Википедија

Donald Tramp

45. председник САД (2017—21)

Donald Džon Tramp (engl. Donald John Trump; Njujork, 14. jun 1946) američki je političar, medijska ličnost i preduzetnik. Između 2017. i 2021. obavljao je dužnost 45. predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

Donald Tramp
Zvanični portret (2017)
Lični podaci
Puno imeDonald Džon Tramp
Datum rođenja(1946-06-14)14. jun 1946. (77 god.)
Mesto rođenjaKvins, Njujork, SAD
PrebivalištePalm Bič, Florida
Religijaprezviterijanstvo[1]
UniverzitetUniverzitet Pensilvanije
Zanimanje
  • političar
  • preduzetnik
  • medijska ličnost
Porodica
Supružnik
Deca
RoditeljiFred Tramp
Meri En Tramp
Politička karijera
Politička
stranka		Republikanska (1987—1999, 2009—2011, 2012—danas)
Ostale
stranke
20. januar 2017 — 20. januar 2021.
PotpredsednikMajk Pens
PrethodnikBarak Obama
NaslednikDžo Bajden
Zvanični veb-sajt
Potpis

Tramp je započeo svoju poslovnu karijeru tokom sedamdesetih godina 20. veka. Trampova imovina procenjena je na oko 3,5 milijardi američkih dolara. Tokom svoje višegodišnje poslovne karijere u građevinskoj industriji, Tramp je izgradio veliki broj hotela širom SAD i sveta, kao i poslovne prostore, kazina i golf terene. Tramp je bio vlasnik takmičenja Mis SAD i Mis Univerzuma, a njegovo ime korišćeno je kao brend mnogobrojnih proizvoda. Od 2004. do 2015. Tramp je vodio TV rijaliti šou Šegrt na američkoj televiziji En-Bi-Si. Trenutno je 324. najbogatija osoba na svetu, prema Forbsovoj listi.

Tramp je nekoliko puta pokušao da bude nominovan za predsednika i bio je član Demokratske i Reformističke stranke. Iako je bio u trci za nominaciju Reformističke stranke na primarnim izborima 2000. godine, povukao se pre početka glasanja. Razmatrao je da uđe u trku za republikansku nominaciju na izborima 2012. godine, ali je od toga odustao.

Svoju kandidaturu za predsednika na izborima 2016. najavio je u junu 2015. kao kandidat Republikanske stranke, čiji je član od 2012. godine. Nakon pobede na unutarstranačkim izborima, Tramp je odneo pobedu i na predsedničkim izborima održanim 8. novembra 2016. godine, pobedivši protivkandidatkinju iz Demokratske stranke, Hilari Klinton, iako je osvojila 2,8 miliona više ukupnih glasova na nacionalnom nivou od Trampa. Tramp je dobio 304 elektorska glasa naspram 227 koje je dobila Hilari Klinton, čime je i zvanično izabran za 45. predsednika SAD.

Dana 20. januara 2017. zvanično je inaugurisan i stupio je na dužnost predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Tokom izbora 2016. godine, Rusija je bila umešana u izbore da bi pomogla Trampovoj kandidaturi. Nakon što je Tramp vršio pritisak na Ukrajinu da istraži njegovog političkog rivala Džo Bajdena, Predstavnički dom ga je opozvao zbog zloupotrebe položaja i ometanja rada Kongresa 18. decembra 2019. dok ga je Senat oslobodio od obe optužbe 5. februara 2020. godine.

Tokom izborne kampanje, Tramp se služio desničarskom populističkom retorikom, zagovarao je redefinisanje odnosa sa Kinom, reviziju trgovinskih sporazuma kao što su NAFTA i TPP, kao i strože imigracione zakone, kontrolu državnih granica, uključujući i izgradnju zida na granici sa Meksikom. Tramp je takođe snažno zagovarao energetsku nezavisnost, negirao je ljudski uticaj na klimatske pojave i, s tim u vezi, protivio se sporazumima koji imaju za cilj smanjenje istog. Okosnica Trampove kampanje bilo je njegovo obećanje da će ukinuti Obamin zakon o zdravstvenoj zaštiti, smanjenje poreza i otvaranje novih radnih mesta. U spoljnoj politici, Tramp se pozicionirao protiv intervencionizma, kritikujući politiku Obamine administracije. Istovremeno, Tramp je obećao povećanje izdvajanja za vojsku, obračun sa Islamskom Državom i islamskim ekstremizmom.

Izgubio je predsedničke izbore 2020. godine od Bajdena, ali je odbio da prizna poraz. Pokušavajući da poništi rezultate, promovisao je laž o izbornoj prevari, vršio pritisak na vladine zvaničnike, postavljao niz neuspešnih pravnih izazova i ometao predsedničku tranziciju. Tramp je 6. januara 2021. godine pozvao svoje pristalice da marširaju do Kapitola, na koji su stotine juriša prekinule prebrojavanje glasova. Predstavnički dom je opet opozvao Trampa zbog podsticanja na pobunu 13. januara, čime je postao jedini savezni funkcioner u američkoj istoriji koji je dva puta opozivan. Senat je 13. februara po drugi put oslobodio Trampa, nakon što je već napustio funkciju. Stručnjaci i istoričari rangiraju Trampa kao jednog od najgorih predsednika u američkoj istoriji.

Tramp je kontroverzna ličnost u SAD. Njegova oštra retorika tokom izborne kampanje izazvala je mnogo kritika, kao i njegove izjave o doseljenicima, posebno onim latinoameričkog porekla.

Mladost uredi

Donald Džon Tramp rođen je 14. juna 1946. u Kvinsu, predgrađu Njujorka, u američkoj državi Njujork, kao najmlađe od petoro dece. Trampov otac, Fred Tramp (1905—1999), rođen je u Njujorku, kao dete nemačkih imigranata iz Karlštata, dok je njegova majka, Meri En MekLod (1912—2000), škotskog porekla. Tramp ima dve sestre, Meri En i Elizabet, i brata Roberta (1948—2020[2]), dok je njegov drugi brat, Fred Mlađi, preminuo 1981. od posledica alkoholizma.

Trampov otac bio je jedan od najistaknutijih građevinskih magnata u Njujorku.[3]

Poreklo uredi

Tramp je nemačkog sa očeve, i škotskog porekla sa majčine strane. Roditelji Trampovog oca i majke rođeni su u Evropi. Trampov otac, Fred, rođen je u Bronksu, dok je njegova majka, Meri En, emigrirala u Njujork iz svog rodnog mesta u Škotskoj. Fred Tramp i Meri En upoznali su se u Njujorku i venčali 1936, a porodicu su odgajali u Kvinsu, jednom od pet oblasti grada Njujorka.[4]

 
Osamnaestogodišnji Tramp na Njujorškoj vojnoj akademiji, 1964.

Trampov stric, Džon. G. Tramp, bio je profesor na Masačusetskom tehnološkom institutu od 1936. do 1973. i učestvovao je u radarskim istraživanjima za vreme Drugog svetskog rata. Džon Tramp je pomogao na unapređenju rendgena što je produžilo život pacijentima obolelim od raka. FBI je 1943. naložio Džonu Trampu da istraži dokumenta Nikole Tesle, nakon smrti poznatog naučnika u hotelu Njujorker.[5]

Trampov deda, Frederik Tramp, stekao je bogatstvo otvarajući restorane i pansione u Kanadi.[6]

Religija porodice Tramp bila je Luteranizam, ali Trampovi roditelji pripadali su Američkoj reformisanoj crkvi. Porodično prezime prvobitno je glasilo Drumpf dok nije promenjeno u Trump (Tramp) za vreme Tridesetogodišnjeg rata u sedamnaestom veku.

Obrazovanje uredi

Veći deo ranog detinjstva Tramp je proveo na imanjima svoje porodice u Njujorku. Sa trinaest godina, Tramp je upisao Njujoršku vojnu akademiju u Kornvolu, državi Njujork, gde je završio osmi razred i srednju školu. Pošto je bio energično dete, Trampovi roditelji su smatrali da će pohađanjem vojne akademije moći da kanališe svoju energiju na dobar način.

Prilikom intervjua 1983. godine, Trampov otac, Fred, izjavio je da je Donald bio „prilično žestok dečak”.[7]

Tramp je dve godine pohađao Fordam Univerzitet u Bronksu, a potom i Vorton poslovnu školu na Univerzitetu Pensilvanije. Diplomirao je ekonomiju maja 1968. godine.

Nakratko je regrutovan tokom Vijetnamskog rata, ali nije služio u Američkoj vojsci.

Poslovna karijera uredi

Tramp se pridružio porodičnoj trgovini nekretninama i otpočeo turbulentnu poslovnu karijeru punu uspona i padova. Vrlo je talentovan u sklapanju ugovora i uspeo je tokom 1980-ih da izgradi carstvo u nekretninama, kockarnicama, sportu i transportu, a zahvaljujući tome je postao i veoma poznat. Njegove zgrade su okarakterisane kao satirički lični kult Trampa. Reč Tramp se uvek pojavljuje u imenu njegovih zgrada (Tramp tauer, engl. Trump Tower, Tramp Tadž Mahal engl. Trump Taj Mahal, itd.), a često je inicijal „T” istaknut na više lokacija, kako u zgradi, tako i van nje.

Posledice recesije su 1990-ih onemogućile Trampa da otplaćuje dugove. Iako je trenutno uspeo da spasi svoje carstvo novim pozajmicama, to je samo povećalo dugove i dovelo je Trampove firme do stečaja, a Trampa na ivicu bankrotstva. Banke su izgubile stotine miliona dolara, ali su odlučile da restrukturišu njegove dugove kako bi izbegle još veće gubitke u sudskom procesu.

Tramp je 1994. godine eliminisao ogroman deo od svojih ličnih dugova koji su iznosili devetsto miliona dolara, a poslovne dugove je smanjio na tri i po milijarde dolara. Iako je izgubio Tramp šatl, koji je kupio 1989. godine, uspeo je da zadrži zgradu Tramp u Njujorku, kao i kockarnice u Atlantik Sitiju.

Godine 1995, udružio je sve svoje objekte kockarnica u „Tramp hotels & kasino rizorts” (engl. Trump Hotels & Casino Resorts). Njegove deonice na Volstritu su 1996. godine vredele nešto iznad 35 dolara, ali su 1998. godine pale na nešto preko 10 dolara, jer se kompanija borila da otplati dug od skoro 2 milijarde dolara.

Tramp je 1999. godine izrazio želju da postane predsednik reformske partije SAD. Godine 2004. je stvorio seriju Šegrt, na američkoj TV mreži En-Bi-Si.

Politički angažman 1988—2015. uredi

Tramp je prvi put izrazio interesovanje da se kandiduje za predsednika 1987. godine, kada je potrošio 100.000 dolara da mu nekoliko listova objave napise preko cele stranice u kojima je kritikovao američku odbrambenu politiku.[8][9] Iako je 1988, 2004. i 2012. godine nagovestio nameru da se kandiduje za predsednika, a 2006. i 2014. godine za guvernera Njujorka, nije ušao u trke.[10][11] Smatran je potencijalnim kandidatom za potpredsednika Džordža Buša starijeg na izbornoj listi Republikanske stranke 1988. godine, ali je to mesto pripalo Denu Kvejlu. Nije još razjašnjeno da li je Tramp samog sebe predložio za to mesto ili je to uradio Bušov štab.[12]

Godine 1999. podneo je zahtev istraživačkom odboru da ispita ima li šanse za predsedničku nominaciju na listi Reformističke stranke na izborima 2000. godine.[13] Anketa iz jula 1999. godine pokazala je da Tramp protiv verovatnog republikanskog kandidata Džordža Buša Mlađeg i verovatnog demokratskog kandidata Al Gora ima sedam procenta podrške.[14] Na kraju je odustao od trke zbog borbi unutar Reformističke stranke, ali je uprkos tome pobedio na preliminarnim stranačkim izborima u Kaliforniji i Mičigenu.[15][16][17][18]

Oktobra 1999. Tramp je gostovao u emisiji voditelja Lerija Kinga na Si-En-En-u i govorio o bombardovanju Kosova. Na pitanje Lerija Kinga šta misli o tome i šta bi on uradio da je na mestu Klintona, Tramp je odgovorio:

Pa, ja bih to uradio malo drugačije i znam da će to svima zvučati grozno. Ali, pogledajte haos koji su napravili na Kosovu. Mislim, mi možemo reći da smo izgubili malo ljudi. Naravno, imali smo avione koji su leteli 75.000 stopa gore u vazduhu i bacali bombe. Ali, pogledajte šta smo uradili toj zemlji, tim ljudima i smrtne slučajeve koja smo prouzrokovali. E sad, sve to nismo izazvali ni mi, ni naši saveznici, zato što smo bili visoko gore u vazduhu u avionima. Ali, u nekom momentu, trebalo je da pošaljete kopnene snage kako ne bi svako mogao prelaziti granice i raditi sve ostalo. Većina ljudi se slaže s tim. E sad, da li bi ljudi onda stradali? Verovatno, verovatno još više. Ali, barem na kraju, bilo bi daleko manje smrtnih slučajeva. I ne biste imali haos i teror koji imate upravo sada. Tako da, znate, ne znam da li to smatraju uspehom, zato što ja to ne smatram uspehom.

[19]

Kandidatura za predsednika SAD 2016. uredi

Dana 16. juna 2015. godine, Tramp je najavio svoju kandidaturu za predsednika SAD u Tramp Kuli (engl. Trump Tower), u Njujorku. Kandidovao se kao član Republikanske stranke. Skrenuo je pažnju na pitanja domaće politike, poput problema ilegalnih imigracija, eksploatacije američkih radnih mesta, na nacionalni dug SAD, i islamski terorizam. Slogan kampanje je „Načinimo Ameriku veličanstvenom ponovo” (engl. Make America Great Again), po uzoru na slogan Ronalda Regana.[20]

Tramp sebe opisuje kao „zdravo-razumnog” konzervativca.[21] Ovakav je po fiskalnim i verskim pitanjima, te istopolnim brakovima i pitanju abortusa. Neki politički analitičari su Trampa okarakterisali kao umerenog konzervativca s obzirom na neuobičajen konzervativan pristup politici uz kontriranje tradicionalno konzervativnim kandidatima poput senatora Teda Kruza.[22] Platforma njegove političke kampanje stavlja veliki akcenat na Američki patriotizam i negodovanje globalistima. Takođe, prezire političku korektnost koja je dovela do regresije Američkog društva protekle decenije, gde izrazito ističe nesposobnost Baraka Obame da imenuje islamski terorizam i politički korektan pristup rešavanju problema ISIS-a.[23] Takođe, predviđenu promenu lika na novčanici od 20 dolara ističe kao beznačajan i bespotreban akt čiste političke korektnosti.[24] Sa druge strane, Tramp veruje da su za visoku stopu silovanja, ubistava i kriminala sa drogom u Americi zaslužni ilegalni imigranti, većinom iz Meksika. Iz tog razloga smatra da je neophodno osigurati južnu granicu SAD u cilju regulacije imigranata, kao i deportovati sve ilegalne imigrante nazad u otadžbinu.[25]

Kampanja Donalda Trampa se uveliko protivi vladajućoj klasi Republikanske stranke, koje ne želi autsajdera kao kandidata u opštim izborima. Plaše se da bi Donald Tramp promenio ugled Republikanske Stranke, i veruju da je neiskusan kao političar.[26] Međutim, Tramp uveliko vodi u trci kao pretendent za predsednika, većinom zbog neizmernog pokrića od strane medija i sposobnosti da sam sebi finansira kampanju, u odnosu na političare koji se služe političkim akcionim komitetima (udruženja koja finansiraju političke kampanje putem donora).[27] Takođe, često dobija podršku od javnih ličnosti, a njegove pristalice ga hvale jer „govori onako kako jeste” (u odnosu na političko-korektni pristup drugih kandidata).[28]

 
Trampov toranj, simbol Trampove poslovne imperije, nalazi se na Njujorškoj petoj aveniji
 
Donald Tramp drži govor pred svojim pristalicama u Arizoni tokom svoje predsedničke kampanje

Većina Trampovih predloga odgovara srednjoj klasi SAD, dok ih neki politički stručnjaci smatraju kontroverznim ili neostvarivim, poput predloga deportacije 11 miliona ilegalnih imigranata, podizanja zida na granici SAD-Meksiko (koji bi prema Trampu, Meksiko isplatio), agresivnih tehnika ispitivanja osumnjičenih terorista, i privremenoj zabrani Muslimana da pristupe teritoriji SAD dok se ne razreši problem islamskog terorizma u svetu.[29] Takođe, Trampa kritikuju po pitanju protivljenja političkoj korektnosti, i smatraju da je „razdvajač” naroda i „siledžija”.[30] Ističu verbalne napade prema novinarima, političarima, i rivalskim kandidatima.[31] Mediji i političari širom Evrope su s obzirom na te kritike preuveličali stavove Trampa, te ga mnogi karakterišu kao rasistu, šovinistu i sl. Preko 500.000 ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu je potpisalo peticiju da se Trampu zabrani ulaz u državu, te su je britanski političari razmotrili i zaključili da ipak ne postupe na takav način.[32]

Međutim, Trampova kontroverzna retorika je uveliko prihvaćena od strane interneta, te mnoge „internetske poznate ličnosti” i novinari podržavaju Donalda Trampa: novinari Majlo Janopulos i Herit Armstrong, jutjuber Gavin Makines, komičar i umetnik Ben Gerison, i dr.[33] Oni smatraju da je zapadom zavladao regresivni liberalizam i regresivna levica, čiji rezultat su između ostalog sigurnosne zone (engl. Safe-space) na univerzitetima (zone gde je zabranjeno iznošenje mišljenja koje vam se ne dopada), oživljavanje rasizma kroz „pecanje na rasizam” (engl. Race baiting) od strane medija, i militarizacija aktivista „Crnački životi vrede” (engl. Black Lives Matter) — te Trampa vide kao direktnu opoziciju ovakvoj ideologiji i iz tih razloga ga podržavaju.[34] Donald Tramp je takođe zahvaljujući svojoj kampanji postao veliki deo internet kulture (engl. Cyberculture), te dobio nadimak „Bog Imperator”, i jutjub seriju „Ne Možeš Iskrčiti Trampa” (engl. You Can't Stump The Trump).[35] Zahvaljujući popularizaciji preko interneta, ljudi širom sveta prate kampanju Donalda Trampa i mnogi su upleteni u istu, pa skreću pažnju građanima SAD na ankete i relevantne pokrete putem interneta. Student računarstva iz Srbije, Igor Tot je marta 2016. godine pokrenuo vebsajt „Nema Trampa — Nema Glasa!” (engl. No Trump — No vote!) kao kontru republikanskoj političkoj eliti koja nastoji da spreči nominaciju Donalda Trampa.[36] Ovo je inspirisalo hiljade Amerikanaca da šalju razglednice Republikanskom odboru u Vašingtonu sa natpisom „Nema Trampa — Nema Glasa!”.[37][38]

Donalda Trampa podržavaju desničari Evrope, koji se protive masovnoj migraciji koja narušava homogenu kulturu zapada.[39] Nemačka popularna desničarska stranka Alternativa za Nemačku je prihvatila anti-muslimanski stav,[40] Poljaci su pokrenuli kontra-peticiju Britancima kojom pozivaju Trampa u posetu svojoj državi[41], a Belgijski političar i osnivač Narodne stranke, Majkl Modrikamen je javno podržao Donalda Trampa za predsednika par dana pre nego je u Briselu izbio teroristički napad.[42] Vojislav Šešelj je pozvao sve Srbe u SAD da glasaju za Donalda Trampa, nakon što je Nedeljnik objavio vest da je Tramp osudio bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine.[43] Ispostavilo se da je vest netačna i redakcija „Nedeljnika” se izvinila Trampovom štabu.[44][45]

Dana 3. maja 2016. godine, nakon što je pobedio na izborima u Indijani, Donald Tramp je zvanično pretpostavljen da će osvojiti nominaciju Republikanske stranke od strane predsednika stranke, Rajnsa Pribusa.[46] Samo par sati kasnije, Bivši predsednik Meksika, Visente Foks Kesada je uputio javno izvinjenje Trampu za pogrdne komentare koje je izjavio povodom njegove politike i kandidature u prošlosti.[47] Zahvaljujući osvojenim delegatima u Severnoj Dakoti, 26. maja 2016. Donald Tramp je premašio neophodnih 1,237 delegata potrebnih za predsedničku nominaciju u okviru Republikanske stranke.[48]

Izbor za 45. predsednika SAD uredi

Glavni članak: Predsednički izbori u SAD 2016.

Nakon jedne od najdužih i najintenzivnijih kampanja u Američkoj izbornoj istoriji, Tramp je izabran za 45. predsednika SAD, 8. novembra 2016.[49] Većina anketa i stručnjaka predviđali su pobedu Hilari Klinton, međutim, Tramp je trijumfovao u ključnim državama poput Floride, Ohaja, Severne Karoline, Mičigena i Pensilvanije, koje su na predsedničkim izborima 2008. i 2012. glasale za demokratskog kandidata.

 
Barak Obama i Donald Tramp tokom sastanka u Beloj kući, 10. novembra 2016. godine.

Tramp je osvojio 46,3% glasova na nacionalnom nivou, 62.652.263, dok je Hilari Klinton pripalo 48,2%, 65.124.828.[50] Budući da se Američki predsednik bira glasovima Elektorskog koledža SAD, a ne na direktnim izborima, kandidat koji dobije više elektora biva izabran za predsednika. Iako ne postoji zakonska obaveza da elektori podrže kandidata koji je osvojio najviše glasova u njihovoj saveznoj državi, glasanje u elektorskom koledžu uglavnom odražava izborne rezultate. Tramp je trenutno obezbedio podršku 306 elektora, što je za 36 više od 270, koliko je potrebno za pobedu. Hilari Klinton trenutno ima podršku 232 elektora.[51] Tramp je bio izabran sa manje glasova na nacionalnom nivou, što se desilo prvi put nakon 2000. da jedan kandidat postane predsednik SAD sa manje glasova od svog protivnika. Džordž V. Buš je na predsedničkim izborima 2000. pobedio, osvojivši manje glasova od svog protivkandidata, demokrate Al Gora.

Trampova pobeda izazvala je seriju protesta u nekoliko američkih gradova.[52] Protivnici novoizabranog predsednika pokrenuli su peticiju kojom se od elektorskog koledža zahteva da izglasaju Hilari Klinton za predsednika, budući da je Klintonova osvojila dva miliona glasova više od Trampa na nacionalnom nivou.[53] Kandidat stranke Zelenih, Džil Stajn, zatražila je ponovno prebrojavanje glasova[54] u državi Viskonsin, kao i u Mičigenu i Pensilvaniji, u kojima je Tramp odneo tesne pobede.

Glasovi su ponovo bili prebrojani u Viskonsinu i Mičigenu, dok je sud u Pensilvaniji odbio takav zahtev.

Tramp je zahteve za ponovnim prebrojavanjem glasova nazvao prevarom.

Predsednička tranzicija uredi

Shodno Američkim zakonima, u periodu između izbora i inauguracije novog predsednika, izabrani predsednik sastavlja kabinet i dolazi do postepene tranzicije vlasti. Ovlašćenja odlazećeg predsednika u tromesečnom periodu prenose se na izabranog predsednika. Donald Tramp je zvanično postao 45. predsednik SAD 20. januara 2017.

 
Tramp polaže zakletvu kao 45. predsednik SAD na Kapitol hilu

Tramp je već bio nominovao nekoliko kandidata na ključne pozicije u administraciji. Za većinu imenovanja u predsedničkoj administraciji potrebna je saglasnost Senata SAD, sa izuzetkom pozicije šefa osoblja Bele kuće.

Sastav Trampove administracije uredi

Pozicija Ime kandidata Mandat
Predsednik Donald Tramp 20. januar 2017 — 20. januar 2021.
Potpredsednik Majk Pens 20. januar 2017 — 20. januar 2021.
Državni sekretar Reks Tilerson
Majk Pompeo		 1. februar 2017 — 31. mart 2018.
26. april 2018 — 20. januar 2021.
Sekretar za finansije Stiven Mnučin 13. februar 2017 — 20. januar 2021.
Sekretar odbrane Džejms Matis
Mark Esper		 20. januar 2017 — 1. januar 2019.
23. jul 2019 — 9. novembar 2020.
Državni pravobranilac Džef Sešons
Vilijam Bar		 9. februar 2017 — 7. novembar 2018.
14. februar 2019 — 23. decembar 2020.
Sekretar za unutrašnje poslove Rajan Zinke
Dejvid Bernhard		 1. mart 2017 — 2. januar 2019.
11. april 2019 — 20. januar 2021.
Sekretar za poljoprivredu Soni Perdu 25. april 2017 — 20. januar 2021.
Sekretar za trgovinu Vilbur Ros 28. februar 2017 — 20. januar 2021.
Sekretar za rad Aleksandar Akosta
Judžin Skalija		 28. april 2017 — 19. jul 2019.
30. septembar 2019 — 20. januar 2021.
Sekretar za zdravstvo i socijalne službe Tom Prajs
Aleks Azar		 10. februar 2017 — 29. septembar 2017.
29. januar 2018 — 20. januar 2021.
Sekretar za obrazovanje Betsi DeVos 7. februar 2017 — 8. januar 2021.
Sekretar za izgradnju i urbani razvoj Ben Karson 2. mart 2017 — 20. januar 2021.
Sekretar za transport Ilejn Čao 31. januar 2017 — 11. januar 2021.
Sekretar za energetiku Rik Peri
Den Bruilet		 2. mart 2017 — 1. decembar 2019.
4. decembar 2019 — 20. januar 2021.
Sekretar za boračka pitanja Dejvid Šulkin
Robert Vilki		 14. februar 2017 — 28. mart 2018.
30. jul 2018 — 20. januar 2021.
Sekretar za nacionalnu bezbednost Džon F. Keli
Kirsten Nilsen
Čed Vulf (v.d.)		 20. januar 2017 — 31. jul 2017.
6. decembar 2017 — 10. april 2019.
13. novembar 2019 — 11. januar 2021.
Šef osoblja Bele kuće Rajns Pribus
Džon F. Keli
Mark Medouz		 20. januar 2017 — 31. jul 2017.
31. jul 2017 — 2. januar 2019.
31. mart 2020 — 20. januar 2021.
Upravnik agencije za zaštitu životne sredine Skot Pruit
Endru Viler		 17. februar 2017 — 9. jul 2018.
28. februar 2019 — 20. januar 2021.
Direktor kancelarije za menadžment i budžet Mik Mulvani
Rasel Vot		 16. februar 2017 — 31. mart 2020.
22. jul 2020 — 20. januar 2021.
Ambasador pri Ujedinjenim nacijama Niki Hejli
Keli Kraft		 25. januar 2017 — 31. decembar 2018.
12. septembar 2019 — 20. januar 2021.
Predstavnik SAD za trgovinsku politiku Robert Lajthizer 15. maj 2017 — 20. januar 2021.
Upravnik agencije za mala i srednja preduzeća Linda MekMahon
Hovita Karanza		 14. februar 2017 — 12. april 2019.
14. januar 2020 — 20. januar 2021.
Direktor nacionalne obaveštajne službe Den Kouts
Džon Ratklif		 16. mart 2017 — 15. avgust 2019.
26. maj 2020 — 20. januar 2021.
Direktor Centralno obeveštajne agencije Majk Pompeo
Džina Haspel		 23. januar 2017 — 26. april 2018.
21. maj 2018 — 20. januar 2021.

Na mesto Državnog sekretara, jednu od najvažnijih pozicija u administraciji, Tramp je imenovao generalnog direktora naftne kompanije Ekson mobil, biznismena, Reksa Tilersona.[55] Tilerson je privukao pažnju javnosti zbog poslovnih veza sa Rusijom i dobrim odnosima sa Vladimirom Putinom. Tilerson je prethodno bio direktor zajedničke Rusko-Američke naftne kompanije.

Ostala imenovanja uredi

Na poziciju savetnika predsednika, Tramp je nominovao Stiva Benona[56], što je izazvalo kontroverze u određenim krugovima, budući da je Benon radio kao urednik internet sajta Brejtbart Njuz, koji neki karakterišu kao krajnje desničarski. Benon je takođe optužen za Antisemitizam.

Na poziciju savetnika za nacionalnu bezbednost, Tramp je nominovao penzionisanog generala Majkla T. Flina, dok je za direktora Centralne obaveštajne agencije nominovao senatora iz Kanzasa, Majka Pompea.

Političke pozicije uredi

Tramp je najavio da će revidirati trgovačke sporazume poput NAFTA i Transpacifičkog trgovinskog sporazuma (TPP), oporezivanje američkih kompanija koje napuste SAD[57], kao i da će ukinuti Obamin zakon o zdravstvenoj zaštiti, poznat kao Obamacare.

U spoljnoj politici, Tramp je najavio da će SAD sarađivati sa svima, dok je ruski Predsednik Vladimir Putin izjavio da se nada boljim odnosima sa Sjedinjenim Državama.[58]

U govoru na skupu u Sinsinatiju, u državi Ohajo, Tramp je izjavio:

Uništićemo Islamsku državu. U isto vreme, usvojićemo novu spoljnu politiku koja konačno uči na greškama iz prošlosti. Prekinućemo da rušimo režime i svrgavamo vlade... Naš cilj je stabilnost, ne haos, zato što želimo da obnovimo našu zemlju. Vreme je.

[59][60]

 
Predsednik Tramp i Prva dama, Melanija, tokom inauguracione parade u Vašingtonu

Mnogi ocenjuju Trampove ekonomske stavove kao protekcionističke. Tramp je u više navrata izjavio da će preispitati trgovačke sporazume poput NAFTA, a takom kampanje je često napominjao da zemlje u razvoju oduzimaju poslove Amerikancima. Tramp je najavio da će oživeti industrijsku proizvodnju u SAD i doneti milione novih poslova. Njegova politika umnogome se zasniva na podršci srednje klase, razočarane ekonomskom politikom SAD tokom prethodnih decenija i izmeštanja proizvodnje u zemlje poput Meksika. Tramp je najavio i smanjenje poreza i propisa, a snažno podržava industriju uljnih škriljaca.[61][62]

Spoljnja politika uredi

Često kritikovan da nema artikulisanu spoljnu politiku, Tramp je najavio da će SAD sarađivati sa svima koji žele saradnju. Tokom svog inauguracionog govora 20. januara 2017, Tramp je najavio da će prioritet spoljne politike SAD biti iskorenjivanje radikalnog islamizma i borba protiv Islamske države. Mnogi su protumačili njegov govor kao najavu značajnog zaokreta u spoljnoj politici, ali i kao promenu spoljnopolitičke paradigme, budući da je Tramp najavio da će slediti politiku koja stavlja razvoj Amerike na prvo mesto — America First Foreign Policy.[63]

 
Tramp sa Vladimirom Putinom na samitu u Hamburgu

Odbacujući navode da mu je Rusija pomogla da pobedi na predsedničkim izborima, Tramp je naveo da bi bilo dobro da SAD sarađuju sa Rusijom u borbi sa islamskim terorizmom, ali i rešavanju međunarodnih konflikata.[64]

 
Tramp potpisuje predsedničke ukaze u prisustvu porodice i zvaničnika

Tramp je zagovornik redefinisanja odnosa SAD sa Kinom, ali nije izneo konkretne mere koje bi njegova administracija mogla da donese u tom pravcu. U više navrata je izrazio snažnu podršku Izraelu, protiveći se politici Obamine administracije u Izraelsko-palestinskom konfliktu. Tokom izborne kampanje, Tramp je nazvao Iranski nuklearni sporazum koji je postigla Obamina administracija kao „jednim od najgorih sporazuma u istoriji”. Međutim, mnogi ocenjuju da nije verovatno da će Trampova administracija raskinuti sporazum sa Iranom.[65]

U svom prvom intervjuu datom Evropskim medijima, Tramp je rekao da je nemačka kancelarka, Angela Merkel, „napravila katastrofalnu grešku” svojom politikom prema migrantima.[66] Takođe je naveo da je Evropska unija postala instrument Nemačke. Tramp je rekao da će nakon izlaska Velike Britanije iz EU, i druge zemlje napustiti uniju. Između ostalog, Tramp je kritikovao NATO, tj. države članice koje ne plaćaju „primerenu članarinu” i izdvajaju manje od 2% BDP-a na odbranu.

I istom intervjuu, Tramp je najavio mogućnost ukidanja sankcija Rusiji u zamenu za sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja sa Ruskim predsednikom Putinom.[67]

Izrael uredi

Trampova administracija priznala je Jerusalim kao glavni grad Izraela[68], dok je sam Tramp najavio da će Sjedinjene Države premestiti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Ovakva odluka izazvala je oštre proteste muslimanskih zemalja, a došlo je i do sukoba tokom protesta Palestinaca na ulicama Jerusalima.[69] Trampovu odluku da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela kritikovale su Rusija, kao i mnoge Evropske zemlje, uključujući Francusku i Nemačku. Mnogi spoljnopolitički analitičari ocenili su da se ovim potezom SAD izolovale i isključile iz mirovnog procesa između Palestine i Izraela.

 
Tramp i francuski predsednik Emanuel Makron prilikom Trampove zvanične posete Francuskoj

Generalna skupština UN na vanrednoj sednici sa 128 glasova „za” i devet „protiv” usvojila je rezoluciju kojom je američko priznanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela proglasila ništavnim. Rezolucija je pozvala američkog predsednika da povuče odluku o Jerusalimu.[70] Pre usvajanja rezolucije, Tramp je zapretio ukidanjem finansijske pomoći SAD zemljama koje glasaju za rezoluciju UN kojom se osuđuje američko priznavanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela.[71] Američka ambasadorka pri UN, Niki Hejli zapretila je da će SAD „zapisivati imena” zemalja koje na sednici Generalne skupština UN budu glasale za rezoluciju.[72]

Tenzije sa Severnom Korejom uredi

Od dolaska Trampa na mesto predsednika, porasle su tenzije između SAD i Severne Koreje. Na svom Tviter nalogu, Tramp je zapretio Severnoj Koreji i naveo da će se suočiti sa „vatrom i besom kakve svet još nije video”.[73] U nekoliko navrata Tramp je naveo da nije isključeno vojno rešenje protiv Severne Koreje, a režim u Pjongjangu odgovorio je proglasivši Trampa „ludim”.[74] Severna Koreja osudila je zajedničke vojne vežbe SAD i Južne Koreje i navela da se time region dovodi do ivice nuklearnog rata.

Tenzije između dve zemlje kulminirale su kada je Severna Koreja objavila plan raketnog napada na američku vojnu bazu na ostrvu Guam u Pacifiku.[75]

Trampova administracija uredi

Tramp je stupio na dužnost kao 45. Predsednik Sjedinjenih Država 20. januara 2017. Njegovoj inauguraciji prisustvovalo je oko milion ljudi.[76] U prvim danima svog mandata, Tramp je potpisao brojna izvršna naređenja, a između ostalog i ukaz o povlačenju SAD iz sporazuma o Transpacifičkom partnerstvu[77] (TPP) što je bilo jedno od njegovih obećanja tokom predizborne kampanje. Tramp je preduzeo i prve korake ka poništavanju Obaminog zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Trampova administracija je 27. januara 2017. donela uredbu kojom se privremeno zabranjuje ulazak u SAD državljanima sedam većinski muslimanskih zemalja, Irana, Iraka, Libije, Sirije, Jemena, Sudana i Somalije.[78]

Tramp je istakao da je cilj ove uredbe sprečavanje radikalnih islamskih terorista da uđu na teritoriju SAD, i zaštita nacionalne bezbednosti. Uredba je izazvala brojne proteste širom SAD i nekoliko evropskih zemalja. Nekoliko udruženja za zaštitu građanskih prava podnelo je tužbu protiv Trampa zbog uredbe o zabranjivanju ulaska izbeglica u SAD.[79]

Američki Federalni sud blokirao je primenu Trampove uredbe, a Apelacioni sud je odbacio zahtev američkog ministarstva pravde da uredba ponovo stupi na snagu.[80]

Osuđujući odluku federalnog sudije, Tramp je rekao da takva presuda ugrožava bezbednost zemlje i najavio da će odluka biti poništena. Tokom svoje prve samostalne konferencije za štampu kao predsednika, Tramp je rekao da njegova administracija radi na novoj izvršnoj uredbi, kojom će biti zamenjena prethodna uredba, a u cilju zaštite američkih građana od terorizma.[81]

Trampov sukob sa nekoliko vodećih američkih medija nastavio se i tokom njegovog mandata. Američki predsednik je u nekoliko navrata optužio medije da šire lažne vesti o njegovoj administraciji, kao i da su veoma nepošteni i neprofesionalni. U objavi na svom Tviter profilu, Tramp je nazvao Njujork tajms, En-Bi-Si, Ej-Bi-Si, Si-Bi-Es i Si-En-En neprijateljima američkog naroda.[82]

Protesti uredi

U toku inauguracije i tokom prvih dana mandata novoizabranog predsednika, održane su nasilne[83] demonstracije u Vašingtonu i nekoliko većih američkih gradova. U Vašingtonu, drugim gradovima u SAD i pojedinim gradovima u svetu, održani su protesti za prava žena i protiv Trampa.[84]


Prvi opoziv uredi

 
Članovi Predstavničkog doma glasaju o dva člana opoziva (H.Res. 755), 18. decembra 2019.

U avgustu 2019, uzbunjivač je podneo žalbu generalnom inspektoru obaveštajne zajednice na telefonski razgovor od 25. jula između Trampa i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, tokom kojeg je Tramp izvršio pritisak na Zelenskog da istraži Kroud Strajk i demokratskog predsedničkog kandidata Bajdena i njegovog sina Hantera.[85] Uzbunjivač je rekao da je Bela kuća pokušala da prikrije incident i da je poziv bio deo šire kampanje Trampove administracije i Trampovog advokata Rudija Đulijanija koja je možda uključivala uskraćivanje finansijske pomoći Ukrajini u julu 2019. i otkazivanje Pensovo putovanj eu Ukrajinu u maju 2019.[86]

Predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi pokrenula je zvaničnu istragu o opozivu 24. septembra.[87] Tramp je tada potvrdio da je uskratio vojnu pomoć Ukrajini, nudeći kontradiktorne razloge za tu odluku.[88][89] Trampova administracija je 25. septembra objavila memorandum o telefonskom razgovoru koji je potvrdio da je, nakon što je Zelenski pomenuo kupovinu američkih protivtenkovskih projektila, Tramp od njega zatražio da razgovara o istrazi Bajdena i njegovog sina sa Đulijanijem i Barom.[85][90] Svedočenje više zvaničnika administracije i bivših zvaničnika potvrdilo je da je ovo bio deo šireg napora da se unaprede Trampovi lični interesi davanjem prednosti na predstojećim predsedničkim izborima.[91] U oktobru je Vilijam B. Tejlor mlađi, otpravnik poslova za Ukrajinu, svedočio pred kongresnim komitetima da je ubrzo po dolasku u Ukrajinu u junu 2019. otkrio da je Zelenski bio podvrgnut pritisku u režiji Trampa i na čelu sa Đulijanijem. Prema Tejloru i drugima, cilj je bio da se Zelenski natera da se javno obaveže da istražuje kompaniju koja je zaposlila Hantera Bajdena, kao i glasine o ukrajinskoj umešanosti u predsedničke izbore u SAD 2016. godine.[92] On je rekao da je jasno stavljeno do znanja da dok Zelenski ne objavi takvu najavu, administracija neće izdati zakazanu vojnu pomoć Ukrajini i neće pozvati Zelenskog u Belu kuću.[93]

Odbor za pravosuđe Predstavničkog doma je 13. decembra glasao po partijskoj liniji za usvajanje dva člana opoziva: jedan za zloupotrebu položaja i drugi za opstrukciju Kongresa.[94] Nakon debate, Predstavnički dom je 18. decembra opozvao Trampa za oba člana.[95]

Suđenje za opoziv u Senatu uredi

 
Tramp pokazuje naslov "Tramp oslobođen optužbi"

Tokom suđenja u januaru 2020. godine, menadžeri za opoziv Predstavničkog doma citirali su dokaze koji podržavaju optužbe za zloupotrebu položaja i opstrukciju Kongresa i tvrdili da su Trampovi postupci bili upravo ono što su očevi osnivači imali na umu kada su kreirali proces opoziva.[96]

Trampovi advokati nisu negirali činjenice iznete u optužbama, ali su rekli da Tramp nije prekršio nijedan zakon ili opstruirao Kongres.[97] Oni su tvrdili da je opoziv "ustavno i pravno nevažeći" jer Tramp nije optužen za zločin i da zloupotreba položaja nije krivično delo za koje se može opozvati.[97]

Senat je 31. januara glasao protiv odobravanja sudskih poziva za svedoke ili dokumenta.[98] Suđenje za opoziv je bilo prvo u istoriji SAD bez svedočenja svedoka.[99]

Trampa je republikanska većina oslobodila obe optužbe. Senator Mit Romni je bio jedini republikanac koji je glasao za osudu Trampa po jednoj optužbi, zloupotrebi položaja.[100] Posle oslobađajuće presude, Tramp je otpustio svedoke opoziva i druge političke nameštenike i karijerne zvaničnike koje je smatrao nedovoljno lojalnim.[101]

Predsednička kampanja 2020. uredi

 
Tramp na predizbornom skupu u Arizoni 2020.

Prekinuvši presedan, Tramp je podneo zahtev da se kandiduje za drugi mandat u Federalnoj izbornoj komisiji u roku od nekoliko sati od preuzimanja predsedničke funkcije.[102] Održao je svoj prvi reizborni skup manje od mesec dana nakon što je preuzeo dužnost[103] i zvanično je postao republikanski kandidat u avgustu 2020. godine.[104]

U njegove prve dve godine na funkciji, Trampov komitet za reizbor je izvestio da je prikupio 67,5 miliona dolara i počeo 2019. sa 19,3 miliona dolara u gotovini.[105] Do jula 2020. Trampova kampanja i Republikanska stranka prikupili su 1,1 milijardu dolara i potrošili 800 miliona dolara, izgubivši prednost u gotovini u odnosu na Bajdena.[106] Nedostatak gotovine primorao je kampanju da smanji potrošnju na oglašavanje.[107]

Oglasi za Trampovu kampanju fokusirali su se na kriminal, tvrdeći da će gradovi pasti u bezakonje ako Bajden dobije predsedničku funkciju.[108] Tramp je više puta pogrešno predstavljao Bajdenove stavove[109][110] i prešao na pozivanje na rasizam.[111]

Predsednički izbori 2020. uredi

Počevši od proleća 2020. godine, Tramp je počeo da seje sumnje u vezi sa izborima, tvrdeći bez dokaza da će izbori biti namešteni i da bi očekivana široka upotreba glasanja putem pošte proizvela masivnu izbornu prevaru.[112][113] Kada je u avgustu Predstavnički dom glasao za grant od 25 milijardi dolara američkoj poštanskoj službi za očekivani porast glasanja putem pošte, Tramp je blokirao finansiranje, rekavši da želi da spreči bilo kakvo povećanje glasanja putem pošte.[114] Više puta je odbijao da kaže da li bi prihvatio rezultate ako izgubi i obavezao se na mirnu tranziciju vlasti.[115][116]

Bajden je pobedio na izborima 3. novembra, dobivši 81,3 miliona glasova (51,3 odsto) prema Trampovim 74,2 miliona (46,8 odsto)[117][118] i 306 glasova izbornog kolegijuma prema Trampovim 232.[119]

Lažne tvrdnje o prevari glasanja, pokušaj da se spreči predsednička tranzicija uredi

 
Rezultati elektorskog kolegijuma 2020; Tramp je izgubio 232–306.

U 2 sata ujutro nakon izbora, sa još nejasnim rezultatima, Tramp je proglasio pobedu.[120] Nakon što je Bajden nekoliko dana kasnije projektovan za pobednika, Tramp je izjavio da su „ovi izbori daleko od završetka“ i neosnovano navodnu izbornu prevaru.[121] Tramp i njegovi saveznici podneli su mnoge pravne osporavanja rezultata, koje je odbacilo najmanje 86 sudija u državnim i saveznim sudovima, uključujući savezne sudije koje je imenovao sam Tramp, ne nalazeći nikakvu činjeničnu ili pravnu osnovu.[122][123] Trampove navode odbacili su i državni izborni zvaničnici.[124] Nakon što je direktor Agencije za sajber bezbednost i infrastrukturnu bezbednost Kris Krebs suprotstavio Trampove optužbe za prevaru, Tramp ga je otpustio 17. novembra.[125] Vrhovni sud SAD je 11. decembra odbio da sasluša slučaj glavnog tužioca Teksasa koji je tražio od suda da poništi izborne rezultate u četiri države na kojima je pobedio Bajden.[126]

Tramp se povukao iz javnih aktivnosti u nedeljama nakon izbora.[127] U početku je blokirao vladine zvaničnike da sarađuju u Bajdenovoj predsedničkoj tranziciji.[128][129] Posle tri nedelje, administrator Uprave za opšte službe proglasio je Bajdena „očiglednim pobednikom“ izbora, dozvoljavajući isplatu tranzicionih resursa njegovom timu.[130] Tramp još uvek nije formalno priznao, tvrdeći da je preporučio GSA da započne tranzicione protokole.[131][132]

Izborni koledž je ozvaničio Bajdenovu pobedu 14. decembra.[119] Od novembra do januara, Tramp je više puta tražio pomoć da poništi rezultate, lično pritiskajući republikanske lokalne i državne nosioce funkcija,[133] republikanske državne i savezne zakonodavce,[134] Ministarstvo pravde,[135] i potpredsednika Pensa,[136] podstičući različite akcije kao što je zamena predsedničkih elektora ili zahtev da zvaničnici Džordžije „pronađu“ glasove i objave „preračunati“ rezultat.[134] 10. februara 2021. godine, tužioci u Džordžiji su otvorili krivičnu istragu o Trampovim nastojanjima da podrži izbore u Džordžiji.[137]

Tramp nije prisustvovao Bajdenovoj inauguraciji.[138]

Zabrinutost zbog mogućeg pokušaja državnog udara ili vojne akcije uredi

U decembru 2020, Newsweek je izvestio da je Pentagon u stanju pripravnosti, a visoki oficiri su razgovarali o tome šta da rade ako Tramp proglasi vanredno stanje. Pentagon je odgovorio citatima lidera odbrane da vojska nema nikakvu ulogu u ishodu izbora.[139]

Kada je Tramp premestio pristalice na položaje moći u Pentagonu nakon izbora u novembru 2020., predsednik Združenog generalštaba Mark Mili i direktorka CIA Gina Haspel postali su zabrinuti zbog pretnje od mogućeg pokušaja državnog udara ili vojne akcije protiv Kine ili Irana.[140][141] Milej je insistirao na tome da ga treba konsultovati o bilo kakvim Trampovim vojnim naredbama, uključujući upotrebu nuklearnog oružja, i naložio je Haspelu i direktoru NSA Pola Nakasona da pažljivo prate razvoj događaja.[142][143]

Juriš na Kapitol 6. januara 2021. uredi

Dana 6. januara 2021. godine, dok se kongresna potvrda rezultata predsedničkih izbora odvijala u američkom Kapitolu, Tramp je održao podnevni miting u Elipsu u Vašingtonu. Pozvao je da se poništi izborni rezultat i pozvao svoje pristalice da „povrate našu zemlju“ maršom na Kapitol da se „bore kao pakao“.[144][145] Mnoge pristalice su se pridružile gomili već tamo. Rulja je upala u zgradu, poremetila sertifikaciju i izazvala evakuaciju Kongresa.[146] Tokom nasilja, Tramp je objavio poruke na Tviteru ne tražeći od izgrednika da se raziđu. Tramp je u 18 časova tvitovao da izgrednici treba da „ide kući s ljubavlju i u miru“, nazvavši ih „velikim patriotama“ i ponovivši da su izbori pokradeni.[147] Nakon što je rulja uklonjena, Kongres se ponovo sastao i potvrdio Bajdenovu pobedu u ranim jutarnjim satima narednog jutra.[148] Prema podacima Ministarstva pravde, više od 140 policajaca je povređeno, a pet osoba je poginulo.[149][150]

U martu 2023. Tramp je sarađivao sa zatvorenim izgrednicima na pesmi u korist zatvorenika, a u junu je rekao da će, ako bude izabran, pomilovati mnoge od njih.[151]

Drugi opoziv uredi

 
Predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi potpisuje drugi opoziv Trampa

Dana 11. januara 2021. u Predstavničkom domu predstavljen je član o opozivu koji Trampa tereti za podsticanje pobune protiv vlade SAD.[152] Predstavnički dom je 13. januara glasao sa 232 prema 197 za opoziv Trampa, čime je postao prvi američki predsednik koji je dva puta smenjen.[153] Deset republikanaca je glasalo za opoziv — najviše članova jedne stranke koji su ikada glasali za opoziv predsednika svoje partije.[154]

Dana 13. februara, nakon petodnevnog suđenja u Senatu, Tramp je oslobođen optužbi kada je glasanje u Senatu palo deset glasova manje od dvotrećinske većine potrebne za osudu; sedam republikanaca pridružilo se svakom demokratu u glasanju za osudu, što je najveća podrška dvostranačja u bilo kom suđenju za opoziv predsednika ili bivšeg predsednika u Senatu.[155][156] Većina republikanaca je glasala za oslobađanje Trampa, iako su ga neki smatrali odgovornim, ali su smatrali da Senat nema jurisdikciju nad bivšim predsednicima (Tramp je napustio funkciju 20. januara; Senat je sa 56-44 glasao da je suđenje ustavno).[157]

Post-predsedništvo (2021–trenutno) uredi

Na kraju svog mandata, Tramp je otišao da živi u svom klubu Mar-a-Lago.[158] Kao što je predviđeno Zakonom o bivšim predsednicima,[159] on je tamo osnovao kancelariju za obavljanje svojih postpredsedničkih aktivnosti.[159][160]

Trampove lažne tvrdnje u vezi sa izborima 2020. u štampi i njegovim kritičari obično su nazivali „velikom laži“. U maju 2021. Tramp i njegove pristalice pokušali su da kooptiraju termin, koristeći ga da se odnose na same izbore.[161][162] Republikanska stranka je iskoristila Trampov lažni izborni narativ da opravda nametanje novih ograničenja glasanja u svoju korist.[162][163] U julu 2022. Tramp je i dalje vršio pritisak na zakonodavce države da ponište izbore 2020. godine.[164]

Tramp je nastavio svoje skupove u stilu kampanje govorom na godišnjoj konvenciji Republikanske stranke Severne Karoline 6. juna 2021. godine.[165][166] 26. juna održao je svoj prvi javni miting od 6. januara koji je prethodio napadu na Kapitol.[167]

Za razliku od drugih bivših predsednika, Tramp je nastavio da dominira svojom strankom; opisan je kao moderan partijski šef. Nastavio je sa prikupljanjem sredstava, prikupivši više nego dvostruko više od same Republikanske stranke, nagovestio je treću kandidaturu i profitirao od prikupljanja sredstava koji su mnogi republikanski kandidati održali u Mar-a-Lagu. Veliki deo njegovog fokusa bio je na tome kako se provode izbori i na svrgavanju izbornih zvaničnika koji su se opirali njegovim pokušajima da poništi rezultate izbora 2020. Na srednjoročkim izborima 2022. podržao je preko 200 kandidata za različite funkcije, od kojih je većina podržala njegovu lažnu tvrdnju da su predsednički izbori 2020. pokradeni.[168][169][170]

U februaru 2021. Tramp je registrovao novu kompaniju, Trump Media and Technology Group (TMTG), za pružanje „usluga društvenih mreža“ američkim klijentima.[171][172] U martu 2024. TMTG se spojio sa kompanijom za kupovinu posebne namene Digital World Acquisition i postao javno preduzeće.[173]

U februaru 2022. TMTG je pokrenuo Truth Social, platformu društvenih medija.[174] Od marta 2023. godine, federalni tužioci su istraživali Tramp Medija, koji je uzeo 8 miliona dolara od entiteta povezanih sa Rusijom, zbog mogućeg pranja novca.[175][176]

Istrage, krivične prijave, građanske parnice uredi

Tramp je predmet brojnih istraga o njegovim postupcima i poslovnim odnosima pre, tokom i posle njegovog predsedavanja.[177] U februaru 2021, okružni tužilac okruga Fulton, Džordžija, Fani Vilis, najavila je krivičnu istragu o Trampovim telefonskim pozivima državnom sekretaru Džordžije Bredu Rafenspergeru.[178] Kancelarija državnog tužioca države Njujork sprovodi krivične istrage o Trampovim poslovnim aktivnostima u saradnji sa Okružnim tužiocem Menhetna.[179] Do maja 2021. specijalna velika porota je razmatrala optužnice.[180][181] U julu 2021. njujorški tužioci optužili su Trampovu organizaciju za „15-godišnju 'šemu za prevaru' vlade“.[182] U januaru 2023. godine, finansijski direktor organizacije, Alen Vajselberg, osuđen je na pet meseci zatvora i pet godina uslovno zbog poreske prevare nakon sporazuma o priznanju krivice.[183]

Istrage FBI-a uredi

 
Tajni obaveštajni materijal pronađen tokom pretrage Mar-a-Laga

Kada je Tramp napustio Belu kuću u januaru 2021, poneo je vladina dokumenta i materijal sa sobom u Mar-a-Lago. Do maja 2021. godine, Nacionalna uprava za arhive i evidenciju (NARA) shvatila je da im važni dokumenti nisu predati i zatražila je od njegove kancelarije da ih locira. U januaru 2022. preuzeli su 15 kutija zapisa Bele kuće iz Mar-a-Laga. NARA je kasnije obavestila Ministarstvo pravde da su neki od preuzetih dokumenata poverljivi materijal.[184] Ministarstvo pravde je započelo istragu[185] i poslalo Trampu poziv za dodatni materijal.[184] Zvaničnici Ministarstva pravde posetili su Mar-a-Lago i dobili neke poverljive dokumente od Trampovih advokata,[184] od kojih je jedan potpisao izjavu u kojoj se potvrđuje da je sav materijal označen kao poverljiv vraćen.[186] Poslat je dodatni sudski poziv u kojem se traži snimak nadzora iz Mar-a-Laga, koji je dostavljen.[184][187][188]

8. avgusta 2022, agenti FBI-a su pretražili Mar-a-Lago da bi pronašli vladine dokumente i materijal koji je Tramp poneo sa sobom kada je napustio funkciju kršeći Zakon o predsedničkoj evidenciji,[189][190] navodno uključujući i neke povezane sa nuklearnim oružjem.[188] Nalog za pretres ukazuje na istragu o potencijalnom kršenju Zakona o špijunaži i opstrukciji zakona o pravosuđu.[191] Predmeti uzeti u pretrazi uključivali su 11 skupova poverljivih dokumenata, od kojih su četiri označena kao „strogo poverljivo“, a jedan kao „strogo poverljivo/SCI“, najviši nivo tajnosti.[189][190]

Dana 18. novembra 2022. godine, američki državni tužilac Merik Garland imenovao je saveznog tužioca Džeka Smita da nadgleda federalne krivične istrage o tome da je Tramp zadržao državnu imovinu u Mar-a-Lagu i da ispita Trampovu ulogu u događajima koji su doveli do napada na Kapitol.[192][193]

Krivično upućivanje od strane Komiteta Predstavničkog doma od 6. januara uredi

Dana 19. decembra 2022. Komisija za odabir Predstavničkog doma Sjedinjenih Država za napad 6. januara preporučila je krivičnu prijavu protiv Trampa zbog ometanja zvaničnog postupka, zavere radi prevare Sjedinjenih Država i podsticanja ili pomaganja pobune.[194]

Savezni i državni krivični predmeti uredi

Velika porota u Njujorku je 30. marta 2023. optužila Trampa po 34 krivična dela za falsifikovanje poslovnih zapisa.[195][196] 4. aprila se predao i uhapšen i izveden pred sud; izjasnio se da nije kriv i pušten je na slobodu.[197] Suđenje je počelo 15. aprila 2024. godine.[198]

Ministarstvo pravde je 8. juna optužilo Trampa u saveznom sudu u Majamiju po 31 tački optužnice za „namerno zadržavanje informacija o nacionalnoj odbrani u skladu sa Zakonom o špijunaži“, jednu tačku za davanje lažnih izjava i, zajedno sa ličnim pomoćnikom, za pojedinačne tačke zavere radi ometanja pravosuđe, zadržavanje vladinih dokumenata, koruptivno prikrivanje evidencije, prikrivanje dokumenta u saveznoj istrazi i planiranje da prikriju svoje napore.[199] Tramp se izjasnio da nije kriv.[200] U julu je zamenjujuća optužnica dodala tri tačke optužnice.[201] Početak suđenja zakazan je za 20. maj 2024. godine.[202]

Dana 1. avgusta, savezna velika porota u Vašingtonu optužila je Trampa za njegove napore da poništi rezultate izbora 2020. Optužen je za zaveru da prevari SAD, opstruiše sertifikaciju glasanja na Elektorskom kolegijumu i liši građanskog prava da se njihovi glasovi prebroje, i ometa zvaničan postupak.[203] Tramp se izjasnio da nije kriv.[204]

Dana 14. avgusta, velika porota okruga Fulton, Džordžija, optužila je Trampa po 13 optužbi za – između ostalih krivičnih dela – reketiranje nakon što su zvaničnici Trampove kampanje pristupili glasačkim mašinama sa izbornim zvaničnicima.[205][206] Tramp se 24. avgusta predao, uhapšen je i procesuiran u zatvoru okruga Fulton i pušten uz kauciju. Iskoristio je fotografiju iz zatvora za prikupljanje sredstava.[207] On se 31. avgusta izjasnio da nije kriv.[208] Dana 13. marta 2024. godine, sudija je odbacio tri od 13 optužbi bez odbacivanja „otvorenih radnji povezanih sa optužbom“.[209]

Građanske tužbe protiv Trampa uredi

U septembru 2022. godine, državni tužilac Njujorka podneo je građansku parnicu protiv Trampa, njegovo troje najstarije dece i Trampove organizacije.[210] Tokom istrage koja je dovela do tužbe, Tramp je kažnjen sa 110.000 dolara zbog toga što nije predao dokumentaciju koju je zatražio državni tužilac.[211] Tramp je svrgnut u avgustu i pozvao se na svoje pravo na Peti amandman protiv samooptuživanja više od 400 puta.[212] Predsedavajući sudija je u septembru 2023. presudio da su Tramp, njegovi odrasli sinovi i Trampova organizacija u više navrata počinili prevaru i naredio da se njihovi njujorški poslovni sertifikati ponište i da se njihovi poslovni subjekti pošalju u stečaj radi raspuštanja.[213] U februaru 2024, sud je proglasio Trampa odgovornim, naložio mu je da plati kaznu veću od 350 miliona dolara plus kamate, u ukupnom iznosu većem od 450 miliona dolara, i zabranio mu da služi kao službenik ili direktor bilo koje njujorške korporacije ili pravnog lica tri godine. Tramp je rekao da će se žaliti na presudu. Sudija je takođe naložio da kompaniju nadgleda posmatrač kojeg je sud imenovao 2023. godine i nezavisni direktor za usklađenost, a da će svako „restrukturiranje i potencijalno raspuštanje“ biti odluka posmatrača.[214]

U maju 2023. godine, njujorška porota u saveznoj tužbi koju je pokrenula novinarka E. Džin Karol proglasila je Trampa odgovornim za seksualno zlostavljanje i klevetu i naložila mu da joj isplati 5 miliona dolara.[215] Tramp je od okružnog suda zatražio novo suđenje ili smanjenje naknade štete, tvrdeći da ga porota nije proglasila odgovornim za silovanje. Takođe je tužio Kerola za klevetu u posebnoj tužbi. Sudija za dve tužbe presudio je protiv Trampa u julu i avgustu.[216][217] Tramp se žalio na obe odluke.[216][218] Dana 26. januara 2024. porota u slučaju klevete naložila je Trampu da Kerolu isplati 83,3 miliona dolara odštete. Tramp je u martu dao garanciju od 91,6 miliona dolara i uložio žalbu na presudu.[219]

Predsednička kampanja 2024. uredi

Za više informacija pogledajte: Predsednička kampanja Donalda Trampa 2024.

Tramp je 15. novembra 2022. objavio svoju kandidaturu za predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama 2024. i otvorio račun za prikupljanje sredstava.[220][221] U martu 2023. kampanja je počela da preusmerava 10 odsto donacija Trampovom vođstvu PAC-a. Trampova kampanja je platila 100 miliona dolara za njegove pravne račune do marta 2024. godine.[222][223]

U decembru 2023. Vrhovni sud Kolorada je presudio da je Trampu zabranjeno obavljanje funkcije u toj državi zbog svoje uloge u napadu na Kapitol sve dok Vrhovni sud SAD nije preinačio odluku putem Trampa protiv Andersona u martu 2024. godine.[224]

Tokom svoje kampanje 2024. godine, Tramp je bio poznat po sve nasilnijim i autoritarnijim izjavama,[225][226][227][228][229][230] i po upotrebi oštrije, dehumanizirajuće antiimigrantske retorike nego tokom svog prethodnog predsedništva.[231][232][233]

Knjige uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Mattera, Jason (March 14, 2011). Trump Unplugged Human Events
  2. ^ „Skončalsя mladšiй brat Donalьda Trampa”. Sputnik Kazahstan (na jeziku: ruski). 16. 8. 2020. Pristupljeno 16. 8. 2020. 
  3. ^ The Man Who Made Trump Who He Is — Politico
  4. ^ „Donald Trump's Immigrant Mother” The New Yorker 24. 6. 2016.
  5. ^ „Donald Trump's Nuclear Uncle”. The New Yorker 8. 4. 2016.
  6. ^ Donald Trump's grandfather ran Canadian brothel during gold rush, author says CBC News 19. 9. 2015.
  7. ^ THE EMPIRE AND EGO OF DONALD TRUMP NYTimes.com 7. 8. 1983. Pristupljeno 20. 1. 2017.
  8. ^ Oreskes, Michael (2. 9. 1987). „Trump Gives a Vague Hint of Candidacy”. The New York Times. Pristupljeno 17. 2. 2016. 
  9. ^ Kurtz, Howard (2. 9. 1987). „Between the Lines of a Millionaire's Ad”. The Washington Post. Pristupljeno 17. 2. 2016. 
  10. ^ Smith, Kyle (30. 5. 2015). „Stop pretending – Donald Trump is not running for president”. New York Post. Pristupljeno 7. 6. 2015. 
  11. ^ Travis, Shannon (17. 5. 2011). „Was he ever serious? How Trump strung the country along, again”. CNN. Pristupljeno 7. 6. 2015. 
  12. ^ Schultz, Marisa (9. 11. 2015). „Was Donald Trump almost on the George H.W. Bush ticket?”. New York Post. Pristupljeno 28. 12. 2015. 
  13. ^ Winger, Richard (25. 12. 2011). „Donald Trump Ran For President in 2000 in Several Reform Party Presidential Primaries”. Ballot Access News. 
  14. ^ Johnson, Glen. „Donald Trump eyeing a run at the White House”. Standard-Speaker. Hazelton, Pennsylvania. 
  15. ^ „Ballot Access News – Donald Trump Ran For President in 2000 in Several Reform Party Presidential Primaries”. ballot-access.org. 25. 12. 2011. Pristupljeno 1. 7. 2015. 
  16. ^ „CA Secretary of State – Primary 2000 – Statewide Totals”. ca.gov. Arhivirano iz originala 19. 7. 2015. g. Pristupljeno 1. 7. 2015. 
  17. ^ Madison, Lucy (4. 10. 2010). „Donald Trump for President in 2012?”. CBS News. Pristupljeno 4. 10. 2010. 
  18. ^ Zwick, Jesse (4. 10. 2010). „Donald Trump for President?”. The Washington Independent. Arhivirano iz originala 18. 7. 2012. g. Pristupljeno 4. 10. 2010. 
  19. ^ Donald Tramp, Leri King, transkript intervjua Donald Trump announces plans to form presidential exploratory committee Transkript, 8. oktobar 1999, pristupljeno, 12. novembar 2016
  20. ^ „Donald Trump's Presidential Announcement Speech”. Time.com. 16. 6. 2015. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  21. ^ Kendall, Joshua (7. 5. 1930). „Trump's new catchphrase: I'm a common-sense conservative”. Politico. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  22. ^ Ahler, Doug (16. 12. 2015). „Donald Trump is a textbook example of an ideological moderate”. The Washington Post. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  23. ^ Loiaconi, Stephen (23. 3. 2016). „Cruz, Trump blast Obama administration 'political correctness'”. KVAL. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  24. ^ Wright, David (21. 4. 2016). „Trump: Tubman on the $20 bill is 'pure political correctness' - CNNPolitics.com”. Cnn.com. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  25. ^ „Immigration Reform | Donald J Trump for President”. Donaldjtrump.com. Arhivirano iz originala 1. 8. 2016. g. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  26. ^ Inside the Republican Party’s Desperate Mission to Stop Donald Trump — The New York Times
  27. ^ Langley, Monica (4. 5. 2016). „Donald Trump Won't Self-Fund General-Election Campaign”. WSJ. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  28. ^ By Jack KellyJuly 26, 2015 (26. 7. 2015). „Trump Tells It Like It Is”. RealClearPolitics. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  29. ^ „CNN Economic Analyst: Donald Trump's Trade Proposals Are "Either A Bad Idea Or Impossible"”. Mediamatters.org. 28. 4. 2016. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  30. ^ „Viguerie: Trump a divider, not a 'uniter'”. Onenewsnow.com. 2. 3. 2016. Arhivirano iz originala 09. 05. 2016. g. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  31. ^ Yan, Holly (8. 8. 2015). „Trump draws outrage after Megyn Kelly remarks - CNNPolitics.com”. Cnn.com. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  32. ^ „British MPs debate banning Trump from UK after petition”. Al Jazeera English. 18. 1. 2016. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  33. ^ Milo (4. 5. 2016). „Meme Magic: Donald Trump Is The Internet's Revenge On Lazy Elites”. Breitbart. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  34. ^ Svrluga, Susan (14. 12. 2012). „Someone wrote 'Trump 2016' on Emory's campus in chalk. Some students said they no longer feel safe.”. The Washington Post. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  35. ^ „Donald J. Trump on Twitter: ""@codyave: @drudgereport @BreitbartNews @Writeintrump "You Can't Stump the Trump" https://t.co/0xITB7XeJV http://t.co/iF6S05se2w""”. Twitter.com. Pristupljeno 9. 5. 2016.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  36. ^ „No Trump - No Vote!”. Notrumpnovote.org. 16. 3. 2016. Arhivirano iz originala 6. 12. 2016. g. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  37. ^ The, Admin WP. „Grassroots "No Trump No Vote" Postcard event floods RNC, getting national attention | EndingFed News Network”. Endingthefed.com. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  38. ^ „Donald J. Trump on Twitter: ""@Cam: Reports are RNC has received +1 million postcards so far! If I get more info on ## I'll post @AnnCoulter https://t.co/yhyWihDdMq""[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 8. 5. 2016. g. Pristupljeno 8. 5. 2016.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć); Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  39. ^ 03/25/16 8:33 PM (25. 3. 2016). „Europe's Right-Wing Leaders Can't Get Enough of Donald Trump”. Fusion. Arhivirano iz originala 01. 05. 2016. g. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  40. ^ Thomas, Chad. „Germans Turn to Trump-Style Politics in Challenge to Merkel”. Bloomberg. Arhivirano iz originala 23. 3. 2016. g. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  41. ^ PetitionGo — We invite Donald Trump to make his first presidential trip as US president — not to UK — but to Poland
  42. ^ MUST-SEE VIDEO=> Brussels Politician Releases Video Endorsing Donald Trump — 11 Days Before Brussels ISIS Attacks
  43. ^ „ŠEŠELJ POZVAO SRBE U AMERICI: Braćo, svim svojim snagama podržite Donalda Trampa! - Informer[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 2. 6. 2016. g. Pristupljeno 8. 5. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  44. ^ „A Serbian News Magazine Retracts Its Story on Donald Trump”. Pristupljeno 9. 11. 2016. , theatlantic.com
  45. ^ „Saopštenje redakcije povodom slučaja Tramp”. Pristupljeno 9. 11. 2016.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. novembar 2016), Nedeljnik
  46. ^ Donald Trump Presumptive Candidate: The World Reacts
  47. ^ Exclusive: President Fox Apologizes, Invites Trump to Mexico — Breitbart
  48. ^ Donald Trump becomes 'official Republican presidential nominee' | Americas | News | The Independent
  49. ^ Donald Trump Wins the 2016 Election Tajm magazin, pristupljeno 11.11.2016.
  50. ^ CNN — Presidential Election Results CNN — rezultati predsedničkih izbora, pristupljeno 14.11.2016.
  51. ^ Predsednički izbori u SAD 2016.
  52. ^ Protesti protiv Trampa DAN TREĆI: Tramp mora DA ODE! Blic, 12. 11. 2016. Pristupljeno 4. 12. 2016.
  53. ^ Najveća online peticija — Klintonovu za predsednicu SAD Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. децембар 2016) N1, 3. 12. 2016. Приступљено 4. 12. 2016.
  54. ^ Ponovo prebrojavanje glasova u SAD: Da li će Tramp ostati bez fotelje? Архивирано на сајту Wayback Machine (28. novembar 2016) Nedeljnik, 27. 11. 2016. Pristupljeno 4. 12. 2016.
  55. ^ Tramp: Reks Tilerson biće novi državni sekretar Politika, 13. 12. 2016. Pristupljeno 22. 12. 2016.
  56. ^ „Tramp odlučio — Pribusu i Benonu istaknute funkcije”. Pristupljeno 4. 12. 2016.  Blic, 14.11. 2016
  57. ^ „Tramp upozorava američke kompanije”. Pristupljeno 4. 12. 2016.  RTS, 1. 12. 2016
  58. ^ Prvi razgovor Putina i Trampa: O Siriji, terorizmu… Sputnjik, 14. 11. 2016. Pristupljeno 4. 12. 2016.
  59. ^ „Trump's new foreign policy: 'We will stop looking to topple regimes'”. Pristupljeno 4. 12. 2016.  Washington Examiner, 1. 12. 2016
  60. ^ Has Trump Announced a Major Shift in US foreign policy? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. decembar 2016) Trending Issue, 3. 12. 2016. Pristupljeno 4. 12. 2016.
  61. ^ Trump signals big shift on energy, climate policies Phys.org Pristupljeno 21. 1. 2017.
  62. ^ TRUMP'S ENERGY PLAN: 'We must take advantage of the estimated $50 trillion in untapped shale, oil, and natural gas reserves' Business Insider Pristupljeno 21. 1. 2017.
  63. ^ Trump admin targets violent Islamist groups as foreign policy priority Reuters Pristupljeno 21. 1. 2017.
  64. ^ Burgeoning Moscow-Beijing Relationship Has Trump Seeking Russian Rapprochement Sputnik Pristupljeno 21. 1. 2017.
  65. ^ What will Trump do with the Iran nuclear deal? AlJazeera Pristupljeno 21. 1. 2017.
  66. ^ Tramp: Katastrofalna greška Angele Merkel Deutsche Welle Pristupljeno 21. 1. 2017.
  67. ^ PRVI INTERVJU ZA EVROPSKE MEDIJE Donald Tramp: Zastareli NATO, katastrofalna Angela i PAMETNI BRITANCI Blic Pristupljeno 21. 1. 2017.
  68. ^ „Tramp: Jerusalim glavni grad Izraela, selimo ambasadu”. Pristupljeno 23. 12. 2017.  B92, 6. 12. 2017
  69. ^ „Sukobi na protestima Palestinaca — jedna osoba stradala, više od 200 povređenih”. Pristupljeno 23. 12. 2017.  RTS, 8. 12. 2017
  70. ^ „UN proglasile Trampovu odluku o Jerusalimu ništavnom”. Pristupljeno 23. 12. 2017.  RTS, 21. 12. 2017
  71. ^ „Tramp: Ne mogu da dobijaju naš novac i glasaju protiv nas”. Pristupljeno 23. 12. 2017.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. decembar 2017) N1, 20. 12. 2017
  72. ^ „Niki Hejli pred glasanje u UN: SAD će zapisivati imena”. Pristupljeno 23. 12. 2017.  RTS, 20. 12. 2017
  73. ^ „Tramp: Severnu Koreju će snaći vatra i bes ako budu pretili”. Pristupljeno 23. 12. 2017.  Politika, 8. 8. 2017
  74. ^ „Severna Koreja: Tramp je lud”. Pristupljeno 23. 12. 2017.  B92, 4. 12. 2017
  75. ^ „Severna Koreja objavila plan napada na Guam”. Pristupljeno 23. 12. 2017.  RTS, 10. 8. 2017
  76. ^ „Tramp položio zakletvu, postao 45. predsednik SAD”. Pristupljeno 23. 1. 2017.  RTS, 20. 1. 2017
  77. ^ Nova era: Tramp potpisao povlačenje i zamrzavanje B92 Pristupljeno 23. 1. 2017.
  78. ^ PANIKA I PROTESTI Trampova zabrana ulaska izbeglicama u SAD izazvala HAOS NA SVETSKIM AERODROMIMA Blic, 29. 1. 2017. Pristupljeno 19. 2. 2017.
  79. ^ Tužba protiv Trampa zbog zabrane ulaska izbeglica u SAD Blic, 28. 1. 2017. Pristupljeno 19. 2. 2017.
  80. ^ Odbačen Trampov zahtev za deblokiranje uredbe o zabrani ulaska u SAD Politika, 5. 2. 2017. Pristupljeno 19. 2. 2017.
  81. ^ Nova Trampova zabrana putovanja stiže sledeće nedelje Glas Amerike, 17. 2. 2017. Pristupljeno 19. 2. 2017.
  82. ^ Tramp: Mediji su neprijatelji američkog naroda RTS, 18. 2. 2017. Pristupljeno 19. 2. 2017.
  83. ^ Protesters smash windows as violence breaks out ahead of Donald Trump inauguration — YouTube
  84. ^ „„MARŠ ŽENA” Vašington predvodi globalne proteste protiv Trampa”. Pristupljeno 23. 1. 2017.  Blic, 21. 1. 2017
  85. ^ a b Bump, Philip (25. 9. 2019). „Trump wanted Russia's main geopolitical adversary to help undermine the Russian interference story”. The Washington Post. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  86. ^ Cohen, Marshall; Polantz, Katelyn; Shortell, David; Kupperman, Tammy; Callahan, Michael (26. 9. 2019). „Whistleblower says White House tried to cover up Trump's abuse of power”. CNN. Pristupljeno 4. 10. 2022. 
  87. ^ Fandos, Nicholas (24. 9. 2019). „Nancy Pelosi Announces Formal Impeachment Inquiry of Trump”. The New York Times. Pristupljeno 8. 10. 2021. 
  88. ^ Forgey, Quint (24. 9. 2019). „Trump changes story on withholding Ukraine aid”. Politico. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  89. ^ Graham, David A. (25. 9. 2019). „Trump's Incriminating Conversation With the Ukrainian President”. The Atlantic. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  90. ^ Santucci, John; Mallin, Alexander; Thomas, Pierre; Faulders, Katherine (25. 9. 2019). „Trump urged Ukraine to work with Barr and Giuliani to probe Biden: Call transcript”. ABC News. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  91. ^ „Document: Read the Whistle-Blower Complaint”. The New York Times. 24. 9. 2019. Pristupljeno 2. 10. 2019. 
  92. ^ Shear, Michael D.; Fandos, Nicholas (22. 10. 2019). „Ukraine Envoy Testifies Trump Linked Military Aid to Investigations, Lawmaker Says”. The New York Times. Pristupljeno 22. 10. 2019. 
  93. ^ LaFraniere, Sharon (22. 10. 2019). „6 Key Revelations of Taylor's Opening Statement to Impeachment Investigators”. The New York Times. Pristupljeno 23. 10. 2019. 
  94. ^ Siegel, Benjamin; Faulders, Katherine; Pecorin, Allison (13. 12. 2019). „House Judiciary Committee passes articles of impeachment against President Trump”. ABC News. Pristupljeno 13. 12. 2019. 
  95. ^ Gregorian, Dareh (18. 12. 2019). „Trump impeached by the House for abuse of power, obstruction of Congress”. NBC News. Pristupljeno 18. 12. 2019. 
  96. ^ Kim, Seung Min; Wagner, John; Demirjian, Karoun (23. 1. 2020). „Democrats detail abuse-of-power charge against Trump as Republicans complain of repetitive arguments”. The Washington Post. Pristupljeno 27. 1. 2020. 
  97. ^ a b Shear, Michael D.; Fandos, Nicholas (18. 1. 2020). „Trump's Defense Team Calls Impeachment Charges 'Brazen' as Democrats Make Legal Case”. The New York Times. Pristupljeno 30. 1. 2020. 
  98. ^ Herb, Jeremy; Mattingly, Phil; Raju, Manu; Fox, Lauren (31. 1. 2020). „Senate impeachment trial: Wednesday acquittal vote scheduled after effort to have witnesses fails”. CNN. Pristupljeno 2. 2. 2020. 
  99. ^ Bookbinder, Noah (9. 1. 2020). „The Senate has conducted 15 impeachment trials. It heard witnesses in every one.”. The Washington Post. Pristupljeno 8. 2. 2020. 
  100. ^ Wilkie, Christina; Breuninger, Kevin (5. 2. 2020). „Trump acquitted of both charges in Senate impeachment trial”. CNBC. Pristupljeno 2. 2. 2021. 
  101. ^ Baker, Peter (22. 2. 2020). „Trump's Efforts to Remove the Disloyal Heightens Unease Across His Administration”. The New York Times. Pristupljeno 22. 2. 2020. 
  102. ^ Morehouse, Lee (31. 1. 2017). „Trump breaks precedent, files as candidate for re-election on first day”. KTVK. Arhivirano iz originala 2. 2. 2017. g. Pristupljeno 19. 2. 2017. 
  103. ^ Graham, David A. (15. 2. 2017). „Trump Kicks Off His 2020 Reelection Campaign on Saturday”. The Atlantic. Pristupljeno 19. 2. 2017. 
  104. ^ Martin, Jonathan; Burns, Alexander; Karni, Annie (24. 8. 2020). „Nominating Trump, Republicans Rewrite His Record”. The New York Times. Pristupljeno 25. 8. 2020. 
  105. ^ Balcerzak, Ashley; Levinthal, Dave; Levine, Carrie; Kleiner, Sarah; Beachum, Lateshia (1. 2. 2019). „Donald Trump's campaign cash machine: big, brawny and burning money”. Center for Public Integrity. Pristupljeno 8. 10. 2021. 
  106. ^ Goldmacher, Shane; Haberman, Maggie (7. 9. 2020). „How Trump's Billion-Dollar Campaign Lost Its Cash Advantage”. The New York Times. Pristupljeno 8. 10. 2021. 
  107. ^ Egkolfopoulou, Misyrlena; Allison, Bill; Korte, Gregory (14. 9. 2020). „Trump Campaign Slashes Ad Spending in Key States in Cash Crunch”. Bloomberg News. Pristupljeno 8. 10. 2021. 
  108. ^ Haberman, Maggie; Corasaniti, Nick; Karni, Annie (21. 7. 2020). „As Trump Pushes into Portland, His Campaign Ads Turn Darker”. The New York Times. Pristupljeno 25. 7. 2020. 
  109. ^ Bump, Philip (28. 8. 2020). „Nearly every claim Trump made about Biden's positions was false”. The Washington Post. Pristupljeno 9. 10. 2021. 
  110. ^ Dale, Daniel; Subramaniam, Tara; Lybrand, Holmes (31. 8. 2020). „Fact check: Trump makes more false claims about Biden and protests”. CNN. Pristupljeno 9. 10. 2021. 
  111. ^ Hopkins, Dan (27. 8. 2020). „Why Trump's Racist Appeals Might Be Less Effective In 2020 Than They Were In 2016”. FiveThirtyEight. Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  112. ^ Kumar, Anita (8. 8. 2020). „Trump aides exploring executive actions to curb voting by mail”. Politico. Pristupljeno 15. 8. 2020. 
  113. ^ Saul, Stephanie; Epstein, Reid J. (31. 8. 2020). „Trump Is Pushing a False Argument on Vote-by-Mail Fraud. Here Are the Facts.”. The New York Times. Pristupljeno 8. 10. 2021. 
  114. ^ Bogage, Jacob (12. 8. 2020). „Trump says Postal Service needs money for mail-in voting, but he'll keep blocking funding”. The Washington Post. Pristupljeno 14. 8. 2020. 
  115. ^ Sonmez, Felicia (19. 7. 2020). „Trump declines to say whether he will accept November election results”. The Washington Post. Pristupljeno 8. 10. 2021. 
  116. ^ Browne, Ryan; Starr, Barbara (25. 9. 2020). „As Trump refuses to commit to a peaceful transition, Pentagon stresses it will play no role in the election”. CNN. Pristupljeno 8. 10. 2021. 
  117. ^ „Presidential Election Results: Biden Wins”. The New York Times. 11. 12. 2020. Pristupljeno 11. 12. 2020. 
  118. ^ „2020 US Presidential Election Results: Live Map”. ABC News. 10. 12. 2020. Pristupljeno 11. 12. 2020. 
  119. ^ a b Holder, Josh; Gabriel, Trip; Paz, Isabella Grullón (14. 12. 2020). „Biden's 306 Electoral College Votes Make His Victory Official”. The New York Times. Pristupljeno 9. 10. 2021. 
  120. ^ „With results from key states unclear, Trump declares victory”. Reuters. 4. 11. 2020. Pristupljeno 10. 11. 2020. 
  121. ^ King, Ledyard (7. 11. 2020). „Trump revives baseless claims of election fraud after Biden wins presidential race”. USA Today. Pristupljeno 7. 11. 2020. 
  122. ^ Helderman, Rosalind S.; Viebeck, Elise (12. 12. 2020). „'The last wall': How dozens of judges across the political spectrum rejected Trump's efforts to overturn the election”. The Washington Post. Pristupljeno 9. 10. 2021. 
  123. ^ Blake, Aaron (14. 12. 2020). „The most remarkable rebukes of Trump's legal case: From the judges he hand-picked”. The Washington Post. Pristupljeno 9. 10. 2021. 
  124. ^ Woodward, Calvin (16. 11. 2020). „AP Fact Check: Trump conclusively lost, denies the evidence”. AP News. Pristupljeno 17. 11. 2020. 
  125. ^ „Trump fires election security official who contradicted him”. BBC News. 18. 11. 2020. Pristupljeno 18. 11. 2020. 
  126. ^ Liptak, Adam (11. 12. 2020). „Supreme Court Rejects Texas Suit Seeking to Subvert Election”. The New York Times. Pristupljeno 9. 10. 2021. 
  127. ^ Smith, David (21. 11. 2020). „Trump's monumental sulk: president retreats from public eye as Covid ravages US”. The Guardian. Pristupljeno 9. 10. 2021. 
  128. ^ Lamire, Jonathan; Miller, Zeke (9. 11. 2020). „Refusing to concede, Trump blocks cooperation on transition”. AP News. Pristupljeno 10. 11. 2020. 
  129. ^ Timm, Jane C.; Smith, Allan (14. 11. 2020). „Trump is stonewalling Biden's transition. Here's why it matters.”. NBC News. Pristupljeno 26. 11. 2020. 
  130. ^ Rein, Lisa (23. 11. 2020). „Under pressure, Trump appointee Emily Murphy approves transition in unusually personal letter to Biden”. The Washington Post. Pristupljeno 24. 11. 2020. 
  131. ^ Naylor, Brian; Wise, Alana (23. 11. 2020). „President-Elect Biden To Begin Formal Transition Process After Agency OK”. NPR. Pristupljeno 11. 12. 2020. 
  132. ^ Ordoñez, Franco; Rampton, Roberta (26. 11. 2020). „Trump Is In No Mood To Concede, But Says Will Leave White House”. NPR. Pristupljeno 11. 12. 2020. 
  133. ^ Gardner, Amy (3. 1. 2021). „'I just want to find 11,780 votes': In extraordinary hour-long call, Trump pressures Georgia secretary of state to recalculate the vote in his favor”. The Washington Post. Pristupljeno 20. 1. 2021. 
  134. ^ a b Kumar, Anita; Orr, Gabby; McGraw, Meridith (21. 12. 2020). „Inside Trump's pressure campaign to overturn the election”. Politico. Pristupljeno 22. 12. 2020. 
  135. ^ Cohen, Marshall (5. 11. 2021). „Timeline of the coup: How Trump tried to weaponize the Justice Department to overturn the 2020 election”. CNN. Pristupljeno 6. 11. 2021. 
  136. ^ Haberman, Maggie; Karni, Annie (5. 1. 2021). „Pence Said to Have Told Trump He Lacks Power to Change Election Result”. The New York Times. Pristupljeno 7. 1. 2021. 
  137. ^ Fausset, Richard; Hakim, Danny (10. 2. 2021). „Georgia Prosecutors Open Criminal Inquiry Into Trump's Efforts to Subvert Election”. The New York Times. Pristupljeno 11. 2. 2021. 
  138. ^ Haberman, Maggie (20. 1. 2021). „Trump Departs Vowing, 'We Will Be Back in Some Form'”. The New York Times. Pristupljeno 25. 1. 2021. 
  139. ^ Arkin, William M. (24. 12. 2020). „Exclusive: Donald Trump's martial-law talk has military on red alert”. Newsweek. Pristupljeno 15. 9. 2021. 
  140. ^ Gangel, Jamie; Herb, Jeremy; Cohen, Marshall; Stuart, Elizabeth; Starr, Barbara (14. 7. 2021). „'They're not going to f**king succeed': Top generals feared Trump would attempt a coup after election, according to new book”. CNN. Pristupljeno 15. 9. 2021. 
  141. ^ Breuninger, Kevin (15. 7. 2021). „Top U.S. Gen. Mark Milley feared Trump would attempt a coup after his loss to Biden, new book says”. CNBC. Pristupljeno 15. 9. 2021. 
  142. ^ Gangel, Jamie; Herb, Jeremy; Stuart, Elizabeth (14. 9. 2021). „Woodward/Costa book: Worried Trump could 'go rogue,' Milley took top-secret action to protect nuclear weapons”. CNN. Pristupljeno 15. 9. 2021. 
  143. ^ Schmidt, Michael S. (14. 9. 2021). „Fears That Trump Might Launch a Strike Prompted General to Reassure China, Book Says”. The New York Times. Pristupljeno 15. 9. 2021. 
  144. ^ Savage, Charlie (10. 1. 2021). „Incitement to Riot? What Trump Told Supporters Before Mob Stormed Capitol”. The New York Times. Pristupljeno 11. 1. 2021. 
  145. ^ „Donald Trump Speech "Save America" Rally Transcript January 6”. Rev. 6. 1. 2021. Pristupljeno 8. 1. 2021. 
  146. ^ Tan, Shelley; Shin, Youjin; Rindler, Danielle (9. 1. 2021). „How one of America's ugliest days unraveled inside and outside the Capitol”. The Washington Post. Pristupljeno 2. 5. 2021. 
  147. ^ Panetta, Grace; Lahut, Jake; Zavarise, Isabella; Frias, Lauren (21. 12. 2022). „A timeline of what Trump was doing as his MAGA mob attacked the US Capitol on Jan. 6”. Business Insider. Pristupljeno 1. 6. 2023. 
  148. ^ Gregorian, Dareh; Gibson, Ginger; Kapur, Sahil; Helsel, Phil (6. 1. 2021). „Congress confirms Biden's win after pro-Trump mob's assault on Capitol”. NBC News. Pristupljeno 8. 1. 2021. 
  149. ^ Rubin, Olivia; Mallin, Alexander; Steakin, Will (4. 1. 2022). „By the numbers: How the Jan. 6 investigation is shaping up 1 year later”. ABC News. Pristupljeno 4. 6. 2023. 
  150. ^ Cameron, Chris (5. 1. 2022). „These Are the People Who Died in Connection With the Capitol Riot”. The New York Times. Pristupljeno 29. 1. 2022. 
  151. ^ Terkel, Amanda (11. 5. 2023). „Trump says he would pardon a 'large portion' of Jan. 6 rioters”. NBC. Pristupljeno 3. 6. 2023. 
  152. ^ Naylor, Brian (11. 1. 2021). „Impeachment Resolution Cites Trump's 'Incitement' of Capitol Insurrection”. NPR. Pristupljeno 11. 1. 2021. 
  153. ^ Fandos, Nicholas (13. 1. 2021). „Trump Impeached for Inciting Insurrection”. The New York Times. Pristupljeno 14. 1. 2021. 
  154. ^ Blake, Aaron (13. 1. 2021). „Trump's second impeachment is the most bipartisan one in history”. The Washington Post. Pristupljeno 19. 1. 2021. 
  155. ^ Levine, Sam; Gambino, Lauren (13. 2. 2021). „Donald Trump acquitted in impeachment trial”. The Guardian. Pristupljeno 13. 2. 2021. 
  156. ^ Fandos, Nicholas (13. 2. 2021). „Trump Acquitted of Inciting Insurrection, Even as Bipartisan Majority Votes 'Guilty'”. The New York Times. Pristupljeno 14. 2. 2021. 
  157. ^ Watson, Kathryn; Quinn, Melissa; Segers, Grace; Becket, Stefan (10. 2. 2021). „Senate finds Trump impeachment trial constitutional on first day of proceedings”. CBS News. Pristupljeno 18. 2. 2021. 
  158. ^ Spencer, Terry (28. 1. 2021). „Palm Beach considers options as Trump remains at Mar-a-Lago”. Associated Press. Pristupljeno 2. 2. 2021. 
  159. ^ a b Wolfe, Jan (27. 1. 2021). „Explainer: Why Trump's post-presidency perks, like a pension and office, are safe for the rest of his life”. Reuters. Pristupljeno 2. 2. 2021. 
  160. ^ Quinn, Melissa (27. 1. 2021). „Trump opens "Office of the Former President" in Florida”. CBS News. Pristupljeno 2. 2. 2021. 
  161. ^ Solender, Andrew (3. 5. 2021). „Trump Says He'll Appropriate 'The Big Lie' To Refer To His Election Loss”. Forbes. Pristupljeno 10. 10. 2021. 
  162. ^ a b Wolf, Zachary B. (19. 5. 2021). „The 5 key elements of Trump's Big Lie and how it came to be”. CNN. Pristupljeno 10. 10. 2021. 
  163. ^ Balz, Dan (29. 5. 2021). „The GOP push to revisit 2020 has worrisome implications for future elections”. The Washington Post. Pristupljeno 18. 6. 2021. 
  164. ^ Bender, Michael C.; Epstein, Reid J. (20. 7. 2022). „Trump Recently Urged a Powerful Legislator to Overturn His 2020 Defeat in Wisconsin”. The New York Times. Pristupljeno 13. 8. 2022. 
  165. ^ Karni, Annie; Haberman, Maggie (5. 6. 2021). „At Once Diminished and Dominating, Trump Begins His Next Act”. The New York Times. Pristupljeno 6. 6. 2021. 
  166. ^ Orr, Gabby; Warren, Michael (6. 6. 2021). „Trump dwells on 2020 during North Carolina event aimed at helping Republicans in 2022”. CNN. Pristupljeno 7. 6. 2021. 
  167. ^ Peters, Jeremy W. (26. 6. 2021). „Trump, Seeking to Maintain G.O.P. Sway, Holds First Rally Since Jan. 6”. The New York Times. Pristupljeno 10. 10. 2021. 
  168. ^ Goldmacher, Shane (17. 4. 2022). „Mar-a-Lago Machine: Trump as a Modern-Day Party Boss”. The New York Times. Pristupljeno 31. 7. 2022. 
  169. ^ Paybarah, Azi (2. 8. 2022). „Where Trump's Endorsement Record Stands Halfway through Primary Season”. The New York Times. Pristupljeno 3. 8. 2022. 
  170. ^ Castleman, Terry; Mason, Melanie (5. 8. 2022). „Tracking Trump's endorsement record in the 2022 primary elections”. Los Angeles Times. Pristupljeno 6. 8. 2022. 
  171. ^ Lyons, Kim (6. 12. 2021). „SEC investigating Trump SPAC deal to take his social media platform public”. The Verge. Pristupljeno 30. 12. 2021. 
  172. ^ „Trump Media & Technology Group Corp”. Bloomberg News. Pristupljeno 30. 12. 2021. 
  173. ^ Harwell, Drew (26. 3. 2024). „Trump Media soars in first day of public tradings”. The Washington Post. Pristupljeno 28. 3. 2024. 
  174. ^ Bhuyian, Johana (21. 2. 2022). „Donald Trump's social media app launches on Apple store”. The Guardian. Pristupljeno 7. 5. 2023. 
  175. ^ Lowell, Hugo (15. 3. 2023). „Federal investigators examined Trump Media for possible money laundering, sources say”. The Guardian. Pristupljeno 5. 4. 2023. 
  176. ^ Durkee, Alison (15. 3. 2023). „Trump's Media Company Reportedly Under Federal Investigation For Money Laundering Linked To Russia”. Forbes. Pristupljeno 15. 3. 2023. 
  177. ^ Baker, Peter (19. 9. 2022). „The Story So Far: Where 6 Investigations Into Donald Trump Stand”. The New York Times. Pristupljeno 20. 9. 2022. 
  178. ^ Mangan, Dan (10. 2. 2021). „Georgia DA opens criminal probe of Trump call urging secretary of state to find votes”. CNBC. Pristupljeno 19. 5. 2021. 
  179. ^ Harding, Luke; Holpuch, Amanda (19. 5. 2021). „New York attorney general opens criminal investigation into Trump Organization”. The Guardian. Pristupljeno 19. 5. 2021. 
  180. ^ Jacobs, Shayna; Fahrenthold, David A. (25. 5. 2021). „Prosecutor in Trump criminal probe convenes grand jury to hear evidence, weigh potential charges”. The Washington Post. Pristupljeno 21. 5. 2021. 
  181. ^ Sisak, Michael R. (25. 5. 2021). „New grand jury seated for next stage of Trump investigation”. Associated Press. Pristupljeno 10. 10. 2021. 
  182. ^ Protess, Ben; Rashbaum, William K.; Bromwich, Jonah E. (1. 7. 2021). „Trump Organization Is Charged in 15-Year Tax Scheme”. The New York Times. Pristupljeno 1. 7. 2021. 
  183. ^ Anuta, Joe (10. 1. 2023). „Ex-Trump Org. CFO Allen Weisselberg sentenced to 5 months in jail for tax fraud”. Politico. Pristupljeno 7. 5. 2023. 
  184. ^ a b v g Lybrand, Holmes; Cohen, Marshall; Rabinowitz, Hannah (12. 8. 2022). „Timeline: The Justice Department criminal inquiry into Trump taking classified documents to Mar-a-Lago”. CNN. Pristupljeno 14. 8. 2022. 
  185. ^ Montague, Zach; McCarthy, Lauren (9. 8. 2022). „The Timeline Related to the F.B.I.'s Search of Mar-a-Lago”. The New York Times. Pristupljeno 14. 8. 2022. 
  186. ^ Haberman, Maggie; Thrush, Glenn (13. 8. 2022). „Trump Lawyer Told Justice Dept. That Classified Material Had Been Returned”. The New York Times. Pristupljeno 14. 8. 2022. 
  187. ^ Thrush, Glenn; Haberman, Maggie; Protess, Ben (11. 8. 2022). „Trump Search Said to Be Part of Effort to Find Highly Classified Material”. The New York Times. Pristupljeno 12. 8. 2022. 
  188. ^ a b Barrett, Devlin; Dawsey, Josh; Stein, Perry; Harris, Shane (12. 8. 2022). „FBI searched Trump's home to look for nuclear documents and other items, sources say”. The Washington Post. Pristupljeno 12. 8. 2022. 
  189. ^ a b Barrett, Devlin; Dawsey, Josh (12. 8. 2022). „Agents at Trump's Mar-a-Lago seized 11 sets of classified documents, court filing shows”. The Washington Post. Pristupljeno 12. 8. 2022. 
  190. ^ a b Haberman, Maggie; Thrush, Glenn; Savage, Charlie (12. 8. 2022). „Files Seized From Trump Are Part of Espionage Act Inquiry”. The New York Times. Pristupljeno 13. 8. 2022. 
  191. ^ Swan, Betsy; Cheney, Kyle; Wu, Nicholas (12. 8. 2022). „FBI search warrant shows Trump under investigation for potential obstruction of justice, Espionage Act violations”. Politico. Pristupljeno 12. 8. 2022. 
  192. ^ Thrush, Glenn; Savage, Charlie; Haberman, Maggie; Feuer, Alan (18. 11. 2022). „Garland Names Special Counsel for Trump Inquiries”. The New York Times. Pristupljeno 19. 11. 2022. 
  193. ^ Tucker, Eric; Balsamo, Michael (18. 11. 2022). „Garland names special counsel to lead Trump-related probes”. AP News. Pristupljeno 19. 11. 2022. 
  194. ^ Feuer, Alan (19. 12. 2022). „It's Unclear Whether the Justice Dept. Will Take Up the Jan. 6 Panel's Charges”. The New York Times. Pristupljeno 25. 3. 2023. 
  195. ^ Scannell, Kara; Miller, John; Herb, Jeremy; Cole, Devan (31. 3. 2023). „Donald Trump indicted by Manhattan grand jury on 34 counts related to fraud”. CNN. Pristupljeno 1. 4. 2023. 
  196. ^ Marimow, Ann E. (4. 4. 2023). „Here are the 34 charges against Trump and what they mean”. The Washington Post. Pristupljeno 5. 4. 2023. 
  197. ^ Sangal, Aditi; Vales, Leinz; Vogt, Adrienne (5. 4. 2023). „The latest on Trump's historic indictment and felony charges”. CNN. Pristupljeno 5. 4. 2023. 
  198. ^ Kates, Graham; Kaufman, Katrina (15. 4. 2024). „Trump trial gets underway in New York with jury selection in historic case”. CBS News. Pristupljeno 17. 4. 2024. 
  199. ^ Barrett, Devlin; Dawsey, Josh; Stein, Perry; Alemany, Jacqueline (9. 6. 2023). „Trump Put National Secrets at Risk, Prosecutors Say in Historic Indictment”. The Washington Post. Pristupljeno 10. 6. 2023. 
  200. ^ Greve, Joan E.; Lowell, Hugo (14. 6. 2023). „Trump pleads not guilty to 37 federal criminal counts in Mar-a-Lago case”. The Guardian. Pristupljeno 14. 6. 2023. 
  201. ^ „5 revelations from new Trump charges”. The Hill. 28. 7. 2023. Pristupljeno 4. 8. 2023. 
  202. ^ Stein, Perry; Dormido, Hannah; Wagner, John; Jacobs, Shayna (28. 8. 2023). „All the times Trump's trials conflict with the 2024 election campaign”. The Washington Post. Pristupljeno 28. 8. 2023. 
  203. ^ Barrett, Devlin; Hsu, Spencer S.; Stein, Perry; Dawsey, Josh; Alemany, Jacqueline (2. 8. 2023). „Trump charged in probe of Jan. 6, efforts to overturn 2020 election”. The Washington Post. Pristupljeno 2. 8. 2023. 
  204. ^ Sneed, Tierney; Rabinowitz, Hannah; Polantz, Katelyn; Lybrand, Holmes (3. 8. 2023). „Donald Trump pleads not guilty to January 6-related charges”. CNN. Pristupljeno 3. 8. 2023. 
  205. ^ Lowell, Hugo; Wicker, Jewel (15. 8. 2023). „Donald Trump and allies indicted in Georgia over bid to reverse 2020 election loss”. The Guardian. Pristupljeno 22. 12. 2023. 
  206. ^ Drenon, Brandon (25. 8. 2023). „What are the charges in Trump's Georgia indictment?”. BBC News. Pristupljeno 22. 12. 2023. 
  207. ^ Pereira, Ivan; Barr, Luke/ (25. 8. 2023). „Trump mug shot released by Fulton County Sheriff's Office”. ABC News. Pristupljeno 25. 8. 2023. 
  208. ^ Rabinowitz, Hannah (31. 8. 2023). „Trump pleads not guilty in Georgia election subversion case”. CNN. Pristupljeno 31. 8. 2023. 
  209. ^ Bailey, Holly (13. 3. 2024). „Georgia judge dismisses six charges in Trump election interference case”. The Washington Post. Pristupljeno 14. 3. 2024. 
  210. ^ Scannell, Kara (21. 9. 2022). „New York attorney general files civil fraud lawsuit against Trump, some of his children and his business”. CNN. Pristupljeno 21. 9. 2022. 
  211. ^ Katersky, Aaron (14. 2. 2023). „Court upholds fine imposed on Trump over his failure to comply with subpoena”. ABC News. Pristupljeno 8. 4. 2024. 
  212. ^ Bromwich, Jonah E.; Protess, Ben; Rashbaum, William K. (10. 8. 2022). „Trump Invokes Fifth Amendment, Attacking Legal System as Troubles Mount”. The New York Times. Pristupljeno 11. 8. 2011. 
  213. ^ Kates, Graham (26. 9. 2023). „Donald Trump and his company "repeatedly" violated fraud law, New York judge rules”. CBS News. 
  214. ^ Bromwich, Jonah E.; Protess, Ben (17. 2. 2024). „Trump Fraud Trial Penalty Will Exceed $450 Million”. The New York Times. Pristupljeno 17. 2. 2024. 
  215. ^ Sullivan, Becky; Bernstein, Andrea; Marritz, Ilya; Lawrence, Quil (9. 5. 2023). „A jury finds Trump liable for battery and defamation in E. Jean Carroll trial”. NPR. Pristupljeno 10. 5. 2023. 
  216. ^ a b Orden, Erica (19. 7. 2023). „Trump loses bid for new trial in E. Jean Carroll case”. Politico. Pristupljeno 13. 8. 2023. 
  217. ^ Reiss, Adam; Gregorian, Dareh (7. 8. 2023). „Judge tosses Trump's counterclaim against E. Jean Carroll, finding rape claim is 'substantially true'”. NBC News. Pristupljeno 13. 8. 2023. 
  218. ^ Stempel, Jonathan (10. 8. 2023). „Trump appeals dismissal of defamation claim against E. Jean Carroll”. Reuters. Pristupljeno 17. 8. 2023. 
  219. ^ Kates, Graham (8. 3. 2024). „Trump posts $91 million bond to appeal E. Jean Carroll defamation verdict”. CBS News. Pristupljeno 8. 4. 2024. 
  220. ^ Arnsdorf, Isaac; Scherer, Michael (15. 11. 2022). „Trump, who as president fomented an insurrection, says he is running again”. The Washington Post. Pristupljeno 5. 12. 2022. 
  221. ^ Schouten, Fredreka (16. 11. 2022). „Questions about Donald Trump's campaign money, answered”. CNN. Pristupljeno 5. 12. 2022. 
  222. ^ Goldmacher, Shane; Haberman, Maggie (25. 6. 2023). „As Legal Fees Mount, Trump Steers Donations Into PAC That Has Covered Them”. The New York Times. Pristupljeno 25. 6. 2023. 
  223. ^ Escobar, Molly Cook; Sun, Albert; Goldmacher, Shane (27. 3. 2024). „How Trump Moved Money to Pay $100 Million in Legal Bills”. The New York Times. Pristupljeno 3. 4. 2024. 
  224. ^ Sherman, Mark (4. 3. 2024). „Supreme Court restores Trump to ballot, rejecting state attempts to ban him over Capitol attack”. Associated Press. Pristupljeno 4. 3. 2024. 
  225. ^ Bender, Michael C.; Gold, Michael (20. 11. 2023). „Trump's Dire Words Raise New Fears About His Authoritarian Bent”. The New York Times. ISSN 0362-4331. 
  226. ^ Stone, Peter (22. 11. 2023). „'Openly authoritarian campaign': Trump's threats of revenge fuel alarm”. The Guardian. Arhivirano iz originala 27. 11. 2023. g. 
  227. ^ Colvin, Jill; Barrow, Bill (7. 12. 2023). „Trump's vow to only be a dictator on 'day one' follows growing worry over his authoritarian rhetoric”. Associated Press. 
  228. ^ Haberman, Maggie; Nehamas, Nicholas; McFadden, Alyce (3. 10. 2023). „Trump Said Shoplifters Should Be Shot, Part of a String of Violent Remarks”. The New York Times. 
  229. ^ Gabriel, Trip (5. 10. 2023). „Trump Escalates Anti-Immigrant Rhetoric With 'Poisoning the Blood' Comment”. The New York Times. 
  230. ^ LeVine, Marianne (12. 11. 2023). „Trump calls political enemies 'vermin,' echoing dictators Hitler, Mussolini”. The Washington Post. 
  231. ^ Gold, Michael; Huynh, Anjali (2. 4. 2024). „Trump Again Invokes 'Blood Bath' and Dehumanizes Migrants in Border Remarks”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 3. 4. 2024. 
  232. ^ Savage, Charlie; Haberman, Maggie; Swan, Jonathan (11. 11. 2023). „Sweeping Raids, Giant Camps and Mass Deportations: Inside Trump's 2025 Immigration Plans”. The New York Times. „As he has campaigned for the party’s third straight presidential nomination, his anti-immigrant tone has only grown harsher.” 
  233. ^ Layne, Nathan; Slattery, Gram; Reid, Tim (3. 4. 2024). „Trump calls migrants 'animals,' intensifying focus on illegal immigration”. Reuters. Pristupljeno 3. 4. 2024. „While speaking of Laken Riley - a 22-year-old nursing student from Georgia allegedly murdered by a Venezuelan immigrant in the country illegally - Trump said some immigrants were sub-human. "The Democrats say, 'Please don't call them animals. They're humans.' I said, 'No, they're not humans, they're not humans, they're animals,'" said Trump, president from 2017 to 2021.” 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доналд_Трамп&oldid=27707395”