Немачки језик
Немачки језик (немачки: Deutsch (помоћ·инфо), Deutsche Sprache) један је од језика западне групе германских језика и спада међу највеће светске језике. То је матерњи језик највећег броја становника Европске уније.
Немачки језик | |
---|---|
Deutsche Sprache, Deutsch | |
Изговор | [dɔʏtʃ] |
Говори се у | Немачка Аустрија Швајцарска Лихтенштајн и у 37 других држава. |
Број говорника | матерњи: 95 милиона, секундарни: 80-85 милиона (недостаје датум) |
латиница (немачки алфабет) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Аустрија Белгија Италија (Болцано (округ)) Немачка Лихтенштајн Луксембург Швајцарска Европска унија Даље званични језик: |
Признати мањински језик у | |
Регулише | Савет за немачку ортографију (немачки: Rat für deutsche Rechtschreibung) |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | de |
ISO 639-2 | ger (B) deu (T) |
ISO 639-3 | deu |
Службени језик
Ко-службени језик
| |
Немачки је службени језик (de jure или de facto) и први језик већинске популације
Немачки је службени језик са још неким језиком, али не и први језик већинске популације
Немачки језик (или немачки дијалект) је језик мањине
Немачки језик се говори у мањинској популацији, али није мањински језик |
Немачким језиком се говори у Немачкој, Аустрији, Лихтенштајну, у две трећине Швајцарске, у две трећине провинције Јужни Тирол у Италији, источним кантонима Белгије и у пограничним деловима Данске.
У Луксембургу (нем. Luxemburg), као и у француским областима Алзас (нем. Elsass) и Лорена (нем. Lothringen), староседеоци ових области говоре различитим немачким дијалектима, док је део становништва овладао стандардним немачким (посебно у Луксембургу), мада је у Алзасу и Лорену француски језик потиснуо немачки у последњих четрдесет година.
Мале заједнице које говоре немачким језиком опстале су у Румунији, Чешкој, Мађарској, посебно Русији, Казахстану и Пољској, мада су масивне емиграције становништва немачког порекла из ових земаља у Немачку смањиле број говорника у овим заједницама.
Ван Европе, највеће заједнице у којима се говори немачки језик налазе се у САД (у државама Северној и Јужној Дакоти, Монтани, Висконсину и Индијани; у Бразилу (области Рио Гранде до Сул, где је настао нем. Riograndenser Hunsrückisch, Света Катарина, Парана и Еспирито Санто), у које је мигрирало милионе Немаца у задњих двеста година; али већина њихових потомака не говори немачки.
Заједнице у којима се говори немачки се могу такође наћи у бившој немачкој колонији Намибији, као и другим земљама у које су емигрирали Немци, као нпр. Канада, Исланд, Аргентина, Мексико, Парагвај, Чиле, Перу, Венецуела, Тајланд и Аустралија.
Немачки језик је матерњи језик око сто милиона људи у Европи (подаци из 2004), односно матерњи је језик 13,3% Европљана, што га чини језиком којим се служи највише говорника у Европи без Русије, више од француског језика (66,5 милиона говорника 2004) и енглеског језика (64,2 милиона говорника 2004). Немачки је трећи језик по броју оних који га уче у школама, други по броју оних који га уче у Европи, и трећи у САД (после шпанског и француског). Немачки је један од званичних језика Европске уније, где је трећи језик по броју оних који га уче (одмах после француског).
Стандардни немачки језик није настао из неког дијалекта, већ су га осмислили песници, филозофи и други образованији људи. У 16. веку Мартин Лутер је превео Библију на немачки, свесно спајајући карактеристике различитих дијалеката. Желео је да што већи број људи разуме превод.
Са Гетеом и Шилером у 18. веку на врхунцу је била стандардизација немачког језика. Са више од 120 милиона говорника у 38 земаља света, није зачуђујуће да се разликује употреба немачког језика. Као и енглески, и немачки језик је плурицентричан и са три главна центра у којима се користи: Аустрији, Немачкој и Швајцарској. У немачком се све именице пишу великим словом.
Историја
уредиЗбог премештања становништва, због путева комуникација и трговине (углавном река), изолованости (високих планина и непрегледних шума) развили су се различите дијалекти немачког језика. Ови дијалекти, понекад међусобно и неразумљиви, коришћени су у Светом римском царству.
Како је Немачка било подељена на много држава, једино што је подстицало стандардизацију немачког језика је жеља писаца да их што већи број људи разуме.
Када је Мартин Лутер превео Библију (Нови завет 1521, Стари завет 1534), свој превод је углавном базирао на већ развијеном језику, који је у то време био најразумљивији језик. Овај језик је био заснован првенствено на горњосаксонском дијалекту и дијалектима средње Немачке (лексиконски и граматички) и сачувао је пуно од средњовисоконемачког, (за разлику од дијалеката средње и северне Немачке у којима је генитив већ почео да нестаје). По читању је био заснован на остфалском дијалекту нисконемачког језика. У почетку, уз сваку Библију долазила је и листа речи које нису познате у том дијалекту и њихов превод. Католици су у почетку одбијали Лутеров превод и покушали су да створе сопствени католички стандард (Gemeines Deutsch) - који се од „протестантског Немачког“ разликовао у ситним детаљима. Тек је средином 18. века, створен стандард који је добро прихваћен, чиме се завршио период ранонововисоконемачког.
Немачки је био језик трговине и власти у Хабзбуршком царству, које је окруживало велике површине централне и источне Европе. До средине 19. века био је то језик људи из градова у највећем делу царства. Знање немачког је значило да је говорник био трговац, урбани човек, а не његову националност. Неки градови, попут Прага и Будимпеште (Будим), су постепено били германизовани у годинама након њиховог уласка под хабзбуршку власт. Други, попут Братиславе, су првобитно насељени током хабзбуршког периода и били су примарно немачки у то време. Неколико градова, као што је Милано су остали првобитно не-немачки. Међутим, већина градова су били примарно немачки у овом периоду, као што су Будимпешта, Братислава, Загреб, и Љубљана, иако су били окружени територијама у којима су се говорили други језици.
Отприлике до 1800, стандардни немачки је био готово једино писани језик. У овом периоду, људи у урбаним крајевима северне Немачке, који су говорили дијалектима који су се значајно разликовали од стандардног немачког, учили су га готово као страни језик и трудили се да га изговарају што је сличније могуће ономе шта је написано. Прописане смернице за изговор су обичавале да сматрају северно-немачки изговор стандардом. Ипак, стварни изговор стандардног немачког варира од региона до региона.
Медији и штампана дела су готово увек на стандардном немачком (нем. Hochdeutsch), који разумеју у свим територијама на којима се говоре немачки језици (са изузетком предшколске деце у зонама у којима се говоре само дијалекти - на пример Швајцарска — али у ери телевизије чак и предшколска деца науче стандардни немачки још пре поласка у школу).
Први речник браће Грим, који се састоји из 16 делова објављиваних између 1852 и 1960, је најсвеобухватнији речник немачког. 1860. године, граматика и правопис су се први пут појавили у Дуденовом приручнику. 1901, ово је проглашено стандардном дефиницијом немачког језика. Званичне измене су учињене тек 1998. године, када је немачка правописна реформа ступила на снагу у свим земљама у којима се говори немачки. Од тада је правопис немачког у транзицији, са обавезом да се у року од осам година пређе на нови правопис. Пошто су образовање и култура, по немачком закону у надлежности немачких покрајина, разлике у погледима на правописну реформу и даље успоравају спровођење те реформе.
Током седамдесетих година XIX века, немачки језик је потиснуо латински на свим главним европским и америчким универзитетима тог доба.
-
Познавање немачког језика у ЕУ са Хрватском, Босном и Херцеговином, Швајцарском, Лихтенштајном и Турском
-
Натписи на немачком језику у Намибији
Читање
уреди- ä: [ɛː]
- ae: [ɛː]
- ö: [øː]
- oe [øː]
- ü: [yː]
- ue [yː]
- y: [yː]
- ß: [s]
- ss: [s]
- ei: [aɪ]
- ie: [iː] (не важи за речи Familie (породица, фамилија) и за државе које се завршавају на -ien)
- eu: [ɔʏ] (не важи за речи Museum (музеј), Eureka (еурека), Feuilleton (чланак) и речи које се завршавају на -eur)
- äu: [ɔʏ]
- аеu: [ɔʏ]
- s: [z] (иза R, L, M, N и између вокала, а понекада и на почетку и понекада испред сонанта и звучних сугласника)
- z: [t͡s] (не важи за реч Quiz (квиз))
- tz: [t͡s]
- h: између вокала и у средини се не чита (не важи за реч Alkohol (алкохол) и имена Johann, Johannes)
- ch: [ç], [χ] (када се налази испред вокала a, o и u, али не и када се налази између два вокала)
- w: [v]
- ig: [ɪç] (на крају речи)
- v: [f] (не важи за позајмљенице и реч Klavier (клавир))
- sch: [ʃ]
- tsch: [t͡ʃ]
- ck: [k]
- sp: [ʃp] (ово правило увек важи када реч почиње на ова два слова или када је на ту реч која почиње са ова два слова додат префикс)
- st: [ʃt] (ово правило увек важи када реч почиње на ова два слова или када је на ту реч која почиње са ова два слова додат префикс)
- dt: [t]
- dsch: [d͡ʒ]
- tion: [t͡sion] (на крају речи, чак и када је додат суфикс)
- th: [t]
- ph: [f]
- ng: [ŋ]
- r: [ʁ], [ɐ] (када се налази испред самогласника, али не и када се налази између два самогласника)
- qu: [kv]
- el: [l̩] (на крају речи, чак и када се дода суфикс)
- em: [m̩] (на крају речи, чак и када се дода суфикс)
- en: [n̩] (на крају речи, чак и када се дода суфикс)
- e: [ə] (на крају речи)
- er: [ɐ] (на крају речи) (не важи за реч der (одређени члан мушког рода), јер се чита [d͡eɐ])
Одступање од правила
уредиКада се dsch не чита као d͡ʒ и то углавном због грађења речи:
die Feindschaft: ˈfa͜indʃaft, јер је Feind + Schaft
Када се ue не чита као yː и то углавном због грађења речи:
zuerst: t͡sueɐst, јер је zu + erst
Када се th не чита као t и то углавном због грађења речи:
enthalten: ɛntˈχaltn̩, јер је ent + halten
Класификација и сродни језици
уредиНемачки је члан западно-германске гране германских језика, који је члан индоевропске породице језика.
Суседни језици
уредиНемачки језик, заједно са холандским као својим најближим рођаком, формира чврст и добро дефинисан језички регион, који је од других језика одвојен језичким границама. Његови суседи су: на северу фризијски и дански језик; на истоку пољски језик, горњолужичкосрпски језик, доњолужичкосрпски језик, чешки језик, словачки језик и мађарски језик; на југу словеначки језик, италијански језик, фриулски језик, ладински језик и реторомански језик; на западу француски језик и холандски језик. Сем фризијског, ниједан од ових језика није из западногерманске групе, тако да се јасно разликују од немачког и холандског. Иако је фризијски у блиској вези са немачким и холандским, они нису међусобно разумљиви.
Ситуација је сложенија када се узме у виду однос између немачког и холандског. До скора, кроз цео простор на коме се говори немачким постојала је језичка непрекидност (континуум), без језичких граница. На таквом простору, сваки дијалект је разумљив са његовим суседом, али дијалекти који су физички удаљени често нису међусобно разумљиви. Немачко-холандски континуум се дели на две групе дијалеката: нисконемачки (германски) и високонемачки (германски) варијетет, према томе да ли се у њима јавила промена сугласника; холандски је део дијалеката нисконемачког. Из политичких разлога, немачки и холандски дијалекти почели су да дивергирају током XX века. Такође, у Немачкој и Холандији, неки дијалекти су близу изумирања, јер су их заменили стандардни немачки, односно холандски. Због тога, у току је формирање језичке границе између Немачке и Холандије.
Док је немачки језик на много начина сличан холандском, веома се разликују у изговору. Говорнику једне земље би била потребна вежба да би научио да разуме говорника друге земље. Упоредите, нпр.:
- хол. De kleinste volgroeide kameleon is 2 cm lang en de grootste kan gemakkelijk een lengte van 80 cm bereiken.
- нем. Das kleinste ausgewachsene Chamäleon ist 2 cm lang, das größte kann problemlos eine Länge von 80 cm erreichen.
- Најмањи камелеон, који је потпуно одрастао је дуг 2 cm, а највећи може лако да достигне дужину од 80 cm.
Холанђани углавном могу да разумеју писани немачки, а Немци који говоре нисконемачким углавном могу да разумеју писани холандски, али имају проблема да разумеју говорни језик.
Ако се врши груписање западногерманских језика, холандски је нискофраначки, а немачки је високонемачки. У високонемачке дијалекте спадају јидиш и луксембуршки, те би требало са зачи су то најсличнији језици стандардном немачком. Упоредите њих, нпр.:
- јид. די פאַסטאַסט לאַנד כייַע איז די טשיטאַ. עס קענען דערגרייכן 120 קילאמעטער / ה.
- лукс. Dat séierst Land Déier ass de Gepard. Bis zu 120 km/h kann et ginn.
- нем. Das schnellste Landtier ist der Gepard. Es kann bis zu 120 km/h schnell sein.
- Најбржа копнена животиња је гепард. Може да иде и до 120 километара на час.
Иако су јако слични, постоје неких битних разлики, не само у речнику, већ и у редоследу речи и самом читању.
Званични статус
уредиСтандардни немачки је званични језик у Немачкој, Лихтенштајну и Аустрији; један је од званичних језика Швајцарске (заједно са француским, италијанским и ретороманским језиком) и Луксембурга (заједно са француским и луксембуршким језиком). Користи се као локални званични језик и регионима где се говори немачки у Белгији, Италији, Данској и Пољској. Немачки је један од 24 званичних језика Европске уније.
Немачки језик је такође мањински језик у Канади, Француској, Русији, Казахстану, Таџикистану, Пољској, Румунији, Тогоу, Камеруну, САД, Намибији, Бразилу, Парагвају, Мађарској, Чешкој, Словачкој, Холандији, Словенији, Украјини, Хрватској, Молдавији, Аустралији, Летонији, Естонији и Литванији.
Немачки је некад био lingua franca средње, источне и северне Европе. Утицаји из енглеског су се у немачком тек скоро почели осећати. Међутим, немачки је међу најпопуларнијим језицима у свету, и други по популарности у Европи. 38% свих Европљана тврди да могу да се споразумеју на немачком (не укључујући људе чији је матерњи језик немачки). У Пољској, на пример, лакше је наћи неког ко добро говори немачки него енглески, што се може објаснити великим присуством немачких медија на том простору.
Немачки је трећи језик по заступљености на интернету, иза енглеског и руског, са учешћем од 5,9% веб-сајтова.
Дијалекти
уредиИзраз „немачки“ користи се за дијалекте Немачке, Аустрије, дела Швајцарске и неких суседних земаља, као и за говоре колонија и етничких група које су основали Немци (нпр. Немачки у САД).
Разлике међу немачким дијалектима су значајне. Само су суседни дијалекти међусобно разумљиви. За говорника стандардног немачког (нем. Hochdeutsch), већина дијалеката није разумљива.
Немачки дијалекти се деле на "нисконемачки" и "високонемачки". Да ли су они различити језици, не постоји тачан одговор; међутим, тачно је да формирају дијалектски континуум где је сваки дијалект у тесној вези са суседним дијалектом, без обзира да ли се ради о нисконемачком или високонемачком.
Говорници српског језика могли би да буду заварани називима ова два варијетета и да помисле да су називе добили према некој врсти социјалног вредновања тих идиома, где би високонемачки имао неку „предност“ над нисконемачким. То не може бити даље од истине. Називи ова два варијетета настали су према њиховој географској дистрибуцији: нисконемачки језик говори се на северној половини Немачке, која је сама равница, дакле - низак терен. А високонемачки језик говори се на југу Немачке и у Аустрији, где су углавном брда и планине, дакле - висок терен. Уколико и постоји неко социјално вредновање ових варијетета, предност ће увек бити дата нисконемачком - мада треба имати на уму да код Немаца, Швајцараца и Аустријанаца то вредновање није изражено као нпр. код говорника српског или енглеског језика (најчешће се свако, укључујући: писце, политичаре, јавне личности, професоре, итд, увек служи својим родним дијалектом и поносан је на њега).
У дијалектима нисконемачког није извршена замена сугласника као у високонемачком. Нисконемачки језик се дели на две групе: нискофраначки и нискосаксонски. Нискофраначки се састоји из холандског језика и фламанског језика, којим се говори у Холандији и Белгији; нискосаксонски се састоји из дијалеката којима се говори у немачким равницама и у источној Холандији. Види горе за разлику између немачког и холандског.
Дијалекти високонемачког деле се на централни немачки језик и горњи немачки језик. Средишњи немачки дијалекти укључују: рајнски, луксембуршки, мозел франконски, рајнско франконски, хесенски, тириншки и горње саксонски, и њиме се говори у северноисточној Холандији, источној Белгији, Луксембургу, деловима Француске, и у немачкој између реке Мајне и северних низија. Стандардни немачки се углавном заснива на дијалектима средње Немачке.
Високонемачки дијалекти укључују алемански језик (на пример швајцарски немачки - нем. schwizedeutsch), швапски (нем. schwäbisch), источно франконски (нем. fränkisch), аустро-баварски (нем. bayerisch) језик. Њима се говори у Алзасу, јужној Немачкој, Лихтенштајну, Аустрији и у деловима Швајцарске где се користи немачки, као и Италије.
Високонемачки којим говоре Јевреји Ашкенази (углавном у бившем Совјетском Савезу) имају неколико јединствених црта, и углавном се сматрају засебним језицима (Јидиш).
Дијалекти немачког којима се говорило у колонијама личе на дијалекте немачког којима говоре/су говорили Немци који су ту дошли (нпр. пенсилванијски немачки личи на дијалект немачког зван палатински).
У САД, друга генерација имиграната створила је нов варијетет који је комбинација немачког језика са граматиком и правописним правилима енглеског. Он углавном није разумљив ни за једне, ни за друге. Говорници га називају „амерички немачки“ (нем. Amerikanischdeutsch).
Стандардни немачки
уредиНемачка лингвистика дијалектима назива само регионалне варијетете, не и варијетете стандардног немачког.
Стандардни немачки је настао не као дијалект неког посебног региона, већ као писани језик. Међутим, на неким местима је стандардни немачки потиснуо дијалекте (посебно у великим градовима Немачке и Аустрије)
Стандардни немачки се разликује по регионима, нарочито међу земљама у којима је он званичан језик, у речнику, мало у изговору, па чак и граматици. Ове разлике не треба мешати са разликама у дијалектима. Иако су дијалекти у малој мери утицали на стандардни Немачки, они се веома разликују. Немачки језик се стога сматра плурицентричним језиком.
У већини области, говорници користе мешавину језика (дијалекте као и стандардни немачки), зависно од ситуације.
У Швајцарској се, напротив, ретко користе мешавине стандардног немачког и дијалекта, и стандардни немачки се скоро искључиво користи као писани језик. Овакво стање назива се диглосија. Стандардним немачким се ретко говори, нпр. са говорником који не разуме швајцарске дијалекте, а очекује се да се користи у школи.
Пример текста
уредиЧлан 1 Универзалне декларације о људским правима:
Alle Menschen sind frei und gleich an Würde und Rechten geboren. Sie sind mit Vernunft und Gewissen begabt und sollen einander im Geist der Brüderlichkeit begegnen.
Граматика
уредиНемачки је инфлексијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за падеж, наставци за број, наставци за време за глаголе ...).
Падежи и њихова функција
уредиУ немачком постоје 4 падежа. То су: номинатив, генитив, датив и акузатив.
Номинатив
уредиНоминатив се у немачком баш као и у српском употребљава када се ради о субјекту.
Генитив
уредиГенитив се углавном користи када хоће да се нека припадност искаже, нпр. у реченици: Das ist das Telefon eines Freundes (ово је пријатељов телефон). За овај падеж је у мушком и средњем роду обавезно да се дода наставак при деклинацији. Генитив личних заменица је исти као и у дативу. Када се мисли да имена особа имају генитив, то се углавном овако: Das ist Martins Telefon (oво је Мартинов телефон).
Датив
уредиДатив се користи баш као и у српском и српски локатив је исто што и немачки датив, сем што постоји и припадност када хоће да се искаже са von, нпр. у реченици Das ist das Telefon von einem Freund (ово је пријатељов телефон). Такав начин се настоји да се чешће употребљава него генитив да би се језик олакшао. Једино где не може да се замени за генитив јесте када је у питању везник wegen (због) као у реченици Wegen der Autobahn (због аутопута). За овај падеж је у множини обавезан наставак. Баш као и у српском, тако се датив у немачком користи када је неко стање мировања, када се тело не креће, односно када приповедач који прича о себи или некој другој особи која не хода, не иде или не трчи, нпр. у реченици Ich bin im Zug (у возу сам). Предлог im је комбинација предлога in (у) и члана мушког или средњег рода (у овом случају мушког рода) у дативу dem. Та комбинација може и за предлоге an (на, као у српском примеру на зиду) и zu (значење је као и енглеско to, али се на њега налепи само m, када су у питању мушки и средњи род, односно r, када је у питању женски род). А ако се употребљава датив за стање кретања, казало би се, нпр. Ich gehe zum Kino (идем до биоскопа).
Акузатив
уредиАкузатив се користи баш као и у српском, када се исказује неки прави објекат или када хоће да се покаже нечија припадност, нпр. у реченицама Ich habe einen Termin (имам састанак) и Für einen Bruder (за брата). Такође се користи када хоће да се искаже неко стање кретања, нпр. у реченици Ich gehe in den Park (идем у парк).
Промена чланова и родови
уредиУ немачком постоје три рода: мушки, женски и средњи (са множином као један засебан род, где нема три иста иста у множини), где постоје три одређена и два неодређена члана за једнину, а за множину постоји само одређен члан die:
Der - означава мушки род ;
Die - означава женски род ;
Das - означава средњи род ;
Die - означава множину.
Сви они се мењају у одређеним ситуацијама, тј. у промени падежа или броја именице.
Ово су неодређени чланови:
Ein - означава мушки и средњи род ;
Eine - означава женски род.
Ево табеле деклинације чланова:
Падеж | одређени | неодређени | одређени множине |
---|---|---|---|
Номинатив | der, die, das | ein, eine | die |
Генитив | des (мушки и средњи род)
der (женски род) |
eines (мушки и средњи род)
einer (женски род) |
der |
Датив | dem (мушки и средњи род)
der (женски род) |
einem (мушки и средњи род)
einer (женски род) |
den |
Акузатив | den (мушки род)
die (женски род) das (средњи род) |
einen (мушки род)
eine (женски род) ein (средњи род) |
die |
Промена именица
уредиНемачке именице спадају у:
- једну од три деклинације
- један од три рода: средњи, женски и мушки. Завршетак речи може да да информацију о роду; за већину именица род не зависи од наставка (за разлику од српског, где су именице које се завршавају сугласником мушког рода, са -а женског, а са -о и -е средњег)
- два броја: једнину и множину (неки језици имају и двојину, нпр. старословенски)
- четири падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив (са сличним значењем као и у српском језику)
Иако је немачки инфлексијски језик, у односу на старонемачки или исландски, број наставака је знатно мањи. Три рода нестају у множини, који се понаша као четврти род. Са четири падежа и три рода и множином, постоји укупно 16 комбинација падежа и рода/броја. Додавање наставака на именице је обавезно за генитив мушког и средњег рода, али не за женски род или множину. Са друге стране, наставак је обавезан у дативу множине, осим ако се реч завршава на -n или -s. Постоје и наставци за датив мушког и средњег рода, али се врло ретко срећу, чак ређе него што се нпр. аорист користи у стандардном српском језику када би требало (углавном се мења перфектом). Та врста деклинације се зове н-деклинација или слаба деклинација.
Немачки правопис, за разлику од других, захтева писање именица великим словом, чак иако нису на почетку речи.
Код немачке сложенице, леви делови речи модификују значење десних, нпр. Regenschirm (срп. кишобран). За разлику од српског где се сложенице са већим бројем речи пишу одвојено (стога и немамо утисак да су сложенице), у немачком се оне пишу састављено, нпр. Hundehütte (срп. кућица за псе).
Најдужа званична реч у немачком језику је Donaudampfschifffahrtselektrizitätenhauptbetriebswerkbauunterbeamtengesellschaft (Под-државно предузеће за изградњу главног депоа Дунавске паре) од 80 слова.
Промена глагола
уредиНемачки глаголи се мењају према:
- једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око 200 глагола који се неправилно мењају.
- три лица: првом, другом и трећем
- два броја: једнини и множини
- три начина: индикатив, кондиционал и императив
- два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички.
- два проста времена (презент, претерит) и 4 сложена времена (перфекaт, плусквамперфект, футур, футур II)
Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса, нпр. er (један од префикса који мења значење глагола) + fahren (возити) = erfahren (искусити, сазнати).
Ред речи је знатно флексибилнији него на пример у енглеском. Ред речи се може мењати зарад суптилних промена значења реченице.
Пример мењања правилних глагола kommen (доћи):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich komme | wir kommen |
2. лице | du kommst | ihr kommt |
3. лице | er, sie, es kommt | sie/Sie kommen |
Писање
уредиНемачки језик је писан латиничним алфабетом, поред стандардних 26 латиничних знакова, немачки поседује три самогласника са прегласима (умлаутима): Ää, Öö и Üü, као и посебан знак за "ss" (ß) (ес цет или тврдо С), који се користи после дугих самогласника и дифтонга и не користи се на почетку речи (који се не користи у Швајцарској).
Алфабет
уредиФонетика
уредиСличности са енглеским језиком
уредиПостоји много речи које су по облику и значењу сличне енглеском.
Немачка реч | Значење | Енглеска реч која јој је слична и значи исто |
---|---|---|
hallo | здраво | hello |
gut | добар, добра | good |
best | најбољи | best |
Danke | Хвала | Thanks |
Bett | кревет | bed |
Finger | прст | finger |
haben | имати | to have |
Haus | кућа | house |
Katze | мачка | cat |
lachen | смејати се | to laugh |
Nacht | ноћ | night |
Schiff | брод | ship |
Boot | чамац | boat |
singen, sang, gesungen | певати, певаше, отпевати | sing, sang, sung |
Tag | дан | day |
Wetter | време (метеоролошко) | weather |
wollen | хтети | will |
Winter | зима | winter |
Camp | камп | camp |
Computer | компјутер, рачунар | computer |
Mutter | мајка | mother |
Vater | отац | father |
Bruder | брат | brother |
Cousin [kuˈzɛ̃ː], Cousine [kuˈziːnə] | рођак, рођака | cousin |
Pfeife | цев | pipe |
Sommer | лето | summer |
Buch | књига | Book |
Maus | миш | mouse |
Bär | медвед | bear |
Elefant | слон | elephant |
Fuchs | лисица | fox |
Rhinozeros | носорог | rhinoceros |
Jahr | година | year |
eins | један | one |
zwei | два | two |
drei | три | three |
vier | четири | four |
fünf | пет | five |
sechs | шест | six |
sieben | седам | seven |
acht | осам | eight |
neun | девет | nine |
zehn | десет | ten |
Republik | република | republic |
Bäckerei | пекара | bakery |
Polizei | полиција | police |
vergessen | заборавити | to forget |
Wasser | вода | water |
Melone | диња | melon |
Wassermelone | лубеница | watermelon |
Europa | Европа | Europe |
Euro | Евро | Euro |
Fuß | нога | foot |
Ball | лопта | ball |
Fußball | фудбал | football |
Knie | колено | knee |
Kredit | кредит | credit |
Bank | банка | bank |
Funktion | функција | function |
Apfel | јабука | apple |
Honig | мед | honey |
blau | плава | blue |
grau | сива | grey |
grün | зелена | green |
rot | црвена | red |
Karotte | шаргарепа | carrot |
Tomate | парадајз | tomato |
Schuh | ципела, чизма, патика | shoe |
Öl | уље | oil |
Eis | лед, сладолед | ice, ice cream |
Olive | маслина | olive |
Milch | млеко | milk |
Käse | сир | cheese |
Reis | рижа, пиринач | rice |
Bohne | пасуљ | bean |
Ei | јаје | egg |
Schulter | раме | shoulder |
Arm | рука | arm |
Hand | шака | hand |
Haar | коса | hair |
Fähre | трајект | ferry |
fühlen, sich fühlen | осетити, осећати се | to feel |
schwimmen | пливати | to swim |
reiten | јахати | to ride |
klettern | пењати се | to climb |
Wind | ветар | wind |
Windsurfen | једрење на дасци | windsurfing |
allein | сам, сама | alone |
hungrig | гладан, гладна | hungry |
durstig | жедан, жедна | thirsty |
Kirche | црква | church |
Moschee | џамија | mosque |
warm | топао, топла, топло | warm |
kühl | хладан, хладна, хладно | cool |
exzellent | одличан, одлична, одлично | excellent |
reich (са малим немачким r) | богат | rich |
akzeptieren | прихватити | accept |
Armenien | Јерменија | Armenia |
Belarus | Белорудија | Belarus |
Dänemark | Данска | Denmark |
Georgien | Грузија | Georgia |
Niederlande | Холандија | Netherlands |
Ukraine | Украјина | Ukraine |
Horn | труба, рог | horn |
Regen | киша | rain |
Sturm | олуја, грмљавина | storm |
Regenbogen | дуга | rainbow |
Schnee | снег | snow |
Hagel | град | hail |
Regenschauer | пљусак | rain shower |
kommen | доћи | to come |
Ако се ове речи разликују у понеком сугласнику, то је због замене сугласника која се догодила у високонемачком.
У енглеском постоји суфикс за кретање "wards" и у немачком исто и сично звучи и изгледа и тај суфикс је "wärts".
У енглеском постоји суфикс less и реч free за описивање да ту нема, не постоји нешто или се одричи као и са српским префиксом без. У немачком такође постоје такве речи, само су обе суфикси и то су los и frei у зависности од улоге.
Постоје речи које су по облику сличне онима у енглеском језику, али разликују се у значењу.
Немачка реч | Превод немачке речи | Енглеска реч која јој је
слична, а значи различито или слично |
Превод енглеске речи |
---|---|---|---|
Dogge | дога | dog | пас |
sich drehen | вртети се | to throw | бацити |
ernten | брати (глагол) | to earn | зарађивати |
Gift | отров | gift | поклон |
Hund | пас | hound | ловачки пас |
Knabe | дечко | knave | нож |
Knecht | слуга | knight | витез |
nehmen | узети | numb | опијен |
raten | погодити | to read | читати |
ritzen | гребати | to write | писати |
Schmerz | бол | smart | паметан |
rächen | осветити | to wreak (havoc) | искалити (као бес) |
Tisch | сто | dish | посуда |
werfen | бацити | to warp | изобличити |
Zeit | време | tide | плима |
Mais | кукуруз | mice | мишеви |
bekommen | добити | become | постати |
nein | не | nine | девет |
Промена сугласника у високонемачком
уредиПромена сугласника у високонемачком се десила у неколико фаза:
Фаза 1 | Фаза 2 | Фаза 3 | |||
---|---|---|---|---|---|
Звукови су се мењали између
самогласника |
Звукови су се
мењали на почетку; после r/l; када су у двоструком сугласнику |
Звукови су се
мењали у свим срединама | |||
Звук у
нисконемачком, холандском или енглеском |
Звук у
високонемачком |
Звук у
нисконемачком, холандском или енглеском |
Звук у
високонемачком |
Звук у
нисконемачком, холандском или енглеском |
Звук у
високонемачком |
p | f | p | pf | b | p (ова промена се није десила у стандардном немачком) |
t | ss или ß | t | z | d | t |
k, (c и q у енглеском) | ch | k | kch (у горњонемачким дијалектима) | g | k (ова промена се није десила у стандардном немачком) |
s | sch (пре неког сугласника) | ||||
ннем. slapen | нем. schlafen | хол. pijp | нем. Pfeife | ннем. dag | нем. Tag |
хол. bijten | нем. beißen | ннем. tamm | нем. zahm | ||
енгл. milk | нем. Milch | енгл. swimming | нем. Schwimmen |
Ове промене се нису десиле за све речи у стандардном немачком (иако је претежно базиран на горњосаксонском дијалекту средњонемачких дијалеката), јер је читање ипак базирано на хановерском дијалекту нисконемачког језика, где су присвојене речи од нисконемачког језика.
Такође, када се у енглеском, холандском или нисконемачком појављују речи од 3 или 4 слова, нпр. енгл. lip, у немачком се то последње слово дуплира и дода на крају -e, пр. нем. Lippe.
Постоји и још једна промена која се десила у високонемачком, али и у нисконемачком, холандском, африкансу, али и код појединих речи у фризијском, данском, шведском и норвешком, која се није десила у енглеском, исландском и ферјарском:
Промена звукова θ (у исландском као Þ) и ð (у енглеском се оба пишу као th) који се налазе у енглеском, исландском и ферјарском (у ферјарском нема θ) у слово d код високонемачког, али и код нисконемачког, холандског, африканског, али и код појединих речи код фризијског, данског, шведског и норвешког | |
---|---|
Звук у
енглеском, исландском и ферјарском |
Звук у
високонемачком, али и у нисконемачком, холандском, африкансу, али и код појединих речи у фризијском, данском, шведском и норвешком |
енгл. the | нем. der |
енгл. think | нем. denken |
исл. þýska | нем. Deutsch |
Ово је разлог зашто немачки још увек има слово d, и поред тога што се десила промена d у t.
Позајмљенице
уредиУ немачком постоји пуно позајмљеница из других језика, посебно француског, латинског, грчког, скорије и из енглеског језика, али и других. Већина ових речи имају исто или слично значење као у првобитном језику, али неке од њих су промениле значење. Ове речи, које су често позајмљиване од стране других језика називамо интернационализмима.
Речи словенског порекла је мало; пример: Grenze (граница), Trappe (дропља) и Palatschinken (палачинке).
Немачка реч | Значење | Порекло |
---|---|---|
Armee | армија, војска | француски |
Arrangement | аранжман (музички) | француски |
Butter | путер, маслац | грчки |
Camp | камп | енглески |
Cañon | кањон | шпански |
Chance | шанса | француски |
Computer | компјутер, рачунар | енглески |
Courage | храброст | француски |
Chutzpah | бесраман | јидиш |
Disposition | лош положај | латински |
Feuilleton | чланак | француски |
Futur | будуће време | латински |
Genre | жанр | француски |
Kaffee | кафа | арапски |
Kukumer | краставац | латински |
Mammut | мамут | мансијски |
Mikroskop | микроскоп | грчки |
Moskito | комарац | шпански |
Partei | политичка партија | француски |
Party | журка, забава | енглески |
Passagier | путник | француски |
Pasta | тестенина | италијански |
Position | позиција | латински |
Positiv | позитив | латински |
Psychologie | психологија | грчки |
Religion | религија | латински |
Schach | шах | персијски |
Tabu | табу | тонган |
Torte | торта, колач | италијански |
Velozität | брзина | латински |
Ziffer | цифра | арапски |
Zigarre | цигара | шпански |
Примери немачких фраза
уредиПревод | Фраза | IPA |
---|---|---|
немачки | Deutsch | /ˈdoʏtʃ/ |
здраво | hallo | /ˈhaloː/ |
довиђења | auf Wiedersehen | /aʊf ˈviːdəɐˌzeːn/ |
молим, нема на чему, изволите | bitte | /ˈbɪtə/ |
хвала | danke | /ˈdaŋkə/ |
тај/онај | das | /das/ |
колико? | Wie viel? | /ˌvi ˈfiːl/ |
да | ja | /ˈjaː/ |
не | nein | /ˈnaɪn/ |
колико је сати? | Wie spät ist es?
Wie viel Uhr ist es? |
/ˌvi ˈʃpɛˈt ɪst əs/,
/ˌvi ˈfiːl ʊːɐ ɪst əs/ |
где је тоалет? | Wo ist die Toilette? | /ˈvoː ˈɪst diː to̯ɪˈlɛtə/ |
здравица | prosit prost |
/ˈpʁoːzit/ /ˈpʁoːst/ |
Да ли говористе енглески/српски? | Sprechen Sie Englisch/Serbisch? | /ˈʃpʁɛçn̩ ˈziː ˈɛŋlɪʃ/zeɐbɪʃ/ |
Не разумем | Ich verstehe nicht | /ˈɪç fɛɐˈʃteːə ˈnɪçt/ |
Извините | Entschuldigung | /ɛntˈʃʊldɪgʊŋ/ |
Не знам | Ich weiß es nicht | /ˈɪç ˈvaɪs əs ˈnɪçt/ |
Називи за немачки језик у другим језицима
уредиЗбог бурне историје Немачке и немачког језика, имена која су други народи изабрали за овај језик варирају више него код већине других језика.
Уопштено, имена за немачки језик се могу поделити у пет група по свом пореклу:
1. Од протогерманске речи за народ:
|
2. Од имена германског племена:
|
3. Од имена саксонског племена: |
4. Од старословенске речи „нем“ ("мутав"): | 5. Од имена алеманског племена:
|
6. од речи доделити |
Основни појмови
уреди- Hallo — Здраво
- Guten Morgen — Добро јутро
- Guten Tag — Добар дан
- Guten Abend — Добро вече
- Gute Nacht — Лаку ноћ
- (Auf) Wiedersehen — Довиђења
- Wie geht's (Wie geht es dir/Wie geht's dir) — Како си/сте, Како иде
- Danke, Danke schön — Хвала
- Bitte — Молим, Изволи/изволите, Нема на чему
- Ich heiße — Ја се зовем
- Ich bin ... (Jahre alt) — Ја имам ... година
- Ja — Да
- Nein — Не
- Бројеви од 0 до 10: 0. null, 1. eins, 2. zwei, 3. drei, 4. vier, 5. fünf, 6. sechs, 7. sieben, 8. acht, 9. neun, 10. zehn
Када се углавном обраћа старијој или непознатој особи, у немачком се углавном јави са Guten Tag.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „EUROPA - Allgemeine & berufliche Bildung - Regional- und Minderheitensprachen der Europäischen Union - Euromosaik-Studie”. Архивирано из оригинала 05. 06. 2008. г. Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ style="background:#F99;vertical-align:middle;text-align:center;" class="table-no"|Не „Deutsch in Namibia” (PDF) (на језику: немачком). Supplement of the Allgemeine Zeitung. 18. 8. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 5. 2016. г. Приступљено 23. 6. 2008.
- ^ „Map on page of Poish Ministry of Interior and Administration (MSWiA)”. Архивирано из оригинала 19. 07. 2012. г. Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ „Verein Deutsche Sprache e.V. - Prominente Mitglieder und Ehrenmitglieder”. Архивирано из оригинала 04. 07. 2009. г. Приступљено 15. 4. 2013.
Литература
уреди- George Oliver Curme, A Grammar of the German Language (1904, 1922) — the most complete and authoritative work in English
- Карта дијалеката немачког језика Архивирано на сајту Wayback Machine (6. септембар 2005) (на немачком, PDF)
Спољашње везе
уреди- German 101 Learn German online (Енглески)
- Online Rečnik Nemačko - Srpski Online Rečnik
- Гете институт - одељење у Србији
- Learn German Научите немачки мрежи
- Culturally Authentic Pictorial Lexicon Бесплатан лексикон немачког језика са сликама из немачког света.
- Sprachtausch.net — Немачки сајт на коме можете наћи наставника, у замену да ви њега учите вашем језику
- Етнолошка репортажа о немачком језику
- Интернет приручник немачке граматике
- Мрежни курсеви немачког Deutsche Welle-а Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2010)
- Курсеви немачког у Немачкој
- Verein Deutsche Sprache (на немачком)
- Уџбеник немачког језика за почетнике; у току је развој на Wikibooks
- Digital Wenker-Atlas Пројекат из 19. века Лингвистички атлас немачког царства
- Листа са везама за друге сајтове о немачком
- Тај страшан немачки — Састав о немачком марка Твена
- Како учити немачки? Профил немачког језика
- Кратак преглед немачког језика и његових варијетета са мапом
- Беспатан туторијал за учење немачког - ielanguages.com
- Научите немачки, лекције, говорите немачки Архивирано на сајту Wayback Machine (24. мај 2015)
- Passwort Deutsch - курс немачког
- Учите немачки преко интернета бесплатни курсеви немачког
- Слушајте и научите корисне немачке изразе Уз сваки израз доступан је звучни снимак и илустрација
- Najbolja škola nemačkog jezika u SRJ
Речници и превођење
уреди- Немачко-српски и српско-немачки речник и превод текста
- Немачко-српски двосмерни речник и преводилац текста Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јун 2009)
- Немачко-српско-немачки речник на Крстарици
- The LEO Online Dictionary Немачко-енглеско-немачки речник.
- dict.cc: Немачко-енглеско-немачки речник у који корисници могу да додају речи са 420.000 речи
- Немачко - енглески речник: са стране Webster's Online Dictionary — the Rosetta Edition.
- Немачка граматика, речник, промена речи и њихово формирање
- woerterbuch.info — Бесплатни немачко-енглески интернет речник са 600.000 речи
- Пројекат „Дигитални речник“