjetska politika zahtevala da svaki građanin i njegova porodica budu stambeno zbrinuti, počeli su da se grade veliki stambeni blokovi. Većina ovih zgrada bila je izgrađena u poststaljinističkoj eri i nazvana po ljudima koji su tada bili na vlasti- Brežnjev, Hruščov. Građevine Sovjetskog doba su masivne i obično ukrašeni motivima Socijalističkog realizma. Međutim, manje crkve koji se vide na obrisima grada još uvek se nalaze na različitim tačkama u Moskvi. U popularnoj turističkoj ulici Stari Arbat koje važi za srce boemskog prostora grada još uvek se nalaze zdanja sazidana pre 20. veka. Mnoge zgrade koje se nalaze u samom centru grada (npr. u ulici Tverskaja) su predstavnici opadanja buržoazije za vreme carističkih vremena. Ostankino, Kuskovo, Uzkoje su velika imanja koja se nalaze neposredno izvan Moskve i koja su pripadala plemićima iz doba Carske Rusije.
Postoje pokušaji da se restauriraju najbolje sačuvani primeri arhitekture ranijih vremena. Renovirani objekti se lako uočavaju zbog svetlih boja i karakterističnih fasada.
Mnoge kuće poznatih pisaca, kompozitora i umetnika pretvoreni su u muzeje.
Znamenitosti uredi
Najstarije jezgro i centar grada je Kremlj, ispred kojeg je Lenjinov mauzolej na Crvenom trgu. Kremlj je centralni deo starih ruskih utvrđenih gradova iz feudalnog doba opasan zidovima sa kulama. U Kremlju su se nalazili knežev dvor, saborna crkva i kuće plemstva. Posle Drugog svetskog rata izgrađene su mnogobrojne prostrane stambene četvrti, široki bulevari sa alejama, trgovima i parkovima.
Grad je političko-upravno podeljen na 17 rejona. Sedište je najviših državnih organa i naučnih ustanova (kojih u Moskvi ima 535), sanitetskih ustanova, instituta, laboratorija, biblioteka (oko 4.000), muzeja, pozorišta, umetničkih galerija.
Moskva ima nekoliko univerziteta (među kojima su MGU Lomonosov, MGIMO, MGTU, MFTI, MIREA, MЭI i drugi), sa univerzitetskim gradom izgrađenim na Vrapčevim brdima. Najstariji univerzitet je Lomonosov, osnovan 1755. godine. Moskva je grad sa mnogobrojnim umetničkim i arhitektonskim spomenicima.
U blizini Moskve nalazi se atomski centar Rusije i institut za nuklearna istraživanja. U okolini grada izgrađena je i prva atomska električna centrala. U zoni od oko 10 km od Moskve je šumski zeleni pojas u kojem su podignuti mnogi stadioni i sportski centri.
Budući projekti uredi
Moskovski Internacionalni biznis centar ili Moskva — Siti je deo centralne Moskve. Nalazi se na distriktu Presnenski koji je trenutno u intenzivnom građevinskom razvoju.
Cilj ovog projekta je da se napravi zona, prva u Rusiji i celoj istočnoj Evropi gde će na jednom mestu biti poslovni, stambeni i objekti za zabavu. Ovaj projekat je usvojila vlada Moskve 1992. godine.
Zgrada Kule Federacije je jedna od najviših u Evropi.
Partnerski gradovi uredi
Prvi partnerski grad gradu Moskva, bio je Beč sa kojim je Moskva uspostavila partnerske odnose još 1956. godine.[19] Prvi pobratimski gradovi ovom gradu bili su Berlin i Buenos Ajres i to tek 1990. godine. Danas, grad Moskva ima pobratimske relacije sa 86 gradova, a jedini grad partner Moskvi je grad Pariz.
La Paz
Tbilisi
Berlin
Kairo
Vilnjus
Kolomna
Pavlodar
Nju Delhi
Beograd
Čikago
Krakov
Jerusalim
Madrid- Tel Aviv
Teheran- Varšava
Riga
Bukurešt
Peking
Banja Luka- Toržok
Lozana
Brisel
Taranto
Mikolajiv
London
Sofija
Amsterdam
Prag- Delhi
Manila
Buenos Ajres- Nur Sultan
Atina- Diseldorf
Beč
Talin
Bangkok
Jerevan- Ingolštat
Alžir
Tunis
Džakarta
Ankara
Aman
Bejrut
Seul- Simferopolj
Podgorica
Košice- Harkov
- Donjeck
Gandža
Brest- Užgorod
- Rašt
- Jelgava
- Pazardžik
Tokio- Bratislava
Pjongjang
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „The Moscow Statute”. Moscow City Duma. Moscow City Government. 28. 6. 1995. Arhivirano iz originala 23. 8. 2011. g. Pristupljeno 29. 9. 2010. „The supreme and exclusive legislative (representative) body of the state power in Moscow is the Moscow City Duma.”
- ^ „VPN-2010”. gks.ru. Arhivirano iz originala 25. 03. 2016. g. Pristupljeno 15. 03. 2017.
- ^ „O sovmestnыh predloženiяh Pravitelьstva Moskvы i Pravitelьstva Moskovskoй oblasti po izmeneniю granic stolicы Rossiйskoй Federacii — goroda Moskvы”. Mos.ru. 25. 10. 2010. Arhivirano iz originala 03. 08. 2011. g. Pristupljeno 9. 7. 2014.
- ^ S. Sobяnin, vыstuplenie v Moskovskoй gorodskoй Dume «Otčёt o rezulьtatah deяtelьnosti Pravitelьstva Moskvы za 2011—2012 godы» Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. maj 2013) C. 4-5, «Bolьšaя Moskva»
- ^ „The Moscow City Mayor”. Government of Moscow. Arhivirano iz originala 23. 8. 2011. g. Pristupljeno 18. 3. 2010.
- ^ a b Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (2011). „Predvaritelьnыe itogi Vserossiйskoй perepisi naseleniя 2010 goda (Preliminarni rezultati nacionalnog popisa stanovništva 2010)”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2010 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012.
- ^ Na starom ruskom jeziku riječ „Sorok“ (četrdeset) također označava i crkveni administrativni okrug, koji je sadržavao četrdeset crkava.
- ^ „Najskuplji gradovi za život na svetu”. Pristupljeno 13. 4. 2013.
- ^ „Poreklo imena Moskva”. Pristupljeno 13. 4. 2013. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. oktobar 2007)
- ^ Происхождение названий российских городов
- ^ Значение слова «маска» в 10-томном Марийско-Русском словаре
- ^ Значение слова «ава» в 10-томном Марийско-Русском словаре
- ^ „Istorija Moskve”. Pristupljeno 26. 1. 2008. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. maj 2006) (jezik: engleski)
- ^ „Izgradnja Kremlja”. Pristupljeno 26. 1. 2008. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. oktobar 2006) (jezik: engleski)
- ^ „Climate monitoring”. Pristupljeno 27. 7. 2006.
- ^ „Pogoda.ru.net (data), see article "Srednяя (average)"” (na jeziku: ruski). Pristupljeno 8. 1. 2009.
- ^ „Sunshine hours in 2007”. Pristupljeno 21. 2. 2009.
- ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012.
- ^ „Allo-Stolica: goroda-pobratimы Moskvы”. Arhivirano iz originala 25. 10. 2011. g. Pristupljeno 03. 06. 2014.
Literatura uredi
- Caroline Brooke. Moscow: A Cultural History. 2006 (Oxford University Press)
- Brumfield, William Craft (2004). A History of Russian Architecture. Seattle: University of Washington Press. ISBN 978-0-295-98394-3.
- Karel Neubert. "Portrait of Moscow". 1964
- Albert J. Schmidt. The Architecture and Planning of Classical Moscow: A Cultural History. 1989
- Kathleen Berton. Moscow: An Architectural History. St. Martin's, 1991
- Marcel Girard. "Splendours of Moscow and Its Surroundings", trans. from French. 1967
- John Bushnell. "Moscow Graffiti: Language and Subculture". Unwin Hyman, 1990
- S.S. Hromov et al. (eds.). "History of Moscow: An Outline", trans. from Russian. 1981
- Galina Dutkina. "Moscow Days: Life and Hard Times in the New Russia". Trans. Catherine Fitzpatrick. Kodansha America, 1995.
- "Mosca 1990–1993" by Giuseppe D'Amato in Il Diario del Cambiamento. Urss 1990 – Russia 1993. Greco&Greco editori, Milano. 1998. ISBN 978-88-7980-187-4. (The Diary of the Change. USSR 1990 – Russia 1993) Book in Italian.
- Васькин А. А.. Я не люблю московской жизни, или Что осталось от пушкинской Москвы. — М., 2010. — 320 с.
- Васькин А. А. От снесенного Военторга до сгоревшего Манежа. — М., 2009. — 400 с.
- Васькин А. А. Спасти Пушкинскую площадь. — М., 2011. — 240 с.
Spoljašnje veze uredi
- Zvanični veb-sajt
- Film „Moskva pod snegom“, 00:07:22, 1908 na sajtu YouTube
- Фотографије и видео галерија Москве Травел Магазин
- Moscow.ru — Službena stranica Moskve Архивирано на сајту Wayback Machine (24. maj 2015) (jezik: ruski), (jezik: engleski), (jezik: španski), (jezik: nemački), (jezik: francuski)
- Službena stranica Moskovske uprave Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. februar 2011) (jezik: ruski)
- Odbor za turizam gradske vlade (jezik: engleski)
- Moskva.com (jezik: ruski)
- Moscow Russia Insider's Guide (jezik: engleski)
- Administrativna podjela Moskve (jezik: ruski)
- Forum Moskvы (jezik: ruski)
