Корисник:PyroArcherMaper/песак

Ирак - САД рат

Инвазија на Ирак 2003. започета је 20. марта од стране од коалиције од 48 земаља коју је су предводиле Сједињене Америчке Државе. Означила је почетак рата у Ираку. Багдад је пао 9. априла 2003, а 1. маја амерички председник Џорџ В. Буш прогласио је крај већих борбених операција окончавања владавине Баас партије и збацивања ирачког председника Садама Хусеина са власти. Након тога је уследио прелазни период. Сам рат изазвао је бројне контроверзе, иако Сједињене Америчке Државе тврде да је био легитиман.

Сукобљене стране
САДУједињено КраљевствоАустралијаИталијаШпанијаПољскаУкрајинаДанскаФилипинии друге државе	Ирак

Дана 30. јуна 2009. године, након вишегодишњих унутрашњих борби са ирачким герилцима, трупе САД су предале контролу над градовима и суверенитет над земљом локалним властима. Према плану америчког председника Барака Обаме, повлачења из преосталих изолованих база окончано је до краја 2011. године.

Тихи Рат

Тихи Рат био је сукоб између САД-а и Ирана 2016. године, ово се зове и компјутерски или вирус рат јер је након неслоге обе стране САД је напао Иран вирусом.

Сукобљене стране
САД	Иран

Након тога Иран је повратио вирус САД-у и вирус није био могућ отклонити све до 2019.

Победа је припала Ирану.

Руско Украински Ратови

Руско-украјински рат (укр. російсько-українська війна, рус. Российско-украинская война) јесте оружани сукоб између Русије и самопроглашених република ДНР и ЛНР које она подржава, с једне стране, и украјинских власти, с друге стране. Руска инвазија у Украјини почела је у фебруару 2014. након победе на Евромајдану, када су руске трупе окупирале Крим и припојиле полуострво Русији.

2014.

ДНР револуција

У недељу, 6. априла 2014. године, између 1,000 и 2,000 проруских побуњеника присуствовали су митингу у Доњецку, захтевајући референдум о независности Доњецка од Украјине сличан референдуму на Криму.^{[тражи се извор]} Украјински медији су тврдили да предложени референдум нема опцију статус кво. Након тога, 200 до 1,000 сепаратиста упали су и преузели контролу над прва два спрата владиног седишта Регионалне државне управе (РСА), разбијајући врата и прозоре. Сепаратисти су захтевали референдум за придруживање Русији и рекли да ће у супротном преузети једнострану контролу и разрешити изабрану владу.

ЛНР револуција

Планирано је да Луганска Парламентарна Република буде проглашена још 8. априла 2014. године, али се ово проглашење догодило тек 27. априла, а република је званично названа Луганска Народна Република. Активисти који су прогласили ову републику контролисали су тада у Луганску зграде службе безбедности, градског савета, тужилаштва, као и полицијску станицу. За гувернера је проглашен Валериј Болотов.

Кримска Освајања

Евромајдан (укр. Євромайдан) је термин који се употребљава за масовне демонстрације у Украјини које су отпочеле 21. новембра 2013. након што је тамошња влада која је изабрана након парламентарних избора 2012. одбила да потпише споразум о ближој интеграцији Украјине са ЕУ. Демонстрације ће кулминирати 22. фебруара 2014. сменом председника Виктора Јануковича (која је противна члану 11. Устава Украјине), и руском анексијом Крима 16. марта 2014. након којег ова аутономна република бива прикључена Русији и потписивањем 21. марта 2014. споразума о интеграцији са ЕУ од стране нове револуционарне украјинске владе.

2022

Инвазија Русије на Украјину почела је 24. фебруара 2022. широком војном инвазијом снага Руске Федерације на Украјину из правца Русије и Белорусије. Сукоб између Руске Федерације и Украјине почео је 2014. године после Евромајдана, након чега је уследило анектирање Крима и сукоби на подручју Донбаса.

У Руској Федерацији и Белорусији се овај конфликт често назива као „специјална војна операција на територији Украјине, Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике”, док је у појединим државама позната и као „ратна агресија”.

Непосредно пре инвазије Русија је тражила да се Украјини законски забрани улазак у војну алијансу НАТО. Неколико дана пре инвазије, Русија је признала две самопроглашене државе унутар граница Украјине — Доњецку Народну Републику и Луганску Народну Републику. Путин је изразио руске иредентистичке ставове и довео у питање право Украјине на државност. Пре инвазије, покушавајући да обезбеди casus belli, Путин је оптужио Украјину да је извршила геноцид над својим руским говорницима; оптужба је нашироко описана као неоснована.

Израелско Палестински рат 2021

Као и ревлуција израела и њихове битке спадају под хладни рат тако и ове битке спадају.

Дана 6. маја 2021. године, започели су сукоби између палестинских демонстраната и израелске полиције због планиране одлуке Врховног суда Израела у вези са деложацијама Палестинаца у Шеик Јари, суседству источног Јерусалима, што је довело до тога да Хамас лансира ракете на израелске градове.

Стране у цивилном сукобу
Израел Израелска полиција Гранична полиција Палестина Палестински демонстранти Арапско-Израелски демонстранти Хамас Исламски Џихад

Од 10. маја убијено је 65 палестинаца, укључујући шеснаесторо деце, а рањено још 335. Према израелским одбрамбеним снагама, најмање петнаест палестинских жртава били су припадници Хамаса, а неке су палестинске ракете убиле. Израел је известио да су палестинске ракете погодиле домове и школу, убивши четири израелска цивила и индијског држављанина који су боравили у земљи и ранивши најмање 70 израелских цивила.

Талибанска револуција

Под америчким председником Доналдом Трампом 2020. године почели су преговори са талибаном и спрема за повлачење америчке војске из Авганистана. Исте године потписан је договор у Дохи, којим је Талибан пристао да прекине сарадњу са Ал Каидом, а САД почео постепено повлачење. Под председником Џо Бајденом у мају 2021. повукле су се последње америчке јединице, отпочевши велику талибанску контраофанзиву против Исламске републике. Муџахедини су се у наредних месец дана неприкосновеном брзином успоставили на авганистанском селу, а крајем јула и почетком августа под њима су почели да падају и већи градски центри. Након заузимања Кабула 15. августа 2021, талибани су повратили контролу над државом. Остаци старе власти и даље се држе у забаченим деловима земље, нарочито у провинцији Панџшир.

Либански рат 2006.

Либански рат 2006. (или Други либански рат) је серија војних интервенција у Либану и северном Израелу која је ескалирала након што је Хезболах 12. јула 2006. упао у северни део Израела и отео два војника. Овај конфликт је представљао до данас највећи оружани сукоб на Блиском истоку пре Арапског пролећа у 21. веку, у коме нису учествовале САД.

Сукобљене стране
Израел	Хезболах

Рат у Сомалији

Рат у Сомалији је војни сукоб између Етиопије, у савезу сомалијском транзиционом владом, и Савеза исламских судова који је почео у децембру 2006. године.

Етиопске снаге умешале су се у Грађански рат у Сомалији подржавши транзицијску сомалијску владу већ у јуну исте године пославши војне инструкторе. Рат је почео офанзивом Исламиста на владин центар Баидоу. Убрзо су Етиопљани покренули своју офанзиву, уз подршку сомалијских пара-држава Пунтланд и Галмудуг. Главни град Могадиш је заузет 28. децембра 2006., а последње исламистичко упориште Рас Камбони 12. јануара 2007.

Сукобљене стране
Унија исламских судоваОромо Либерални Фронт	Етиопија Транзициона Савезна влада Пунтленд

Исламисти, који су се наизглед брзо повукли и капитулирали, заправо су се помешали са цивилним становништвом и прикрили. Убрзо почињу са герилским нападима који ескалирају током марта и априла 2007., када је више хиљада људи погинуло у сукобима у Могадишу. Етиопске трупе оптуживане су за тешка кршења људских права, укључујући стрељања цивила и гранатирање цивилних зона града. Сукоби се настављају и после априла. Неколико хуманитарних организација известило је како је током 2007. и 2008. године само у Могадишу 8.600 цивила погинуло и преко 1 милион прогнано.

Рат у Грузији 2008

Рат у Грузији се водио у августу 2008. године између Грузије са једне и Русије и грузијских отцепљених територија Абхазије и Јужне Осетије са друге стране. Након неколико дана жестоких окршаја у овој области између грузијске војске и снага Јужне Осетије, грузијски војници су 7. августа покушали да заузму град Цхинвали, главни град Јужне Осетије. Као одговор на ово уследио је руски напад на Грузију који је Москва оправдала одговором на напад на руске мировне снаге у Јужној Осетији и заштитом својих држављана у Грузији. Абхазија је такође напала грузијске снаге које су се од раније налазиле на делу њене територије након завршетка претходног рата 1993.

Сукобљене стране
Јужна ОсетијаАбхазија (од 9. августа) Русија (од 8. августа)	Грузија

Француски министар спољних послова Бернар Кушнер и фински дипломата Александар Стуб су отпутовали у Тбилиси, како би пружили подршку целовитости Грузије. Том приликом, Сакашвили је потписао француски предлог о примирју, којим се све стране повлаче са ратишта. Увече, заједно са француским председником, Николом Саркозијем, отпутовали су у Москву, како би убедили Дмитрија Медведева да учини исто. Иако се током дана чинило да он то неће учинити, нарочито након што је на петој узастопној седници СБ УН предлог одбачен, наредног јутра, Медведев је наредио обуставу ватре. Током дана, Сакашвили је тврдио да је бомбардовање Грузије настављено. Борбе у Абхазији су настављене потискивањем грузијских трупа. 13. августа, руске трупе су напустиле Гори и на тренутак се упутиле према југу, многе натеравши да посумњају како се крећу према Тбилисију. Ипак, пар сати касније, испоставило се да су они то учинили да би разоружали и уништили грузијску базу око 16 километара јужно од Горија. Након тога, објављено је повлачење са грузијске територије.

Други рат за Нагорно-Карабах

Други рат за Нагорно-Карабах (познат такође као Азербејџанско-турска агресија у Јерменији, односно Рат у Нагорно-Карабаху 2020. године, Операција за спровођење мира у Јерменији и Контраофанзивна операција у Азербејџану) био је оружан сукоб између Азербејџана с једне и Нагорнокарабашке Републике (Републике Арцаха) и Јерменије с друге стране. Борбе су се водиле за територију Нагорно-Карабах која је међународно призната као део Азербејџана, док фактичку власт има Нагорнокарабашка Република, непризната држава у којој Јермени чине већину од око 99%.

Сукоби су започели ујутро 27. септембра дуж линије контакта Нагорно-Карабаха. Јерменија и Нагорнокарабашкa Република увеле су ванредно стање и потпуну мобилизацију, док је Азербејџан увео ратно стање и полицијски час као и делимичну мобилизацију становништва.

Сукобљене стране
НКР Јерменија Добављач оружја: Русија	Азербејџан Војна подршка: Турска Сиријска национална армија Добављач оружја: Израел

Русија и Турска

У чланку који је 10. новембра 2020. објавио руски лист Ведомости под насловом „Како је Русија изгубила Други карабашки рат”, Константин Макијенко, заменик директора Центра за анализу стратегија и технологија (CAST) и члан стручног већа Одбора за одбрану руске Државне думе, написао да су геополитичке последице рата биле „катастрофалне” не само за Јерменију, већ и за Русију, јер се утицај Москве на Закавказје смањио, а „престиж успешне и дрске/ратоборне Турске, насупрот томе, неизмерно повећао”.

Жртве

Заступник људских права Артак Бегларијан из Арцаха рекао је да су 27. септембра жена и дете убијени азербејџанским гранатирањем цивилних насеља у провинцији Мартуни у Нагорно-Карабаху. Према његовим речима, школе су гранатиране, а у многим насељима настала је велика штета на цивилној инфраструктури. Према Бегларијану, „Само у Степанакерту има више од 10 повређених, укључујући децу и жене.“ Азербејџанско Министарство одбране порекло је ове тврдње.

Генерално тужилаштво Републике Азербејџан је, у изјави, известило да је током сукоба, као резултат интензивне паљбе из јерменских тешких артиљеријских постројења, 27 људи хоспитализовано са различитим повредама, док је азербејџански министар спољних послова Послови Јеихун Баирамов изјавио је да је од 28. септембра убијено 6 цивила. Према прес-служби азербејџанског Министарства спољних послова, становници Касалтı Каракоиунлу, Нафталан, 69-годишњи Елбрус Гурбанов и четири члана његовог породица, 64-годишња Шафајат Гурбанова, 14-годишњи Фидан Гурбанова, 13-годишњи Шахријар Гурбанов и 39-годишња Афаг Амирова убијени су као резултат артиљеријске ватре јерменских оружаних снага. Дана 28. септембра, Генерално тужилаштво Републике Азербејџан известило је да је један од метака које су испале јерменске снаге погодио кућу 41-годишњег Јошгуна Анвара оглу Пашаијева, цивила из Евоглуа, и резултирао његовом смрћу. Такође је известило да је 45-годишњи Мехман Совет оглу Алијев убијен гелером који је пао у близини управне зграде Окружног суда Тартар на авенији Хејдар Алијев у Тартару. Возач хитне помоћи који је пролазио кроз то подручје, 52-годишњи Ганбар Асгар оглу Асадов и војни полицајац у возилу, 26-годишњи Факхрадин Фарман оглу Хусеинов, као и још један становник Татара, 29-годишњи стари Турал Фирдовси оглу Ибрахимов, такође су повређени. Према изјави, јерменске оружане снаге циљале су „густо насељена подручја - регионалне и руралне центре, објекте цивилне инфраструктуре - болнице, медицинске центре, школске зграде, вртиће“. Према подацима Генералног тужилаштва Републике Азербејџан, истог дана, око 19:00 сати, артиљеријским пројектилом убијени су 39-годишњи Халиг Асиф оглу Абасов и његов брат 36-годишњи Елшан Асиф оглу Абасов пуцањ у дворишту стамбене зграде за инвалиде и расељена лица у насељу Шихарх, округ Тартар убијен. Такође, 36-годишњи Сејмур Фузули оглу Мамадов и 31-годишњи Фаиг Малик оглу Махмудов су хоспитализовани са различитим повредама.

Што се тиче војних губитака, Азербејџан је тврдио да је више од 550 јерменских војника убијено или рањено и да је уништио 24 тенка и друга оклопна возила, 15 јерменских противавионских јединица 9К33 Оса, 8 артиљеријских комада, 18 беспилотних летелица и 3 магацина муниције. Заузврат су изгубили један хеликоптер, иако је његова посада преживела пуцање.

Власти Јерменије и Арцаха у почетку су тврдиле да су оборена четири азербејџанска хеликоптера и уништено десет тенкова и авиона, као и 15 дронова. Касније су бројке ревидиране за 400 убијених азербејџанских војника, уништено 36 тенкова и оклопних возила, уништено 2 оклопна борбена инжењерска возила и обарање 4 хеликоптера и 27 беспилотних летелица током првог дана борбених дејстава. У том смислу су објавили снимке који приказују уништавање или оштећење 5 азербејџанских тенкова.

Власти Аацаха пријавиле су смрт 59 војника, са око 200 повређених.

До 4. октобра, Арцах и јерменске власти пријавиле су да је 18 арменских цивила убијено у Нагорно-Карабаху и двоје у Јерменији.

Према азербејџанским изворима, јерменска војска гађала је густо насељена подручја која садрже цивилне структуре. Од 5. октобра, Генерално тужилаштво Републике Азербејџан изјавило је да је током сукоба, као резултат извештаја о гранатирању јерменске артиљерије, убијено 25 људи, док је 124 људи било хоспитализовано. Међу цивилним жртвама су петорица становника Касалтı Каракоиунлу, из Нафталана ; један из Евоглуа, неколико у или из Тартара, два из насеља Сıкарк у округу Тартар; један у Карадаглı у Агхдаму, један из Хорадиза, два из Ахдама; два из Бејлагана; један из Гање; један из Ахџабадија; и један из Барде.

Азербејџанска ватра је 1. октобра ранила два француска новинара из Ле Мондеа који су извештавали о сукобима у Мартунима.

Србија

Азербејџан је тврдио да Јерменија користи српско оружје за које се тврди да је превезено преко Грузије. Као одговор на то, председник Србије Александар Вучић изјавио је да Србија и Јерменију и Азербејџан сматра пријатељима и „братским народима“, инсистирајући да се српско оружје није користило у Нагорно-Карабаху.

Рат у Либији 2011

Рат у Либији је почео након што су се антивладини протести претворили у оружану побуну, а затим и у грађански рат између државних и побуњеничких снага. Након вишенедељних сукоба, Савет безбедности Организације уједињених нација је 17. марта 2011. одобрио успостављање зоне забране лета изнад Либије, што је довело до вишемесечних ваздушних удара у овој земљи, најпре под вођством неколико западних земаља, а потом и НАТО-а. Упркос релативно неутралном тону резолуције, удари су били усмерени искључиво против снага под командом Гадафија.

Сукобљене стране
Прелазни национални саветНАТОуз подршку:ЕгипатКатарМолдавија	Либијска Џамахиријауз подршку:ЗимбабвеБелорусијаАлжирСирија

Нафта

Нафта учествује у БДП Либије са чак 58%.[24] Држава са таквим националним богатством нема велике потребе за високим порезима од других индустријских грана и последица је мања жеља за развојем средње класе. Да би сломио сваку опозицију, таква влада може да користи средства од националних ресурса како би понудила услуге народу, или онима који подржавају владу.[25] Либијска нафта се налази у држави која има тек нешто више од 6 милиона људи,[26].

Муамер ел Гадафи

Либијски вођа Муамер ел Гадафи је владао Либијом након пада монархије (1969). Он је после пензионисања Фидела Кастра (2008) и смрти Омара Бонга (2009) постао владар са најдужим стажем тренутно на свету. Викиликс је открио тајна документа Сједињених Држава у којима се о Гадафију говори као о „мајстору за тактичко маневрисање“. Док је постављао рођаке и чланове свог племена на главне војне и државне позиције, опрезно је маргинализовао ривале, чиме је одржавао баланс моћи, стабилности и економског развоја. Ово је пренео и на своју децу, чиме је успео да избегне опасност постојања ривала и наследника у својим редовима.

Криза на северу Косова и Метохије

Криза на северу Косова и Метохије је политичка криза која је избила као последица неуспелих преговора о царинским печатима средином јула 2011. године, у којима Србија није хтела да прихвати косовска државна обележја. На ту одлуку Србије привремене косовске инстутуције су одговориле увођењем ембарга на српску робу и увођењем забране за пролазак камиона и других теретних возила из Србије, под образложењем спречавања илегалног шверца на северу Косова. Додатне компликације настале су када су косовске власти наредиле својим полицијским специјалним јединицама Роса да заузму административне прелазе Јариње и Брњак. Срби сазнавши за упад Косовских специјалних јединица, одговорили су постављањем барикада, блокадама свих магистралних и других путева и посипањем шљунка по коловозу. Ова криза је формално окончана Бриселским споразумом између Владе Србије и привремених косовских институција, потписаним 19. априла 2013, али криза и даље траје јер албанска страна не жели да се придржава постигнутог договора. Пошто албанска страна углавном није поштовала постигните договоре у споразуму, потписан је нови Текст споразума о Заједници српских општина, Споразума о енергетици и Споразума о телекоуникацијама 25. августа 2015. године. Међутим, албанске власти, под жестоким притиском опозиције и честим немирима у Приштини, одбијају да промене устав самопроглашене државе и признају Заједницу српских општина, тражећи притом пуну контролу над енергетским сектором и телекомуникацијама на читавој територији Косова и Метохије.

Дана 8. октобра 2016. године, Скупштина Косова усвојила је у другом читању Нацрт закона о металуршком комбинату Трепча којим се предвиђа 80% власништва владе у Приштини над Трепчом и улазак владе у могућа партнерства са приватним сектором. Радници тог рударског комбината су запретили затварањем тог рудника и обуставу производње. Дана 14. јануара 2017. године, воз (декорисан фрескама српских манастира на Косову и Метохији и натписима Косово је Србија) који је ујутру из Београда кренуо за Косовску Митровицу заустављен је поподне у Рашкој, на последњој станици пре административне линије са Косовом и Метохијом. Након демонстрације силе и претњи са косовске стране администативне линије да ће пруга бити минирана и информација да ће машиновођа и путници бити ухапшени, одлучено је да се воз са станице у Рашкој врати за Београд.

Дана 16. јануара 2018. године ујутру убијен је један од најпознатијих политичких представника Срба на Косову и Метохији, Оливер Ивановић. Он је убијен испред канцеларије своје странке у Косовској Митровици. Дана 26. марта дошло је до ескалације на северу Косова и Метохије, када су привремене косовске институције дан раније забраниле директору канцеларије за Косово и Метохију посету Косовској Митровици, а затим у току тог дана ухапсиле Марка Ђурића и његовог помоћника Жељка Јовића..

Сукобљене стране
Република Србија до 23. фебруара 2012. од 27. јула 2012. Војска Србијеод 23. септембра 2021. МУП РСод 23. септембра 2021.Срби на северу Косова Гарда Светог цара Лазара Дипломатска и политичка подршка од 20. новембра 2018.: РусијаКинаБосна и ХерцеговинаРумунијаШпанијаВенецуелаМарокоКипарБелорусијаСуринамНамибијаГрчкаЈерменијаАргентинаБразилКубаСуданУкрајинаУругвајЧиле	Република Косово Полиција Косова Косовске безбедносне снагеКФОРЕулексРепублика Србија од 23. фебруара до 27. јула 2012. САД од 4. до 5. августа 2018. Дипломатска и политичка подршка од 20. новембра 2018.: САДУједињено КраљевствоАлбанијаНемачкаФранцускаТурскаАустријаШвајцарскаШведскаХоландијаБелгијаХрватскаЦрна ГораМакедонијаИзраелод 4. септембра 2020.

Сукоб јуна 2012

После низа месеци без конкретних акција додатне тензије су се десиле тек средином 2012. године. Акција Кфора почела је 1. јуна 2012. у 8:40 кад су војници почели да уклањају барикаде у селу Рударе. Након почетка акције код барикаде, Кфор је потиснуо грађане и новинаре преко моста на Ибру и забранио сваки прилаз блокади у Рудару, а из правца барикаде чули су се пуцњи из ватреног оружја. Новинари нису могли да виде шта се дешава код барикаде, али су кола хитне помоћи одвезла тројицу повређених и рањених Срба. Према речима лекара, један Србин рањен је метком у бутину, живот му није угрожен али постоји опасност да изгуби ногу. Председник општине Звечан Драгиша Миловић позвао је Србе и Кфор на смиривање тензија и оценио да би било добро да председник Србије Томислав Николић прими делегацију Срба са севера Косова након данашњих инцидената. Николић се састао са одлазећим премијером Мирком Цветковићем и неколико министара, а разговор се тицао инцидената од тог јутра. И док су тензије код Рудара поподне донекле смањене, у северној Косовској Митровици су одборници одлучили да поново блокирају пролаз Кфору и Еулексу. Председник Општине Крстимир Пантић рекао је да се Срби осећају угрожено и да су међународне мисије кренуле у обрачун са Србима на северу Косова. Извор Бете из Еулекса рекао је да је Кфор током акције у Звечану ухапсио неколико Срба и да ће их предати мисији ЕУ.

Војници Кфора 14. јуна 2012. поставили су котрони пункт на алтернативном путном правцу Нови Пазар - Лешак, уз саму административну линију са централном Србијом. На том алтернативном путном правцу, у месту Тресава, налазили су се припадници пољског контингента Кфора са пет џипова, који су на контролном пункт од девет сати обављали контролу возила која долазе на Севера Косова и Метохије.

Војници Кфора 16. јуна 2012. уклонили су током ноћи барикаде које су поставили Срби на путу ка месту Рударе и том приликом није било никаквих инцидената. Кфор је истакао да је акција изведена како би се допринело мирном и безбедном окружењу као и спречавању незаконитих прелазака административне линије. Срби са Севера Косова су поставили нове барикаде на магистралном путу Лепосавић - Приштина у месту Рударе у општини Звечан. Срби су нове барикаде поставили у знак протеста због затварања алтернативних путних праваца на северу Косова од стране Кфора. Барикаде које су поставили Срби у Рудару, постављене су по цик-цак систему уз помоћ истоварених дрва, балвана и великих бетонских блокова. Нове барикаде су постављене на истој локацији на којој су се налазиле и оне старе које је Кфор уклонио 15 дана раније. Тада је због уклањања тих барикада дошло до сукоба између грађана и војника КФОР-а у којима је троје Срба повређено и око двадесетак војника КФОР-а од којих двоје озбиљније. КФОР је у 05:30 h почео акцију затварања незваничног прелаза у близини Брњака, наводно, ради спречавања незаконитих прелазака административне линије. У саопштењу је наведено да је успостављено неколико контролних пунктова и неколико локација обезбедио уз помоћ кордона. КФОР је додао да током акције није било инцидената. Министарство за Косово и Метохију апеловало је на све стране да се уздрже од насиља и позвало КФОР да не примењује силу, односно да се стриктно понаша у оквиру свог мандата а Србе у покрајини да не наседају на провокације.

Договори и Бриселу

2011

После маратонских преговора о регионалном представљању косовских институција, у Бриселу је 24. фебруара постигнут је договор у ком ће Косово ће на регионалним форумима бити представљено уз фусноту у којој ће бити наведени Резолуција 1244 и мишљење Међународног суда правде о декларацији о независности.

2012-2013

Након општих избора у Србији, који су одржани у мају 2012. године, дошло је до промене власти на свим нивоима током лета. Нове власти су припремиле другачији концепт преговора и подигле их на политички ниво за разлику од претходних, које су први део преговора у Бриселу водиле на техничком нивоу. За нове преговараче су изабрани Александар Вулин као директор Канцеларије за Косово и Метохију, Дејан Поповић као државни секретар, а за главног преговарача је изабран председник Владе Ивица Дачић на молбу председника државе Томислава Николића. Са албанске стране, за главног преговарача је именован председник косовске владе Хашим Тачи. За посредника у новим преговорима је изабрана британска политичарка, висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност и први потпредседник Европске комисије Кетрин Ештон. Нови преговори о статусу Косова и Метохије су почели 19. октобра 2012. године. Водили су се у десет различитих рунди на сваких месец дана, а како се ближила финална фаза преговори су се чешће одвијали, а у последњих неколико рунди се преговорима прикључио и први потпредседник Владе Александар Вучић. Коначан договор између српске и албанске стране је постигнут 19. априла 2013. парафирањем споразума који Србија тумачи да јој не нарушава територијални интегритет, али јој смањује надлежности на северу покрајине, док албанска страна тумачи да је српска страна признала De facto косовску државност, али не De iure, па је споразум из Брисела наишао на осуду јавности са обе стране.

Бриселски споразум

Први споразум о принципима нормализације односа Београда и Приштине тј Републике Србије и самопроглашене "Републике Косово", познат и као Бриселски споразум је потписан 19. априла 2013. у Бриселу.

Споразум су испред Републике Србије потписали председник владе Ивица Дачић и председник владе самопроглашене "Републике Косово" Хашим Тачи. Он предвиђа оснивање Заједнице српских општина на северу Косова и Метохије, која би се формирала након локалних избора по косовским законима заказаним за 3. новембар 2013. године. Поред тога, споразумом је предвиђено укидање безбедносних структура и правосудних институција Републике Србије на Косову и Метохији. Регионалног команданта полиције за четири општине са већинским српским становништвом на северу Косова би требало да именују начелници тих општина. Апелациони суд у Приштини би успоставио комисију у којој би већину чинили српске судије и која би била надлежна за све већински српске општине.

Бриселски споразум је изазвао бројне реакције у Србији. По мишљењу Косте Чавошког, доктора правних наука и редовног професора на Правном факултету Београдског универзитета, овај споразум није у складу са српским Уставом и законима, ни са резолуцијом 1244. У тексту споразума се нигде не спомиње Република Србија.

Убиство Оливера Ивановића 2018

Један од најпознатијих политичких представника Срба на Косову и Метохији Оливер Ивановић убијен је 16. јануара 2018. године рано ујутру испред канцеларије своје странке у Косовској Митровици. Косовска полиција саопштила је да су на месту убиства Оливера Ивановића пронађени "одређени докази" који ће се користити у даљем току истраге. Пронађено је и запаљено возило марке "опел астра" без регистарских ознака, за које полиција сумња да је повезано са случајем убиства. Оно што је претходило његовом убиству су били локални избори 2017. године, када су га његови политички противници, али и високи државни званичници попут Марка Ђурића оптуживали за издају и сарадњу са Албанцима. На појединим телевизијама је кружио спот где се Ивановић такође оптужује за издају, а током кампање му је и запаљен аутомобил. У свом последњем интервјуу за Време изјавио је да се "људи на Северу Косова више боје локалних Срба криминалаца него Албанаца". Делегација Србија која је требало да настави техничке преговоре са Приштином прекинула је дијалог у Бриселу, и вратила се у земљу. Председник Србије наводи да је реч о терористичком чину, да је Србија захтевала од Унмика и Еулекса да се органи Србије укључе у истрагу, а да ће, ако то не буде случај, свакако водити своју истрагу, и да ће убице Оливера Ивановића бити пронађене. Ивановић је од 27. јануара 2014. године, заједно са четворицом Срба, био у притвору у Косовској Митровици због наводног ратног злочина над цивилним становништвом на Космету 1999. и 2000. На суђење је чекао притворен годину дана, а укупно у притвору провео је три године. Због одбијања да га пусте да се брани са слободе Оливер Ивановић је 7. августа 2015. почео штрајк глађу, док је 14. августа због нарушеног здравља пребачен у болницу у Косовској Митровици. Осуђен је 21. јануара 2016. године на девет година затвора. Одлуком судског већа Апелационог суда 16. фебруара 2017. године у Приштини укинута је првостепена пресуда Оливеру Ивановићу и наложено је ново суђење. Суд је одлучио да Ивановић још неко време остане у притвору, али је наложио првостепеном суду да што пре реши питање притвора. Дана 21. априла исте године Судско веће Еулекса укинуло је кућни притвор Оливеру Ивановићу и он се убудуће бранио са слободе до 16. јануара 2018. године када је убијен испред канцеларије своје странке у Косовској Митровици.

Хапшење Марка Ђурића

Дана 26. марта у Косовској Митровици полиција РОСУ је ухапсила шефа преговарачког тима Марка Ђурића и одвела га у Приштину. Након извођења пред прекршајног судију Ђурић је спроведен у централну Србију преко Мердара. Приликом хапшења у сали Митровачког двора косовска полиција користила сузавац и шок-бомбе. Најмање шест повређених. У Београду је одржана седница Савета за националну безбедност.

Формирање војске Косова

Дана 3. децембра, премијер самопроглашене државе Косово Рамуш Харадинај и председник косовског парламента Кадри Весељи најавио је да ће 14. децембра на скупштинско разматрање ставити формирање Војске Косова. Дана 13. децембра, више од 45 возила Кфора ушло је на север Косова и Метохије, нешто пре 10 часова. Крећу се у колони и, према информацијама са терена, иду у правцу Лепосавића.Дана 14. децембра, Косовски парламент усвојио је данас пакет од три закона: Закон о косовским безбедносним снагама, Закон о служби у косовским безбедносним снагама и Закон о министарству одбране. Тиме је омогућена трансформација Косовских безебдносних снага у косовску војску. Посланици Српске листе нису присуствовали седници. У јужном делу Косовске Митровице већинско албанско становништво је вест о усвајању закона који омогућавају трансформацију КБС у војску прославило уз петарде. Председник Српске листе Горан Ракић изјавио је да је усвајањем закона о формирању војске Приштина на најгрубљи начин напала мир, безбедност и сигурност и позвао Србе на мир, суздржаност и да не наседају на провокације. Влада Србије је најоштрије осудила одлуку Приштине која води ка трансформацији косовских снага безбедности у војску Косова и оценила да је то до сада највећа претња Приштине регионалном миру. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић је изјавио да ће Србија затражити одржавање хитне седнице СБ УН због најгрубљег кршења резолуције СБ УН 1244 доношењем одлуке Приштине о формирању војске Косова. Председник Србије и врховни командант Војске Србије Александар Вучић је на непознатој локацији обишао специјалне јединице Војске Србије. Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић обишао је данас припаднике Жандармерије у бази у Липовици и уверио се у њихову борбену готовост и спремност.

Инцидент код Курушумлије

Група наоружаних косовских Албанаца 27. фебруара 2019. године испалила више рафала у куршумлијском селу Растелица у близини контејнера где бораве дрвосече, изјавио је за агенцију Бета један од радника који је био у шуми Миломир Стевановић (47). Инцидент се догодио протекле ноћи, а Стевановић, који ради у предузећу "Сунце транс”, које за Србија шуме изводи радове, остао је сам у контејнеру на око 2 km од административне границе са Косовом, док су остали радници отишли у Куршумлију по намирнице. Стевановић је казао да је са оближњег брда на око 400 m од радничког контејнера испаљено неколико рафала из аутоматског оружја. "Пуцњава је трајала око пет минута, а ја сам побегао у шуму, на супротну страну, како бих пронашао сигнал за мобилни телефон. Нашао сам га на неколико километара од контејнера и позвао полицију и колеге”, рекао је Стевановић. Истовремено, недалеко одатле у селу Растелица, у пет домаћинстава су покрадене вредније ствари. Мештанин Миломир Ераковић (63) у изјави за агенцију Бета казао је да су становници тог села у страху и да за њих у том крају нема живота.

Одузимање српских регистарских таблица и нове блокаде на Јарињу и Брњаку 2021

Припадници специјалне јединице Росу су од 20. септембра ујутру на прелазу Јариње започели да претресају грађане који су се пешице упутили ка централној Србији, јер другачије не могу да пређу. Прелаз је блокиран у оба правца, а незадовољни Срби са севера Косова окупили су се на Јарињу како би изразили протест због одлуке приштинских власти да уведе реципрочне мере према Србији и налога да сва возила са српским регистарским таблицама при уласку на Косово морају да ставе пробне косовске таблице, преноси Косово онлајн. Са Србима окупљеним на Јарињу налазе се и представници Српске листе, који су затражили од Београда и међународне заједнице да им помогне у решавању овог проблема. Председник Српске листе Горан Ракић позвао је данас са административног прелаза Јариње председника Србије Александра Вучића да помогне Србима на КиМ после доласка јединица Росу и почетка одузимања српских регистарских таблица. Ракић је позвао Вучића да помогне народу и да реагује у складу са могућностима. Како је изјавио, ово није акција, већ реакција на оно што је урадила Приштина. На административни прелаз Јариње, где су се окупили Срби, поред Ракића су дошли и градоначелници Лепосавића Зоран Тодић и Северне Митровице Милан Радојевић. Представници Српске листе од јутрос инсистирају на међународне представнике да својом реакцијом "охладе усијане главе” у Приштини како не би дошло до даље дестабилизације у јужној српској покрајини, изјавио је потпредседник Српске листе Игор Симић. Гостујући на Тањуг ТВ, Симић је рекао да од Приштине нису добили званични одговор зашто су од јутрос специјалне јединице РОСУ на административним прелазима Брњак и Јариње. Истакао је да се тим једностраним потезом Приштине угрожава мир на северу КиМ и да су десетине блиндираних возила и наоружаних специјалаца на административним прелазима "ударац на сваку српску породицу”. Симић је рекао да је циљ Приштине да се Србима онемогући нормално кретање и да им се одузму ознаке са српским регистарским таблицама. Због таквог потеза Приштине, Симић је рекао да се на Брњаку окупило између 120 и 130 путничких возила и Срба, а на Јарињу више од 330 возила и више стотина грађана који су "бесни и огорчени и који негодују због те одлуке”. Апеловао је на грађане да остану суздржани и да не реагују на провокације. Нагласио је да се на тај начин Србима одузима право на слободно кретање и подсетио да све што је потребно за нормалан живот грађана на северу КиМ долази из централне Србије - лекови, храна, а више од 50 здравствених возила не може нормално да функционише и не могу да пруже адекватно лечење. Симић је казао да се таквом одлуком и једностраним потезом Приштине крше сви споразуми из Брисела. Истакао је да српска страна остаје при томе да се сви проблеми решавају разговором и договором. У документу који је потписао министар унутрашњих послова привремених институција у Приштини Џељај Свечља, а на основу кога су специјалне јединице распоређене на административним прелазима како би одузимале регистарске таблице са српским ознакама, пише да су у обавези сви са српским ознакама да их замене пробним косовским таблицама. У документу пише и да се обезбеђивање пробних таблица врши на свим прелазима, да су возачи у обавези да пробне таблице поставе на потребна места спреда и позади возила, аи да је рок важења таблица 60 дана, преносе приштински медији. Такође, пише и да је такса за пробне таблице пет евра, да ће странке бити снабдевене са потврдом због уверења о регистрацији возила. У документу се наводи да су Агенција за цивилну регистрацију и полиција Косова у обавези да имплементирају одлуку. Документ ступа на снагу од дана потписивања. Косовска полицијска служба (КПС) обавестила је српску полицију да ће таблице возила са ознакама са севера Косова бити одузимане. Такође је КПС навела да ће возила која имају таблице са ознакама из централне Србије морати да узимају пробне ознаке и да плаћају осигурање. Како јавља Спутњик, Игор Симић, потпредседник Српске листе, саопштио је да су Срби са Косова и Метохије бесни због потеза Приштине да на административне прелазе Јариње и Брњак пошаље специјалне јединице Росу. Како је навео, Срби иду ка административним прелазима и тренутно је око 300 возила Срба на Јарињу и више од 100 на административном прелазу Брњак. Потпредседник Српске листе Игор Симић потврдио је да су специјалне јединице Росу јутрос на административним прелазима Јариње и Брњак јутрос распоредиле 20 возила, од којих више од 10 блиндираних, и додао да су припадници те јединице "наоружани до зуба”. Он је саопштио да је Председништво Српске листе тим поводом одржало седницу и да су у току покушаји да се у контакту са представницима међународне заједнице укаже на опасност ситуације и пронађе решење. Симић је гостујући на ТВ Пинк пренео да су грађани са севера КиМ узнемирени овом "демонстрацијом силе”, коју је довео у везу са заменом таблица на прелазима коју је најавио премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти. Он је апеловао на грађане да остану уздржани и не наседају на провокације иако је у питању, како је истакао, брутално кршење споразума о слободи кретања и Бриселског споразума. Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић оценио је данас да је скандалозно понашање Аљбина Куртија који од раног јутра шаље специјалне јединице Росу који су до зуба наоружани са преко 20 оклопних возила на административне прелазе Јариње и Брњак како би се кренуло са одузимањем и скидањем српских таблица. Петковић је поручио Куртију да српски народ неће немо посматрати оно што се дешава јер укидањем тих таблица се укида живот на северу Косова и Метохије, али и да Бриселски споразум није шведски сто са којег Албанци могу да узимају оно што им одговара, а да не поштују оно што им не одговара. Или ће се тај споразум поштовати или га неће бити. Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти тврди да одузимање српских таблица на Косову и Метохији није била жеља Приштине, већ нешто што је наметнуто "с друге стране”, мислећи на Србију, пише Коха. Курти је у Скупштини рекао да ће, све док, како тврди, грађани Косова плаћају за таблице када уђу у Србију, на снази бити и обавеза да сва возила имају ознаку "РКС”. Рекао је да је косовска полиција данас предузела "неопходне акције и конфисковала све неважеће таблице” на административним прелазима. Он је додао да је 15. септембра истекао споразум о таблицама постигнут у оквиру Бриселског споразума и навео да је од тада престало издавање таблица са ознаком КС. Кфор је навео да Безбедносна ситуација је стабилна. Кфор за Косово онлајн одговарајући на питање да ли прати актуелну ситуацију и да ли ће уколико буде неопходно распоредити своје јединице у циљу смиривања ситуације на северу Косова пошто су јутрос на прелазима Јариње и Брњак распоређене снаге специјалне јединице Росу. Косовске полицијске снаге бациле су данас сузавац на окупљене грађане код прелаза Брњак. У току је интервенција полицијских снага, а нешто раније из Приштине су упућене додатне снаге Росу на север Косова и Метохије. Специјалне полицијске јединице Росу распоређене су још јутрос на северу КиМ, што је изазвало велику узнемиреност код Срба који тамо живе. Велики број Срба из Грачанице и околних српских села је и на прелазу Мердаре како би извадили пробне таблице. Да би се извадиле пробне таблице неопходно је да се уђе аутомобилима у централну Србију како би косовска полиција евидентирала улаз и излаз. Службеник косовске полиције потврдио је за Косово онлајн да се од сутра привремене таблице могу извадити у општинским регистрационим центрима. Полиција зауставља возила са српским таблицама и упозорава возаче да имају рок од пет дана да изваде привремене таблице. Председник Србије Александар Вучић у вечерашњем обраћању јавности рекао је да власт у Приштини демонстрира силу, и да су на волшебан начин протумачили нешто што нигде не пише. Председник је казао како је извршен најбруталнији напад са 350 до зуба наоружаних припадника полиције. Александар Вучић изјавио је да постоје два споразума која се тичу слободе кретања, из 2011. и 2016. године. У Приштини су на волшебан начин протумачили нешто што нигде не пише, истакао је председник и оценио да тамошња власт демонстрира силу. Наводи да су зауставили возило из Врања са болесницима, и скидали таблице једне суверене државе, јер се њима те таблице не свиђају. Ради се о унилатералној акцији, без договора са било ким, осим можда са њиховим менторима, додао је председник Србије.

Ово је један од најтежих дана за наш народ на северу Косова. Још синоћ смо знали да Приштина планира покрете својих специјалних снага на север, да су јутрос нешто после шест часова те снаге прешле на север. "Имали смо два споразума, из 2011. и 2016, споразуме о слободи кретања. Ради се о тзв. КС таблицама којима је продужавана правна снага до 2021. А онда су они на волшебан начин протумачили оно што нигде не пише, осим можда у глави Аљбина Куртије, а то је када наиђе возило са регистрацијама из централне Србије, на пример из Врања, они га зауставе, прегледају, а затим скидају таблице једне суверене, међународно признате државе, чланице УН, пошто им се не свиђају и кажу "пошто ви нама скидате стикере, ми ћемо вама да скидамо таблице". А то нигде не пише, ни у једном споразуму, објаснио је Вучић и додао да су решили да то спроведу на силу.

Председник Србије је рекао да је акција спроведена без консултација са председницима четири општине у које су специјалци РОСУ дошли. Вучић је рекао шта све није спроведено из Бриселског споразума који је потписан 2013. године. Подсетио је да Приштина више од 3.000 дана одбија да формира Заједницу српских општина. Председник Србије Александар Вучић поручио је Србима на Косову и Метохији да не наседају на провокације Приштине."Знају наши људи где су њихова снајперска гнезда, каква све оружје имају, кога су убацили 24 сата и 48 сати раније на територију севера, знају наши људи све, као што знамо ми, само молим наше људе да не наседају на провокације”, казао је Вучић у обраћању јавности. Позвао је Србе на Космету да и када протестују да протестују мирно, без инцидената да пусте, како каже, насилнике и силеџије да раде како хоће и шта хоће. "На крају неко ће то морати да прихвати, а Срби сасвим сам сигуран да неће”, навео је.

Вучић је рекао да на Београду је да покуша да очува мир, али истовремено изаћи ће одлучно пред међународну заједницу. "Или ћете спровести Бриселски споразум или немојте више да нас замајавате”. Министарство унутрашњих послова привремених приштинских институција саопштило је да грађани Косова и Метохије од сутра 21. септембра могу да преузму привремене таблице у свим центрима за регистрацију возила након истека споразума од 14. септембра 2016. године. У саопштењу се напомиње да грађани који на излазу из КиМ иду ка централној Србији могу да користе српске таблице, али да на улазу и у саобраћају унутар КиМ морају да користе привремене таблице "РКС”. Након Јариња, транспаренти са натписом "Добродошли у Заједницу српских општина” осванули су 20. септембра увече и у северном делу Косовске Митровице. Плакати су постављени на улазу у град, као и у самом граду. Претходно су грађани који протестују на Јарињу због мера реципроцитета које је увела Приштина развили транспарент на којем пише "Добродошли у Заједницу српских општина”. Окупљени су постављање транспарента поздравили аплаузом чиме су, како се наводи, послали јасну поруку Приштини шта се очекује од привремених приштинских институција и која тачка из Бриселског споразума је најважнија за Србе на КиМ. Грађани тренутно постављају шаторе, што указује да планирају да остану током ноћи на Јарињу. Ситуација је тренутно мирна, припадници Росу су се повукли на одређену удаљеност од грађана који не одустају од протеста упркос киши.

На административним прелазима Јариње и Брњак следеће јутро 21. септембра је освануло мирно, а саобраћај на правцима Рашка - Косовска Митровица и Рибарићи - Зубин Поток и даље је у прекиду. Како је јавила Радио телевизија Србије, грађани су на прелазу Јариње преспавали у шаторима, а и даље су паркирана путничка возила која су грађани оставили претходни дан. На Јарињу око 30 камиона и неколико комби возила чека да уђе на Косово, а прелаз је могућ једино пешице, преноси Бета. Транспаренти са натписом "Добродошли у Заједницу српских општина” постављени су на прелазу Јариње и у северном делу Косовске Митровице, пренели су медији. На административним прелазима Јариње, Брњак и Мердаре одузимају таблице са ознакама са севера Косова, а возила са ознакама из централне Србије морају да узму пробне таблице и да плате таксу. Данас у 10 часова у Београду ће бити одржана седница Савета за националну безбедност, поводом ситуације на административним прелазима и одлука Приштине. Број људи на прелазу Јариње јутрос је знатно већи него током јучерашњег дана. Онима који су провели ноћ на Јарињу у знак протеста због мера које је почела да спроводи влада у Приштини, придружује се све више грађана који су са собом понели воду, храну и топлу одећу. Грађани протестују тражећи повлачење уредбе косовске владе која се тиче регистарских таблица и успостављање Заједнице српских општина, на шта указује и синоћ постављен транспарент, развијен на неколико метара од припадника Росу, а на којем пише "Добродошли у Заједницу српских општина”. Ноћ је на Јарињу протекла мирно и без икаквих инцидената. Окупљени Срби су око запаљених ватри у групицама од око десетак људи остали будни целе ноћи. Припадници јединица Росу нису били приметни. Они су били уз своја блиндирана возила и није било никаквих провокација. Председница привремених приштинских институција Вјоса Османи тврди да је Београд тај који је једнострано деловао од 2016. године и који крши споразуме из Брисела, а не Приштина. Османи је на Фејсбуку позвала Европску унију да изврши притисак на Владу Србије да "одмах прекине с провокацијама Косова и злоупотребом грађана у политичке сврхе”. Она је оценила да се "мере реципроцитета” по питању регистарских таблица не могу сматрати једностраном акцијом већ наводним "деловањем у складу са потписаним споразумима” које би, како је навела, требало да захтева и ЕУ. Османи је оценила да "дестабилизујућа политика Србије” на КиМ и у региону и њени "хегемонистички циљеви” за развој "тзв. српског света” представљају повратак политици Србије из деведесетих. Председник покрета Двери Бошко Обрадовић затражио је данас од Владе Србије да поништи све досадашње Бриселске споразуме и прекине тренутни дијалог са властима у Приштини, који би по његовој оцени требало наставити у Савету безбедности Уједињених нација. Он је у саопштењу додао и да би Влада Србије требало да затражи повратак до 1.000 припадника српског државног особља на Косово, што је предвиђено Резолуцијом 1.244 Савета безбедности УН. Председник покрета Двери је оценио и да су досадашњи преговори у Бриселу били "само на штету српског народа”. Он је истакао и да власт не сме да дозволи да се сепаратисти обрачунавају са голоруким народом, већ мора да реагује рачунајући и употребу војске и полиције. Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић позвао је данас Србе на Косову и Метохији да не реагују на најновије провокације приштинске стране, истичући да ће се Србија борити за свој народ, мир и економски напредак. У току јучерашњег дана Приштина је почела да примењује мере о одузимању таблица, а специјалне јединице Росу широм су севера покрајине. Петковић каже да је такав потез приштинске стране без преседана, те да премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти жели по сваку цену да изазове инциденте и нестабилност. Он је поручио да је то последица споразума које је 2011. године потписао Борко Стефановић, тада предводник београдске стране. Он је, према Петковићем речима, 2. јула 2011. године потписао главни споразум о слободи кретања, да би 26. децембра исте године договорен коначан оперативни закључак групе за имплементацију у области слободе кретања. Заменик косовског премијера Бесник Бисљими рекао је да Влада Косова неће формирати Заједницу српских општина (ЗСО) све док се буде сматрало да је штетна за територијални интегритет и институције Косова. Бисљими је синоћ за ТВ Интерактив казао да би по Уставу Косова, ЗСО била неуставна и да Србија није страна у преговорима. Упитан да ли се са Србијом може постићи споразум у наредних 12 месеци, рекао је да то зависи од прорачуна српске стране. Потпредседник косовске владе рекао је да је председник Србије Александар Вучић "лагао” када је рекао да је српска страна изнела предлог за решавање питања регистарских таблица, али да га је одбила албанска страна. Председник Народне скупштине Ивица Дачић рекао је данас поводом инцидената на Косову и Метохији које изазива Приштина да је право питање да ли Европска унија мисли да је Бриселски споразум из 2013. године актуелан или није, поручивши да Србија неће дозволити да се деси етничко чишћење Срба на КиМ. Дачић је рекао и да му све ово делује као проба Приштине да види како ће сви реаговати на "брутално гажење свих договора Бриселског споразума". Он је рекао и да је проблем таблица требало решити у дијалогу, а не применом силе. Он оцењује да се дуго избегава примењивање Бриселског споразума и да уколико је Бриселски споразум важећи онда је неприхватљиво да у сваком саопштењу из Брисела стоји уопштена формулација где се "обе стране позивају на смиривање ситуације”.

Реакције на формирање Косовске војске

1. Организација уједињених нација — 14. децембар 2018. — Током састанка ЕУ лидера у Бриселу кипарски председник Никос Анастасијадес и шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини говорили су о проблемима у дијалогу Београда и Приштине, тарифама на српску робу које "блокирају дијалог" и потезу трансформације Косовских безбедносних снага, за који су рекли да није добродошао.
2. НАТО — 14. децембар 2018. — Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да жали што је косовски парламент донео одлуку о трансформацији косовских безбедносних снага упркос забринутости Алијансе. Америчка амбасада у Приштини после усвајања закона о формирању косовске војске у парламенту Косова, огласила се саопштењем у којем понавља подршку САД "транзицији косовских безбедносних снага у снаге са мандатом територијалне одбране", уз оцену да је то суверено право Косова.
3. Србија — 14. децембар 2018. — Председник Србије Александар Вучић рекао је да иза одлуке о формирању такозване војске Косова стоје САД, Велика Британија и Немачка. Србија ће затражити одржавање хитне седнице СБ УН због најгрубљег кршења резолуције СБ УН 1244 доношењем одлуке Приштине о формирању војске Косова, изјавио је министар спољних послова Србије Ивица Дачић. Амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић изјавио је за Спутњик да је формирање косовске војске опасан ударац на стабилност и безбедност целокупног балканског региона, као и да је то политички и морални апсурд и корак који може да резултира неконтролисаним хаосом. Одлука Приштине о формирању војске мора да буде предмет дискусије у Савету безбедности УН, изјавио је шеф Комитета Савета Федерације Русије за међународна питања Константин Косачов. Одлука о трансформисању Косовских снага безбедности у пуноправну косовску армију представља корак којим се грубо нарушава Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација, а његов циљ је озбиљно нарушавање ситуације на Балкану и стварање ризика од обнављања оружаног сукоба у том региону.
4. Република Косово — 14. децембар 2018. — Поводом данашње одлуке о формирању војске, косовски премијер Рамуш Харадинај је рекао да је она већ постојала, али као косовске безбедносне снаге (КБС), а да је сада добила мандат да као армија брани Косово, те најавио да ће војска остати лако наоружана и устврдио да она не представља опасност за српски народ. Градоначелник јужне Митровице Агим Бахтири је, према писању "Бота сот онлајн", играо са грађанима испред косовског парламента, а министар инфраструктуре Пал Лекај је музику на Тргу Приштина частио са 100 евра.
5. Република Српска ( Босна и Херцеговина) — 14. децембар 2018. — Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик најавио је да ће покренути иницијативу у Председништву БиХ да се осуди формирање "војске Косова", јер је тиме директно угрожен Анекс један Б Дејтонског споразума о регионалној стабилизацији.
6. Шпанија — 14. децембар 2018. — Шпански премијер Педро Санчез променио је меки став који је досад имао према каталонским сепаратистима поручујући да његова влада неће прихватити ново кршење уставног поретка, пренео је портал "Политико".
7. Македонија — 14. децембар 2018. — Македонски премијер Зоран Заев оценио је данас после одлуке парламента у Приштини да можда ово није право време за формирање косовске војске и позвао власти у свим државама на Балкану да воде рачуна о корацима које повлаче у интересу мира и ставбилности у региону. Ову изјаву осудио је лидер албанске опозиције у Македонији Зијадин Села.