Википедија

Gomelj

Gomelj (blr. Гомель, rus. Гомель) je grad na istoku Belorusije, blizu granice sa Rusijom sa oko 535.000 stanovnika. Centar je Gomeljske oblasti i drugi grad po veličini u Belorusiji. Nalazi se na jugoistoku zemlje na reci Sož na 302 km od glavnog grada Minska, 534 km istočno od Bresta, 213 km od Mogiljeva, 279 km zapadno od Brjanska i 111 km severno od Černigova. Površina grada je 121 km². Gomelj je dobio Magdeburško pravo 1670. godine.[3][4]

Gomelj
Гомель
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Belorusija
Oblast Gomeljska oblast
RejonAdministrativni centar Gomeljskog rejona ali ne ulazi u njegov sastav
Osnovan1142.
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — (2017)535.229[1]
Geografske karakteristike
Koordinate52° 26′ S; 31° 01′ I / 52.43° S; 31.01° I / 52.43; 31.01
Vremenska zonaUTC+3
Aps. visina135 m
Površina135,34[2] km2
Gomelj na karti Belorusije
Gomelj
Gomelj
Gomelj na karti Belorusije
Ostali podaci
GradonačelnikPetar Aleksejevič Kiričenko
Veb-sajt
gorod.gomel.by

Etimologija uredi

Postoji više teorija o poreklu naziva grada. Jedna od najrasprostranjenijih je ona po kojoj je grad dobio ime po potoku „Gomejuk“ koji se nekada ulivao u reku Sož na mestu gde je osnovan grad. Ova teorija je nastala po analogiji sa drugim gradovima u Belorusiji, Minsk - potok Menka, Polock - reka Polota, Vitepsk - reka Vitba. Sama reč „Gomejuk“ je moguće finskog porekla, homma joki, što znači „brza reka“.[5]

U letopisima ime grada se od 1142. godine do XVI veka javlja u raznim formama - Gomь, Gomьe, Gomeй, Gomьi. Istraživači lingvisti u ovome vide poreklo iz slovenske reči „gom“ koja znači brdo.[6]

Savremena forma naziva se ustalila tek u XVII—XVIII veku.[6]

Geografija uredi

Grad Gomelj se nalazi u jugoistočnom delu Republike Belorusije i administrativni je centar Gomeljske upravne oblasti, na oko 40 km zapadno od državne granice prema Brjanskoj oblasti Rusije, i oko 40 km severno od Černigovske oblasti Ukrajine. Grad je smešten u severnom delu Pridnjeparske nizije, u fizičko-geografskom rejonu Gomeljskog Polesja (sastavnom delu Beloruskog Polesja). Severozapadno od grada na Gomeljsko Polesje nastavlja se prostrana Čečerska ravnica.[7]

Geologija i tektonika uredi

 
Reka Sož u Gomelju

Gomelj se nalazi u jugoistočnom delu Voronješke anteklize — izdignute tektonske strukture koja čini integralni deo Ruskog štita Istočnoevropske platforme. Kristalni fundament se nalazi na dubini od oko 450—550 m ispod nadmorske visine. Platformnu zasvođenu strukturu čine naslage paleozojske starosti (debljine 100–120 m, srednjodevonske gline, peščari i dolomiti), mezozojske starosti (400–420 m, peskovito-glinovitih trijaske starosti, glina i peskova jurske starosti, sedimenata krede), i kenozojske starosti (debljine 30–50 m, glaukonsko-kvarcnog peska paleogena i peska i supeska kvartarnog morenskog materijala).[7]

Teritorija današnjeg Gomelja je od ranog proterozoika do srednjeg devona bila na površini da bi tokom srednjeg devona bila potopljena. Tokom mlađeg devona je postojala intenzivna vulkanska aktivnost. Tokom kvartarnog ledenog doba brojni glečeri su se prostirali sve do današnjeg gradskog područja, a tokom aleksandrijskog interglacijala formirana je dolina reke Sož koja danas dominira gradskim pejzažom. Lednici su svojim dejstvom na tom području akumulirali ogromne količine nanosnog materijala i tako formirali prostranu Polesku peščanu zaravan.[7]

Rude i reljef uredi

 
Gomelju nedostaje više zelenih površina

Reljefom grada i šire okoline dominira prostrana ravnica. Ravnica duž desne obale Soža je aluvijalno-glacijalnog porekla, dok je leva obala nastala akumulacijom nanosnog rečnog materijala. Voronješka antekliza se prostire pravcem sever-jug, tako da je geološki najviša gradska tačka u severnim predgrađima i leži na 144 m nadmorske visine, dok najnižu tačku čini obala Soža (na 115 m). Najniži deo grada je Novobelicki rejon koji leži na levoj obali reke i u proseku je za 10 do 15 m niži od severnih i južnih delova grada. Duž leve obale Soža nalaze se brojne plaže, čija ukupna dužina prelazi nekoliko kilometara.[7]

Na teritoriji grada Gomelja pronađene su velike rezerve slatke hidrokarbonatne (u stenama kenozojske i kredine starosti) te mineralne sulfatno-hloridne natrijumove (devon i trijas) vode koje se koriste pri banjskom lečenju. U jugozapadnom delu grada nalazi se Osovcovski majdan peska koji se koristi u građevinarstvu.[7]

Klima i vode uredi

 
Vodoskok Gomejuk na jednom od gradskih jezeraca

Grad Gomelj leži u zoni umereno-kontinentalne klime za koju su karakteristična dosta topla i vlažna leta i prohladne zime. Godišnja insolacija je 3.980 MDž/m² (95,1 kkal/cm²), što je za oko 5% više nego u Minsku.[8]

Prosečna temperatura vazduha na godišnjem nivou je 7,4 °C. Apsolutni januarski minimum je je —33,9 °C (izmeren 1970), dok je zimski maksimum +9,6 °C (izmeren 2007). Zbog čestih prodora vlažnog i toplijeg vazduha sa Atlantika, tokom zime registrovano je u proseku do 40 dana sa temperaturama preko 0 °C, dok zbog prodora hladnih vazdušnih masa sa istoka i severa oko 30 dana karakterišu izuzetno izuzetno niske temperature niže od −10 °C. Julski temperaturni prosek je 19,9 °C dok je letnji maksimum 38,9 °C (izmeren 2010) a najniža svega 6 °C (1976). Tokom leta bude preko 30 tropskih dana sa prosečnim temperaturama iznad 20 °C. Vegetacioni period traje 205 dana od 3. aprila do 26. oktobra i u tom periodu temperature vazduha prelaze 5 °C).[8]

Prosečna vrednost vazdušnog pritiska na godišnjem nivou iznosi 1.001,5 hPa sa godišnjom amplitudom od 6 hPa. Najviša vrednost vazdušnog pritiska izmerena je 1972. godine i imala je vrednost od 1037 hPa, a najniža vrednost od 960 hPa (ili 4,5 mm živinog stuba) registrovana je 1946. godine.

Tokom zime dominiraju južni, a leti zapadni i severozapadni vetrovi. Prosečna brzina vetra na godišnjem nivou iznosi 3,8 m/s, zimi od 4,3 do 4,4 m/s, leti od 3,1 do 3,2 m/s. Jači udari vetra brzina do 15 m/s javljaju se jednom do dva puta mesečno, dok se izuzetno jaki udari iznad 25 m/s javljaju jednom u 20 godina.[8]

Klima Gomelja
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 9,6
(49,3) 		15,8
(60,4) 		20,7
(69,3) 		26,6
(79,9) 		32,5
(90,5) 		34,0
(93,2) 		35,9
(96,6) 		38,9
(102) 		32,2
(90) 		27,5
(81,5) 		18,0
(64,4) 		11,6
(52,9) 		38,9
(102)
Prosek, °C (°F) −4,6
(23,7) 		−4,3
(24,3) 		0,7
(33,3) 		8,4
(47,1) 		14,8
(58,6) 		17,8
(64) 		19,9
(67,8) 		18,7
(65,7) 		13,0
(55,4) 		7,1
(44,8) 		0,9
(33,6) 		−3,3
(26,1) 		7,4
(45,3)
Apsolutni minimum, °C (°F) −33,9
(−29) 		−35,0
(−31) 		−28,7
(−19,7) 		−6,2
(20,8) 		−2,2
(28) 		−0,2
(31,6) 		6,0
(42,8) 		1,2
(34,2) 		−3,6
(25,5) 		−11,1
(12) 		−21,7
(−7,1) 		−30,7
(−23,3) 		−35,0
(−31)
Količina padavina, mm (in) 34
(13,4) 		33
(13) 		33
(13) 		38
(15) 		56
(22) 		80
(31,5) 		90
(35,4) 		61
(24) 		58
(22,8) 		56
(22) 		47
(18,5) 		40
(15,7) 		626
(246,5)
Izvor: Pogoda i klimat.

Prosečna godišnja količina padavina iznosi 626 mm. Oko 70% taloga se izlije tokom toplog perioda od aprila do oktobra, u proseku 160 dana godišnje je sa padavinama, a snežni pokrivač se zadržava oko 106 dana godišnje. Snežni pokrivač se zadržava u periodu od 15. decembra do 21. marta i prosečne je visine oko 20 cm. 77% padavina je tečnog tipa, 11% tvrdog, dok je 12% mešanog tipa.[8]

Relativna vlažnost vazduha u hladnijem delu godine iznosi iznosi 80%. Tokom toplog perioda preko dana relativna vlažnost iznosi oko 50-60%. U proseku u Gomelju na godišnjem nivou ima 147 oblačnih dana, 30 dana bez oblaka dok su ostali dani poluoblačni. Isijavanje Sunca na godišnjem nivou u proseku iznosi 1.855 časova. Snežne oluje se javljaju 24 puta godišnje a maksimalno 54, magle 61 odnosno 79, oluje sa grmljavinom 24 odnosno 54 i grad 2 odnosno 5 puta. Mraz se javlja 13 puta godišnje a ledena kiša 20 puta.[8]

Najvažniji hidrološki objekat u gradu je reka Sož, jedna od najvećih u Belorusiji. Na teritoriji grada u nju se uliva reka Ipuc. U prigradskoj zoni u Sož se ulivaju i manje reke Ut, Uza i Terjuha.[9] U i oko Gomelja nalazi se i nekoliko jezera, uglavnom fluvijalnog tipa, a najpoznatija su Ljubensko i Volotovsko. U severnom delu grada nalaze se brojne bare, formirane na mestima gde je vađen građevinski materijal. Stanovništvo ih koristi kao izletišta. U Gomeljskom parku se nalazi najstarija bara u gradu, „Labudovo jezero“, stvorena na mestu na kojem se potočić Gomejuk nekada ulivao u Sož, a po kome je prema jednoj od legendi grad dobio i ime.[7]

Zemljište, flora i fauna uredi

 
Park Gromika

Prirodni pokrivač Gomelja se značajno izmenio kroz istoriju. Prirodnu zamočvarenu šumostepu zamenile su oranice, močvare su isušene i nasute kamenom, šljunkom i peskom. U parkovima i botaničkim baštama prirodno okruženje je kultivisano. Neizmenjene zone na obodima grada su sačuvale staru strukturu u kojoj preovladavaju stari tipovi zemljišta karakteristični za ovaj deo Belorusije gde je reljef formiran radom lednika.[7]

U gradskim parkovima i na ulicama preovladavaju bor, smreka, lužnjak, javor, divlji kesten, beli jasen, lipa, topola, jerebika, vrba kao i skorije uvedene vrste poput evropskog ariša, crvenog hrasta, bagrema, ginka kao i nekih drugih egzotičnih vrsta drveća.[7][10]

U Gomelju i okolini živi 66 vrsta sisara, 188 vrsta ptica, 6 vrsta gmizavaca, 11 vrsta vodozemaca i oko 25 vrsta riba. Oko grada se često sreću jež, srna i divlja svinja a u parkovima veverice, zečevi i krtice. Od ptica najčešće su gradske ptice kao što su vrapci, vrane, golubovi i dr. dok je izvan grada česta pojava čaplji.[7]

Ekološki problemi uredi

 
Odlagalište fosfornog gipsa u gradskom zaleđu predstavlja veliki ekološki problem za Gomelj.

Najveći ekološki problem Gomelja je radioaktivna kontaminacija nastala kao posledica Černobiljske nuklearne havarije, zatim zagađenost vazduha, zemljišta i voda hemijskim elementima. Većina ekoloških problema nastala je kao posledica izrazito visokog stepena urbanizacije i industrijalizacije, kako grada tako i njegove šire okoline.

Sam Gomelj se nalazi u zoni slobodnog stanovanja sa povremenim kontrolama radijacije. Na 20 km severoistočno od grada počinje restriktivna zona koja je bila pogođena katastrofom u Černobilju.[11]

Po indeksu zagađenosti vazduha, Gomelj ima povišen nivo zagađenosti nivoa 5,0 i zauzima treće mesto u Belorusiji posle Mogiljova i Grodna. Najčešći elementi zagađenja su formaldehid, fluorovodnik, fenol, amonijak i ugljen-monoksid. Glavni izvori zagađenja su saobraćaj, drvna industrija, fabrike mineralnog đubriva i termoelektrane. Zabeležen je rast srednjih godišnjih vrednosti oksida ugljenika što se objašnjava povećanim brojem vozila. Srednje vrednosti drugih elemenata su u padu.[12]

Dinamika prisustva određenih elemenata u vazduhu mgk/m³ [12]
God. Fenol Amonijak Formaldehid Olovo
1991 4,3 68 9 0,070
1995 2,9 24 8 0,020
2000 1,5 11 6 —

Najveća zagađenost vazduha je u zapadnom delu grada u industrijskoj zoni gde se nalaze hemijske fabrike, termoelektrana TEC-2, fabrike građevinskih materijala kao i u centru u rejonu železničke stanice gde je visoko saobraćajno opterećenje. Najčistiji vazduh je na jugu i u Novobelickom rejonu.[12] Odlaganje hemijskog otpada je takođe značajan problem za Gomelj, a najveći problem izaziva odlaganje fosforovog gipsa (zbog neprijatnih mirisa) kao i zagađenje podzemnih voda.[13][14]

Zagađenje reke Sož se karakteriše kao umereno. Koncentracija azota iznosi 5 puta više od dozvoljene vrednosti, gvožđa i cinka 2 puta, dok se fosfati, bakar, nikl i naftni derivati nalaze u dozvoljenoj zoni.[12]

Procenat zelenila u Gomelju iznosi 19,5% što je značajno niže od urbanih i ekoloških normativa Belorusije (40–45%).[12][15]

Istorija uredi

Period feudalne rasparčanosti Rusa uredi

 
Kompozicija slika koja prikazuje etape u istoriji Gomelja

Gomelj (Gomij) je nastao krajem 10. veka na zemlji istočnoslovenskog saveza plemena Radimiča. Njihov kremlj se nalazio na teritoriji uokvirenoj rekom Sož i vodama potoka Gomeljuka (ili Gomejuka), od čijeg je naziva i grad dobio ime. Visoka leva obala Soža i duboke uvale sa strmim padinama, čine jedinstveno prirodno okruženje. Jedno kratko vreme, grad je bio centar Gomeljske kneževine, a zatim je bio u sastavu Černigovske kneževine. Prvi put se pominje u Ipatjevskom letopisu kao posed černigovskih kneževa. Gomelj je kratko preuzeo smolenski knez Rostislav I Mstislavič a odmah zatim Izjaslav Davidovič nakon čije smrti je 1161. prešao u vlasništvo Olgoviča. Teritorija grada u 12. i 13. veku nije bila manja od 40 hektara, u njemu je tada bilo izuzetno razvijeno zanatstvo a trgovinskim vezama je bio povezan sa gradovima južnog i severnog Rusa. Prema arheološkim nalazištima, grad je veoma stradao u vreme tatarsko-mongolske invazije u prvoj polovini 13. veka.[16][17]

U Litvaniji i Poljsko-litvanskoj uniji uredi

Gomelj je 1335. ušao u sastav Velike kneževine Litvanske. U periodu od 1335. do 1406. godine bio je u sastavu poseda kneza Patricija Narimuntoviča i njegovih sinova, od 1406. do 1419. gradom su upravljali namesnici velikog kneza, od 1419. do 1435. pripadao je knezu Svidrigajlu Olgerodviču, od 1446. do 1452. knezu Vasiliju Jaroslaviču, od 1452. do 1483. možajskom knezu Ivanu Andrejeviču a od 1483. do 1505. njegovom sinu Semjonu, koji je bio u vazalnom odnosu prema knezu Moskovskom. U vreme Rusko-litvanskog rata 1500—1503. godine, Litvanija je želela da povrati Gomelj i druge teritorije koje su pripale knezovima Moskve, ali je pretrpela poraz dodatno izgubivši još trećinu svoje teritorije. Tridesetak godina kasnije, 1535. godine, litvanska vojska je vođena J. Radzivilom, J. Tanrovskim i A. Nemirom uspela da osvoji Gomelj i da po mirovnom sporazumu iz 1537. uspostavi litvansku vlast u ovom gradu. Od 1565. Gomelj je bio centar Minskog vojvodstva.

 
Grb Gomelja, 1560. godine

Gomelj je ušao u sastav Poljsko-litvanske unije 1569. godine. Od tog momenta grad je posao poprište brojnih sukoba između ukrajinskih kozaka, ruske vojske i poljske vojske. Početkom 1570-ih godina, grad je preuzela vojska Ivana Groznog, ali je već 1576. godine pao pod vlast getmana J. Radzivila. Ruska vojska je ponovo napala Gomelj 1581. a 1595—1596. su ga osvojili kozaci Severina Nalivajka.[17]

S početkom borbi protiv pravoslavlja u Litvanskoj kneževini, 1621. u Gomelju je po prikazu unijatskog arhiepiskopa Josafata Kunceviča zatvorena saborna Nikolajevska crkva. Grad su osvojili kozaci Bulgakova i Jermolina 1633, a 1648. preuzeli su ga odredi Golovackog i 1649. odredi Martina Nebaba. Poljsko-litvanske vlasti su u Gomelj poslale najamnike Mađare, Nemce i Tatare, pa je grad izdržao nekoliko opsada 1651. godine ali je već 1654. pao pod blast odreda Ivana Zolotarenka. On a zatim njegov sin su držali grad sve do 1667. i pristali su na vazalni odnos prema ruskom caru Alekseju Mihajloviču. Po Andrusovskom miru grad je ostao u sastavu Poljsko-litvanske unije gde je prvo pripadao M. K. Radzivilu a zatim je, sve do ponovnog pada pod rusku vlast, pripadao poljskom knezu Čartorijskom. U vreme Severnog rata u Gomelju se nalazio odred ruske vojske Aleksandra Menjšikova.[17]

Sredinom 17. veka uticaj grada je opao. Broj stanovnika je značajno smanjen, razrušen je čestim napadima a mnogi zanati su iščezli. Nametnuti su mu veliki nameti pa su stanovnici plaćali visoki godišnji danak Poljskoj sve do 1770.[17]

U Ruskoj Imperiji uredi

 
Bivšti hotel Savoj, danas gradska pošta
 
Zgrada banke

U sastav Ruske Imperije Gomelj je ušao 1772. godine, konfiskovan u imperatorski posed gde je bio deo Rogačevske provincije Mogiljevske gubernije. Katarina Velika je 1775, podarila doživotnu vlast nad gradom poznatom ruskom kapetanu P. A. Rumjancevu-Zadunavskom „za zabavu“. Rumjancev nije želeo oblasne upravnike u gradu pa je izdejstvovao pretvaranje Gomelja u privatni posed, pod uslovom da izgradi novi grad koji bi služio kao oblasni centar. Gomelj je bio u sastavu Belickog sreza u okviru Mogiljevske gubernije, čije je sedište bilo u mestašcetu Belica, udaljenom 20 km severozapadno od Gomelja. Rumjancev je novi oblasni centar, Novu Belicu, sazidao na levoj obali reke Sož, u periodu od 1777. do 1786. Novi vladar Gomelja knez Ivaj F. Paskjevič preneo je oblasni centar u Gomelj i preimenovao srez u Gomeljski, proglasivši Novu Belicu nebitnim mestom. Ona je 1854. priključena Gomelju u obliku predgrađa (današnji Novobelicki rejon). Na osnovu grba Nove Belice iz 1781. napravljen je grb Gomelja iz 1856. godine.[17][18]

Period Gomelja u sastavu Ruske Imperije obeležen je naglim rastom broja stanovnika i razvojem gradske infrastrukture i privrednog potencijala. P. A. Rumjancev je umesto drvenog zamka Čartorijskih sazidao kameni dvorac Rumjancevih i Paskeviča, koji su kasnije doziđivali sledeći vladari. Prva lankasterska škola u Rusiji je otvorena u Gomelju 8. novembra 1819. godine. Ona je sazidana na glavnoj gradskoj ulici po projektu arhitekte Džona Klarka. To je bio čitav kompleks zdanja (glavne zgrade i četiri krila, kupatilo, ambar i konjušnica) sa okolnom zemljom, modelom farme i radionicama. To je bila prva škola ovakvog tipa u Ruskoj Imperiji.

U gradu su se održavala dva godišnja sajma, januarski (Vasiljevski) i septembarski (Vozdviženski) a od 1840-ih njima se priključio i letnji (Troicki). Nakon smrti P. A. Rumjanceva-Zadunavskog u decembru 1796. godine, vladar Gomelja je postao njegov sin Nikolaj P. Rumjancev. Pod njegovom vlašću u Gomelju je otvorena prva gimnazija (1797), izložbena sala, fabrike stakla, keramike, prediva i alkoholnih pića kao i drveni most preko reke Sož. Izgradnja Petropavlovske saborne crkve je završena 1819. U ovom periodu su izgrađene i sinagoga, apoteka i dom za nemoćne.

Nakon smrti N. P. Rumjanceva grad je pripao njegovom bratu Sergeju P. Rumjancevu. U vreme njegove vlasti sazidane su Troicka crkva i zgrada teološkog fakulteta.[17][18] Zbog novčanih problema S. P. Rumjancev je založio Gomelj državnoj kasi a kako nije mogao da vrati dug prodao je grad knezu Ivanu F. Paskeviču-Jerevanskom kome je Nikolaj I podario i ostatak grada 1838.[17]

U vreme I. F. Paskeviča otvorene su fabrike šećera (1839), sveća (1840), kanapa kao i jednorazredno župno crkveno učilište (u Novoj Belici, 1835) i narodni univerzitet (1841). Sredinom 19. veka na tri godišnja sajma se prodavalo robe za više od milion rubalja što je bilo oko 39% od ukupne trgovine u Mogiljevskoj guberniji. Dobar saobraćajno-geografski položaj je doprineo razvoju transportnog sistema i daljem razvoju Gomelja kao privrednog centra. Kroz Gomelj je prošao auto-put Sankt Peterburg — Odesa i prva telegrafska linija u Rusiji na liniji Sankt Peterburg — Sevastopolj. Železnica na liniji Libavo — Romenskoj prošla je kroz grad 1873. godine. U gradu je 1854. živelo 10,1 hiljada ljudi i bilo je 1219 objekata. Grad je veoma stradao od požara koji je izbio 1856. godine kada je izgorelo 540 kuća.[19]

 
Lovački dom, letnja rezidencija Paskeviča

I. F. Paskevič je napravio i park oko dvorca čime je stvoren unikatni prirodni objekat, teatar. Danas je ovo znamenitost grada kao kompleks dvoraca i parkova.

Nakon njegove smrti 1856. godine, grad je prešao u vlast njegovog sina Sergeja I. Paskeviča. Tada su osnovane 3 gvožđare, 2 fabrike opeke, fabrika šibica „Vezuvij“, počelo je gasno osvetljavanje ulica (1873) i zidanje novih mostova. Njegova ćerka Irina Paskevič je osnovala devojačko društvo i mušku klasičnu gimnaziju kao i očnu bolnicu. Kneginja je inicirala izgradnju vodovoda i druge objekte vezane za obrazovanje i zdravu ishranu.[20]

Gomelj je 1913. bio krupan industrijski centar sa više od sto hiljada stanovnika. Najveća preduzeća su bile radionica pruge Libavo — Romenskoj i fabrika šibica „Vezuvij“. U vreme Prvog svetskog rata u Gomelju je osnovano osam bolnica i logistički centar Varšavskog vojnog okruga, tranzitni centar i radionica za front. Zaposleni su bili i evakuisani iz preduzeća u drugim gradovima.[17]

Izgled dorevolucionarnog Gomelja uredi

  •  
    Obala reke Sož, pristanište
  •  
    Rumjancevska ulica
  •  
    Zamkovaja ulica i železnička stanica
  •  
    Muška gimnazija
  •  
    Velika sinagoga, 1910. g.

Sovjetski period uredi

U vreme građanskog rata, Gomelj je okupirala vojska Nemačkog carstva (1. marta 1918) zatim je ukrajinska vojska pod vođstvom Simona Petljurija ušla u grad a januara 1919. Gomelj je preuzela Crvena armija. Najveći udar na boljševike u Gomelju bio je ustanak Strekopitova. Ustanici su zauzeli strateški važne objekte i streljali članove sovjetskog rukovodstva grada — Landera, Baumana, Auerbaha, Bileckog, Frida, Ratnera, Fajšmita, Fišbejna i dr. Ustanak je razbijen kada su u grad ušle pojačane snage Crvene armije.[19]

 
Memorijalna spomen ploča žrtvama ustanka Strekopitova

Gomelj je 1919. postao centar nove Gomeljske gubernije Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike. Okončanjem vojnih dejstava, počela je izgradnja privrede i infrastrukture. U periodu od 1920. do 1925. otvorene su fabrike „Polespečat“, „Trud“, fabrika hleba i elektrana.

Gomelj je 1926. zajedno sa Gomeljskim srezom predat Beloruskoj SSR. Ovo rešenje je izazvalo nezadovoljstvo stanovništva na teritoriji koja je predata. Gomeljski gubernijski komitet Komunističke partije saopštio je da će „prisajedinjenje sa Belorusijom biti prihvaćeno sa nezadovoljstvom u radnoj klasi i preovlađujućem delu seljaka i pogoršaće političko raspoloženje radnika u Gomeljščini“.[21] Prvi sekretar gomeljskog komiteta sastavio je zapisnik „O pitanju prisajedinjenja Gomeljske gubernije u BSSR“ u kom je napisao: „Izričito nedostaje nacionalni osećaj beloruskog naroda Gomeljščine u smislu jake pozitivne gravitacije ka ujedinjenju sa BSSR.“[22] Ne obazirući se na to vlast u Moskvi je donela rešenje po kom je Gomelj odvojen od Rusije.

U periodu industrijalizacije otvorena je fabrika „Komintern“, fabrika parovoza i remontni zavod „Gomseljmaš“ i druga preduzeća. Do 1940. godine u gradu je postojalo 264 privredna preduzeća i po obimu proizvodnje Gomelj je bio na trećem mestu u okviru BSSR nakon Minska i Vitebska sa 16,6% proizvodnje. U gradu su postojali učiteljski i šumarski institut.

U vreme Drugog svetskog rata grad je početkom jula 1941. okupirala vojska Nemačke. Nastali su partizanski i tajni pokreti. Grad je oslobođen 26. novembra 1943. godine od strane vojske Beloruskog fronta pod komandom Konstantina Rokosovskog, kao rezultat Gomeljsko-Rečicke operacije. Više od 80% grada je razrušeno a gotovo sva industrijska postrojenja su uništena. Posle rata počeo je rad na velikoj obnovi. Gotovo sva predratna preduzeća su obnovila svoj rad do 1950. godine.[17]

Černobiljska katastrofa je gradu nanela veliku štetu 1986. godine. Gomelj se našao u zoni pogođenoj radioaktivnim zračenjem. Ekološku situaciju je dodatno pogoršala duboka ekonomska kriza koja je započela krajem 1980-ih godina. To je uzrokovalo oštar pad u kvalitetu života i doprinelo procesu depopulacije koji je nastavljen i 1990-ih godina. Gomelj je ušao u sastav Belorusije nakon raspada SSSR 1991.[17]

Gomelj nakon 1991. uredi

U prvoj polovini devedesetih godina 20. veka, Gomelj je, kao i cela Belorusija, bio zahvaćen teškom ekonomskom krizom, belom kugom i naglim padom proizvodnje. Postepeni preporod je počeo 1996. godine. Sazidani su i novi kapitalni objekti poput prigradske autobuske stanice, ledene dvorane, centralnog stadiona i dr. Izvršena je restauracija gradskih znamenitosti, otvorene su nove linije trolejbusa, postavljeni spomenici N. P. Rumjancevu, Kirilu Turovskom i Janku Kupalu. Rastom nataliteta u gradu je počela i izgradnja novih stambenih mikrorejona.

Stanovništvo uredi

Broj stanovnika Gomelja 1775—2010.
God.Pop.± %
1775. 5.000—    
1858. 13.700+174,0%
1880. 23.600+72,3%
1897. 36.800+55,9%
1913. 104.500+184,0%
1925. 81.900−21,6%
1931. 109.900+34,2%
1939. 139.000+26,5%
1943. 15.000−89,2%
1959. 168.300+1022,0%
1965. 218.000+29,5%
1970. 272.300+24,9%
1975. 337.000+23,8%
1979. 383.000+13,6%
1985. 465.000+21,4%
1989. 497.400+7,0%
1992. 517.000+3,9%
1999. 475.000−8,1%
2006. 479.900+1,0%
2008. 493.700+2,9%
2010. 484.300−1,9%

U gradu je 1. januara 2016. živelo 521.452 stanovnika, od tog broja radno sposobnih stanovnika je bilo 241.072. U poređenju sa prethodnim popisom iz 1999. broj stanovnika je porastao za blizu 5.000 što je dokaz postepenog demografskog oporavka i prvo uvećanje broja stanovnika nakon 1993. godine. Zaposlenih je 191.019, od toga broja 69.441 u industriji.[23] Po nacionalnosti gradsko stanovništvo čine: Belorusi — 76,7%, Rusi — 16,9%, Ukrajinci — 5,1%.[24] Od ukupnog broja stanovnika 55% čine žene a 45% muškarci.

 
Saborna crkva u Gomelju

Posle prisajedinjenja Gomelja u Rusku Imperiju i iscrtavanja linije preko koje je bilo zabranjeno naseljavanje Jevreja, Gomelj postaje grad sa jednom od najvećih jevrejskih zajednica u Rusiji. Prema popisu iz 1897. godine u Gomelju je živelo 20.385 Jevreja (oko 55% stanovništva).[25] Pogrom Jevreja se dogodio 1903. godine. Jevreji su činili oko 44% stanovništva Gomelja 1926. godine sa 37.475 ljudi a 1979. u Gomelju je živelo 26.416 Jevreja. Masovna emigracija Jevreja iz Gomelja dogodila se tokom perestrojke kada je većina napustila SSSR i otišla u Izrael tako da je njihov broj opao za 6,5 puta i 1999. je u Gomelju broj Jevreja u Gomelju spao na svega 4.000.

Većinu stanovništva grada čine pravoslavci. U gradu postoji 19 aktivnih pravoslavnih opština.[23] Gomelj je centar Gomeljsko-Žlobinske eparhije Ruske pravoslavne crkve. Tu se nalaze Svetonikoljski manastir i Joanokormjanski ženski manastir.

Znameniti Gomeljčani uredi

Među znamenitim ličnostima čiji je životni put počeo u Gomelju mogu se svrstati Andrej Gromiko (Ministar spoljnih poslova SSSR), Pavel Suhoj (sovjetski avio-konstruktor) kojima su u Gomelju podignuti spomenici, kao i Ivan D. Černjahovski (sovjetski general). Jedna od gradskih ulica dobila je ime po braći Petru i Aleksandru Lizjukovom, herojima Sovjetskog Saveza, koji su rođeni u Gomelju.

U Gomelju je rođen poznati sovjetski matematičar Lav Genrihovič Šnireljman i geograf Anatolij G. Isačenko. U Gomelju se 1888. rodio čuveni geolog, geohemičar i akademik Alesandar Sergejevič Uklonski. Takođe u Gomelju je radio psiholog Lav Vigotski tokom 1920-ih.

Od savremenih poznatih ličnosti koje su rođene u Gomelju, značajan je pevač rep muzike Serjoga, čija je muzika veoma poznata na prostoru bivšeg SSSR. Savremena beloruska spisateljica Oksana Bezlepkina se rodila u Gomelju 1981. U Gomelju je rođen i Sergej Sidorski, premijer Belorusije u periodu 2003—2010. Roditelji Marije Šarapove su živeli u Gomelju do havarije u Černobilju.

Administrativna podela uredi

Sadašnji oblik centra grada datira iz druge polovine 18. veka. Osnovna arhitektonska celina koja formira kompoziciju centra grada je prostor oko Trga Lenjina (bivši Pazarni trg). Od njega se u tri kraka šire Sovjetska ulica (bivša Rumjancevska, glavna ulica grada), Prospekt Lenjina (bivša Zamkovska) i Proleterska ulica (bivša Feldmaršalska). Trougao sa Prospektom Lenjina formiraju ulice Pobede i Sovjetska u čijim uglovima se nalaze trgovi Lenjina, Privokzalni i Vostanja.

Grad se deli na 4 gradska rejona:

  • Centralni rejon[26] se prostire u centralnom, istočnom i severoistočnom delu Gomelja. Glavne ulice su Sovjetska, prospekt Lenjina, Mazurova, Internacionalna. U Centralnom rejonu posluju 24 preduzeća, u njemu se nalazi veći deo znamenitosti i kulturnih objekata grada - kompleks dvoraca, lovački dom, dramsko pozorište, cirkus, lutkarsko pozorište, eksperimentalni omladinski teatar-studio, oblasni društveno kulturni centar itd.
  • Sovjetski rejon[27] nalazi se u jugoistočnom delu Gomelja. Ovo je najmlađi rejon grada. U ovom rejonu se nalazi trećina industrijske proizvodnje i u njemu živi 37% stanovništva. Glavne ulice rejona su Ulica Bogdana Hmeljnickog, Rečickoe šose, Barikinova i Prospekt Oktobra.
  • Železnodorožni rejon[28] se nalazi na severozapadu Gomelja. Ovde se nalaze železnička stanica, autobuska stanica, aerodrom. Posluje 35 industrijskih preduzeća koja čine oko 50% gradske proizvodnje. Glavne ulice su prospekti Kosmonauta, Krupska i Pobede.
  • Novobelicki rejon[29] se nalazi, za razliku od ostalih, na levoj obali reke Sož u jugoistočnom delu grada. Glavna ulica je Ulica Iljiča. U ovom rejonu živi 10% stanovništva Gomelja. Ranije je bio zasebni grad, Nova Belica.

U Gomelju se nalazi i administracija Gomeljskog rejona koji okružuje grad.

Organi vlasti uredi

 
Gomeljski gradski savet deputata i izvršni komitet

Predstavničko telo vlasti Gomelja je Gomeljski gradski savet deputata. Njega čini 40 poslanika koje direktno bira stanovništvo u 40 izbornih okruga. Mandat im traje 4 godine a punomoćje traje do prvog zasedanja novog saziva Saveta. Iz svog sastava, gradski savet bira predsednika, zamenika, predsednike stalnih komisija, koji zajedno čine Prezidijum Gomeljskog gradskog Saveta.[30] Od maja 2010. predsednik saveta je Ivan A. Borodinčik.[31]

 
Administracija Centralnog rejona

Izvršni i upravni organ vlasti na teritoriji Gomelja je Gomeljski gradski izvršni komitet. Predsednika postavlja predsednik Belorusije a potvrđuje gradski savet. Članovi gradskog komiteta se postavljaju u predsedništvo komiteta u saglasnosti sa oblasnim izvršnim komitetom. Sadašnji predsednik komiteta, odnosno gradonačelnik Gomelja, je Petar Kiričenko (od novembra 2012).[32]

Izvršni i upravni organ vlasti na teritoriji gradskih rejona, odnosno opština, je administracija rejona. Njihove predsednike i zamenike postavlja predsednik gradskog izvršnog komiteta, a članove postavlja predsednik administracije.

Privreda uredi

Industrija uredi

 
Autoremontna fabrika

U 2007. u gradu je proizvedeno robe u vrednosti od 3.084 milijardi rubalja. Početkom 2008. u gradu je bilo 126 industrijskih preduzeća od kojih je 49 (38,9%) u javnom vlasništvu, a 77 (61,1%) u privatnom vlasništvu, od kojih je 37 (29,4%) akcionarskih preduzeća, 4 (3,2%) stranih kompanija, 10 (7,9%) kompanija je u mešovitom stranom vlasništvu i 26 ostalih.

Najveći udeo u ukupnoj proizvodnji čine:

  • proizvodnja mašina (52) — 48,3;
  • prehrambena industrija (17) — 16,7%;
  • drvna industrija (12) — 8,1%;
  • laka industrija (12) — 4,6%;
  • proizvodnja građevinskog materijala (8) — 7,9%;
  • hemijska industrija (5) — 11,2%.
 
Kombajn Gomseljmaša „Palesje“

Najveća preduzeća su „Gomseljmaš“, „Zlin“, fabrika za remont vagona, fabrika biljnih mašina i alatki imena Kirova, „Emaljposuda“, fabrika merne opreme, „Centrolit“, fabrika slatkiša „Spartak“, mesni kombinat, fabrika masti, „Gomeljdrev“, fabrika građevinskih materijala „Gomeljstrojmaterijali“, hemijski zavod, fabrika plastičnih masa, „Kristal“, fabrika žestokih pića, fabrika radio-aparata, „Belorusneft“, fabrika stakla „Gomeljsteklo“, autoremontna fabrika.[33]

Saobraćaj uredi

Javni prevoz u Gomelju obavljaju trolejbusi, autobusi i minibusi. Mreža trolejbusa otvorena je 20. maja 1962. i sastoji se iz 19 linija. Poslednja linija otvorena je 8. septembra 2007. nakon postavljanja kontaktne mreže u ulici Mazurova. Ukupna dužina mreže iznosi oko 74 km a dužina linija je 475 km. Na linijama saobraćaju trolejbusi tipa AKSM-201, AKSM-321, AKSM-213, AKSM-101, ZIU-682. Trolejbuse proizvodi kompanija Belkommunmaš.[34]

Trenutno u gradu postoji 51 autobuska linija. Postoje i ekspres minibus linije kojih ima 28. Prigradski i međugradski autobuski saobraćaj obavlja se sa gomeljske autobuske stanice. Gomelj je povezan sa svim gradovima Gomeljske oblasti i svim oblasnim centrima Belorusije (osim Bresta) a takođe i sa gradovima izvan Belorusije — Černigovom, Kijevom, Moskvom, Kurskom, Bremenom, Frankfurtom, Orelom, Tiraspoljem, Harkovom, Novozibkovom, Mikolajivom.[35]

Železničkim linijama, Gomelj je povezan sa brojnim gradovima Belorusije, Rusije i Ukrajine. Vozovi saobraćaju do Minska, Moskve (preko Smolenska i Brjanska), Sankt Peterburga, Polocka, Bresta, Grodna, Kalinjingrada, Černigova, Adlera (kroz Voronjež). Bez presedanja vozovi saobraćaju do Volgograda, Murmanska, Irkutska, Čeljabinska. Postoji veza, kako sezonska tako i tokom cele godine, sa Odesom, Kislovodskom, Dnjepropetrovskom, Hersonom.[36]

Prigradska železnička stanica otvorena je 1996. godine pored stanice za duže linije. Prigradski saobraćaj se obavlja na teritoriji Gomeljske oblasti.

Međunarodni aerodrom Gomelj je u sovjetsko vreme svakodnevno opsluživao stotine putnika sa letova iz raznih krajeva SSSR. Danas se redovni saobraćaj obavlja do Minska i Kalinjingrada (svakodnevno, avionom An-24). Bezuspešno je pokušano otvaranje linije Gomelj—Moskva—Gomelj 2005. i 2007. ali je oba puta nakon nekoliko meseci ona gašena zbog male zainteresovanosti. Takođe 2007, letonska kompanija „Air Baltic“ je otvorila liniju Riga-Gomelj-Riga. Iako je broj putnika bio zadovoljavajući linija je ukinuta početkom 2008. Kompanija „Belavija“ obavlja čarter i kargo letove.[37][38]

Sektor usluga uredi

U uslužnom sektoru dominiraju usluge čije je plaćanje obavezno — komunalne usluge — 24,4%, usluge prevoza putnika — 14,1%, stambene usluge — 5,6%.[39]

U Gomelju postoji 13 hotela. Najveći su „Turist“, „Sož“, „Gomelj“ i „Ujut“.[40] U Gomelju postoji oko 40 restorana, kafića i barova.[41]

Spoljna trgovina uredi

Obrt u spoljnoj trgovini u periodu januar-februar 2008. iznosio je 512,4 miliona dolara, od čega je izvoz iznosio 367,7 miliona dolara, a uvoz 144,7 miliona dolara.[39]

Od ukupnog izvoza, u zemlje ZND-a izvezeno je 38,5%, od čega 24,7% u Rusiju, države izvan ZND-a - 61,5%. Uvoz iz država ZND-a iznosi 63,9% od ukupnog uvoza, od čega je 51,8% iz Rusije, a iz zemalja izvan ZND-a - 36,1%. Ukupno gledano glavni spoljnotrgovinski partneri su Rusija (32,3%), Holandija (21,8%), Nemačka (17,6%), Ukrajina (11,8%), Litvanija (3,4%), Poljska (2,2%), Italija (0,9%).[39]

Obrazovanje i nauka uredi

 
Beloruski državni univerzitet transporta

U Gomelju postoji 7 ustanova za visoko obrazovanje. U gradu postoji 35 hiljada studenata, od kojih 3 hiljade diplomira svake godine. Glavna obrazovna institucija u gradu je „Gomeljski državni univerzitet - Francisko Skarina“. Osnovan je 1969. godine iz „Gomeljskog pedagoškog instituta - V. P. Čkalov“. Univerzitet čini 26 fakulteta i 56 specijalističkih studija. Jedini saobraćajni fakultet u Belorusiji nalazi se u Gomelju i zove se „Beloruski državni univerzitet transporta“.

 
Glavna zgrada medicinskog univerziteta (u sovjetsko vreme sedište OK KPSS)

Iz ogranka „Moskovskog kooperativnog instituta“, 1980. osnovan je „Gomeljski kooperativni institut“ (danas „Beloruski trgovinsko-ekonomski univerzitet potrošačke kooperacije“). Iz ogranka „Beloruskog politehničkog insituta“, 1981. osnovan je „Gomeljski politehnički institut“ (danas „Gomeljski državni tehnički univerzitet - P. O. Suhi“).[42]

 
Gomeljski državni univerzitet - Francisko Skarina

Černobiljska katastrofa je uslovila otvaranje „Gomeljskog medicinskog instituta“ (danas „Gomeljski državni medicinski univerzitet“). Nakon dobijanja nezavisnosti Belorusije, u Gomelju su otvoreni ogranci „Međunarodnog instituta radnih i socijalnih odnosa“ (1993) i „Gomeljski inženjerski institut MČS Republike Belorusije“ (2003).[42]

U Gomelju takođe postoji 77 osnovnih škola, 1 gradski licej, 1 oblasni licej, 18 profesionalno-tehničkih učilišta, 6 koledža, 7 tehnikuma, beloruska-slovenska gimnazija I. Melež, Irininska gimnazija. U Gomelju postoje instituti šumarstva, radiobiologije, radiologije itd.[42]

Zdravlje uredi

U Gomelju postoji niz specijalističkih bolnica, od kojih se većina nalazi u zasebnom delu grada „Medgorodok“. U ovom delu grada nalaze se kardiološki dispanzer, onkološki dispanzer, kožno-venerološki dispanzer, gomeljski centar mikrohirurgije očiju, gradska klinička bolnica br. 2 i dr. Takođe u Gomelju se nalazi centralna gradska klinička bolnica (GCGKB). U sastavu GCGKB nalazi je jedino odeljenje za plastičnu hirurgiju u oblasti. Pored nje u Gomelju postoje i psihijatrijska, gerijatrijska, veteranska bolnica kao i nekoliko klinika i republički centar za radijaciju.[43]

Mrežu poliklinika čini 16 gradskih poliklinika, 7 dečjih poliklinika, 7 stomatoloških poliklinika i oftalmološka poliklinika.[43]

Kultura uredi

 
Lutkarsko pozorište
 
Koncertna dvorana

Gomelj je posle Minska drugi po važnosti kulturni centar Belorusije.

U njemu deluju 4 umetnička društva, 3 pozorišta (Oblasno dramsko pozorište, Pozorište mladih, Lutkarsko pozorište), 3 bioskopa, filharmonija, cirkus, 3 izložbene galerije, filijala Vetkovskog muzeja narodne umetnosti kao i drugi lokalni muzeji, kompleks parkova i dvoraca Rumjanceva i Paskeviča, fakultet umetnosti, galerija slika, gradski simfonijski i duhovni orkestri, 7 dečjih muzičkih škola i škola umetnosti, jedna koreografska i jedna umetnička škola i biblioteka Gomeljske oblasti.[44]

Godišnje se održi oko 20 festivala, od toga međunarodni: festival koreografske umetnosti „Sožski horovod“, pozorišni festival „Slovenski pozorišni susreti“, omladinski muzički „Art sesija“, „Renesansa gitare“ i jedan od najvećih festivala ne samo u Belorusiji već i regionu ZND „Go-Fest“ i otvoreni turniri u plesu.[44] Organizuje se deset izložbi od kojih je najznačajnija međunarodna Pravoslavna izložba „Belarus pravoslavnaja“.[45]

Slovenska biblioteka uredi

U Gomelju je 1999. godine otvorena Slovenska biblioteka sa ciljem razvoja i jačanja prijateljskih odnosa između slovenskih naroda i popularizacije bogate istorije i kulture Slovena. Ovo je jedina biblioteka takvog tipa u ZND i jedna od tri takve biblioteke na svetu, druge dve se nalaze u Češkoj i Finskoj. Biblioteka trenutno ima oko 40.000 knjiga, uglavnom poklonjenih od strane diplomatskih predstavništava Poljske, Rusije, Srbije i Češke.[46] Beloruski egzarhat Ruske pravoslavne crkve je Slovenskoj biblioteci 2007. godine dodelio orden Svetitelja Kirila Turovskog 2. stepena „za naporan rad za slavu Crkve Božije“. [47]

Sport uredi

 
Atletska dvorana u Gomelju

Grad Gomelj ima veoma razvijenu sportsku infrastrukturu i visokokvalifikovan sportski kadar. Najpopularniji sportovi u gradu su hokej na ledu, fudbal, atletika, tenis, umetničko klizanje, boks, odbojka, košarka, konjički sport, veslanje, biciklizam i rvanje. U novije vreme gradske vlasti posvećuju mnogo pažnje unapređenju postojeće sportske infrastrukture, tako da trenutno u gradu i široj okolini postoji preko 1.000 višenamenskih sportskih objekata.[48]

Najveći sportski objekat u gradu je fudbalski Centralni gradski stadion, kapaciteta 14.307 sedećih mesta raspoređenih u tri natkrivene tribine. Stadion zadovoljava standarde FIFA i UEFA za odigravanje međunarodnih utakmica. Dimenzije terena su 105 х68 m, podloga je veštačka trava. Na gradskom stadionu svoje utakmice igra FK Gomelj koji se trenutno takmiči u beloruskoj Premijer ligi.[49] Najveći uspeh klub je ostvario osvajanjem titule u domaćem prvenstvu 2003, odnosno titule u nacionalnom kupu 2002. i 2011. godine.[50]

Ledena dvorana kapaciteta do 2.760 sledećih mesta otvorena je 22. maja 2000. godine i koristi se uglavnom za sportove na ledu (hokej, brzo i umetničko klizanje).[48] U ovoj dvorani svoje utakmice igra i hokejaška ekipa HK Gomelj koja se trenutno takmiči u domaćoj hokejaškoj Ekstraligi. Klub je osnovan 2000. godine i od tada uspeo je da osvoji nacionalno prvenstvo 2003. i nacionalni kup 2003. i 2007. U ovoj dvorani 2004. odigrano je superfinale kontinentalnog hokejaškog kupa u kom je domaća ekipa izgubila od Slovana iz Bratislave.[51]

 
Gradsko klizalište je centar rekreativnog sporta u zimskom delu godine.

Značajniji sportski objekti su i još i atletska dvorana i dvorana za ekipne sportove koji se često koriste tokom priprema beloruskih sportista za najvažnija domaća i međunarodna takmičenja.[48]

Gradske vlasti Gomelja veliku pažnju posvećuju i razvoju školskog sporta, još od perioda Sovjetskog Saveza. U septembru 1963. u gradu je osnovana specijalizovana državna sportska gimnazija za decu i omladinu (rus. Специализированная детско-юношеская спортивная школа олимпийского резерва №4). U okviru škole nalaze se brojne dvorane i sva neophodna oprema za treninge, a posebno se velika pažnja posvećuje gimnastici. Trenutno škola broji oko 600 učenika sa kojima radi preko 40 visokokvalifikovanih trenera i predavača.[48]

Veslački centar Vodnik smatra se najboljim trening centrom u državi kada je reč o veslačkom i kajakaškom sportu.[48] Upravo u tom centru svoju sportsku karijeru započeli su neki od najpoznatijih beloruskih sportista i osvajača olimpijskih medalja, kao što su Leonid Gejštor (olimpijski pobednik iz Rima 1960) i Jelena Rudkovskaja (plivačko olimpijsko zlato i bronza na LOI 1992). Rudkovskaja je proglašena za najbolju sportistkinju Belorusije 1991. i 1992. godine. Jedini beloruski osvajač zlatne olimpijske medalje u džudou Igor Makarov (Atina 2004) živi i radi u Gomelju.[52] Iz Gomelja je i atletičar Andrej Kravčenko, osvajač srebrne olimpijske medalje u desetoboju na LOI 2008. u Pekingu.[53]

Gomeljski nacionalni hipodrom (rus. Гомельски областни центр олимпийского резерва по конному спорту) se smatra najboljim sportskim objektom ove vrste u zemlji. Hipodrom je sagrađen pre više od pola veka i nalazi se na mestu nekadašnjeg letnjikovca knjaževske porodice Paskeviča. U okviru hipodroma nalaze se trkačke staze, upravna zgrada, štale za konje, i manja veštačka jezera, ali i muzej posvećen konjičkom sportu.[48]

Mediji uredi

U Gomelju je registrovano ili ima predstavništvo 47 medijskih kompanija. Od njih četiri su elektronske (telekompanija „Nireja“, Gomeljski radio, Radio-televizija „Gomelj“ i ONT Gomeljske oblasti), štampanih medija ima pet („Gomeljski univerzitet“, „Seljmaševec“), organ Gomeljskog gradskog izvršnog komiteta („Gomeljskije vedomosti“), organ Gomeljskog oblasnog izvršnog komiteta („Gomeljska pravda“), organ administracije Sovjetskog rejona („Sovjetski rejon“), kancelarije republičkih novina („Respublika“, „Zvjazda“, „Sovjetska Belorusija“ i dr.).[54] Takođe postoje brojne novine zabavnog, reklamnog ili informativnog karaktera. Kroz „Belsojuzpečat“ u Gomelju se izdaju brojne ruske novine („Trud“, „Izvestija“, „Komsomoljskaja pravda“, „Zavtra“, „Ruski vestnik“). Na teritoriji Gomelja emituju se i brojni ruski TV kanali kao što su: „Pervij kanal“, „NTV“, „Rosija“, „RenTV“ i dr. Gomeljska televizija zove se „Nireja“.[55][56]

Znamenitosti uredi

 
Dvorac Rumjancevih i Paskeviča

Iako grad ima osmovekovnu istoriju, očuvan je mali broj istorijskih znamenitosti. Najveći deo njih nastao je u 18. i 19. veku. Svi su skoncentrisani u centralnom delu grada. Najznačajnije znamenitosti su:

 
Nekadašnji dimnjak šećerane danas se koristi kao gradski vidikovac
 
Petropavlovska saborna crkva
  • Gomeljski kompleks dvoraca i parkova.
  • Dvorac Rumjancevih i Paskeviča
  • Kapela-svetilište Paskeviča
  • Petropavlovska saborna crkva
  • Nekadašnji dimnjak šećerane danas gradski vidikovac
  • Lovački dom (letnja rezidencija Paskeviča).
  • Zimska bašta
  • Ilinska crkva
  • Svetonikoljski manastir
  • Zgrada bivše gradske dume
  • Zgrada bivše Aleksandrovske gimnazije
  • Zgrada bivšeg hotela Savoj

Za osmatranje grada bio je najpopularniji točak za osmatranje koji je demontiran 2007. godine. Od tada kao gradski vidikovac služi 35 m visok nekadašnji dimnjak šećerane koji se nalazi u parku na nekoliko stotina metara od kompleksa dvoraca. Kako je reljef Gomelja uglavnom ravničarski, sa vrha vidikovca se pruža pogled na ceo grad.

Od skorije izgrađenih objekata popularan među stanovništvom je gradski cirkus koji je izgrađen 1972. godine u obliku letećeg tanjira. Kada je izgrađen bio je jedno od najkontroverznijih zdanja jer se nije uklapao u standardnu ideju arhitekture socrealizma. Takođe je znamenit memorijalni centar sa večnom vatrom i spomenikom neznanom junaku na Trgu rada.

Gradovi pobratimi uredi

 
Znak gradovima pobratimima

Spisak gradova partnera i pobratima Gomelja:[57]

Reference uredi

  1. ^ „Čislennostь naseleniя po g. Gomelю i raйonam” (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 26. 03. 2017. g. Pristupljeno 10. 06. 2017. 
  2. ^ „Gosudarstvennый zemelьnый kadastr Respubliki Belarusь” (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 25. 08. 2011. g. 
  3. ^ „Gomelь - Zolotoe kolьco Gomelьщinы”. Arhivirano iz originala 24. 05. 2009. g. Pristupljeno 22. 06. 2009. 
  4. ^ Alexander Rogatschewski: Das Magdeburger Recht auf dem heutigen Territorium Rußlands: Forschungsstand und Forschungsperspektiven // Rechts- und Sprachtransfer in Mittel- und Ostmitteleuropa. Sachsenspiegel und Magdeburger Recht. Internationale und interdisziplinäre Konferenz in Leipzig vom 31. Oktober bis 2. November 2003. (IVS SAXONICO-MAIDEBVRGENSE IN ORIENTE. Bd. 1) / editors von E. Eichler und H. Lück. Berlin, Walter de Gruyter. 2008. ISBN 978-3-89949-428-0. str. 207-287.
  5. ^ „V poiskah utračennogo”. Sovetskaя Belorussiя. 10. 12. 2005. 
  6. ^ a b Geografičeskie nazvaniя mira. Toponimičeskiй slovarь//E. M. Pospelov. Moskva, Russkie slovari, Astrelь, AST, 2002
  7. ^ a b v g d đ e ž z Gomelь. Эneciklopedičeskiй spravočnik. — Mn.: BelSэ, 1991. — 527 str.
  8. ^ a b v g d „Kraяznaўčы saйt Gomelя і Gomelьščыnы - Klіmat” (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 28. 09. 2008. g. 
  9. ^ Blakіtnaя knіga Belarusі: Эncыkl. / BelЭn; Rэdkal.: N. A. Dzіsьko і іnš. — Mn.: BelЭn, 1994.
  10. ^ Sapegin L. M., Daйneko N. M. Struktura i funkcionirovanie lugovыh эkosistem (Эkologičeskiй monitoring). — Gomelь: GGU, 2002.
  11. ^ Postanovlenie Soveta Ministrov Respubliki Belarusь ot 23 dekabrя 2004 g. № 1623 «Ob utverždenii perečnя naselёnnыh punktov i obъektov, nahodящihsя v zonah radioaktivnogo zagrяzneniя»
  12. ^ a b v g d Prirodnaя sreda Belarusi / pod red. F. F. Loginova. — Mn.: NOOOO BIP-S, 2002. — 424 s.
  13. ^ Geografiя Gomelьskoй oblasti / pod red. G. N. Karopы, V. E. Pašuka. — Gomelь, 2000. — 286 str.
  14. ^ Технология перерабатки фосфогипса
  15. ^ Instrukciя po klassifikacii i učёtu gorodskih zelёnыh nasaždeniй. № 0212-99 // Sbornik normativnыh dokumentov po voprosam ohranы okružaющeй sredы. — Mn.: BelNIC «Эkologiя», 2001. Vыp. 27. — pp. 109—124
  16. ^ Makušnikov O. »Gomelь s drevneйših vremёn do konca XVIII veka: istoriko- kraevedčeskiй očerk.« — Izdanje: CNTI, Gomelj, 2002. — 243 str.
  17. ^ a b v g d đ e ž z i Garadы і vёskі Belarusі: Эncыklapedыя. T. 1, kn. 1. Gomelьskaя voblascь/S. V. Marcэleў; Rэdkalegія: G. P. Paškoў (galoўnы rэdaktar) і іnš. — Izdanje: BelЭn, 2004. — 632 str.
  18. ^ a b Vinogradov L. Gomelь. Ego prošloe i nastoящee. 1142—1900 gg. Moskva, 1900 (reprint 1991).
  19. ^ a b „Istoriя Gomelя” (na jeziku: ruski). Pristupljeno 05. 07. 2016. 
  20. ^ ROGALEV, Aleksandr. „Naša Irina”. gazeta "Семь дней". Arhivirano iz originala 12. 01. 2009. g. 
  21. ^ Требов А. Как большевики делили Гомельскую губернию между Россией и Белоруссией // Родина. — № 8. — 2003
  22. ^ Лосев В. Белоруссия и Россия: нужны иные формы воссоединения // Страны СНГ. Русские и русскоязычные в новом зарубежье. — № 51 (01. 05. 2002)
  23. ^ a b „Gomelь v cifrah” [Gomelj u brojkama] (na jeziku: ruski). 
  24. ^ „О Гомеле” (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 08. 04. 2008. g. 
  25. ^ Gomelj // Elektronska jevrejska enciklopedija
  26. ^ „История района”. Arhivirano iz originala 22. 06. 2008. g. Pristupljeno 16. 12. 2008. 
  27. ^ „Sovetskiй raйon” (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 18. 12. 2004. g. 
  28. ^ „Železnodorožnый raйon”. Arhivirano iz originala 25. 06. 2016. g. Pristupljeno 05. 07. 2016. 
  29. ^ „Naš raйon”. Arhivirano iz originala 03. 11. 2007. g. 
  30. ^ „Gorodskoй Sovet deputatov” (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 14. 10. 2006. g. 
  31. ^ „Prezidium gorsoveta”. 
  32. ^ Руководство горисполкома
  33. ^ География Гомельской области / под ред. Г. Н. Каропы, В. Е. Пашука. - Izdanje: Gomelj, 2000. - 286 str.
  34. ^ „Транспорт в Гомеле - Троллейбусы Гомеля”. Arhivirano iz originala 13. 01. 2008. g. Pristupljeno 17. 06. 2009. 
  35. ^ „Транспорт в Гомеле - Автобусы Гомеля”. Arhivirano iz originala 27. 06. 2009. g. Pristupljeno 17. 06. 2009. 
  36. ^ „KUP “Gorэlektrotransport”, g. Gomelь” (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 21. 12. 2012. g. 
  37. ^ „Gomelьskiй aэroport” (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 07. 07. 2016. g. Pristupljeno 05. 07. 2016. 
  38. ^ „Raspisanie dviženiя samolёtov „Belavia"” (na jeziku: ruski). Pristupljeno 05. 07. 2016. 
  39. ^ a b v „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 24. 10. 2007. g. Pristupljeno 27. 10. 2017. 
  40. ^ „Gostinicы”. Gomelьskiй gorodskoй ispolnitelьnый komitet. Pristupljeno 05. 07. 2016. 
  41. ^ „Restoranы, barы, kafe, klubы, diskoteki Gomelя” (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 07. 07. 2016. g. Pristupljeno 05. 07. 2016. 
  42. ^ a b v „Vыsšie i srednie učebnыe zavedeniя Gomelя” (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 07. 07. 2016. g. Pristupljeno 05. 07. 2016. 
  43. ^ a b „Lečebnыe učreždeniя Gomelя” (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 25. 06. 2016. g. Pristupljeno 05. 07. 2016. 
  44. ^ a b Культура и искусство
  45. ^ „Meždunarodnuю vыstavku-яrmarku «Belarusь pravoslavnaя» posetili okolo 40 tыs. gomelьčan” (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 20. 08. 2016. g. Pristupljeno 05. 07. 2016. 
  46. ^ „Гомель на 2011 год объявлен культурной столицей СНГ и Беларуси”. Arhivirano iz originala 23. 09. 2016. g. Pristupljeno 27. 11. 2011. 
  47. ^ Славянскую библиотеку в Гомеле наградили орденом Святителя Кирилла Туровского
  48. ^ a b v g d đ „Gomelьskiй sport” (na jeziku: ruski). Gomelьskiй gorodskoй ispolnitelьnый komitet. Pristupljeno 14. 02. 2013. 
  49. ^ „Stadion FK „Gomelь"” (na jeziku: ruski). Pressbol-onlaйn. Arhivirano iz originala 18. 05. 2012. g. Pristupljeno 14. 02. 2013. 
  50. ^ „Stadion FK „Gomelь"” (na jeziku: ruski). Pressbol-onlaйn. Pristupljeno 14. 02. 2013. 
  51. ^ „Continental Cup (since 1997)” (na jeziku: engleski). INTERNATIONAL ICE HOCKEY FEDERATION. Pristupljeno 14. 02. 2013. 
  52. ^ „Igor Makarov” (na jeziku: engleski). Sports-Reference.com. Arhivirano iz originala 12. 05. 2011. g. Pristupljeno 14. 02. 2013. 
  53. ^ „Andrey Kravchenko” (na jeziku: engleski). Sports-Reference.com. Arhivirano iz originala 09. 06. 2013. g. Pristupljeno 14. 02. 2013. 
  54. ^ „Sredstva massovoй informacii”. Gomelьskiй gorodskoй ispolnitelьnый komitet. Arhivirano iz originala 07. 07. 2016. g. Pristupljeno 05. 07. 2016. 
  55. ^ „СМИ Гомельской области”. Arhivirano iz originala 13. 05. 2017. g. Pristupljeno 17. 06. 2009. 
  56. ^ СМИ в Гомеле
  57. ^ Города-партнеры Гомеля

Literatura uredi

  • Виноградов Л. »Гомель. Его прошлое и настоящее. 1142—1900« — Izdanje: Москва, 1900 (reizdanje 1991).
  • »Гомель. Энециклопедический справочник.« — Izdanje: БелСэ, 1991. — 527 str.
  • Макушников О. »Гомель с древнейших времён до конца XVIII века: историко- краеведческий очерк.« — Izdanje: ЦНТИ, Gomelj, 2002. — 243 str.
  • Рогалев А. Ф. »От Гомеюка до Гомеля: Городская. старина в фактах, именах, лицах.« — Izdanje: Гомель, 1993.

Spoljašnje veze uredi

 
Gomelj na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гомељ&oldid=27493196”