Kriza na severu Kosova i Metohije

Za aktuelnu krizu pogledajte stranicu Kriza na severu Kosova i Metohije (2022—2024).

Kriza na severu Kosova i Metohije je politička kriza koja je izbila kao posledica neuspelih pregovora o carinskim pečatima sredinom jula 2011. godine, u kojima Srbija nije htela da prihvati kosovska državna obeležja. Na tu odluku Srbije privremene kosovske institucije su odgovorile uvođenjem embarga na srpsku robu i uvođenjem zabrane za prolazak kamiona i drugih teretnih vozila iz Srbije, pod obrazloženjem sprečavanja ilegalnog šverca na severu Kosova. Dodatne komplikacije nastale su kada su kosovske vlasti naredile svojim policijskim specijalnim jedinicama Rosu da zauzmu administrativne prelaze Jarinje i Brnjak. Srbi, saznavši za upad Kosovskih specijalnih jedinica, odgovorili su postavljanjem barikada, blokadama svih magistralnih i drugih puteva i posipanjem šljunka po kolovozu. Ova kriza je formalno okončana Briselskim sporazumom između Vlade Srbije i privremenih kosovskih institucija, potpisanim 19. aprila 2013, ali kriza i dalje traje jer albanska strana ne želi da se pridržava postignutog dogovora. Pošto albanska strana uglavnom nije poštovala postignite dogovore u sporazumu, potpisan je novi Tekst sporazuma o Zajednici srpskih opština, Sporazuma o energetici i Sporazuma o telekomunikacijama 25. avgusta 2015. godine. Međutim, albanske vlasti, pod žestokim pritiskom opozicije i čestim nemirima u Prištini, odbijaju da promene ustav samoproglašene države i priznaju Zajednicu srpskih opština, tražeći pritom punu kontrolu nad energetskim sektorom i telekomunikacijama na čitavoj teritoriji Kosova i Metohije.

Kriza na severu Kosova i Metohije
Deo Drugog hladnog rata
Srbi blokiraju puteve po Severnom Kosovu
Vreme 25. jul 2011 — danas (12 godina, 9 meseci i 2 dana) Mesto Severno Kosovo, Kosovo i Metohija, Srbija Uzrok Nasilno preuzimanje administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak od strane privremenih kosovskih institucija Ishod Pregovori između Beograda i Prištine u toku; Dogovor o prelazima (2011) Referendum na severu Kosova Dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova (2012) Briselski sporazum (2013) Briselski sporazum (2015) Sporazumi u Vašingtonu (2020) Sporazum o registarskim tablicama (2021)
Sukobljene strane
Srbija do 23. februara 2012. od 27. jula 2012. Vojska Srbije od 23. septembra 2021. MUP RS od 23. septembra 2021. Srbi na severu Kosova Garda Svetog cara Lazara Diplomatska i politička podrška od 20. novembra 2018.: Rusija Kina Bosna i Hercegovina Rumunija Španija Venecuela Maroko Kipar Belorusija Surinam Namibija Grčka Jermenija Argentina Brazil Kuba Sudan Ukrajina Urugvaj Čile Mađarska od 2022.	Republika Kosovo Policija Kosova Kosovske bezbednosne snage KFOR Euleks Republika Srbija od 23. februara do 27. jula 2012. SAD od 4. do 5. avgusta 2018. Diplomatska i politička podrška od 20. novembra 2018.: SAD Ujedinjeno Kraljevstvo Albanija Nemačka Francuska Turska Austrija Švajcarska Švedska Holandija Belgija Hrvatska Crna Gora Makedonija Izrael od 4. septembra 2020.
Komandanti i vođe
Milan Ivanović Predsednik SNV Kosova Radovan Ničić Predsednik SZO AP KiM Marko Jakšić Potpredsednik SZO AP KiM Radenko Nedeljković Načelnik Kosovskomitrovačkog upravnog okruga Krstimir Pantić Predsednik opštine Kosovska Mitrovica (do 2013) Dragiša Milović Predsednik opštine Zvečan (do 2013) Dragiša Vasić Predsednik opštine Leposavić (do 2013) Stevan Božović Predsednik opštine Zubin Potok (do 2013) Goran Rakić Predsednik opštine Severna Mitrovica (od 2014) Vučina Janković Predsednik opštine Zvečan (od 2014) Zoran Todić Predsednik opštine Leposavić (od 2014) Stevan Vulović Predsednik opštine Zubin Potok (od 2014)	Aljbin Kurti Predsednik Vlade Republike Kosovo (od 3. februara 2020) Hašim Tači Predsednik Vlade Republike Kosovo (do 9. decembra 2014) Predsednik Republike Kosovo (od 16. aprila 2016) Isa Mustafa Predsednik Vlade Republike Kosovo (od decembra 2014. do 9. septembra 2017) Ramuš Haradinaj Predsednik Vlade Republike Kosovo (od 9. septembra 2017. do 3. februara 2020) Bajram Redžepi Ministar unutrašnjih poslova Republike Kosovo (do 12. decembra 2014) Skender Huseni Ministar unutrašnjih poslova Republike Kosovo (od 12. decembra 2014. do 9. septembra 2017) Erhard Biler Komandant KFOR-a do 9. septembra 2011. Erhard Drevs Komandant KFOR-a od 9. septembra 2011. do 7. septembra 2012. Volker R. Halbauer Komandant KFOR-a od 7. septembra 2011. do 6. septembra 2013.
Jačina
više od 1.000 aktivista	oko 200 policajaca oko 300 NATO vojnika
Žrtve i gubici
4 ubijena 100+ uhapšenih 765 ranjenih	1 ubijen 9 ranjenih 65 ranjenih

Dana 8. oktobra 2016. godine, Skupština Kosova usvojila je u drugom čitanju Nacrt zakona o metalurškom kombinatu Trepča kojim se predviđa 80% vlasništva vlade u Prištini nad Trepčom i ulazak vlade u moguća partnerstva sa privatnim sektorom. Radnici tog rudarskog kombinata su zapretili zatvaranjem tog rudnika i obustavu proizvodnje. Dana 14. januara 2017. godine, voz (dekorisan freskama srpskih manastira na Kosovu i Metohiji i natpisima Kosovo je Srbija) koji je ujutru iz Beograda krenuo za Kosovsku Mitrovicu zaustavljen je popodne u Raškoj, na poslednjoj stanici pre administrativne linije sa Kosovom i Metohijom. Nakon demonstracije sile i pretnji sa kosovske strane administrativne linije da će pruga biti minirana i informacija da će mašinovođa i putnici biti uhapšeni, odlučeno je da se voz sa stanice u Raškoj vrati za Beograd.

Dana 16. januara 2018. godine ujutru ubijen je jedan od najpoznatijih političkih predstavnika Srba na Kosovu i Metohiji, Oliver Ivanović. On je ubijen ispred kancelarije svoje stranke u Kosovskoj Mitrovici. Dana 26. marta došlo je do eskalacije na severu Kosova i Metohije, kada su privremene kosovske institucije dan ranije zabranile direktoru kancelarije za Kosovo i Metohiju posetu Kosovskoj Mitrovici, a zatim u toku tog dana uhapsile Marka Đurića i njegovog pomoćnika Željka Jovića..

Pozadina

Severno Kosovo

Kriza na severu Kosova i Metohije je nastala kada su pregovori srpske Vlade i kosovske Vlade o priznavanju carinskih pečata za protok srpske robe na kojima je bilo predviđeno da stoje državna obeležja (grb, zastava...). To je Srpska strana odbila da prizna, jer predstavljaju elemente državnosti Kosova. Kosovska vlada je 20. jula uvela embargo na protok srpske robe, ali pošto nije imala potpunu kontrolu na severnom delu Kosmeta odlučila je da pošalje specijalne policijske snage Rosu na sever Kosova i Metohije i da zauzme administrativne prelaze Jarinje i Brnjak.

Hronologija (2011–2017)

Sukob 25. jul - 3. decembar 2011.

Kriza na severu Kosova, najveća u poslednjih 11 godina, počela je 25. jula kada su specijalne jedinice Kosovske policijske službe, Rosu, započele zauzimanje administrativnih punktova Jarinje i Brnjak na severu Kosova. Kao odgovor na akcije vlasti u Prištini, Srbi su započeli blokadu najvažnijih putnih pravaca.

Početak sukoba jul-avgust 2011.

Natpisi zemalja koje nisu priznale Kosovo, na asfaltu ispred barikada u selu Zupče

Najveći sukobi su izbili na barikadama između sela Zupče i Varage u Ibarskom Kolašinu. Specijalne jedinice Rosu su krenule ka administrativnom prelazu Brnjak. S obzirom da su želele da brzo i tajno prođu kroz srpska sela uspeli su da prođu prvo selo Zupče. Međutim odmah nakon Zupča u klisuri prema selu Varage sačekale su ih poprečno parkirana vozila gde se veoma brzo okupio veliki broj Srba. Nakon pokušaja specijalaca da razgrnu barikade došlo je do sukoba u kome su Rosu pucale prema barikadama. U tim sukobima između Srba i specijalaca je povređeno više ljudi i teško je ranjen jedan pripadnik Rosu koji je umro tokom noći. Zvaničnici Brisela nisu podržali jednostranu akciju prištinskih vlasti i oštro su je osudili. Srpski zvaničnici iz Beograda su pozvali i kosovske Srbe i Albance da se uzdrže od međusobnih sukoba, jer to ne ide u korist ni jednoj ni drugoj strani.

Sledećeg dana postignut dogovor šefa pregovaračkog tima Beograda u dijalogu sa Prištinom Borislava Stefanovića i komandanta Kfora Erharda Bilera o povlačenju specijalnih jedinica Rosu sa severa Kosova i Metohije. Na prelazima Brnjak i Jarinje postavljena je Kosovska policija i pripadnici Kfora. Vest o prebacivanju carinika i policajaca albanske nacionalnosti na alternativne prelaze Jarinje i Brnjak od strane Kfora uznemirila je Srbe na severu Kosova, iako je KFOR to demantovao. Nakon te vesti 27. jula grupa od pedesetak maskiranih mladića srpske nacionalnosti, koja je došla iz pravca Kosovske Mitrovice, upala je na punkt Jarinje i zapalila ga je. Mladići su posle paljenja punkta krenuli na bazu Kfora, međutim, vojnici iz baze su zbog toga zapucali. Tokom dana, državni vrh Srbije je osudio paljenje administrativnog prelaza i upozorio da jednostrani potezi i nasilje ne idu u korist srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Osude stužu i od srpskih zvaničnika sa Kosmeta. Krajem dana, grupa Srba na putu Leposavić – Jarinje, napala je ekipu Tanjuga gde je teško povređen snimatelj Đorđe Spasić, a montažer Davorin Pavlović isprebijan, ali je prošao sa lakšim povredama.

Dana 30. jula američki vojnici KFORA su oko ponoći više od pola sata na prelazu Jarinje pretresali su Stefanovića i Ministra za Kosovo i Metohiju Gorana Bogdanovića, koji su opisali pretres na punktu kao tretman prema kriminalcima. Administrativni prelazi Brnjak i Jarinje su delimično otvoreni za saobraćaj, vojnici KFOR-a su propuštali putnička vozila i autobuse, ali ne i kamione sa robom iz Srbije.

Sukobi avgust-oktobar 2011.

Barikade u Kosovskoj Mitrovici kod mosta na Ibru

Dana 2. avgusta, lokalni Srbi blokirali su magistralne pravce koji vode ka centralnoj Srbiji. Snage NATO-a na Kosovu saopštile su da su zatražile da na Kosovu budu poslate dodatne trupe. Na zahtev Bilera, NATO-a je odlučio da pošalje oko 700 pripadnika vojnih snaga rezervnog sastava. Komitet za reagovanje u hitnim slučajevima Skupštine opštine Leposavić odlučio je da građani opštine Leposavić za svoje predstavnike priznaju isključivo članove Vlade Srbije. Dogovorom komandanta KFOR-a i predstavnika Vlade Srbije odlučeno je da KFOR zadrži kontrolu na administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje do sredine septembra, a ako bude potrebno taj rok će biti produžen. Ubrzo je održan i sastanak predstavnika Vlade Srbije i predsednika srpskih opština, gde su šef tima Beograda u dijalogu sa Prištinom Stefanović i ministar za Kosovo i Metohiju Bogdanović su predstavili okvirni dogovor postignut sa komandantom KFOR-a Erhardom Bilerom. Predstavnici Vlade Srbije i KFOR-a, posle 11 dana krize, postigli privremeni sporazum o režimu na administrativnim prelazima na severu Kosova. Stefanović izjavio da je sporazum koji je postignut sa komandantom KFOR-a Erhardom Bilerom privremenog karaktera, da će važiti do 15. septembra. Stefanović je pozvao građane da prihvate sporazum i poručio im da moraju da sklone barikade.

Na administrativne prelaze Brnjak i Jarinje se 16. septembra 2011. oko 7:20h spustilo oko šest helikoptera KFOR-a iz kojih su izašli "mešoviti timovi" sa pripadnicima Euleksa i kosovske carine i policije. Oni su se spustili vrlo blizu prelaza, ali zvaničnici zbog blokada nisu odmah mogli da preuzmu kontrolu na prelazima. Okupljeni Srbi su, po sletanju prva dva helikoptera na Brnjak, koji su imali oznake hrvatskog Kfora, ojačali barikadu i ispred punkta istovarili nekoliko šlepera sa šljunkom. Oko 11 časova grupa studenata iz Beograda stigla je do prelaza Jarinje da pruži podršku Srbima na severu Kosova. Portparol Kosovske policije Baki Keljani izjavio je da se plan Vlade Kosova o uspostavljanju reda i zakona na severu zemlje operativno ostvaruje kako je i predviđeno. Poslanici SRS koji su krenuli put Kosovske Mitrovice kako bi pružili podršku Srbima sa severa Kosova, vraćeni su sa administrativnih prelaza, pa su prešli na Kosovo i Metohiju alternativnim putevima.

Prelaz Jarinje posle sukoba

Oko 12:55h, sa obe strane administrativnog prelaza Jarinje izbila je vatra, a požar je istovremeno izbio sa obe strane prelaza na prilično nepristupačnom terenu. Površina zahvaćena plamenom nije bila velika, ali se podigao veliki dim. Na vanrednoj sednici Kosovskih vlasti, premijer Hašim Tači je rekao da su na Jarinju i Brnjaku raspoređeni i službenici granične policije i carine Kosova. SNS je zbog dešavanja na Kosovu i Metohiji zatražila glasanje o poverenju Vladi Srbije u Skupštini zbog toga što srpska vlast nema ozbiljan plan za rešenje tog problema. Srbi su dodatno ojačali barikade kod Brnjaka, a Jarinju su kamioni neprestano donosili šljunak, tako da se od barikada praktično nije video prelaz. Vlada Srbije saopštila je da u potpunosti kontroliše situaciju na Kosovu i pozvala građane da mirno protestuju i ne nasedaju na provokacije. Portparol Euleksa Nikolas Hoton potvrdio je da je ta misija EU preuzela nadležnosti na administrativnim prelazima na severu Kosova i Metohije. Na administrativnom prelazu Merdare, kosovski carinici od 12:00 h dozvoljavaju uvoz robe iz Srbije, prvi put od 20. jula kada je kosovska vlada zabranila uvoz. Kfor saopštava da neće primenjivati bespotrebnu silu protiv mirnih demonstranata, i da čeka dalji razvoj situacije. Oni dodaju da će ukloniti barikade koje su postavili Srbiji samo u slučaju primene nasilja. Oko 22:00 h Srbi na severu Kosova podigli su zid na putu Priština-Rudare, u Kosovskoj Mitrovici, u delu koji se zove Dudin Krš. Srbija je Evropskoj uniji dostavila predlog za rešenje problema na prelazima Brnjak i Jarinje kojim se predviđa da kosovski policajci i carinici ne budu na tim prelazima, izjavio je Borislav Stefanović. Rumuni koji rade u Euleksu blokirali su most u Suvom dolu. U Kosovskoj Mitrovici blokiran je i zapadni most preko Ibra čime se zatvorio još jedan put za eventualni prelazak ROSU ka severu Kosova i Metohije. Prištinski mediji su preneli da je 5 šlepera, uglavnom sa pšenicom, ušlo na Kosovo i Metohiju. Srpske carinske vlasti na prelazu Merdare nisu dozvolile kamionu natovarenom otpadnim olovom da uđe u centralnu Srbiju. Kamion je vraćen, kako kažu, sa obrazloženjem da Uprava carine Srbije carinskoj ispostavi kod Merdara nije dostavila nikakav dokument kojim se dozvoljava uvoz robe sa Kosova i Metohije

Na prelazu Jarinje se 27. septembra 2011. desio sukob između okupljenih Srba i pripadnika Kfora, prilikom koga je pucano gumenim mecima i bojevom municijom na okupljene Srbe, i tom prilikom ranili 118 ljudi od kojih 7 teško ranili. Nekoliko dana ranije, pripadnici Kfora su došli u Jarinje i postavili svoju bazu. Pored gumenih metaka i bojeve municije, na okupljene Srbe je bačen suzavac i šok bombe. Paljba je trajala 45 min.

U severnom delu Kosovske Mitrovice je 5. oktobra 2011. detonirana eksplozivna naprava koja je oštetila automobil Euleksovog prevodioca.

Uklanjanja barikada oktobar-decembar 2011.

KFOR je u ranim jutarnjim časovima 20. oktobra 2011. otpočeo operaciju uklanjanja barikada na putu prema administrativnom prelazu Jarinje, kod sela Jagnjenica. Prve barikade na koje su pripadnici KFOR-a naišli su bila četiri kamiona koje su Srbi ranije postavili. KFOR je uklonio dva kamiona ali ne i ostale jer su tada u velikom broju došli lokalni Srbi. Nakon toga je KFOR upotrebio suzavac pri čemu su povređena dva vojnika KFOR-a.

Na mostu preko Ibra u Kosovskoj Mitrovci, jedan Albanac je 24. oktobra 2011. buldožerom pokušao da razvali barikadu koja razdvaja severni od južnog dela grada.

Pripadnici Kfora pokušali su 23. novembra oko 23 sata, da uklone barikadu koju su postavili Srbi kod Dudinog krša. Međutim, sat iza ponoći pripadnici KFOR-a su se povukli sa Dudinog Krša, pošto su ih prethodno građani odgurali od barikade i potom je obnovili jer je bila delimično probijena. Najpre je grupa od 20 vojnika peške prešla barikadu i postavila bodljikavu žicu, odvojivši je fizički od građana koji su dežurali. Potom je KFOR angažovao teške građevinske mašine koje su počele da ruše betonsku barikadu. Istovremeno sa intervencijom Kfora oglasila se sirena u Zvečanu i u Dudinom kršu je počeo da se okuplja veliki broj građana koji su mirno protestovali. Mađarski pripadnici Kfora su transporterima i kordonom blokirali Srbe, a u nekoliko navrata upotrebljen je suzavac protiv okupljenih građana. Došlo je i do guranja i koškanja između pripadnika Kfora i meštana, nakon čega je više Srba zatržilo lekarsku pomoć.

KFOR je 28. novembra 2011. ujutru uklonio barikadu u Zupču prema selu Jagnjenica, a novi sukob je izbio pošto je zapaljen kamion sa drvima, koji su Srbi koristili kao deo barikade. Vojnici Kfora su uzvratili šok bombama. Veliki broj građana je povređen u sukobu s Kforom kod sela Jagnjenica, na severu Kosova i Metohije, a tokom sukoba čuli su se pucnji iz vatrenog oružja. Nakon sukoba, povređeno je oko 100 građana, a od 30 do 50 je prebačeno u Dom zdravlja u Zvečanu, a najteže povređeni su odvezeni u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici. Sa Druge strane, KFOR je izjavio da su dvojica pripadnika ove misije ranjeni hicima iz vatrenog oružja u sukobima sa srpskim demonstrantima. Tokom sukoba, Kfor je koristio šok bombe, vodene topove, suzavac i gumene metke.

Dogovor o prelazima 3. decembar 2011.

Šef pregovaračkog tima Beograda Borislav Stefanović i šefica prištinskog pregovaračkog tima Edita Tahiri 3. decembra 2011. godine postigli su dogovor o administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak uz posredstvo Evropske unije. Stefanović je rekao da su izdvojeni prelazi Jarinje i Brnjak dogovorom u odnosu na ostale, na kojima će takođe biti primenjivano zajedničko upravljanje.

Referendum na severu KiM i dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova

Referendum

Glavni članak: Referendum na severu Kosova

Predstavnici četiri opštine sa severa Kosova i Metohije organizovali su referendum sa pitanjem:"Da li prihvatate institucije takozvane Republike Kosovo". Referendum nisu podržali ni vlasti iz Beograda ni evropska komisija navodeći da on ne vodi ka smirivanju tenzija i pronalaženju održivog rešenja za sever pokrajine. Uprkos protivljenju referendum je održan 14. i 15. februara u opštinama Zvečan, Zubin Potok i Kosovska Mitrovica dok je u opštini Leposavić održan samo 15. februara. Rezultati referenduma su pokazali da su Srbi sa severa Kosova i Metohije skoro jednoglasno odbacili priznavanje kosovskih institucija (čak 99,74% građana se izjasnilo da su protiv institucija). Ovim referendumom je stavljeno do znanje većini međunarodnih aktera da je za Sever Kosova neophodan drugačiji model kao i dugoročno rešavanje problema.

Intervencija srpskih specijalnih snaga protiv pobunjenih Srba na sever Kosova i Metohije

U noći između 22. i 23. februara su srpske specijalne policijske snage i pripadnici žandarmerije ušli na sever pokrajine da uklone barikade u Jarinju. Pola sata posle ponoći iz pravca Rudnice pojavili su se ljudi u civilnoj odeći sa fantomkama na glavama koji su počeli da verbalno napadaju ljude na barikadi i prete im. U saopštenju SNP 1389 piše da je maskiranim ljudima ubrzo stiglo pojačanje u džipovi MUP-a Srbije, sa istim zahtevom - da se barikada ukloni, a šator sruši. Prema ovom izvoru istovremeno, sa kosovske strane administrativne linije stigla je patrola vojnika KFOR-a. Članovi SNP 1389 koji su se nalazili u šatoru u međuzoni povukli su se dublje na prostor Kosova i Metohije, gde su postavili novu barikadu i podigli šator. Prema njihovim rečima na severu Kosmeta je stanovništvo obavešteno o događaju i u većem broju se uputilo ka administrativnom prelazu Jarinje.

Dogovor u Briselu

Glavni članak: Dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova

Posle maratonskih pregovora o regionalnom predstavljanju kosovskih institucija, u Briselu je 24. februara postignut je dogovor u kom će Kosovo će na regionalnim forumima biti predstavljeno uz fusnotu u kojoj će biti navedeni Rezolucija 1244 i mišljenje Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti.

Sukob juna 2012.

Pojačana kontrola KFOR-a iznad prelaza u Jarinju

Posle niza meseci bez konkretnih akcija dodatne tenzije su se desile tek sredinom 2012. godine. Akcija Kfora počela je 1. juna 2012. u 8:40 kad su vojnici počeli da uklanjaju barikade u selu Rudare. Nakon početka akcije kod barikade, Kfor je potisnuo građane i novinare preko mosta na Ibru i zabranio svaki prilaz blokadi u Rudaru, a iz pravca barikade čuli su se pucnji iz vatrenog oružja. Novinari nisu mogli da vide šta se dešava kod barikade, ali su kola hitne pomoći odvezla trojicu povređenih i ranjenih Srba. Prema rečima lekara, jedan Srbin ranjen je metkom u butinu, život mu nije ugrožen ali postoji opasnost da izgubi nogu. Predsednik opštine Zvečan Dragiša Milović pozvao je Srbe i Kfor na smirivanje tenzija i ocenio da bi bilo dobro da predsednik Srbije Tomislav Nikolić primi delegaciju Srba sa severa Kosova nakon današnjih incidenata. Nikolić se sastao sa odlazećim premijerom Mirkom Cvetkovićem i nekoliko ministara, a razgovor se ticao incidenata od tog jutra. I dok su tenzije kod Rudara popodne donekle smanjene, u severnoj Kosovskoj Mitrovici su odbornici odlučili da ponovo blokiraju prolaz Kforu i Euleksu. Predsednik Opštine Krstimir Pantić rekao je da se Srbi osećaju ugroženo i da su međunarodne misije krenule u obračun sa Srbima na severu Kosova. Izvor Bete iz Euleksa rekao je da je Kfor tokom akcije u Zvečanu uhapsio nekoliko Srba i da će ih predati misiji EU.

Vojnici Kfora 14. juna 2012. postavili su kontrolni punkt na alternativnom putnom pravcu Novi Pazar - Lešak, uz samu administrativnu liniju sa centralnom Srbijom. Na tom alternativnom putnom pravcu, u mestu Tresava, nalazili su se pripadnici poljskog kontingenta Kfora sa pet džipova, koji su na kontrolnom punkt od devet sati obavljali kontrolu vozila koja dolaze na Severa Kosova i Metohije.

Vojnici Kfora 16. juna 2012. uklonili su tokom noći barikade koje su postavili Srbi na putu ka mestu Rudare i tom prilikom nije bilo nikakvih incidenata. Kfor je istakao da je akcija izvedena kako bi se doprinelo mirnom i bezbednom okruženju kao i sprečavanju nezakonitih prelazaka administrativne linije. Srbi sa Severa Kosova su postavili nove barikade na magistralnom putu Leposavić - Priština u mestu Rudare u opštini Zvečan. Srbi su nove barikade postavili u znak protesta zbog zatvaranja alternativnih putnih pravaca na severu Kosova od strane Kfora. Barikade koje su postavili Srbi u Rudaru, postavljene su po cik-cak sistemu uz pomoć istovarenih drva, balvana i velikih betonskih blokova. Nove barikade su postavljene na istoj lokaciji na kojoj su se nalazile i one stare koje je Kfor uklonio 15 dana ranije. Tada je zbog uklanjanja tih barikada došlo do sukoba između građana i vojnika KFOR-a u kojima je troje Srba povređeno i oko dvadesetak vojnika KFOR-a od kojih dvoje ozbiljnije. KFOR je u 05:30 h počeo akciju zatvaranja nezvaničnog prelaza u blizini Brnjaka, navodno, radi sprečavanja nezakonitih prelazaka administrativne linije. U saopštenju je navedeno da je uspostavljeno nekoliko kontrolnih punktova i nekoliko lokacija obezbedio uz pomoć kordona. KFOR je dodao da tokom akcije nije bilo incidenata. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju apelovalo je na sve strane da se uzdrže od nasilja i pozvalo KFOR da ne primenjuje silu, odnosno da se striktno ponaša u okviru svog mandata a Srbe u pokrajini da ne nasedaju na provokacije.

Novi pregovori u Briselu 19. oktobar 2012. - 19. april 2013.

Podizanje dijaloga sa tehničkog na politički nivo

Glavni članak: Pregovori u Briselu o statusu Kosova i Metohije

Nakon opštih izbora u Srbiji, koji su održani u maju 2012. godine, došlo je do promene vlasti na svim nivoima tokom leta. Nove vlasti su pripremile drugačiji koncept pregovora i podigle ih na politički nivo za razliku od prethodnih, koje su prvi deo pregovora u Briselu vodile na tehničkom nivou. Za nove pregovarače su izabrani Aleksandar Vulin kao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Dejan Popović kao državni sekretar, a za glavnog pregovarača je izabran predsednik Vlade Ivica Dačić na molbu predsednika države Tomislava Nikolića. Sa albanske strane, za glavnog pregovarača je imenovan predsednik kosovske vlade Hašim Tači. Za posrednika u novim pregovorima je izabrana britanska političarka, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost i prvi potpredsednik Evropske komisije Ketrin Ešton. Novi pregovori o statusu Kosova i Metohije su počeli 19. oktobra 2012. godine. Vodili su se u deset različitih rundi na svakih mesec dana, a kako se bližila finalna faza pregovori su se češće odvijali, a u poslednjih nekoliko rundi se pregovorima priključio i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić. Konačan dogovor između srpske i albanske strane je postignut 19. aprila 2013. parafiranjem sporazuma koji Srbija tumači da joj ne narušava teritorijalni integritet, ali joj smanjuje nadležnosti na severu pokrajine, dok albanska strana tumači da je srpska strana priznala De facto kosovsku državnost, ali ne De iure, pa je sporazum iz Brisela naišao na osudu javnosti sa obe strane.

Briselski sporazum

Glavni članak: Briselski sporazum (2013)

Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine tj Republike Srbije i samoproglašene "Republike Kosovo", poznat i kao Briselski sporazum je potpisan 19. aprila 2013. u Briselu.

Sporazum su ispred Republike Srbije potpisali predsednik vlade Ivica Dačić i predsednik vlade samoproglašene "Republike Kosovo" Hašim Tači. On predviđa osnivanje Zajednice srpskih opština na severu Kosova i Metohije, koja bi se formirala nakon lokalnih izbora po kosovskim zakonima zakazanim za 3. novembar 2013. godine. Pored toga, sporazumom je predviđeno ukidanje bezbednosnih struktura i pravosudnih institucija Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Regionalnog komandanta policije za četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova bi trebalo da imenuju načelnici tih opština. Apelacioni sud u Prištini bi uspostavio komisiju u kojoj bi većinu činili srpske sudije i koja bi bila nadležna za sve većinski srpske opštine.

Briselski sporazum je izazvao brojne reakcije u Srbiji. Po mišljenju Koste Čavoškog, doktora pravnih nauka i redovnog profesora na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta, ovaj sporazum nije u skladu sa srpskim Ustavom i zakonima, ni sa rezolucijom 1244. U tekstu sporazuma se nigde ne spominje Republika Srbija.

Lokalni izbori na Kosovu i Metohiji 3. novembra 2013.

Glavni članak: Lokalni izbori na Kosovu i Metohiji 2013.

Nastavak pregovora u Briselu i manji incidenti

Sporazum u Briselu 25. avgusta 2015.

Premijeri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Isa Mustafa postigli su sporazum o telekomunikacijama na pregovorima u Briselu. Prema tom sporazumu, Kosovo bi dobilo međunarodni pozivni broj, verovatno 383, tako što će Austrija podneti zahtev u njegovo ime Međunarodnoj telekom uniji. Istovremeno, pozivi sa severa Kosova u Srbiji i dalje bi se obračunavali po sadašnjoj ceni, kao domaći saobraćaj, a ne međunarodni poziv. Za sada nije jasno da li će građani Kosova nastaviti da koriste lokalni pozivni broj ili međunarodni za Kosovo. Član srpske delegacije Dragan Vladisavljević je kazao da je delegacija Beograda "veoma zadovoljna zbog dogovora o telekomunikacijama, jer će Srbija imati svoju kompaniju na Kosovu, a srpski narod će moći da koristi telefonske usluge kao i dosad, po istim tarifama i biranju broja u Srbiji". Međutim, sporazum o telekomunikacijama nije potpisan, jer su u toku razgovori o asocijaciji srpskih opština, slobodi kretanja preko mosta na Ibru u Mitrovici i energiji. Kosovska strana insistira na dogovoru o svim pitanjima. Iz Beograda došlo je saopštenje da će se razgovarati o pregovorima o slučaju pritvorenog Olivera Ivanovića na pregovaračkom stolu.

Odbijen prijem Kosova u UNESKO

Dana 9. novembra održana je sednica u UN na predlog Albanije koja nije dobila potrebnu većinu jer Kosovo nije primljeno u UNESKO, od 142 članica 92 članova glasalo je za, dok je 50 bilo protiv. Bilo je 29 uzdržanih.

Kriza oko rudnika Trepča oktobra 2016.

Dana 8. oktobra 2016. godine, Skupština Kosova usvojila je u drugom čitanju Nacrt zakona o metalurškom kombinatu Trepča kojim se predviđa 80% vlasništva vlade u Prištini nad Trepčom i ulazak vlade u moguća partnerstva sa privatnim sektorom. Radnici tog rudarskog kombinata su zapretili zatvaranjem tog rudnika i obustavu proizvodnje.

Kriza povodom voza Beograd-Kosovska Mitrovica 14. januara 2017.

Dana 14. januara 2017. godine, voz (dekorisan freskama srpskih manastira na Kosovu i Metohiji i natpisima Kosovo je Srbija) koji je ujutru iz Beograda krenuo za Kosovsku Mitrovicu zaustavljen je popodne u Raškoj, na poslednjoj stanici pre administrativne linije sa Kosovom i Metohijom. Nakon demonstracije sile i pretnji sa kosovske strane administrativne linije da će pruga biti minirana i informacija da će mašinovođa i putnici biti pohapšeni, odlučeno je da voz sa stanice u Raški vrati za Beograd.

Eskalacija 2018/19. godine

Ubistvo Olivera Ivanovića i kriza Briselskih pregovora

Jedan od najpoznatijih političkih predstavnika Srba na Kosovu i Metohiji Oliver Ivanović ubijen je 16. januara 2018. godine rano ujutru ispred kancelarije svoje stranke u Kosovskoj Mitrovici. Kosovska policija saopštila je da su na mestu ubistva Olivera Ivanovića pronađeni "određeni dokazi" koji će se koristiti u daljem toku istrage. Pronađeno je i zapaljeno vozilo marke "opel astra" bez registarskih oznaka, za koje policija sumnja da je povezano sa slučajem ubistva. Ono što je prethodilo njegovom ubistvu su bili lokalni izbori 2017. godine, kada su ga njegovi politički protivnici, ali i visoki državni zvaničnici poput Marka Đurića optuživali za izdaju i saradnju sa Albancima. Na pojedinim prorežimskim televizijama u Srbiji je kružio spot gde se Ivanović takođe optužuje za izdaju, a tokom kampanje mu je i zapaljen automobil. U svom poslednjem intervjuu za nedeljnik Vreme izjavio je da se "ljudi na Severu Kosova više boje lokalnih Srba kriminalaca nego Albanaca". Delegacija Srbija koja je trebalo da nastavi tehničke pregovore sa Prištinom prekinula je dijalog u Briselu, i vratila se u zemlju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je reč o terorističkom činu, da je Srbija zahtevala od Unmika i Euleksa da se organi Srbije uključe u istragu, a da će, ako to ne bude slučaj, svakako voditi svoju istragu, i da će ubice Olivera Ivanovića biti pronađene. Ivanović je od 27. januara 2014. godine, zajedno sa četvoricom Srba, bio u pritvoru u Kosovskoj Mitrovici zbog navodnog ratnog zločina nad civilnim stanovništvom na Kosmetu 1999. i 2000. Na suđenje je čekao pritvoren godinu dana, a ukupno u pritvoru proveo je tri godine. Zbog odbijanja da ga puste da se brani sa slobode Oliver Ivanović je 7. avgusta 2015. počeo štrajk glađu, dok je 14. avgusta zbog narušenog zdravlja prebačen u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici. Osuđen je 21. januara 2016. godine na devet godina zatvora. Odlukom sudskog veća Apelacionog suda 16. februara 2017. godine u Prištini ukinuta je prvostepena presuda Oliveru Ivanoviću i naloženo je novo suđenje. Sud je odlučio da Ivanović još neko vreme ostane u pritvoru, ali je naložio prvostepenom sudu da što pre reši pitanje pritvora. Dana 21. aprila iste godine Sudsko veće Euleksa ukinulo je kućni pritvor Oliveru Ivanoviću i on se ubuduće branio sa slobode do 16. januara 2018. godine kada je ubijen ispred kancelarije svoje stranke u Kosovskoj Mitrovici.

Hapšenje Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici

Dana 26. marta u Kosovskoj Mitrovici policija ROSU je uhapsila šefa pregovaračkog tima Marka Đurića i odvela ga u Prištinu. Nakon izvođenja pred prekršajnog sudiju Đurić je sproveden u centralnu Srbiju preko Merdara. Prilikom hapšenja u sali Mitrovačkog dvora kosovska policija koristila suzavac i šok-bombe. Najmanje šest povređenih. U Beogradu je održana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost.

Američki desant na Gazivode

Dana 4. avgusta, ukupno devet borbenih vozila američkih snaga i nekoliko desetina vojnika zauzelo je područje oko jezera Gazivode, a nadletao je i helikopter Kfora, da bi se posle par sati povukli. Na prilazu jezeru ostala su još dva vozila sa nekoliko vojnika. Glavni prilazni put prema jezeru i brani se gradi, a na samom početku zone gradnje bila su parkirana tri vojna džipa. Tu je bilo dvadesetak američkih vojnika. Američki vojnici su ekipi RTS rekli da su na redovnoj vežbi i da simuliraju akciju zaposedanja i obezbeđivanja objekata od javnog značaja. Na pitanje zbog čega su došli na jezeru Gazivode, koje se poslednjih dana pominjalo kao prostor koji može biti blokiran, oni su rekli da njihova aktivnost nije striktno povezana sa tim i da za druge informacije treba da se obrate komandi Kfora. I iz komande Kfora u Prištini saopšteno je da se radi o unapred planiranoj aktivnosti i da nije u pitanju stavljanje pod kontrolu jezera Gazivode. Jezero Gazivode ima strateški značaj za sever Kosova, ne samo za četiri srpske opštine, već i za albanske, južno od reke Ibar. Jezero i hidrocentrala Gazivode kod Zubinog Potoka i trafostanica Valač su ključni energetski resursi na severu Kosova, u vlasništvu "Elektroprivrede Srbije". Gazivode su u proteklom periodu bile često pominjane kao "meta" prištinskih vlasti, koje žele da ih "uključe" u kosovski energetski sistem. Dan kasnije američke snage su se povukle sa teritorije Severnog Kosova.

Desant ROSU na Gazivode

Oko 60 pripadnika kosovskih specijalnih snaga upalo je ujutru 29. septembra u Centar za ekologiju i razvoj sporta u Zubinom Potoku, a zatim se rasporedili oko jezera i hidroelektrane Gazivode. Pripadnici ROSU upali su u Zubin Potok kako bi obezbedili trasu kojom se kretao kosovski predsednik Hašim Tači tokom posete jezeru, na kom je boravio do 14 časova. Tači je rekao da nije imao nameru da izvrši provokaciju i da nekog iznervira već da "vidi prirodne lepote jezera". Tačijeva poseta veoma je uznemirila i iznenadila meštane Zubinog Potoka. Kako je za RTS rekao predsednik te opštine Stevan Vulović, to je bio jedan nenajavljen "upad najvećeg ratnog zločinca". Vulović ističe da je u Zubinom Potoku trenutno mirno a najveći problem je, kaže, bio smiriti stanovništvo koje je želelo da "pravdu uzme u svoje ruke". Predsednik opštine Zubin Potok demantovao je pisanje medija da ima uhapšenih u akciji ROSU. Informacije o hapšenju demantovao je i zamenik komandanta kosovske policije za sever Besim Hoti. Ovim povodom oglasio se i glavni portparol KFOR-a Vinćenco Graso koji je rekao da ta misija nije bila obaveštena da će pripadnici ROSU ući na sever Kosova. Dodao je da KFOR šalje svoje jedinice u Zubin Potok gde će ispitati situaciju. Dalibor Jevtić iz Srpske liste rekao je da je jutros stvorena situacija puna tenzija i da se nije znalo zbog čega su se pripadnici ROSU uputili na Gazivode. Jevtić je dodao da je možda cilj jutrošnjih dešavanja bio da se skrene pažnja sa protesta opozicije u Prištini. Ministar policije Nebojša Stefanović je, povodom dešavanja na Kosovu, naložio direktoru policije da sve specijalne i posebne jedinice policije stavi u stanje najviše pripravnosti. Kako je istakao, Ministarstvo unutrašnjih poslova nastavlja da prati razvoj situacije i preduzeće sve mere koje država bude naložila. Centar za ekologiju i razvoj sporta otvoren je nedavno, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao ga je prilikom poslednje posete Kosovu.

Stavljanje Vojske Srbije u stanje borbene gotovosti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naredio je 29. septembra stavljanje kompletne Vojske Srbije u stanje najviše borbene gotovosti, potvrđeno je "Tanjugu" u Kabinetu predsednika, koji je i vrhovni komandant Vojske Srbije. Vučić će se u 21 sat obratiti javnosti.

Neuspeh primanja Kosova u Interpol i ekonomska blokada robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine

Vlast u Prištini je 30. oktobra je najavila da će na Dan Albanske zastave 28. novembra osnovati Vojsku Kosova. Dana 6. novembra Kosovska vlada je uvela carine od 10 procenata svih proizvoda iz Srbije i BiH. Dana 10. novembra ENTSO-E je odbio zahtev Prištine da preuzme od Srbije elektromrežu, tj. distribuciju struje na severu Kosmeta zahvaljujući glasovima Mađarske, Rumunije i Bugarske. Kosovski premijer Ramuš Haradinaj je 19. novembra rekao da je cilj embarga da Srbija za mesec dana prizna nezavisnost Kosova ili će vlast biti srušena na ulicama u Beogradu.

Odbijanje prijema Kosova u Interpol

Dana 20. novembra zahtev Kosova nije prošao ni u prvom ni u drugom krugu glasanja za prijem Kosova u Interpol. Protiv prijema Kosova u Interpol glasala je 51 država, 68 je bilo za, a 16 zemalja je bilo uzdržano. Glasanju je prethodila pauza koja je određena kako bi delegacije izašle iz sale i kako bi SAD, Velika Britanija i Turska izvršile dodatni pritisak na zemlje-članice pre drugog kruga glasanja. Prve su podršku Srbiji pružile Namibija, Rumunija, Venecuela i Surinam. U korist Srbije su se za reč javile Španija, Maroko, Kipar, Kina, Belorusija i Rusija. Predlog za glasanje došao je na dnevni red pošto je odbijen zahtev Kine, Španije, Kipra, Argentine, Surinama i Srbije da odbace deklaraciju o članstvu Kosova. Vlada Kosova je optužila Srbiju za "agresivnu i divlju kampanju Vlade Srbije", dodajući da glasanje protiv Kosova ide ruku pod ruku sa kriminalom i kriminalcima i da stoga niko ne bi trebalo da bude srećan.

Uvođenje takse od 100% na robu i proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine i paljenje srpskih proizvoda

Vlada Kosova je 21. novembra uvela novu tarifu od 100 procenata za proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine u cilju jačanja domaće proizvodnje, ekonomije i državnosti Kosova. Dana 22. novembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić u razgovoru sa predstavnicima Srbi sa Kosova i Metohije i istakao da ih neće ostaviti na milost i nemilost i dodao da je Kfor zaustavio jedinice Rosu kada su krenuli ka severnom delu Kosmeta. Predsednik Srpske liste Goran Rakić istakao je da je narod na Kosovu i Metohiji uplašen i da od srpskih vlasti i naroda u Srbiji očekuje podršku. Direktor Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanović rekao je da sve ovo što se sada dešava na Kosovu nije ništa novo i da se radi u dogovoru sa velikim silama. Rektor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Rade Grbić upozorio je da za par dana rad Univerziteta može biti potpuno prekinut. Predsednik je istakao da odluka o povećanju taksi nije civilizacijska niti razumna odluka i da Srbija neće uzvraćati sličnim merama, jer želi da ostane pouzdan partner. Policija Kosova uhapsila je 22. novembra nekoliko građana koji su u strogom centru Prištine, na trgu Skenderbeg, zapalili neke od srpskih proizvoda. Prištinska televizija T 7 je direktno prenosila taj događaj. I u nekim drugim sredinama na Kosovu danas su paljeni proizvodi iz Srbije kao reakcija na odluku Vlade Kosova da poveća taksu za uvoz tih proizvoda sa 10 na 100% i zabrani prodaju artikala u kojima kao zemlja uvoza nije navedeno Ustavno ime Kosova.

Vanredna sednica Kriznog štaba četiri opštine na severu Kosova i protesti

U jutarnjim satima 23. novembra, Specijalne snage kosovske policije na severu Kosovske Mitrovice uhapsile ujutro četvoricu Srba. Nakon saslušanja u južnom delu Mitrovice, njima je određen pritvor od 48 sati. Policija objašnjava privođenja istragom o ubistvu Olivera Ivanovića. Rano ujutru čuli se pucnji i sirene za opasnost. Goran Rakić je pozvao Kfor da dođe u severni deo Kosovske Mitrovice i da objasni narodu to što su juče rekli da sve drže pod kontrolom i da nema pomeranja snaga pripadnika ROSU. Veliki broj građana koji se ranije okupio na Trgu cara Lazara, kako je rekao Rakić, uznemireni su zbog jutrošnjih dešavanja. Rakić je pozvao građane na uzdržanost.

Međutim, kosovska strana imala je drugačije objašnjenje. Policija objašnjava privođenja istragom o ubistvu Olivera Ivanovića. Kosovski ministar unutrašnjih poslova Ekrem Mustafa ukazuje da hapšenje nema veze sa etničkom ili verskom pripadnošću, već samo sa činjenicama da su uhapšeni izvršili krivična dela. Kosovske bezbednosne snage ili neke druge vojne snage nisu raspoređene na sever Kosova, saopštio je Kfor i naveo da je ono što se dogodilo jutros bila samo policijska operacija. Nije sprovedena nikakva nezakonita operacija ili vojna akcija, i nije bilo opasnosti po bezbednost i sigurnost građana Kosova, navedeno je u saopštenju Kfora. Uhapšene su tri osobe srpske nacionalnosti, dok je jedna u bekstvu. Kasnije će se ispostaviti da je ta osoba u bekstvu Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste, čovek koji je označen od pojedinih ljudi kao onaj koji kontroliše Sever Kosova i koji takođe iza sebe ima više krivičnih dela.

Predsednik Aleksandar Vučić održao je 23. novembra vanredne sastanke sa šefovima Vojske i policije i drugih bezbednosnih službi. Zbog upada ROSU na sever Kosova, održana vanredna sednica Vlade Srbije. Predsednica vlade Ana Brnabić otkazala je najavljene aktivnosti i od jutra je u Predsedništvu Srbije, gde su u toku sastanci predsednika Aleksandra Vučića sa šefovima snaga bezbednosti i komandantima svih vojnih i policijskih jedinica.

U Kosovskoj Mitrovici 23. novembra, nešto posle 20 sati, počela druga, vanredna sednica Kriznog štaba četiri opštine na severu Kosova i Metohije. Na sednici je najavljeno analiziranje političko-bezbednosne situacije na severu Kosova i Metohije. Prvi sastanak kriznog štaba, kojem su prisustvovali predstavnici opština Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok održan je danas pre podne, nakon što je jutros ROSU upala na sever Kosova i uhapsila četvoricu Srba, koji su, kako Priština navodi, povezani sa ubistvom Olivera Ivanovića u januaru 2018. godine.

Na sednici štaba opština Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok doneti su zaključci:

1. Da se ukinu takse na srpske proizvode jer će se zbog ovakvih mera Srbi iseliti sa ovih prostora
2. Da se odmah puste uhapšeni građani Kosovske Mitrovice ili da se ponude validni dokazi
3. Da se sačuva mir i bezbednost, da to obezbede i garantuju Kfor i nadležne međ. institucije na KiM
4. Da se održe mirni i nenasilni jednosatni protesti protiv političkog i policijskog terora Prištine nad Srbima.

Predsednik opštine Zubin Potok Stevan Vulović, opštinski čelnici i direktori javnih preduzeća održali su sastanak i dogovorili mere kao odgovor na novonastalu krizu na KiM. Oni su najavili da će od 12 do 13 časova biti zatvorene sve prodavnice, ali da će javne ustanove, škole, vrtići raditi normalno. Takođe, za isti period su najavili blokadu prelaza Brnjak, kao i magistralnog puta u selu Zupče. Preko tog prelaza od jutros nijedan kamion nije prošao, jer im, kako kažu, nije isplativo. Na prelazu Jarinje je višesatni zastoj. Carinici kažu da je to zbog redovne kontrole. Ni na tom prelazu nema kamiona sa robom iz centralne Srbije.

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj ponovio je u intervjuu za RTK2 da će porez od 100% za robu iz centralne Srbije biti ukinut "kada dođe do međusobnog priznavanja Srbije i Kosova".

Dana 24. novembra u Osnovnom sudu u Prištini završena je sednica suda povodom odlučivanja o predlogu specijalnog kosovskog tužilaštva da se odredi pritvor do 30 dana trojici Srba, uhapšenih juče u Kosovskoj Mitrovici zbog navodne umešanosti u ubistvo lidera kosovske Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića.

Dana 27. novembra, gradonačelnici četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova podneli su ostavke na svoje funkcije. Istog dana održan je protest ispred kancelarije Evropske unije i Euleksa u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Formiranje vojske Kosova

Dana 3. decembra, premijer samoproglašene države Kosovo Ramuš Haradinaj i predsednik kosovskog parlamenta Kadri Veselji najavio je da će 14. decembra na skupštinsko razmatranje staviti formiranje Vojske Kosova. Dana 13. decembra, više od 45 vozila Kfora ušlo je na sever Kosova i Metohije, nešto pre 10 časova. Kreću se u koloni i, prema informacijama sa terena, idu u pravcu Leposavića.

Proglašenje vojske Kosova

Dana 14. decembra, Kosovski parlament usvojio je danas paket od tri zakona: Zakon o kosovskim bezbednosnim snagama, Zakon o službi u kosovskim bezbednosnim snagama i Zakon o ministarstvu odbrane. Time je omogućena transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u kosovsku vojsku. Poslanici Srpske liste nisu prisustvovali sednici. U južnom delu Kosovske Mitrovice većinsko albansko stanovništvo je vest o usvajanju zakona koji omogućavaju transformaciju KBS u vojsku proslavilo uz petarde. Predsednik Srpske liste Goran Rakić izjavio je da je usvajanjem zakona o formiranju vojske Priština na najgrublji način napala mir, bezbednost i sigurnost i pozvao Srbe na mir, suzdržanost i da ne nasedaju na provokacije. Vlada Srbije je najoštrije osudila odluku Prištine koja vodi ka transformaciji kosovskih snaga bezbednosti u vojsku Kosova i ocenila da je to do sada najveća pretnja Prištine regionalnom miru. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je izjavio da će Srbija zatražiti održavanje hitne sednice SB UN zbog najgrubljeg kršenja rezolucije SB UN 1244 donošenjem odluke Prištine o formiranju vojske Kosova. Predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić je na nepoznatoj lokaciji obišao specijalne jedinice Vojske Srbije. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović obišao je danas pripadnike Žandarmerije u bazi u Lipovici i uverio se u njihovu borbenu gotovost i spremnost.

Incident kod Kuršumlije

Grupa naoružanih kosovskih Albanaca 27. februara 2019. godine ispalila više rafala u kuršumlijskom selu Rastelica u blizini kontejnera gde borave drvoseče, izjavio je za agenciju Beta jedan od radnika koji je bio u šumi Milomir Stevanović (47). Incident se dogodio protekle noći, a Stevanović, koji radi u preduzeću "Sunce trans”, koje za Srbija šume izvodi radove, ostao je sam u kontejneru na oko 2 km od administrativne granice sa Kosovom, dok su ostali radnici otišli u Kuršumliju po namirnice. Stevanović je kazao da je sa obližnjeg brda na oko 400 m od radničkog kontejnera ispaljeno nekoliko rafala iz automatskog oružja. "Pucnjava je trajala oko pet minuta, a ja sam pobegao u šumu, na suprotnu stranu, kako bih pronašao signal za mobilni telefon. Našao sam ga na nekoliko kilometara od kontejnera i pozvao policiju i kolege”, rekao je Stevanović. Istovremeno, nedaleko odatle u selu Rastelica, u pet domaćinstava su pokradene vrednije stvari. Meštanin Milomir Eraković (63) u izjavi za agenciju Beta kazao je da su stanovnici tog sela u strahu i da za njih u tom kraju nema života.

Platforma Prištine o nedeljivosti granica Kosova

Dana 7. marta, u takozvanoj kosovskoj skupštini usvojena platforma o "konačnom, inkluzivnom i pravno obavezujućem sporazumu za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine" predviđa recipročno priznanje unutar postojećih granica i povlačenje Rezolucije 1244. Platforma sadrži uvod i 11 principa na osnovu kojih će delovati prištinski tim za dijalog. U njoj se navodi da je politički prioritet Kosova da postigne sporazum sa Srbijom, koji bi Prištini omogućilo članstvo u Savetu Evrope, Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama, prenose mediji. Platforma predviđa postizanje sporazuma sa Beogradom uz posredovanje EU i uz podršku SAD, koji bi i bili garanti njegove primene. Od Srbije se očekuje da "prekine sve aktivnosti u vezi sa priznavanjem kosovske nezavisnosti od strane drugih država i da ne ometa Kosovo na putu ka međunarodnim organizacijama". Platformom je predviđeno i uspostavljanje suda za "zločine Srbije na Kosovu", preneo je Tanjug. U platformi piše i da prirodni resursi Kosova, a posebno "jezero Gazivode i rudnik Trepča na Severu, predstavljaju deo "suverene teritorije republike Kosovo". Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je da je Priština platformom koju je usvojila o dijalogu sa Beogradom poslala poruku da je ovo kraj dijaloga. Odluka privremenih institucija u Prištini da usvoje platformu u kojoj se kaže da je jedini mogući ishod dijaloga priznanje, ne tretirajući prava i položaj Srba predstavlja "ekser u kovčeg" dijaloga, rekao je Đurić večeras u obraćanju javnosti. On je rekao i da je time Priština stavila Srbiju u najteži položaj još od 2011. godine i pokazala celom svetu da ne želi dijalog. U Kosovskoj Mitrovici završen je protest Srba sa kojeg je poručeno da će se boriti za svoja prava i prava njihove dece koja zavise od kombinata "Trepča", u kom radi oko 3.000 Srba sa severa Kosova i Metohije, te da neće odustati od borbe za svoj život, slobodu, ostanak i opstanak na prostoru južne pokrajine. Đurić je dodao da je predsednik Aleksandar Vučić zakazao za sutra u 8.30 hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost.

Sednica Saveta za nacionalnu bezbednost

Dana 8. marta premijerka Ana Brnabić izjavila je novinarima Platforma Prištine je treći i završni udarac dijalogu, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sazvao nakon usvajanja platforme, i dodala da je taj dokument suprotan zdravom razumu. Brnabićeva je istovremeno rekla da će reakcija Srbije biti, kao i uvek, odmerena.

Incidenti april — oktobar 2019

Dana 4. aprila na severnoj strani glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici ispisani su grafiti "OVK", "Kosovo Albanija" i slični, preneo je "Radio Kontakt plus", kojem je u kosovskoj policiji rečeno da će pokrenuti istragu o tome. U popodnevnim satima istog dana oko 40 vojnika Kfora, među kojima su bili i pripadnici albanske vojske, prošetalo je danas glavnom ulicom Severne Kosovske Mitrovice, što je izazvalo vidno uznemirenje građana tog dela Kosova i Metohije, u kojem većinom žive Srbi.

Napad ROSU na Sever i masovna hapšenja

Nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da očekuje novi napad Albanaca na severni deo Kosmeta početkom meseca, u ranim jutarnjim časovima 28. maja oko 6.40 počela je akcija hapšenja pripadnika kosovske policije srpske nacionalnosti širom severnog dela Kosova i Metohije. Nakon hapšenja u Kosovskoj Mitrovici, i Rudaru, jedinica ROSU sa oko 30 borbenih vozila uputila se prema Zubinom Potoku. U mestu Varage dolazi do lakšeg oružanog sukoba nakon što su meštani postavili barikade na magistralnom putu. Nakon probijanja barikade, prema nezvaničnim informacijama, otvorena je vatra iz obližnjih kuća prema pripadnicima ROSU, na šta su oni uzvratili istom merom. Nakon toga su uhapsili 6 lica koja su pružala otpor i ometala dalji tok akcije, razbijena su dva lokala, nekoliko automobila koji su se nalazili na obližnjem parkingu. U istoj akciji privedena su i dva pripadnika UNMIK-a, od toga jedan ruske nacionalnosti, koji je zadobio lakše telesne povrede. Privedeno je ukupno 13 Srba pripadnika kosovske policije, i 6 civila. Nekoliko Srba je zadobilo teške i lakše telesne povrede tokom ovih sukoba, povređena su i dva albanska policajca. Uhapšeno je do kraja dana ukupno 28 osoba, od toga 19 policajaca i devet civila. Preko 100 osoba je povređeno i dve osobe su teže ranjene.

Dan nakon ove akcije u srpskim medijima pojavila se fotografija sa originalnim spiskom pripadnika ROSU koja su izvršavala hapšenja, i dalje nije jasno kako su tačno došli u posed tako osetljivih dokumenata, iako je preneseno da su policajci izgubili dokument tokom akcije.

Upad Rosu na Sever 16. oktobra ujutru

Dana 16. oktobra oko 5 sati i 50 minuta došlo je do upada više od 25 oklopnih vozila i džipova ROSU i oko 100 pripadnika te specijalne jedinice na sever KiM. Kad je počela akcija nije bilo nikakvih informacija, ali se dva sata kasnije oglasila kosovska policija koja je saopštila da je u ranim jutarnjim časovima u Severnoj Kosovskoj Mitrovici sprovela akciju u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića. Navodi se da se traga za drugim osumnjičenim policajcem. U akciji Rosu na severu Kosova uhapšena su dva Srbina. U državnom vrhu nam je potvrđeno da je akcija izvedena rano jutros. O akciji na severu Kosova već su obavešteni Brisel, Vašington, Moskva i Peking. Nešto kasnije kosovska policija je saopštila da je uhapšen policajac u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića, kao i još jedan osumnjičeni kod koga je pronađeno oružje. Prištinski list "Kosova pres" javlja da je jedan od uhapšenih policijski istražitelj na severu KiM Rade Basara, koji je vodio istragu o ubistvu Olivera Ivanovića i za koga se sumnja da je skrivao dokaze. Kosovska policija nije uspela da uhapsi treću osobu, komandanta kosovske policije za Sever Željka Bojića. Uhapšeni su odvedeni u Prištinu, a kako se navodi, operacija se nastavlja u opštini Leposavić.

Novi pregovori u Briselu i Vašingtonu 2020. godine

Ostavka vlade Ramuša Haradinaja i prvi dolazak Aljbina Kurtija

Glavni članak: Aljbin Kurti

Vanredni parlamentarni izbori 6. oktobra 2019. godine

Glavni članak: Izbori za narodne poslanike Kosova 2019.

Posle ostavke "kosovskog" premijera Ramuša Haradinaja 19. jula 2019. godine zbog poziva da se odazove "specijalnom sudu za ratne zločine", pala je i "kosovska" vlada. Odlazeća kosovska Vlada formirana je 9. septembra 2017. godine. Haradinaj je kao premijer krajem prethodne godine doneo odluku o stoprocentnim taksama za svu robu koja stiže iz Srbije i tako je potpuno stopirao pregovore između Beograda i Prištine. Kosovski predsednik Hašim Tači raspisao je 26. avgusta vanredne parlamentarne izbore za 6. oktobar. LDK i Samoopredeljenje osvojili su 6. oktobra 2019. godine oko 30 odsto glasova, prema procenama nakon zatvaranja biračkih mesta na Kosovu. Spisak bivšeg premijera Haradinaja je propao. Srpska lista pobedila je u srpskim sredinama.

Izbor i brz pad prve vlade Aljbina Kurtija

Na izborima za narodne poslanike u oktobru 2019. opoziciona stranka Samoopredeljenje se pojavila kao najveća frakcija u parlamentu, završivši neposredno ispred Demokratske lige Kosova. Dve stranke formirale su novu vladu 3. februara 2020. godine, a lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti bio je premijer. Kurti je izabran za premijera sa 66 glasova i deset suzdržanih. 34 opoziciona poslanika bojkotovala su glasanje i napustila zgradu Skupštine. Koalicija je ubrzo propala, jer je Demokratska liga Kosova podnela zahtev za izglasavanje nepoverenja 25. marta 2020. godine zbog neslaganja oko postupanja sa pandemijom kovida 19. Predlog je usvojen, a 82 člana skupštine glasalo je za, prvi put da je kosovska vlada pala na takav način. Kurtijev kabinet nastavio je sa radom kao privremena vlada, dok je lider Demokratske lige Kosova Avdulah Hoti pokušao da formira vladu. Iako su Kurti i Samoopredeljenje doveli u pitanje Hotijevu podobnost da bude premijer, tvrdeći da vlada ne može biti formirana bez stranke koja je na prethodnim izborima osvojila najviše mesta, 28. maja Ustavni sud je potvrdio da Demokratska liga Kosova ima pravo na formirati vladu bez novih izbora. Sud je presudio da nakon što stranka koja je pobedila na izborima ponovo nije uspela da formira novu vladu, druga stranka je to mogla, a Hoti bi mogao da bude odobren za premijera na parlamentarnom glasanju.

Prelazna vlada Avdulaha Hotija i novi pregovori u Briselu i sporazumi Vašingtonu

Glavni članci: Avdulah Hoti i Sporazumi u Vašingtonu (2020)

Milun Trivunac, državni sekretar Ministarstva privrede Srbije (sedi levo), Ričard Grenel, specijalni izaslanik predsednika SAD za mirovne pregovore između Republike Kosovo i Srbije (stoji desno), Eset Beriša, direktor Autoriteta civilnog vazduhoplovstva Republike Kosovo (sedi desno)

Donald Tramp je 4. oktobra 2019. postavio Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika predsednika SAD za mirovne pregovore o Kosovu. Posle višemesečnih diplomatskih razgovora, Grenel je 20. januara 2020. pomogao sprovođenju pregovora između Srbije i Kosova. Obe strane su se dogovorile da obnove (ponovo uspostave) letove između svojih glavnih gradova, nakon više od dve decenije obustave. Dana 3. juna 2020. godine, Avdulah Hoti je izabran za premijera glasovima 61—24, sa jednim uzdržanim glasom. Vlada Avdulaha Hotija potrajala je nešto više od pola godine, ali je tokom njenog mandata obnovljen Briselski dijalog koji je prekinut tokom vlade Ramuša Haradinaja i Aljbina Kurtija zbog odbijanja ukidanja taksi od 100% na srpsku robu na KiM. Tokom Hotijevog mandata u pregovarački proces su ušle i SAD kao posrednik u pregovorima dve strane vodio je Ričard Grenel izvestilac predsednika SAD o dijalogu Kosova i Srbije. Sastanak predsednika Kosova Hašima Tačija i predstavnika Srbije, koji je trebalo da bude održan 27. juna u Vašingtonu na Grenelovu inicijativu, otkazan je nakon što je Specijalizovano tužilaštvo u Hagu obelodanilo optužnicu za ratne zločine protiv tadašnjeg kosovskog predsednika Hašima Tačija. Ričard Grenel, izvestilac američkog predsednika za dijalog Kosovo-Srbija, najavio je u petak 14. avgusta novi sastanak između Kosova i Srbije za 2. septembar. Međutim, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Džon Uliot rekao je 22. avgusta da je savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O’Brajen pozvao lidere Srbije i Kosova u Vašington 4. septembra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je isti dan da će se predstavnici Srbije i Kosova sastati u Vašingtonu 3. i 4. septembra, jer "postoje indicije" da će "u slučaju da se dogodi nešto važno" na sastanak doći i američki predsednik Donald Tramp. Hoti i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, potpisali su 4. septembra 2020. godine u Beloj kući sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova u prisustvu Donalda Trampa, predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Dogovor obuhvata slobodniji saobraćaj, uključujući železnički i drumski saobraćaj, dok su se obe strane dogovorile da rade sa Izvozno-uvoznom bankom Sjedinjenih Država i Američkom međunarodnom korporacijom za finansiranje razvoja i da se pridruže Mini šengenskoj zoni, ali sporazum takođe uključuje uzajamno priznavanje između Izraela i Kosova.

Promena vlasti u Prištini i novi sukobi 2021. godine

Povratak Aljbina Kurtija

Pad Hotijeve vlade i novi vanredni parlamentarni izbori 14. februara 2021. godine

Glavni članak: Izbori za narodne poslanike Kosova 2021.

Rezultati parlamentarnih izbora 14. februara 2021. godine: Samoopredeljenje (crveno), Srpska lista (tamno plavo), Demokratska partija Kosova (tirkizno plavo), Alijansa za budućnost Kosova (plavo), Turska demokratska partija na Kosovu (roze)

Dana 21. decembra 2020. godine, Ustavni sud je presudio da je glas Etema Arifija iz manjinske Aškalijske partije za integraciju u korist Hotija bio nevaljan (jer je Arifi osuđen za prevaru) i shodno tome vlada nije dobila podršku većine Skupština. Kao rezultat, raspisani su novi izbori za 14. februar 2021. godine, dok je Hotijeva vlada nastavila kao prelazna vlada. Pokret Samoopredeljenje jena izborima odneo ubedljivu pobedu.

Izbor druge vlade Aljbina Kurtija i nova kriza Briselskih pregovora

Na vanrednoj sjednici Skupštine Kosova 22. marta je izabrana druga nova Vlada Kosova na čijem je čelu premijer Albin Kurti, lider Pokreta "Samoopredjeljenje", prenosi agencija Anadolija. Za novu vladu glasalo je 67 poslanika, 30 je bilo protiv i nije bilo uzdržanih. Prosta većina ili 61 glas od 120 poslanika bila je dovoljna za izbor Vlade.

Nova eskalacija sukoba i propast Briselskog sporazuma

Glavni članak: Kriza na severu Kosova i Metohije 2021.

Dana 15. septembra je istekao sporazum o tablicama postignut u okviru Briselskog sporazuma. Vozači su tom odlukom primorani da sa automobila skinu registarske oznake Republike Srbije i postave privremene "RKS” tablice koje koštaju pet evra i važe dva meseca. Mediji su 18. septembra preneli da pripadnici Kosovske policije od uveče postavljaju montažne kontejnere u blizini administrativnog prelaza Jarinje. Dana 19. septembra 2021. godine, direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković upozorio je da vlasti u Prištini planiraju da od sutra skidaju srpske registarske tablice na administrativnim prelazima i zamenjuju ih takozvanim privremenim prištinskim probnim oznakama. Petković je u pisanoj izjavi ocenio da je u pitanju "najopasnija provokacija i pretnja” po srpski narod na Kosovu i Metohiji od kada je Aljbin Kurti ponovo izabran za kosovskog premijera. Kosovska policija potvrdila je 19. septembra uveče da se u blizini administrativnog prelaza Jarinje postavljaju kontejneri, navodeći da je cilj te akcije poboljšanje infrastrukture, to jest uslova za rad policijskih službenika. U blizini Jarinja pristigla su teretna vozila koja prenose kontejnere i opremu u pratnji policije. Radovi su se vršili dva dana. Kod novopostavljenih kontejnera nalazio se veći broj policijskih patrola – sedam automobila i jedan kombi, a primetno je da su radovi u toku.

Oduzimanje srpskih registarskih tablica i nove blokade na Jarinju i Brnjaku

Pripadnici specijalne jedinice Rosu su od 20. septembra ujutru na prelazu Jarinje započeli da pretresaju građane koji su se pešice uputili ka centralnoj Srbiji, jer drugačije ne mogu da pređu. Prelaz je blokiran u oba pravca, a nezadovoljni Srbi sa severa Kosova okupili su se na Jarinju kako bi izrazili protest zbog odluke prištinskih vlasti da uvede recipročne mere prema Srbiji i naloga da sva vozila sa srpskim registarskim tablicama pri ulasku na Kosovo moraju da stave probne kosovske tablice, prenosi Kosovo onlajn. Sa Srbima okupljenim na Jarinju nalaze se i predstavnici Srpske liste, koji su zatražili od Beograda i međunarodne zajednice da im pomogne u rešavanju ovog problema. Predsednik Srpske liste Goran Rakić pozvao je danas sa administrativnog prelaza Jarinje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pomogne Srbima na KiM posle dolaska jedinica Rosu i početka oduzimanja srpskih registarskih tablica. Rakić je pozvao Vučića da pomogne narodu i da reaguje u skladu sa mogućnostima. Kako je izjavio, ovo nije akcija, već reakcija na ono što je uradila Priština. Na administrativni prelaz Jarinje, gde su se okupili Srbi, pored Rakića su došli i gradonačelnici Leposavića Zoran Todić i Severne Mitrovice Milan Radojević. Predstavnici Srpske liste od jutros insistiraju na međunarodne predstavnike da svojom reakcijom "ohlade usijane glave” u Prištini kako ne bi došlo do dalje destabilizacije u južnoj srpskoj pokrajini, izjavio je potpredsednik Srpske liste Igor Simić. Gostujući na Tanjug TV, Simić je rekao da od Prištine nisu dobili zvanični odgovor zašto su od jutros specijalne jedinice ROSU na administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje. Istakao je da se tim jednostranim potezom Prištine ugrožava mir na severu KiM i da su desetine blindiranih vozila i naoružanih specijalaca na administrativnim prelazima "udarac na svaku srpsku porodicu”. Simić je rekao da je cilj Prištine da se Srbima onemogući normalno kretanje i da im se oduzmu oznake sa srpskim registarskim tablicama. Zbog takvog poteza Prištine, Simić je rekao da se na Brnjaku okupilo između 120 i 130 putničkih vozila i Srba, a na Jarinju više od 330 vozila i više stotina građana koji su "besni i ogorčeni i koji negoduju zbog te odluke”. Apelovao je na građane da ostanu suzdržani i da ne reaguju na provokacije. Naglasio je da se na taj način Srbima oduzima pravo na slobodno kretanje i podsetio da sve što je potrebno za normalan život građana na severu KiM dolazi iz centralne Srbije - lekovi, hrana, a više od 50 zdravstvenih vozila ne može normalno da funkcioniše i ne mogu da pruže adekvatno lečenje. Simić je kazao da se takvom odlukom i jednostranim potezom Prištine krše svi sporazumi iz Brisela. Istakao je da srpska strana ostaje pri tome da se svi problemi rešavaju razgovorom i dogovorom. U dokumentu koji je potpisao ministar unutrašnjih poslova privremenih institucija u Prištini Dželjaj Svečlja, a na osnovu koga su specijalne jedinice raspoređene na administrativnim prelazima kako bi oduzimale registarske tablice sa srpskim oznakama, piše da su u obavezi svi sa srpskim oznakama da ih zamene probnim kosovskim tablicama. U dokumentu piše i da se obezbeđivanje probnih tablica vrši na svim prelazima, da su vozači u obavezi da probne tablice postave na potrebna mesta spreda i pozadi vozila, ai da je rok važenja tablica 60 dana, prenose prištinski mediji. Takođe, piše i da je taksa za probne tablice pet evra, da će stranke biti snabdevene sa potvrdom zbog uverenja o registraciji vozila. U dokumentu se navodi da su Agencija za civilnu registraciju i policija Kosova u obavezi da implementiraju odluku. Dokument stupa na snagu od dana potpisivanja. Kosovska policijska služba (KPS) obavestila je srpsku policiju da će tablice vozila sa oznakama sa severa Kosova biti oduzimane. Takođe je KPS navela da će vozila koja imaju tablice sa oznakama iz centralne Srbije morati da uzimaju probne oznake i da plaćaju osiguranje. Kako javlja Sputnjik, Igor Simić, potpredsednik Srpske liste, saopštio je da su Srbi sa Kosova i Metohije besni zbog poteza Prištine da na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak pošalje specijalne jedinice Rosu. Kako je naveo, Srbi idu ka administrativnim prelazima i trenutno je oko 300 vozila Srba na Jarinju i više od 100 na administrativnom prelazu Brnjak. Potpredsednik Srpske liste Igor Simić potvrdio je da su specijalne jedinice Rosu jutros na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak jutros rasporedile 20 vozila, od kojih više od 10 blindiranih, i dodao da su pripadnici te jedinice "naoružani do zuba”. On je saopštio da je Predsedništvo Srpske liste tim povodom održalo sednicu i da su u toku pokušaji da se u kontaktu sa predstavnicima međunarodne zajednice ukaže na opasnost situacije i pronađe rešenje. Simić je gostujući na TV Pink preneo da su građani sa severa KiM uznemireni ovom "demonstracijom sile”, koju je doveo u vezu sa zamenom tablica na prelazima koju je najavio premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti. On je apelovao na građane da ostanu uzdržani i ne nasedaju na provokacije iako je u pitanju, kako je istakao, brutalno kršenje sporazuma o slobodi kretanja i Briselskog sporazuma. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković ocenio je danas da je skandalozno ponašanje Aljbina Kurtija koji od ranog jutra šalje specijalne jedinice Rosu koji su do zuba naoružani sa preko 20 oklopnih vozila na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak kako bi se krenulo sa oduzimanjem i skidanjem srpskih tablica. Petković je poručio Kurtiju da srpski narod neće nemo posmatrati ono što se dešava jer ukidanjem tih tablica se ukida život na severu Kosova i Metohije, ali i da Briselski sporazum nije švedski sto sa kojeg Albanci mogu da uzimaju ono što im odgovara, a da ne poštuju ono što im ne odgovara. Ili će se taj sporazum poštovati ili ga neće biti. Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti tvrdi da oduzimanje srpskih tablica na Kosovu i Metohiji nije bila želja Prištine, već nešto što je nametnuto "s druge strane”, misleći na Srbiju, piše Koha. Kurti je u Skupštini rekao da će, sve dok, kako tvrdi, građani Kosova plaćaju za tablice kada uđu u Srbiju, na snazi biti i obaveza da sva vozila imaju oznaku "RKS”. Rekao je da je kosovska policija danas preduzela "neophodne akcije i konfiskovala sve nevažeće tablice” na administrativnim prelazima. On je dodao da je 15. septembra istekao sporazum o tablicama postignut u okviru Briselskog sporazuma i naveo da je od tada prestalo izdavanje tablica sa oznakom KS. Kfor je naveo da Bezbednosna situacija je stabilna. Kfor za Kosovo onlajn odgovarajući na pitanje da li prati aktuelnu situaciju i da li će ukoliko bude neophodno rasporediti svoje jedinice u cilju smirivanja situacije na severu Kosova pošto su jutros na prelazima Jarinje i Brnjak raspoređene snage specijalne jedinice Rosu. Kosovske policijske snage bacile su danas suzavac na okupljene građane kod prelaza Brnjak. U toku je intervencija policijskih snaga, a nešto ranije iz Prištine su upućene dodatne snage Rosu na sever Kosova i Metohije. Specijalne policijske jedinice Rosu raspoređene su još jutros na severu KiM, što je izazvalo veliku uznemirenost kod Srba koji tamo žive. Veliki broj Srba iz Gračanice i okolnih srpskih sela je i na prelazu Merdare kako bi izvadili probne tablice. Da bi se izvadile probne tablice neophodno je da se uđe automobilima u centralnu Srbiju kako bi kosovska policija evidentirala ulaz i izlaz. Službenik kosovske policije potvrdio je za Kosovo onlajn da se od sutra privremene tablice mogu izvaditi u opštinskim registracionim centrima. Policija zaustavlja vozila sa srpskim tablicama i upozorava vozače da imaju rok od pet dana da izvade privremene tablice. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u večerašnjem obraćanju javnosti rekao je da vlast u Prištini demonstrira silu, i da su na volšeban način protumačili nešto što nigde ne piše. Predsednik je kazao kako je izvršen najbrutalniji napad sa 350 do zuba naoružanih pripadnika policije. Aleksandar Vučić izjavio je da postoje dva sporazuma koja se tiču slobode kretanja, iz 2011. i 2016. godine. U Prištini su na volšeban način protumačili nešto što nigde ne piše, istakao je predsednik i ocenio da tamošnja vlast demonstrira silu. Navodi da su zaustavili vozilo iz Vranja sa bolesnicima, i skidali tablice jedne suverene države, jer se njima te tablice ne sviđaju. Radi se o unilateralnoj akciji, bez dogovora sa bilo kim, osim možda sa njihovim mentorima, dodao je predsednik Srbije.

Ovo je jedan od najtežih dana za naš narod na severu Kosova. Još sinoć smo znali da Priština planira pokrete svojih specijalnih snaga na sever, da su jutros nešto posle šest časova te snage prešle na sever. "Imali smo dva sporazuma, iz 2011. i 2016, sporazume o slobodi kretanja. Radi se o tzv. KS tablicama kojima je produžavana pravna snaga do 2021. A onda su oni na volšeban način protumačili ono što nigde ne piše, osim možda u glavi Aljbina Kurtije, a to je kada naiđe vozilo sa registracijama iz centralne Srbije, na primer iz Vranja, oni ga zaustave, pregledaju, a zatim skidaju tablice jedne suverene, međunarodno priznate države, članice UN, pošto im se ne sviđaju i kažu "pošto vi nama skidate stikere, mi ćemo vama da skidamo tablice". A to nigde ne piše, ni u jednom sporazumu, objasnio je Vučić i dodao da su rešili da to sprovedu na silu.

Predsednik Srbije je rekao da je akcija sprovedena bez konsultacija sa predsednicima četiri opštine u koje su specijalci ROSU došli. Vučić je rekao šta sve nije sprovedeno iz Briselskog sporazuma koji je potpisan 2013. godine. Podsetio je da Priština više od 3.000 dana odbija da formira Zajednicu srpskih opština. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je Srbima na Kosovu i Metohiji da ne nasedaju na provokacije Prištine."Znaju naši ljudi gde su njihova snajperska gnezda, kakva sve oružje imaju, koga su ubacili 24 sata i 48 sati ranije na teritoriju severa, znaju naši ljudi sve, kao što znamo mi, samo molim naše ljude da ne nasedaju na provokacije”, kazao je Vučić u obraćanju javnosti. Pozvao je Srbe na Kosmetu da i kada protestuju da protestuju mirno, bez incidenata da puste, kako kaže, nasilnike i siledžije da rade kako hoće i šta hoće. "Na kraju neko će to morati da prihvati, a Srbi sasvim sam siguran da neće”, naveo je.

Vučić je rekao da na Beogradu je da pokuša da očuva mir, ali istovremeno izaći će odlučno pred međunarodnu zajednicu. "Ili ćete sprovesti Briselski sporazum ili nemojte više da nas zamajavate”. Ministarstvo unutrašnjih poslova privremenih prištinskih institucija saopštilo je da građani Kosova i Metohije od sutra 21. septembra mogu da preuzmu privremene tablice u svim centrima za registraciju vozila nakon isteka sporazuma od 14. septembra 2016. godine. U saopštenju se napominje da građani koji na izlazu iz KiM idu ka centralnoj Srbiji mogu da koriste srpske tablice, ali da na ulazu i u saobraćaju unutar KiM moraju da koriste privremene tablice "RKS”. Nakon Jarinja, transparenti sa natpisom "Dobrodošli u Zajednicu srpskih opština” osvanuli su 20. septembra uveče i u severnom delu Kosovske Mitrovice. Plakati su postavljeni na ulazu u grad, kao i u samom gradu. Prethodno su građani koji protestuju na Jarinju zbog mera reciprociteta koje je uvela Priština razvili transparent na kojem piše "Dobrodošli u Zajednicu srpskih opština”. Okupljeni su postavljanje transparenta pozdravili aplauzom čime su, kako se navodi, poslali jasnu poruku Prištini šta se očekuje od privremenih prištinskih institucija i koja tačka iz Briselskog sporazuma je najvažnija za Srbe na KiM. Građani trenutno postavljaju šatore, što ukazuje da planiraju da ostanu tokom noći na Jarinju. Situacija je trenutno mirna, pripadnici Rosu su se povukli na određenu udaljenost od građana koji ne odustaju od protesta uprkos kiši.

Na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak sledeće jutro 21. septembra je osvanulo mirno, a saobraćaj na pravcima Raška - Kosovska Mitrovica i Ribarići - Zubin Potok i dalje je u prekidu. Kako je javila Radio televizija Srbije, građani su na prelazu Jarinje prespavali u šatorima, a i dalje su parkirana putnička vozila koja su građani ostavili prethodni dan. Na Jarinju oko 30 kamiona i nekoliko kombi vozila čeka da uđe na Kosovo, a prelaz je moguć jedino pešice, prenosi Beta. Transparenti sa natpisom "Dobrodošli u Zajednicu srpskih opština” postavljeni su na prelazu Jarinje i u severnom delu Kosovske Mitrovice, preneli su mediji. Na administrativnim prelazima Jarinje, Brnjak i Merdare oduzimaju tablice sa oznakama sa severa Kosova, a vozila sa oznakama iz centralne Srbije moraju da uzmu probne tablice i da plate taksu. Danas u 10 časova u Beogradu će biti održana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, povodom situacije na administrativnim prelazima i odluka Prištine. Broj ljudi na prelazu Jarinje jutros je znatno veći nego tokom jučerašnjeg dana. Onima koji su proveli noć na Jarinju u znak protesta zbog mera koje je počela da sprovodi vlada u Prištini, pridružuje se sve više građana koji su sa sobom poneli vodu, hranu i toplu odeću. Građani protestuju tražeći povlačenje uredbe kosovske vlade koja se tiče registarskih tablica i uspostavljanje Zajednice srpskih opština, na šta ukazuje i sinoć postavljen transparent, razvijen na nekoliko metara od pripadnika Rosu, a na kojem piše "Dobrodošli u Zajednicu srpskih opština”. Noć je na Jarinju protekla mirno i bez ikakvih incidenata. Okupljeni Srbi su oko zapaljenih vatri u grupicama od oko desetak ljudi ostali budni cele noći. Pripadnici jedinica Rosu nisu bili primetni. Oni su bili uz svoja blindirana vozila i nije bilo nikakvih provokacija. Predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani tvrdi da je Beograd taj koji je jednostrano delovao od 2016. godine i koji krši sporazume iz Brisela, a ne Priština. Osmani je na Fejsbuku pozvala Evropsku uniju da izvrši pritisak na Vladu Srbije da "odmah prekine s provokacijama Kosova i zloupotrebom građana u političke svrhe”. Ona je ocenila da se "mere reciprociteta” po pitanju registarskih tablica ne mogu smatrati jednostranom akcijom već navodnim "delovanjem u skladu sa potpisanim sporazumima” koje bi, kako je navela, trebalo da zahteva i EU. Osmani je ocenila da "destabilizujuća politika Srbije” na KiM i u regionu i njeni "hegemonistički ciljevi” za razvoj "tzv. srpskog sveta” predstavljaju povratak politici Srbije iz devedesetih. Predsednik pokreta Dveri Boško Obradović zatražio je danas od Vlade Srbije da poništi sve dosadašnje Briselske sporazume i prekine trenutni dijalog sa vlastima u Prištini, koji bi po njegovoj oceni trebalo nastaviti u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. On je u saopštenju dodao i da bi Vlada Srbije trebalo da zatraži povratak do 1.000 pripadnika srpskog državnog osoblja na Kosovo, što je predviđeno Rezolucijom 1.244 Saveta bezbednosti UN. Predsednik pokreta Dveri je ocenio i da su dosadašnji pregovori u Briselu bili "samo na štetu srpskog naroda”. On je istakao i da vlast ne sme da dozvoli da se separatisti obračunavaju sa golorukim narodom, već mora da reaguje računajući i upotrebu vojske i policije. Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković pozvao je danas Srbe na Kosovu i Metohiji da ne reaguju na najnovije provokacije prištinske strane, ističući da će se Srbija boriti za svoj narod, mir i ekonomski napredak. U toku jučerašnjeg dana Priština je počela da primenjuje mere o oduzimanju tablica, a specijalne jedinice Rosu širom su severa pokrajine. Petković kaže da je takav potez prištinske strane bez presedana, te da premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti želi po svaku cenu da izazove incidente i nestabilnost. On je poručio da je to posledica sporazuma koje je 2011. godine potpisao Borko Stefanović, tada predvodnik beogradske strane. On je, prema Petkovićem rečima, 2. jula 2011. godine potpisao glavni sporazum o slobodi kretanja, da bi 26. decembra iste godine dogovoren konačan operativni zaključak grupe za implementaciju u oblasti slobode kretanja. Zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi rekao je da Vlada Kosova neće formirati Zajednicu srpskih opština (ZSO) sve dok se bude smatralo da je štetna za teritorijalni integritet i institucije Kosova. Bisljimi je sinoć za TV Interaktiv kazao da bi po Ustavu Kosova, ZSO bila neustavna i da Srbija nije strana u pregovorima. Upitan da li se sa Srbijom može postići sporazum u narednih 12 meseci, rekao je da to zavisi od proračuna srpske strane. Potpredsednik kosovske vlade rekao je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "lagao” kada je rekao da je srpska strana iznela predlog za rešavanje pitanja registarskih tablica, ali da ga je odbila albanska strana. Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić rekao je danas povodom incidenata na Kosovu i Metohiji koje izaziva Priština da je pravo pitanje da li Evropska unija misli da je Briselski sporazum iz 2013. godine aktuelan ili nije, poručivši da Srbija neće dozvoliti da se desi etničko čišćenje Srba na KiM. Dačić je rekao i da mu sve ovo deluje kao proba Prištine da vidi kako će svi reagovati na "brutalno gaženje svih dogovora Briselskog sporazuma". On je rekao i da je problem tablica trebalo rešiti u dijalogu, a ne primenom sile. On ocenjuje da se dugo izbegava primenjivanje Briselskog sporazuma i da ukoliko je Briselski sporazum važeći onda je neprihvatljivo da u svakom saopštenju iz Brisela stoji uopštena formulacija gde se "obe strane pozivaju na smirivanje situacije”.

Sednica Saveta za nacionalnu bezbednost 21. septembra

Dana 21. septembra održana je Sednica Saveta nacionalne bezbednosti na kojoj se razgovaralo o poslednjim događajima na Kosovu i Metohiji i raspoređivanju Rosu snaga na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak počela je nešto posle 10.00 časova. Savetom je predsedavao predsednik Republike Aleksandar Vučić, a sednici, pored ostalih, prisustvovali su ministri Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin, kao i načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović i direktor BIA Bratislav Gašić. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, obraćajući se medijima nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, da je doneto više odluka, zaključaka, predloga i preporuka. Srbija traži povlačenje svih trupa koje su upale na sever Kosova i Metohije, hitan odgovor EU da li postoji Briselski sporazum o pravnom prometu. Vučić je poručio da je odbio "tobožnje kompromisno rešenje Kvinte koje bi unižavalo Srbiju”. Istakao je da će Srbija nastaviti da insistira na očuvanju mira, pune stabilnosti i sigurnosti, ali i pune sigurnosti za srpsko stanovništvo na KiM. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, da će Beograd zatražiti od Brisela hitan odgovor da li i dalje postoji Briselski sporazum u pravnom prometu ili to više nije slučaj, kao i kada će biti formirana Zajednica srpski opština (ZSO). On je pozvao Evropsku uniju da utiče na Prištinu da bez odlaganja ukine presudu na dve godine zatvora poslaniku Srpske liste Ivanu Todosijeviću zbog izjava o Račku, jer to smatra sledećim mogućim razlogom za veliku krizu. Vučić je rekao da smatra neprimerenim izjave iz međunarodne zajednice u kojima se izjednačava krivica Beograda i Prištine i dodao da će Srbija biti uvek spremna za dijalog ali da neće prihvatati politiku svršenog čina i kriminalnih akcija. On je rekao da je odbio predlog Evropske unije koji je predstavljen kao kompromisno rešenje jer smatra da bi njegovo prihvatanje unižavalo Srbiju. Vučić je rekao da je jedino rešenje povlačenje svih trupa sa severa Kosova i povratak na pređašnje stanje. Savet za nacionalnu bezbednost je sagledao i stanje u Vojsci Srbije i sistemu bezbednosti, a Vučić je rekao da je veoma zadovoljan i stanje borbene gotovosti, morala i motivisanosti pripadnika vojske da unaprede kapacitete. Predsednik Aleksandar Vučić poručio je danas da Srbija ne želi da razvija osvetnički stav prema Prištini uvođenjem nekih mera, jer od toga niko nema koristi i one se preduzimaju kada država štiti svoj interes. Vučić je novinarima nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost rekao da Srbija traži poštovanje Briselskog sporazuma i u okviru njega formiranje Zajednice srpskih opština. Na pitanje kako komentariše sinoćnju izjavu Bislimija da zajednica srpskih opština neće biti formirana. Vučić je rekao da je on ključni čovek i da jedino govori istinu kada je reč o njihovim namerama prema Srbima i da njegova mržnja prema Srbima toliko je velika i tada mu treba verovati jer govori istinu. Vučić je ponovio da se obe strane pozivaju na popuštanje samo kada je Priština 100 odsto kriva. Kada pišu notu i pozivaju obe strane to, kaže Vučić, znači da "štite albansko čedo ili kako je zovu kosovsku državu od srpskog hegemona. A kada kažu da je Srbija kriva, onda to znači da smo napravili neku manju grešku. Upitao je šta je Srbija uradila da bi se dogodilo ovo juče na administrativnim prelazima sa Kosovom. Da je Srbija prihvatila uslove koji su joj traženi odmah bi se povukle ROSU jedinice, ali mi te uslove nismo nismo prihvatili, izjavio je danas predsednik Aleksandar Vučić posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost. Kako je naveo odgovarajući na pitanje šta su tačno nudile EU i Kvinta, naveo je, prvo da mi tražimo da se jedinice Rosu povuku bez njihovih uslova. Ne dam pristanak na bezobrazluk, ne dam na kriminal, ne dam na ponižavanje Srbije, poručio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić i naveo da je Savet za nacionalnu bezbednost prihvatio njegovo obrazloženje i njegovu odluku. Na pitanje kada se može očekivati povlačenje jedinica ROSU i od koga odgovor zavisi, Vučić je rekao da to zavisi od onih koji "ljuljaju” 13-ogodišnjaka u kolevci, njihovih mentora, da nam kažu da li hoće ili neće.

Nastavak blokada

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti pozvao je 22. septembra gradonačelnike na severu Kosova i Metohije da uklone vozila koja blokiraju puteve, a Srbe da se povuku sa puteva i omoguće slobodno kretanje. Kurti je na sednici vlade privremenih institucija ponovo izneo ocenu da je odluka o reciprocitetu registarskih tablica poštena i neophodna za Prištinu. On je, takođe, rekao da preduzete mere važe za sve, bez diskriminacije ili privilegovanja bilo koga. Kurti je optužio predsednika Srbije da je jedini koji ima interes da bude ekscesa. Kurti je rekao da je Priština za dijalog i predložio da i Beograd i Priština ukinu privremene tablice i tako dozvole građanima da se kreću što je moguće slobodnije. Privremene vlasti u Prištini od ponedeljka su počele da na administrativnim prelazima srpske registarske tablice zamenjuju privremenim, na koje je taksa pet evra. Priština je na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak poslala i specijalne jedinice policije ROSU. To je izazvalo zabrinutost i uznemirenost kod Srba i oni su blokirali puteve koji vode ka administrativnim prelazima. Zbog blokade prelaza Jarinje i Brnjak na severu KiM, svi šleperi i kamioni za prevoz robe preusmereni su na prelaz Merdare, zbog čega su se na ovom prelazu formirale duge kolone teretnih vozila koje čekaju za ulazak na Kosovo. Šleperi i kamioni koji čekaju na ulaz na KiM formirali su kolonu dugu nekoliko kilometara, saznaje portal "Riznica”. Kako su potvrdili autoprevoznici koji su prošli preko prelaza Merdare, za putničke automobile s kosovske strane nema dužih zadržavanja, ali se na izdavanje probnih tablica sa srpske strane čeka najmanje jedan sat. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Budimpešti da Hrvatskoj i njenom predsedniku želi sve najbolje, i da je činjenica da će Srbija tu zemlju da pretekne po ekonomskim parametrima. Na pitanje da prokomentariše izjavu Zorana Milanovića koji ga je nazvao "ratnim huškačem” dodajući da je "podsticao na rat i da je verovatno ponosan na tu ulogu”, Vučić je rekao da nije čuo da je bilo ko iz Srbije ili iz Republike Srpske spaljivao kuće Milanovićima. Dodao je da Hrvatskoj i njenom predsedniku želi sve najbolje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je danas da Aljbin Kurti svojim pozivima da Srbija prizna Kosovo " prodaje maglu” a sve u cilju da Srbija prizna nezavisnost Kosova i poručio da Priština treba da vrati sve na stanje kakvo je bilo pre 20. septembra i da tek posle toga može da se razgovara. "Jer razumete šta on priča? On to priča za ljude koji nisu upućeni i prodaje maglu. Svakojake prodavce magle i šibicare sam video u životu i zato ih prepoznajem na kilometar. On kaže da će povući mere kada Srbija prizna nezavisno Kosovo”, skrenuo je pažnju je Vučić u izjavi medijima u Budimpešti. Na predlog EU da da se u Briselu održi sastanak Vučića i Kurtija i pokuša rešiti situacija na severu KiM Vučić je rekao da mogu da organizuju šta god hoće, a da on neće prihvatiti ništa. Podsetio je kakva se kampanja vodila protiv Srbije u vezi voza sa ikonama i manastirima koji je zaustavljen još kod Raške. Postavio je i pitanje koju je to akciju Srbija sprovela na Cetinju, šta je imala sa barikadama. Vode hajku i misle da budu ono što su nekada bili Budimpešta i Podgorica u rušenju nekih drugih u Srbiji, dodao je Vučić. U tome ima tajkuna koji su poreklom iz Srbije, a koji upravljaju našim medijima i finansiraju njihove. Vučić je rekao da nisu napadali Srbiju 2006. ili 2008. godine, kada su nas "voleli” jer smo bili slabi, niko i ništa, ekonomija propadala i Srbija nestajala. To su, kaže i razlozi za sve laži iz Prištine. Na pitanje da li će biti sastanak na marginama skupa u Budimpešti, zbog aktuelne situacije, Vučić je rekao da će tokom boravka u glavnom gradu Mađarske imati bilaterale sa gotovo svima, ali i da u tim sastancima, zapravo, uvek govori samo ono što svi već znaju. Kako je rekao, on sagovornike ne upoznaje ni sa čim novim, ali je stvar u tome što oni imaju svoje interese, a interes najsnažnijih evropskih zemalja je nezavisno Kosovo, i da nateraju Srbiju da učestvuje u tome, što mi ne želimo. Upitan za izjave iz Albanije, predsednice skupštine te zemlje, da bi tzv. Kosovo i Albanija trebalo da se drže zajedno i kako bi "zločini Srbije postali poznati širom sveta, Vučić je rekao da su u Prištini "vrlo čudni, neodgovorni ljudi”. Kosovska policija privela je danas u policijsku stanicu trojicu Srba koji su u Gračanici postavljali bilbord "Dobro došli u Zajednicu srpskih opština”. Pripadnici KPS skinuli su potom bilbord, a mladiće odveli u policijsku stanicu. Oni su nakon privođenja morali da napišu izjave, a iz policije im je poručeno da će svakoga ko lepi bilborde ovakvog sadržaja uhapsiti, jer je, kako su sami policajci rekli - "zabranjeno postavljanje takvog bilborda, jer predstavlja provokaciju”. Trojica mladića su zatim puštena na slobodu. Situacija na administrativnom prelazu Jarinje 22. septembra je bila napeta, ali mirna, a nekoliko stotina okupljenih Srba koji protestuju već treći dan zbog odluke Prištine o oduzimanju srpskih registarskih tablica gradova na KiM i zameni tablica iz Srbije probnim tablicama RKS, odlučno je da na tom mestu ostane i tokom noći. Na Jarinju se, kako javlja reporter Tanjuga, nalaze i dve formacije kosovske policije, interventna i specijalna jedinica Rosu. Građanima su stigla drva kako bi se zagrejali. Okupljeni su oko vatre ili u šatorima. Oni su ojačali blokadu magistralnog puta Raška-Kosovska Mitrovica, odlučni u nameri da ostanu na ovom mestu sve dok se ovaj problem ne reši. Sa građanima su čelnici Srpske liste i gradonačelnici sa severa KiM. Visokorangirani diplomata iz zemlje Evropske unije koja nije priznala Kosovo prijavio je pokušaj napada koji se dogodio kada je jedna osoba nastojala da sa njegovog automobila ukloni diplomatske tablice koje mu je izdao Beograd. Pozivajući se na svoje izvore, ova televizija navodi da je diplomati dok je putovao automobilom u pravcu Gračanice neko blokirao put i pokušao da ukloni diplomatske tablice koje je izdao Beograd. Incident se dogodio kasno uveče 22. septembra, a diplomata je u tom trenutku bio sam u vozilu.

Kod Jarinja i Brnjaka, administrativnih prelaza između Kosmeta i centralne Srbije, četvrti dan (23. septembra) protestuju građani nezadovoljni odlukom Prištine o zameni registarskih tablica. Situacija je mirna, ali napeta. Specijalne jedinice kosovske policije Rosu i dalje su na severu pokrajine, gde su raspoređene zbog odluke Prištine o zameni srpskih registarskih tablica privremenim. Građanima na blokadama stigla su drva kako bi se zagrejali, a sa njima su sinoć bili čelnici Srpske liste i gradonačelnici sa severa Kosova i Metohije. Privremene vlasti u Prištini od ponedeljka su počele da na administrativnim prelazima srpske registarske tablice zamenjuju privremenim, na koje je taksa pet evra. Priština je na sever KiM poslala i specijalne jedinice policije Rosu. To je izazvalo zabrinutost i uznemirenost kod Srba i oni su blokirali puteve koji vode ka administrativnim prelazima. Jedinice Vojske Srbije su u povišenoj borbenoj gotovosti u garnizonima Raška i Novi Pazar, jer na taj način država želi da pošalje jasnu poruku da se više neće dogoditi pogrom srpskog naroda, rekao je ministar odbrane Nebojša Stefanović tokom posete garnizonima u ta dva grada. Ministar odbrane Nebojša Stefanović obišao je pripadnike Vojske Srbije u garnizonima u Novom Pazaru i Raški, gde je sa načelnikom generalštaba generalom Milanom Mojsilovićem prisustvovao prezentaciji spremnosti pripadnika vojske da odgovori na sve postavljene zadatke i zaštiti sve građane Srbije. Poručio je da su jedinice Vojske Srbije u povišenoj borbenoj gotovosti u garnizonima Raška i Novi Pazar, jer na taj način država želi da pošalje jasnu poruku da se više neće dogoditi pogrom srpskog naroda. Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je uveče u Njujorku da je Srbija mnogo toga postigla u prethodnom periodu i da zato ne sme da naseda na provokacije Prištine, ali i da mora pozvati sve partnere da reaguju kako bi se sačuvao mir. "Imamo toliko toga da izgubimo i zato ne smemo da nasedamo na provokacije, ali moramo da damo jasnu poruku svim našim partnerima, koliko god se ne slagali po pitanju KiM, da su važni mir i stabilnost i da reaguju na vreme, kako ne bi dalje dovodili u opasnost mir i stabilnost i sve ono sto smo gradili do sada”, poručila je Brnabić u izjavi za srpske medije u Njujorku, gde predstavlja Srbiju na zasedanju Generalne skupštine UN. Kaže da je danas održala prvi sastanak sa premijerom Belgije Aleksandrom De Kruom, kojeg odlično poznaje, jer su zajedno u grupi mladih lidera za Evropu u okviru Svetskog ekonomskog foruma.

Nadletanje administrativnih prelaza od strane srpskih vojnih helikoptera i aviona

Srpski MiG-29

Dvosed NJ-22 Orao iz sastava 241. lovačko-bombarderske avijacijske eskadrile 98. vazduhoplovne brigade Vojske Srbije.

SVRL M-77 „Oganj”

VIU-55 „Munja”, borbeno inženjerijsko vozilo Vojske Srbije

MT-55A tenk nosač mosta

BOV M16 Miloš je višenamensko oklopno borbeno vozilo namenjeno izvršavanju različitih zadataka kako vojnih, specijalnih i policijskih snaga, ima pogon na sva četiri točka 4x4.

Građani nezadovoljni odlukom Prištine o zameni registarskih tablica nastavili su peti dan (24. septembra) protesta na severu Kosova i Metohije, kod prelaza Jarinje i Brnjak gde su raspoređene specijalne jedinice Rosu. Okupljeni i dalje traže povlačenje specijalnih jedinica policije i ukidanje odluke o registarskim oznakama. Na sever pokrajine i dalje se moglo jedino pešice. Kosovska policija je u Štrpcu tokom noći uklonila plakat sa porukom "Dobrodošli u Zajednicu srpskih opština". Novinar koji je za ruski medijski holding Izvestija izveštavao sa Severa Kosova, uprkos vizi i ograničenoj dozvoli boravka od dva sata koju je ispoštovao, mogao je jutros u prištinskoj štampi da pročita kako je "raskrinkan" od strane bezbednosnih službi Kosova. Naime, u rubrici Bezbednost, kosovski portal Telegraf, objavio je da izvori iz bezbednosnih struktura za RTV Dukađini potvrdili da su dvojica Rusa i jedan Belorus pokušali da uđu sa sumnjivom opremom. U tekstu se navodi da su identifikovana lica pokušala da unesu sajber uređaje. Prištinski portali su, pak, u svemu videli sumnjivu akciju ruske trojke, pa su na portalima objavili imena kao i skenirana dokumenta novinara Petog kanala. Nešto kasnije oglasila se i ambasada Rusije u Srbiji saopštenjem da je posredstvom Kancelarije u Prištini ambasada odmah proverila vest koja se pojavila u medijima kosovskih Albanaca te ceo događaj ocenila kao samovolju i kršenje principa slobode medija o kojima se toliko brinu pokrovitelji kosovske pseudo-državnosti. Ivan Todosijević, kojeg je sud u Prištini osudio na dve godine zatvora zbog izjava o Račku, dobio poziv da se javi na izdržavanje te zatvorske kazne, saopštio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković. Precizirao je da je Ivan Todosijević dobio poziv da se 6. oktobra do 12 sati javi u pritvorni centar u Mitrovici na izdržavanje zatvorske kazne od dve godine, nakon što je Apelacioni sud u Prištini potvrdio presudu Osnovnog suda da je Todosijević kriv jer je, kaže, rekao istinu o Račku. Petković je naveo da svega toga ne bi bilo da je poštovan Briselski sporazum, jer su u ovom slučaju Todosijeviću presudili Albanci. Tri helikoptera Vojske Srbije nadletali su 24. septembra oko 16 časova prostor iznad administrativne linije kod prelaza Jarinje. Reč je o letelicama "Mi-35", poznatijim kao "đavolje kočije" ili "leteće tvrđave", savremenim helikopterima ruskog proizvođača. Letelice su nadletale Jarnje nekoliko minuta, dok su ih specijalne jedinice kosovske policije nemo posmatrale. Okupljeni Srbi su glasno pozdravili pojavu srpskih helikoptera na nebu iznad Jarinja, preneo je Kosovo onlajn. Pripadnici Rosu jedinica sklonili su se sa dosadašnjih položaja i ispred vozila, za razliku od prethodnih dana, nalazi se samo po jedan naoružani policajac. Položaj na kom se sad nalaze pripadnici Rosu jedinica je takav da su neupadljivi i, kako navodi "Kosovo onlaj", mnogo ih je teže uočiti nego prethodnih dana kada su bili stacionirani na samom putu.

U noći 24./25. septembra, u zgradi opštine Zubin Potok je u 1 sat posle ponoći izbio požar, a vatra je, prema rečima komandira vatrogasne stanice u tom mestu Saše Božinovića, zahvatila dve kancelarije. Božinović je naglasio da u trenutku izbijanja požara, u jedan sat posle ponoći, u zgradi opštine nije bilo nikog. Požar je ugašen oko 2:30 ujutru. Božinović nije mogao da potvrdi šta bi bio uzrok požara i poručio je da će to da utvrde nadležni inspektori. U Zubinom potoku, gde je tokom noći goreo Centar za registraciju vozila u zgradi opštine, izvršeno je krivično delo sa terorističkim elementima, tvrdi ministar unutrašnjih poslova privremenih kosovskih institucija Dželjalj Svećlja. Svećlja je rekao da je došlo do napada, kako se sumnja, eksplozivnom napravom u Centru za civilnu registraciju u Zvečanu. On je na Fejsbuku naveo da su nepoznate osobe zapalile Centar za registraciju vozila koji se nalazi u zgradi opštine u Zubinom Potoku i da je kosovska policija odmah izašla na lice mesta. Kosovska policija saopštila je da je danas nešto pre devet časova obaveštena da su na zgradi "Intel" u Zvečanu, gde je inače smešten Opštinski registracioni centar, razbijena vrata, a da su u objektu nađene dve eksplozivne naprave. Navode da su patrole Policijske stanice Zvečan utvrdile da je na tom objektu razbijeno jedno staklo izloga, te da je unutar objekta primećena jedna neeksplodirana ručna granata. U Kosovskoj policiji kažu da je protivdiverzioni tim tokom kontrole našao dve eksplozivne naprave, koje su uništene u kontrolisanim uslovima. Navode da je o svemu obavešten dežurni tužilac koji je okarakterisao krivična dela kao "neovlašćeno vlasništvo ili posedovanje oružja" i "izazivanje opšte opasnosti". Opština Zubin Potok saopštila je kasnije da je moguć uzrok požara u zgradi Opštine kvar usled zastarele instalacije i pozvala političke zvaničnike iz Prištine da ne iznose optužbe bez dokaza. Ističe se da će Opština kao odgovorna institucija, sa konačnom ocenom izaći nakon što nadležni organi sprovedu istragu. Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti izneo je tvrdnju da su "napadi na centre za registraciju vozila u Zubinom Potoku i Zvečanu akcije koje podstiče Srbija". Srbi sa severa Kosova i Metohije šesti dan zaredom (25. septembra) protestuju na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak protiv mera koje su uvele prištinske vlasti, a prema kojima vozila sa srpskim registarskim tablicama moraju da imaju privremene kosovske tablice pri ulasku u pokrajinu. Noć je protekla mirno, ali napeto. Pripadnici specijalne jedinice Rosu i dalje se nalaze na svojim pozicijama, a u Jarinju su promenile položaj i sada se ispred vozila, za razliku od prethodnih dana, nalazi samo po jedan naoružani policajac. Položaj na kom se sada nalaze pripadnici Rosu jedinica je takav da su neupadljivi i sada ih je mnogo teže uočiti nego prethodnih dana kada su bili stacionirani na samom putu. Borbeni avioni Vojske Srbije u dva navrata nadletali su 25. septembra oko podneva prostor kod administrativnog prelaza Jarinje. Kako je Tanjugu potvrđeno, "migovi" Vojske Srbije patrolirali su vazdušnim prostorom iznad prelaza Jarinje. Srbi, koji su već šesti dan okupljeni na Jarinju i blokiraju prelaz zbog uvođenja reciprociteta za registarske tablice i prisustva specijalnih jedinica Rosu na severu KiM, burno su pozdravili nadletanje aviona. Tri helikoptera Vojske Srbije Mi-35 nadleću od četvrtka 23. septembra prostor pored administrativne linije kod prelaza Jarinje sa strane centralne Srbije, potvrđeno je juče Tanjugu u Ministarstvu odbrane. Kako je navedeno, helikopteri su upućeni u preventivne svrhe i prate bezbednosnu situaciju na terenu. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju dr Petar Petković ocenio je danas da je Aljbin Kurti još jednom potvrdio da je velikoalbanski projekat njegov vrhovni politički cilj. Ističe da je Kurti svojim najnovijim pozivom na stvaranje takozvane "Velike Albanije" potvrdio i da albanski nacionalni pokret na Kosovu i Metohiji nikada nije imao veze sa ljudskim pravima i položajem albanske manjine unutar Srbije, već da je njegova suština ogoljeni separatizam. Iza Kurtijevih sanjarenja o jednoj i jedinstvenoj albanskoj državi na Balkanu, naveo je Petković, ne krije se ništa drugo do fašistička ideja takozvane Velike Albanije, koja u samoj svojoj srži sadrži koncept nacionalne supremacije Albanaca i konfrontacije sa svim susednim narodima.

"Kurtijeva infantilna potreba za prekrajanjem granica na Balkanu bila bi smešna da nije praćena i njegovom opasnom patološkom potrebom da preti nasiljem i da se igra vojskovođe", ocenio je Petković.

Zbog aktuelne situacije na Kosovu i Metohiji, premijer privremenih institucija Prištine Aljbin Kurti sazvao je 25. septembra sastanak Veća bezbednosti Kosova. Sednica će biti održana u večernjim satima. Kurti je to saopštio nakon što je na konferenciji za novinare govorio o napetoj situaciji na severu Kosova. Srbi sa severa Kosova blokirali su prelaze Jarinje i Brnjak u znak protesta zbog uredbe tzv. Vlade Kosova o probnim tablicama za vozila koja ulaze na teritoriju sa srpskim registarskim tablicama. Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti izneo je danas niz optužbi na račun ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulina koji je prethodno kritikovao Kurtija zbog trenutne situacije na severu KiM. Kurti je izjavio da Vulin pripada zvaničnicima koji su, kako tvrdi, smatrali da bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević nije bio dovoljno radikalan. Na zidu kuće u srpskoj opštini Klokot, 25. septembra je osvanuo ispisan grafit koji slavi terorističku organizaciju UČK, saopštila je Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Kancelarija za KiM oštro je osudila najnoviji incident koji ima za cilj da zaplaši i otera Srbe sa svojih ognjišta, ali ističe da naš narod prepoznaje pozadinu ove poruke i neće nasesti na provokacije. Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković saopštio je da je "osvedočeni ekstremista Aljbin Kurti ponovo danas potvrdio da je spreman da za šaku glasova na predstojećim izborima, izazove ozbiljne incidente na prostoru Kosova i Metohije”.

Dana 26. septembra, situacija na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak je i dalje mirna, ali napeta, a protest Srba sa Kosova i Metohije ušao je u sedmi dan. Oni su nezadovoljni odlukom Prištine o zameni registarskih tablica i raspoređivanjem specijalnih snaga policije Rosu. Kolona vozila kosovske policije prošla je kroz Zubin Potok u ranim jutarnjim satima na putu za Brnjak. U međuvremenu, kosovski premijer Aljbin Kurti pozvao je danas lidere stranaka na sastanak radi razgovora o situaciji na severu. Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović, obilaze deo naših snaga koje se nalaze u stanju povišene borbene gotovosti zbog krize na severu Kosova i Metohije. Stefanović i Mojsilović obilaze snage raspoređene u okviru taktičkih grupa koje se nalaze u Garnizonu u Raškoj, vojnoj bazi "Rudnica" i na pravcu ka administrativnom prelazu Jarinje. Nakon provokacija koje su izazvale jedinice Rosu, a koje se već sedam dana nalaze na severu KiM, predsednik Srbije Aleksandar Vučić naredio je podizanje borbene gotovosti za deo jedinica Vojske Srbije i MUP-a. Kako navode, jedinice Rosu već sedam dana krše Briselski sporazum i dogovor Srbije i KFOR-a, pri čemu Beograd ni na koji način ne povećava tenzije i nestabilnosti koje Priština izaziva. U poseti našim snagama, pored ministra odbrane i načelnika Generalštaba, nalaze se i ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko i izaslanik ministra odbrane general-major Aleksandar Zinčenko kako bi se lično uverili u aktuelnu situaciju. Dva aviona "orao" Vojske Srbije proletela su dva kruga iznad Jarinja. Pola sata pre aviona, prostor na kojem su raspoređeni specijalci kosovske policije i okupljeni na protestu nadletao je helikopter Kfora. Ministar odbrane Nebojša Stefanović izjavio je da se moraju zaustaviti tenzije koje već sedmi dan izazivaju specijalne jedinice iz Prištine sa ciljem da unesu strah u srpski narod na severu Kosova. On je tokom obilaska dela naših snaga koje se nalaze u u stanju povišene borbene gotovosti u Garnizonu u Raškoj, vojnoj bazi "Rudnica" i na pravcu ka administrativnom prelazu Jarinje istakao da je neophodno da se jedinice iz Prištine povuku da bi moglo da se razgovara.

"Pre toga nije moguće razgovarati sa onima koji ne poštuju nijedan dogovor i izazivaju destabilizaciju i uznemirenje, sa ciljem da se Srbi potisnu sa severa KIM", ukazao je Stefanović.

Stefanović je ocenio i da je čudno kada se iz Brisela šalju poruke kojima se poziva na deeskalaciju, pri čemu šest dana postoji tišina iz Beograda, a kada se pojave helikopteri i avioni na nebu Srbije, onda se šalju ovakve poruke. On je zatražio i da naše tužilaštvo razmotriti da li u postupanju ROSU postoje elementi da su vršili dela terorizma prethodnih dana nad Srbima. Rekao je i da pred međunarodnim institucijama hoćemo da govorimo o tome šta se dešava na KIM i zašto Priština ne poštuje međunarodne propise i Briselski sporazum. To je neverovatno ponašanje, ocenio je Stefanović. On je dodao i da je sa načelnikom Generalštaba Milanom Mojsilovićem i ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan Harčenkom i vojnim izaslanikom te zemlje u obilasku naših jedinica koje su u povišenom nivou borbene gotovosti. Napominje i da su došli do administrativnog prelaza kako bi ih upoznali sa situacijom i time da Srbija poštuje međunarodne sporazume i da se nalazi u okviru svojih prava, kao i da smo zabrinuti zbog dešavanja na severu pokrajine jer se prištinske jedinice ponašaju suprotno tim sporazumima. Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan Harčenko, koji se sastao sa ministrom odbrane Nebojšom Stefanovićem tokom obilaska garnizona u Raški i jedinica kojima je povišena borbena gotovost zbog krize na severu Kosova i Metohije, izrazio je podršku Rusije stavu Beograda koji je usmeren ka deeskalaciji situacije na KiM. Bocan Harčenko je dodao da je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sastanku Saveta za nacionalnu bezbednost formulisao put i niz koraka koji bi rešili nastalu situaciju i koji bi razvili normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, što Rusija takođe podržava. Ambasador je ukazao da je odgovornost za nastalu situaciju na privremenim institucijama u Prištini, i da gomilanje snaga na prelazima predstavlja kršenje i neispunjavanje sporazuma koji su ranije potpisani. On je dodao da su na delu provokacije i pretnje upućene na terenu Srbima koji žive na KiM. Ambasador Rusije je ukazao da u dijalogu sa Beogradom kod Prištine nema nijednog znaka za traženjem kompromisa što pokazuje opasnu liniju Prištine i pritisak koji vrši na Srbe, a što može izazvati nove sukobe. Bocan Harčenko je ukazao i da postoji čudan, ali štetan stav zapadnih partnera i SAD koji zatvaraju oči pred nastalom situacijom, a razlog za to su stari dvostruki aršini, a sada vidimo, kako je naveo, i višestruke aršine, pri čemu se i Priština i Beograd pozivaju na uzdržanost i deeskalaciju. Pri tom se sa srpske strane ne pravi nijedna provokacija, a ponašanje Beograda je suzdržano, istakao je ruski zvaničnik. Bocan Harčenko je zaključio da se ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov trenutno nalazi u Njujorku i da je ubeđen da će on iskoristiti svoj položaj i poziciju Rusije u UN u cilju smirivanja situacije na zasedanju generalne Skupštine svetske organizacije. Ministar odbrane Nebojša Stefanović poručio je, posle obilaska administrativnog prelaza Jarinje, da nam niko neće govoriti gde ćemo u centralnoj Srbiji koristiti svoje snage. Stefanović je ocenio da nema nikakvog prostora za stavljanje lažne jednakosti između Beograda i Prištine i da deeskalaciju treba tražiti od privremenih prištinskih organa i to pre svega hitno povlačenje specijalnih jedinica takozvane kosovske policije sa severa. Tenzije koje, kako je kazao Stefanović, već sedmi dan izazivaju specijalne jedinice iz Prištine sa ciljem da unesu strah među srpski narod na severu Kosova i Metohije, moraju se zaustaviti, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

"Jaka Vojska Srbije garant je da neće biti nikakvog novog pogroma Srba, niti akcija poput ‘Oluje’ i ‘Bljeska’", kazao je Stefanović.

U kontekstu trenutnog naleta tenzija na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom, Beograd pokazuje najveću odgovornost i rezervu, saopštila je Ambasada Rusije u Srbiji, nakon obilaska ruskog ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka linije razgraničenja. Tom prilikom detaljno su razmenjena mišljenja sa srpskim partnerima u vezi sa situacijom na severu srpske pokrajine kao rezultat provokativnih koraka Prištine, stoji u saopštenju, u kome se dodaje da je poseta pokazala da srpska strana deluje sa najvećom odgovornošću i rezervom i da sistematski sprovodi paket mera koje je odobrio Savet za nacionalnu bezbednost na čijem čelu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da neće dozvoliti novi pogrom i da Srbija ima pravo da podigne helikoptere na bilo kom delu svoje teritorije. Vučić je, ironično rekao da oni očigledno hoće da kažu da su pripadnici ROSU, koji sedma dana stoje sa mitraljezima, članovi hipi grupacije, kojima nedostaje samo da zapevaju i zapale travu, te su rešili sve probleme. Vučić je objasnio da su to ideje koje nudi deo opozicije da Srbija ne treba da ima vojsku, da ne može da se brani. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija nije ušla na teritoriju KiM, jer Kumanovskim sporazumom i odlukama posle njega, kao i otvaranjem administrativnih prelaza, nema prava da to učini. Vučić je precizirao da je tu poruku preneo generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu Protest Srba s Kosova i Metohije, nezadovoljnih raspoređivanjem specijalnih snaga policije na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak i odlukom Prištine o zameni registarskih tablica, ušao je 27. septembra u drugu sedmicu. Ekipa RTS-a zabeležila je jutros i pripadnike Vojske Srbije na putu koji vodi do Jarinja. Trenutno su tu četiri oklopna vozila koja su od administrativne linije udaljena manje od dva kilometra. Reč je o dva "lazara" i dva "miloša". Za sada nije poznato iz koje su jedinice pripadnici Vojske Srbije koji su pored njih. Vojska Srbije poseduje bazu koja je u blizini Jarinja. Vojska Srbije je u povišenoj borbenoj gotovosti zbog situacije na severu Kosmeta, a u protekla tri dana ovu teritoriju nadletale su i borbene letelice Vojske Srbije. Osmog dana krize, već treći dan naletali su i ratni vazduhoplovi snaga bezbednosti Srbije. Viđeni su prvo naleti borbenih helikoptera, naleti orlova i "migova 29", i nalet dva "orla" u niskom letu. Prostor je nadletao i helikopter Kfora.

Dolazak jedinica KFOR-a na administrativne prelaze

Vojnici Kfora pojavili su se u prepodnevnim časovima 27. septembra u blizini administrativnog prelaza Jarinje gde su već osam dana stacionirani pripadnici specijalnih jedinica kosovske policije. Kosovski premijer Aljbin Kurti poručio je 27. septembra pre podne da nema informaciju da se Kfor sprema da interveniše na severu Kosova i zameni specijalne jedinice kosovske policije, kako su naveli pojedini albanski mediji. On je, kako je rekao, danas zajedno sa ministrom policije Đeljaljom Svečljom imao sastanak sa komandantom Kfora na kojem je razgovarano o bezbednosnoj situaciji. Kurti je istakao da su predstavnici kosovske vlade u stalnom kontaktu sa međunarodnim institucijama na Kosovu. Prema njegovim rečima, postoje indicije da bi, "da nema Specijalne jedinice, granična policija i zgrade bili ozbiljno ugroženi". Kurti je istakao da se prethodnih dana nigde nije pojavljivao sa kosovskim ministrom odbrane, za razliku od Srbije "koja šalje ministra na granicu". Vojnici Kfora pojavili su se popodne istoga dana u blizini administrativnog prelaza Jarinje gde su već osam dana stacionirani pripadnici specijalnih jedinica kosovske policije, javlja Kosovo onlajn. Reč je o američkim, poljskim i kanadskim vojnicima u okviru misije Kfora na KiM. Helikopteri Kfora u dva navrata su u poslednjih sat vremena nadletali Jarinje i Brnjak, kao i sever Kosova i Metohije.

"Kfor pomno prati situaciju na celom Kosovu i ostaje fokusiran na svakodnevnu primenu svog mandata - proisteklog iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. - kako bi se osiguralo bezbedno i zaštićeno okruženje i sloboda kretanja za sve zajednice koje žive na Kosovu. Kfor je povećao broj i trajanje rutinskih patrola širom Kosova, uključujući i severno Kosovo", naveli su iz Kfora za Kosovo onlajn.

Gradonačelnici sa severa Kosova i Metohije isti dan su sa komandantom Kfora general-majorom Frankom Federićijem i razgovarali o situaciji na severu nakon jednostranih poteza Prištine i zatražili pojačano prisustvo Kfora na prelazima, posebno na Brnjaku. Gradonačelnici su od komandanta Kfora zahtevali i da vojnici Kfora ostanu neutralni i deluju u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija, navodi se u saopštenju gradonačelnika. Oni su naveli da je potrebno da se zbog serije incidenata koje su u prethodnim danima izazivali specijalci Rosu posebno na prelazu Brnjak pojača prisustvo Kfora kako bi se takvi incidenti sprečili i sačuvao mir.

"Još jednom pozivamo građane da ostanu suzdržani i nasedaju na provokacije, mi smo svoji na svome i branimo osnovno ljudsko pravo koje garantuju svi međunarodni akti i povelje. Komandant Kfora je rekao da se Kfor neće mešati u politička pitanja niti nasilno uklanjati blokade sa puteva", navodi se u saopštenju.

Od 20. septembra, dana kada je stupila na snagu odluka Prištine o uvođenju probnih RKS tablica za srpske registarske oznake, pa do jučerašnjeg dana izdato je ukupno 10.110 probnih registarskih tablica na celom Kosovu. Od ukupnog broja, 262 tablice izdate su u Centrima za registraciju vozila u opštinama na Severu Kosova. Prema podacima kosovskog MUP-a, najveći broj probnih tablica izdat je u Severnoj Mitrovici, ukupno 166. Dok je u Zvečanu i Zubinom Potoku izdato po 41, a u Leposaviću 14. Podaci pokazuju da je veći broj tablica izdat na prelazima – 7.430, dok je u Centrima za registraciju na celom Kosovu izdato ukupno 2.680. Na Jarinju i Brnjaku u istom periodu izdate su ukupno 24 probne tablice, što pokazuje da od 22. septembra na ovim prelazima nije izdata više nijedna. Sa druge strane na prelazu Merdare izdato je 2.370 privremenih tablica. Osoblje kancelarija američkih i kanadskih atašea posetilo je administrativne prelaze Jarinje i Brnjak, saopštila je danas ambasada SAD u Beogradu putem Tvitera. Navodi se da su bili na prelazima kako bi imali bolji uvid u situaciju i istakli da im je drago da je Kfor na licu mesta kao stabilizujući faktor. Srbi sa Kosova i Metohije, koji će na Jarinju provesti i osmu noć u znak protesta zbog odluke prištinske vlade o registarskim tablicama i dolaska snaga Rosu na sever pokrajine, postavili su danas još jedan, veći šator. Kako je objavio portal „Kosovo onlajn“, na Jarinju se trenutno nalazi nekoliko stotina Srba, a pošto su noći sve hladnije i povremeno pada kiša, montiran je novi šator. Tokom dana na prelazima Jarinje i Brnjak bilo je mirno. Komandant Kfora, general-major Franko Federiči, saopštio je uveče povodom situacije na severu Kosova i Metohije, da je Kfor preduzeo dodatne korake na terenu, pojačavši patrole duž glavnih saobraćajnica gde su blokade i razmestivši svoje jedinice na prelazima Jarinje i Brnjak, u skladu sa svojim mandatom koji proističe iz Rezolucije UN 1244. U saopštenju, dostavljenom Tanjugu, navodi se da je Kfor obavio razgovore sa svim stranama koje bi mogle da doprinese okončanju protesta. Grupa od petnaestak Srba iz opština na severu Kosova i Metohije napadnuta je juče u južnom delu Kosovske Mitrovice. Niko nije teže povređen, iako su neki napadnuti flašama i noževima.

Dana 28. septembra, nastavlja se protest Srba s Kosova i Metohije, nezadovoljnih raspoređivanjem specijalnih snaga policije na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak i odlukom Prištine o zameni registarskih tablica. Na Kosovu i Metohiji i dalje je napeta situacija, kosovski specijalci se ne povlače sa položaja i Srbi ne odustaju od mirnog protesta.

"Kfor pomno prati situaciju na celom Kosovu i ostaje fokusiran na svakodnevnu primenu svog mandata - proisteklog iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. - kako bi se osiguralo bezbedno i zaštićeno okruženje i sloboda kretanja za sve zajednice koje žive na Kosovu. Kfor je povećao broj i trajanje rutinskih patrola širom Kosova, uključujući i severno Kosovo", naveli su iz Kfora za Kosovo onlajn.

Kosovska agencija za civilnu registraciju objavila je podatak da je od 20. septembra, kada je uvedena mera izdavanja privremenih tablica, do danas izdala nešto više od 10.000 tablica uglavnom na prelazima, a deo i na teritoriji severa Kosova i Metohije. Najveći broj tablica izdat je na administrativnom prelazu Merdare. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je u video-snimku objavljenom na Instagramu da je važno "da su svi ljudi razumeli koliko je situacija teška, koliko su nam vezane ruke na Kosovu i Metohiji, ali da moramo da se borimo za svoj narod". Ministar odbrane Nebojša Stefanović ocenio je danas da predsednik Srbije Aleksandar Vučić vuče filigranski precizne i politički potpuno tačne poteze koji koriste našem narodu na Kosovu i Metohiji i ne čine štetu nikome drugome. Gostujući na TV Pink, on je rekao da Srbija ne želi eskalaciju i sukobe, ali neće dopustiti da srpski narod bude ponižavan. Dodao je da Vojska Srbije nije ušla na teritorije gde po Kumanovskom sporazumu nema pravo da bude.

"Na teritoriji centralne Srbije imamo pravo da raspoređujemo jedinice kako mislimo da treba. Nismo pretili bilo kome", rekao je on.

Istakao je da je KFOR zadužen da brine o bezbednosti Srba koja je ugrožena, i ponovi da će u slučaju eskalacije te snage imati određeno vreme da reaguju a zatim će reagovati Srbija. Rekao je da je dolazak KFOR-a na administrativne prelaze posledica razgovara Vučića sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom. Stefanović je ocenio da su potezi predsednika Srbije doveli do toga da niko s druge strane ne razmišlja o najgorem scenariju. On je istakao da ne može da kaže da se o takvim scenarijima pre sedam dana sa prištinske strane nije razmišljalo.

"Podizanje borbene gotovosti u celoj kopnenoj zoni bezbednosti dalo je efekta i ohrabrilo naš narod, da se neće dozvoliti da ih bilo ko ubija", rekao je on.

Pozivanje obe strane na deeskalaciju on je ocenio kao fraze, jer je Priština poslala specijalne jedinice sa dugim cevima da sprovedu nepravo na administrativnim prelazima. Na ocenu premijera Albanije Edija Rame da je reč o teatru, Stefanović je odgovorio da nije ni teatar, niti je smešno kada dođu ljudi sa dugim cevima i transporterima da prete Srbima. Stefanović je rekao da je kao povod samo formalno iskorišćeno pitanje tablica koje je potpisao 2011. godine Borko Stefanović. On je ocenio da se bez obzira na političke razlike Albanci kod eskalacija po nacionalnim temama ujedinjuju, dok u Srbiji to nije tako. On je izrazio nadu da će razgovori u Briselu pomoći da se spuste narasle tenzije, i ocenio da je Priština do sada slala poruku da ih nikakvi razgovori ne zanimaju. Stefanović je ocenio da je Vojska Srbije spremna da odbrani Srbe, te da je podizanjem borbene gotovosti poslat jasan signal. Posle obilaska vojske sa ambasadorom Rusije Bocan-Harčenkom, Stefanović je rekao da je Srbija spremna da diplomata prijateljskih zemalja ali i drugih i na terenu pokaže da ne krši nijedan međunarodni sporazum. Pripadnici vatrogasne jedinice, u prisustvu Kosovske policije, jutros oko 9 sati skinuli su srpsku zastavu sa repetitora MTS u Vrbovcu kod Vitine. Na snimku do koga je došao Kosovo onlajn može se videti pripadnik vatrogasne jedinice koji se popeo na antenski stub, sa koga skida srpsku zastavu i baca je u podnožje repetitora. Specijalne jedinice kosovske policije ROSU smenile su 28. septembra svoje pripadnike na Jarinju. Priština je poslala specijalce na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak kao podršku akciji takozvanog reciprociteta u vezi sa saobraćajnim tablicama centralne Srbije. Vlasti u Prištini naložile su da na Kosovo i Metohiju ne može da se uđe sa tablicama iz centralne Srbije, već vozači moraju da stave privremene tablice takozvane države Kosovo. Na Jarinju i Brnjaku raspoređeno je više od 350 pripadnika ROSU. Vojni atašei kanadske i američke ambasade obišli su Jarinje i razgovarali sa pripadnicima policije na administrativnim prelazima. Rekli su da su se uverili da je situacija pod kontrolom i mirna. Peške su do Jarinja došla i četvorica pripadnika Kfora, koji je jutros patrolirao na brdu Košutica iznad barikade i posmatrao situaciju. To je u skladu sa tim što su najavili da će pojačati prisustvo, kako na severu, tako i na jugu Kosova i Metohije. Stanje na barikadama je nepromenjeno, Srbi mirno protestuju i svaku smenu specijalaca Rosu ispratili su mirno. Preko Jarinja se i dalje ne može vozilima, samo peške. Gradonačelnici opština sa severa KiM ponovili su danas da su u toku razgovora sa komandantom Kfora dobili predlog da se albanski specijalci u blizini Jarinja i Brnjaka zamene vojnicima Kfora, a da jednostrana odluka Prištine o oduzimanju srpskih tablica i ugrožavanje slobode kretanja ostane na snazi, što u konsultacijama s narodom nije prihvaćeno. U saopštenju dostavljenom medijima se ističe da im je želja da na ovaj način još jednom javnost informišu o razvoju događaja i spreče dezinformacije koje plasira Priština kako bi „opravdala podizanje tenzija u srpskim opštinama na severu Kosova i Metohije i slanje do zuba naoružanih formacija u naše opštine“.

„U konsultaciji sa našim građanima smo ovakav predlog jednoglasno odbili. Naš narod i mi, njegovi predstavnici, nismo spremni da se saglasimo sa namerom Prištine da nas stavi u geta i ukine pravo na slobodu kretanja, koja je vrednost moderne Evrope decenijama unazad i koja bi morala da važi i za Srbe na ovim prostorima“, stoji u saopštenju načelnika opština sa severa.

Dodaje se da će narod na protestima u Jarinju i Brnjaku ostati koliko god bude potrebno, jer se ne mire sa namerom Prištine „da nas stave u kaveze“. Prema njihovim rečima, sve drugo će samo podgrejati ionako usijanu situaciju koju „teškom mukom naši predstavnici drže pod kontrolom, dok sa druge strane se naš narod maltretira od Rosu specijalaca“. Predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani ponovila je u razgovoru sa ambasadorima SAD i Nemačke u Prištini da "Srbija pokušava da destabilizuje situaciju" na administrativnim prelazima, što je, kako tvrdi, "nastavak rusko-srpskih napora da ponište dostignuća SAD, EU i NATO na Kosovu i u regionu". Osmani je rekla da je odluka o "sprovođenju reciprociteta sa registarskim tablicama" zakonita i da je sprovođenje te mere "u potpunom skladu sa Briselskim sporazumom, koji Srbija nije sprovodila“. Prema njenim rečima, Priština "ni u jednom trenutku nema za cilj da eskalira situaciju". Dodala je da je Priština posvećena održavanju reda i zakona, kao i "zaštiti svakog građanina". Navela je i da prištinske institucije ostaju posvećene nastavku dijaloga, ali i da je neophodan "podjednak tretman strana". Predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj optužio je premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da je „pretvorio kosovske policijske snage koje se nalaze na severu u ratne zarobljenike“. Haradinaj, koji je u dva navrata bio premijer privremenih institucija u Prištini, optužio je Kurtija na T7 za „loše upravljanje situacijom na severu“. Haradinaj za Kurtijeve operativne akcije za slanje Specijalne jedinice kosovskih policijskih snaga na severu smatra da nisu bile dobre isplanirane.

Deseti dan na barikadama: Srbi u šatorima, Fon der Lajen u Beogradu, pregovori u Briselu

U sredu 29. septembra, na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak pozicije nepromenjene. Putevi su blokirani, specijalne snage policije se ne povlače. Deseti je dan protesta Srba sa Kosova i Metohije, nezadovoljnih raspoređivanjem specijalnih jedinica na administrativnim prelazima i odlukom Prištine o zameni registarskih tablica. Zbog lošeg vremena Srbi su uglavnom okupljeni u šatorima. Ističu da će na tim pozicijama ostati dok se ne dođe do rešenja. Od juče je pojačano prisustvo Kfora. Predlog Kfora da se Srbi povuku sa puteva kako bi bili slobodni za prevoz putničkih automobil, a da Kfor zameni snage kosovske policije na prelazima nisu prihvatili. Smatraju da bi u tom slučaju mera o promeni tablica ostala na snazi što bi ograničilo slobodu kretanja stanovništva. O rešenju krize na Kosovu i Metohiji danas će se pregovarati u Beogradu i Briselu. Predsednica Evropske komisije Urzula fon der Lajen, najavila je da će 29. i 30. septembra boraviti u Srbiji. U sredu Urzula fon der Lajen će se sastati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, dok bi u četvrtak trebalo da se sastane sa premijerkom Anom Brnabić. Isti dan, šefovi pregovaračkih timova Beograda i Prištine, Petar Petković i Besnik Bisljimi, sastaće se u Briselu kako bi razgovarali o situaciji na severu Kosova i Metohije. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju i glavni pregovarač Beograda u dijalogu sa Prištinom Petar Petković sastao se danas u Briselu sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčkom. Lajčak se pre toga sastao i sa prištinskim predstavnikom Besnikom Bisljimijem i oglasio na Tviteru nakon završenih sastanaka. Izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar sastao se u Briselu sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, a odvojeno je razgovarao sa šefovima pregovaračkih timova Beograda i Prištine Petrom Petkovićem i Besnikom Bisljimijem, iako je portparol EU Peter Stano negirao da će Eskobar učestvovati u briselskom dijalogu.

"Tenzije su u ovom trenutku jako visoke", rekao je Eskobar nakon susreta i naglasio da je došao u Brisel kako bi podržao napore EU da se pronađe hitno rešenje za smirivanje trenutnih napetosti na Kosovu, preneli su mediji.

Predsednica Evropske komisije Urzula fon der Lajen izjavila je danas nakon sastanka sa premijerom privremenih instiutucija Aljbinom Kurtijem da Beograd i Priština moraju da rade na konstruktivnom dijalogu kako bi rešili situaciju na severu KIM. "Pregovarači su u Briselu i nadam se da imaju mandat za pregovore koji su najbolji način da se krene dalje. Duboko sam uverena da je važno rešiti situaciju i nastaviti konstruktivni dijalog", rekla je fon der Lajen, prenosi Koha. Ona je dodala da sanja o Zapadnom Balkanu kao delu EU. Na zajedničkoj konferenciji za štampu posle sastanka Kurti je rekao da je obavestio predsednicu EK da Beograd grupiše snage na administrativnom prelazu, a nakon što je Priština počela da sprovodi reciprocitet za registarske tablice. On je izjavio i da Beograd sa jedne strane prima donacije iz EU, a sa druge se militarizuje uz pomoć Rusije i Kine. Fon der Lajen je ranije danas razgovarala sa predsednicom privremenih institucija Vljosom Osmani koja je rekla da Beograd teži da destabilizuje Kosovo i region i zatražila od EU da to osudi. Na administrativnom prelazu Jarinje na kome je deseti dan u toku protest građana zbog odluke Prištine o zameni registarskih tablica i raspoređivanja specijalnih snaga policije Rosu, primećeno je prisustvo ukrajinskih i nemačkih pripadnika Kfora. Srbe okupljene na Jarinju obišli su funkcioneri Srpske liste, među njima i predsednik SL Goran Rakić koji je saopštio da prema nezvaničnim saznanjima, u okviru razgovora koji se vode u Briselu postoje predlozi sa obe strane, ali da ništa nije dogovoreno, prenosi RTS. Predstavnici SL razgovarali su sa građanima o strategiji za naredne dane i eventualnom rešenju situacije. Rakić je preneo da će zvaničnih informacija biti nakon sastanka predstavnika Beograda i Prištine u Briselu. Glavni pregovarači Beograda i Prištine Petar Petković i Besnik Bisljimi sastali su se danas odvojeno u Briselu sa predstavnikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, a kako je Lajčak najavio, razgovori se nastavljaju. Nezadovoljni odlukom Prištine o uvođenju reciprociteta za registarske tablice i dolaskom snaga Rosu na sever Kosova, Srbi već deseti dan protestuju na prelazima Brnjak i Jarinje. Komandant Kfora, general-major Franko Federiči helikopterom je obišao sever Kosova i nadgledao situaciju na prelazima Jarinje i Brnjak, navodi se u saopštenju Kfora uz snimak objavljen na Fejsbuk nalogu Misije. Reagujući na najnoviji razvoj događaja na severu Kosova Misija Kfora je pojačala patrole duž glavnih saobraćajnica na kojima su postavljene barikade i rasporedila jedinice na prelazima Jarinje i Brnjak. Kfor, kako se ističe, i dalje održava nepristrasan, odlučan, fleksibilan stav kako bi mogao da reaguje u svim mogućim situacijama. General Federiči takođe ostaje u bliskom kontaktu sa svim uključenim stranama, kako bi se doprinelo brzoj deeskalaciji situacije, navodi se u saopštenju. Kfor ostaje fokusiran na svakodnevno ispunjavanje svog mandata koji proističe iz Rezolucije 1244 SB UN kako bi obezbedio sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja svih zajednica na Kosovu. Glavni pregovarač Prištine Besnik Bisljimi rekao je večeras da je na sastanku u Briselu postignut načelni dogovor o povratku slobode kretanja između dve strane, a da se čeka pristanak Beograda. Bisljimi je posle sastanka sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom rekao novinarima da neće biti trilateralnog sastanka sa Beogradom, ali da je dogovoren nacrt od tri predloga koji predviđaju povlačenje specijalnih jedinica, raspoređivanje jedinica KFOR-a i uklanjanje barikada na administrativnim prelazima. On tvrdi da je postignut nacrt predloga za "deeskalaciju situacije na severu KiM" i da se čeka odobrenje Beograda. Prema ovom sporazumu, kako je rekao, Kfor će u subotu biti raspoređen na prelazima Jarinje i Brnjak, a zatim bi usledilo povlačenje kosovske policije, kao i barikada na prelazima. On je naveo da sporazum predviđa i da od ponedeljka Beograd i Priština koriste stikere (nalepnice) umesto da menjaju tablice. Naveo je da je to privremeno i da će se formirati radna grupa koja treba da pronađe trajno rešenje za slobodu kretanja vozila. Bisljimi je rekao da je tokom dana bilo više sastanaka sa Lajčakom koji su bili bilateralni i da je Lajčak zatim posredovao između strana.

"Naš cilj je bio jasan, da postignemo deeskalaciju i održimo reciprocitet sa registarskim tablicama", rekao je Bisljimi. U delegaciji Beograda Tanjugu je u Briselu potvrđeno da nikakav dogovor sa Prištinom još nije postignut.

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak napisao je večeras na Tviteru da sastanak u Briselu još nije završen i da se pregovori nastavljaju kako bi se našlo rešenje aktuelne krize na severu Kosova i Metohije. Glavni pregovarač Beograda, Petar Petković nešto pre 21.00 čas završio je bilateralne razgovore sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom. Petković nije davao izjave za medije, a iz delegacije Beograda na ovim pregovorima nisu mogli da potvrde da li će se razgovori u Briselu nastaviti i sutra. Prethodno su iz delegacije Beograda za Tanjug potvrdili da nikakav dogovor sa prištinskom stranom nije postignut tokom današnjih razgovora. To su potvrdili i portparol EU Peter Stano kao i ambasada SAD u Prištini koji su poručili da se pregovori nastavljaju u cilju dolaska do rešenja za trenutnu krizu na Severu Kosova i Metohije. Razgovore sa EU posrednicima u Briselu prvi je završio glavni pregovarač Kosova Besnik Bisljimi koji je po izlasku sa sastanka novinarima okupljenim ispred zgrade EEAS-a rekao da je na sastanku u Briselu postignut načelni dogovor o povratku slobode kretanja između dve strane i da se čeka pristanak Beograda. Nacrt dogovora, prema Bisljimijevim rečima, podrazumevao bi primenu nalepnica za registarske tablice, povlačenje jedinica Rosu i srpskih barikada, razmeštanje pripadnika Kfora na administrativnim prelazima i formiranje radne grupe za rešavanje pitanja slobode kretanja vozila. Bisljimi je rekao da su se tokom dana razgovori odvijali odvojeno sa EU posrednicima i da pregovarači Beograda i Prištine nisu seli zajedno za sto.

Protest Srba sa Kosova na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak 30. septembra ušao je u jedanaesti dan u iščekivanju informacija iz Brisela, gde su se juče glavni pregovarači Beograda i Prištine sastali sa predstavnikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom u pokušaju da nađu rešenje za krizu na severu. Stav okupljenih Srba na prelazima je da stanje mora da se vrati na period pre 20. septembra, kada je policija Kosova, po nalogu Vlade u Prištini, počela da primenjuje meru reciprociteta i da zabranjuje ulaz vozilima sa srpskim registarskim tablicama, odnosno da zahteva da se kupe privremene tablice i njima zamene one izdate u Srbiji. Magistralni put Leposavić-Raška i put Zubin Potok-Ribariće su ostali blokirani i preko prelaza se može samo peške, a specijalne snage policije ROSU se ne povlače.

Dogovor o tablicama i povlačenju jedinica ROSU

Glavni članak: Dogovor o registarskim tablicama i povlačenju jedinica ROSU sa Severa KiM

Dana 30. septembra, Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao: "Došli smo do neke vrste kompromisnog rešenja za deeskalaciju situacije na severu Kosova, kojim sam veoma zadovoljan. Dogovoreno je da se ROSU povuku sa Jarinja i Brnjaka 2. oktobra od 8 sati simultano sa uklanjanjem barikada, najkasnije do 16 sati", rekao je Vučić. Kfor će svoje snage postaviti i pre implementacije na Jarinje i Brnjak i ostaće dve nedelje. Od 4. oktobra uspostavlja se stiker režim kao privremena mera pre konačnog rešenja u vezi sa registarskim tablicama, koje je odloženo i o kome će se govoriti u Briselu. Radna grupa koju će činiti predstavnici EU, Beograda i Prištine tražiće trajno rešenje za tablice na osnovu evropskih standarda, prvi sastanak biće održan 21. oktobra i doneće rešenje u roku od šest meseci. Vučić je rekao da je za nas jedna od najvažnijih stvari odlazak naoružanih pripadnika ROSU sa severa Kosova i Metohije. Istakao je da je ovim sporazumom Srbija odbranila pravo na slobodu kretanja i normalan protok roba, te je očuvan i mir. „Verujemo da je ovo bio jedan dobar pokazatelj da se u budućnosti takve akcije Albanaca neće događati i biće jasno da se takve stvari ne mogu dešavati. Povratak KFOR-a pokazuje da je moguće ostvariti dodatne garancije za sigurnost i bezbednost srpskog stanovništva na Kosovu“, rekao je Vučić.

Povlačenje jedinica ROSU i incidenti prilikom povlačenja

U večernjim satima 30. septembra, prilikom noćne smene specijalnih policijskih jedinica na prelazu Brnjak, pripadnici Rosu namerno su oštetili desetak privatnih vozila čiji su vlasnici Srbi. Vest o tome na Fejsbuku je podelio i potpredsednik Srpske liste Igor Simić, koji je takvo ponašanje specijalaca ocenio kao primitivizam, preneo je Kosovo onlajn.

"Prilikom zamene smena na administrativnom prelazu Brnjak večeras, oko 23.30 časova su tzv. 'specijalci' ROSU namerno oštetili desetak parkiranih privatnih motornih vozila u vlasništvu Srba. Očigledno da nisu mogli da sakriju razočarenje što naši građani nisu naseli na provokacije u prethodnih 11 dana i što je danas postignut sporazum koji uvažava interese našeg naroda", ocenio je Simić.

Kako je dodao, isto se dogodilo i na prelazu Jarinje kada su ogrebana i privatna vozila novinara. Nepoznati počinioci su tokom noći na prelazu Jarinje izbušili gume na teretnim vozilima čiji su vlasnici Srbi, koja su iskorišćena za blokadu. Građani koji su u blokadi na prelazu Jarinje tvrde da to rade pripadnici specijalnih jedinica kosovske policije ROSU tokom smene dežurstva i da je bušenje guma u funkciji opstrukcije uklanjanja barikada, ne bi li Srbi bili optuženi da nije ispunjen deo sporazuma koji je postignut juče u Briselu.

Kosovska policija demantovala je 1. oktobra navode potpredsednika Srpske liste Igora Simića da su "takozvani specijalci" ROSU, prilikom smene na administrativnom prelazu Brnjak, namerno oštetili desetak parkiranih privatnih motornih vozila u vlasništvu Srba. Kosovska policija odbacila je navode Simića kao "tendenciozne i neistinite", prenosi Koha ditore. Tvrdi da se policijske akcije preduzimaju u skladu sa kosovskim ustavom i važećim zakonima i poručuje da ne naseda na, kako navodi, "stalne provokacije, dezinformacije i lažne vesti usmerene na određene političke ciljeve". U saopštenju se dodaje da je kosovska policija izvršila zvanične provere sa relevantnim jedinicama na terenu i tvrdi da je dokazano da su takve informacije neistinite. Lider ABK i bivši premijer privremenih prištinskih institucija Ramuš Haradinaj rekao je da sporazum sa Beogradom u Briselu „vraća Kosovo unazad 10 godina, i da je premijer Aljbin Kurti potpisivanjem ovog sporazuma urušio suverenitet Kosova“. On je takođe kritikovao Kurtija zbog odbijanja MCC projekta za gasovod. Haradinaj je nastavio da kritikuje, nazivajući Kurtija prevarantom, i kaže da je Kurti ispunio uslove za podnošenje ostavke. „Pozivam albansku patriotsku levicu, ne podržavajte anarhističku levicu koja služi Putinovim interesima, nije slučajno takva odluka doneta“, zaključio je Haradinaj.

Dana 2. oktobra, vojnici Kfora su stigli na Jarinje. Očekuje se povlačenje mehanizacije pomoću koje su Srbi napravili blokadu, dok pripadnici Rosu pakuje opremu u džipove. Okupljeni narod takođe polako se priprema za odlazak sa Jarinja, pakuju svoje stvari, a prema postignutom dogovoru u Briselu, vojnici Kfora će tu ostati dve nedelje. Slična je situacija i na administrativnom prelazu Brnjak, gde su takođe pristigli vojnici Kfora. Gradonačelnik severne Kosovske Mitrovice Milan Radojević izjavio je jutros da su u skladu sa dogovorom koji je postignut u Briselu "počeli sa oslobađanjem jedne kolovozne trake kako bi jedinica Kfora mogle da prođu i zauzmu položaj" na prelazima Jarinje i Brnjak. Kako navodi Radojević, pripadnici Rosu bi nakon toga trebalo da se povuku. Kao poslednja tačka dogovora, predviđa se formiranje radne grupe koja će raditi na trajnom rešenju za registarske tablice po standardima i praksama EU. Povlačenje specijalnih policijskih snaga i barikada trebalo bi da se završi najkasnije do 16.00 sati. Vojnici Kfora patroliraju Jarinjem i okolinom u patrolama od po 20 vojnika. Najviše ima pripadnika poljskog kontingenta. Na administrativnom prelazu Brnjak je oslobođena jedna saobraćajna traka puta iz pravca Zubinog Potoka ka tom prelazu. Reč je o levoj strani puta iz pravca Zubinog Potoka ka Brnjaku. Misija Kfora saopštila je da je započela korake u podršci sprovođenju najnovijeg sporazuma o deeskalaciji na severu Kosova postignutog između Prištine i Beograda u okviru dijaloga koji je omogućila Evropska unija. Kfor navodi da je povećao patrole na glavnim saobraćajnim putevima koji su bili blokirani, kao odgovor na razvoj događaja na severu Kosova. Kfor navodi da je već povećao patrole na glavnim saobraćajnim putevima na severu Kosova koji su bili blokirani, kao odgovor na razvoj događaja na prelazima Jarinje i Brnjak. Navodi se da će Kfor, počev od ovog vikenda, u naredne dve nedelje privremeno ostati na tom području u skladu sa sporazumom postignutim u Briselu i u skladu sa mandatom proisteklim iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, kako bi se obezbedilo mirno i sigurno okruženje za sve zajednice koje žive na Kosovu. Specijalne jedinice kosovske policije Rosu su se, posle 13 dana oko 14.30 povukle sa prelaza Jarinje, u skladu sa dogovorom u vezi sa registarskim tablicama vozila koji je postignut 30. septembra u Briselu. Kada je u pitanju administrativni prelaz Brnjak, jedinice Rosu još nisu krenule da se povlače. Pripadnici Rosu su na svaki način pokušavali da što duže ostanu na Jarinju, pa su tako od Srba tražili ne samo da uklone blokadu, nego i da sklone šatore pored puta, kao i kamion koji je isto bio pored puta sa transparentom "Dobrodošli u ZSO". Pripadnici Rosu na kraju su se povukli prema Prištini. Ono što je obeležilo ceo dan, jeste pasivnost Kfora koji se držao po strani, a na kraju je i jedan od pripadnika Kfora u razgovoru sa gradonačelnikom Leposavića Zoranom Todićem, koji je rekao da ne zna koje više uslove mogu da postave pripadnici Rosu, kratko prokomentarisao "Znam sve, znam". Nakon toga, pripadnici Rosu su se povukli. Trenutno je mirno na Jarinju i više je novinara u ovom trenutku nego naroda, koji polako kreće kućama.

Novi upad ROSU i neredi na severu Kosova i Metohije 13. oktobra

Glavni članak: Neredi na severu Kosova i Metohije 13. oktobra 2021.

Kosovska policija sprovela je 13. oktobra akciju u kojoj je zatvoreno više prodavnica u severnom delu Kosovske Mitrovice i okolnim mestima i na taj način izazvala reakciju žitelja tog grada, koji su kamionima i vozilima blokirali pojedine gradske ulice i raskrsnice. U Raškoj je u 15 sati održan sastanak predsednika Srbije sa Srbima sa KiM. Zbog protesta građana, policija je u jednom trenutku aktivirala suzavac i šok bombe, a gradom su odzvanjale i sirene za uzbunu. Na desetine Srba je povređeno tokom upada pripadnika specijalne policije Rosu na sever Kosova, a jedan muškarac teško je povređen, tačnije upucan je u grudi, saopštio je na konferenciji za novinare direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković. Jedna žena je takođe preminula zbog problema sa disanjem nakon što je kosovska policija ispalila veliku količinu suzavca i šok bombi u njeno dvorište.

Kriza i sukobi (2022–2024)

Glavni članak: Kriza na severu Kosova i Metohije (2022—2024)

Formiranje Zajednice srpskih opština

Glavni članak: Zajednica srpskih opština

Diplomatske aktivnosti

Diplomatske aktivnosti pre svega srpske strane krenule su odmah nakon početka sukoba, 28. jula 2011. U Savetu bezbednosti UN, zatvorene konsultacije o situaciji na severu Kosova i Metohije kojima nije mogao da prisustvuje šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, jer su se tome stavljanjem veta usprotivile tri stalne članice ovog tela. Srpske delegacija je ipak svoj stav distribuirala svim članicama UN, kao javni dokument, a Jeremić je u sedištu Ujedinjenih nacija razgovarao sa generalnim sekretarom UN-a Ban Ki Munom, koji je pozvao na pronalaženje rešenja u skladu sa Rezolucijom 1244. 31. jula Skupština Srbije usvojila je rano ujutru Deklaraciju o aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, kojom se osuđuje svako nasilje i poziva da se kriza nastala jednostranim aktom Prištine reši mirnim putem. Šef pregovaračkog tima Borislav Stefanović je često dolazio na severni deo Kosova i Metohije, obilazeći građane na barikadama. Takođe, ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović dogovarao se sa predsednicima četiri opštine na severu Kosova o merama za normalizaciju stanja u tom delu. Tema svih sastanaka je bila kako da se situacija na severu Kosova i Metohije održi mirnom, nakon jednostranih poteza predstavnika kosovskih institucija.

Predstavnici srpskih opština na severu Kosmeta su povodom dešavanja nekoliko dana početkom oktobra boravili u poseti Vlade Republike Srpske. Tom prilikom su se 3. oktobra 2011. sreli sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i izrazili stav da ne žele da budu deo nezavisnog Kosova. Oni su izneli stavove da su Srbi na Kosmetu često izloženi teroru i nasilju.

Kosovski premijer Hašim Tači izjavio je da Kosovska vlada neće povlačiti odluke donete o severu Kosova, i da neće biti povratka na "status KVO ".

Poseta generalnog sekretara UN-a

Tačno godinu dana od izbijanja krize na severu Kosova i Metohije, Generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun, posle turneje poseta balkanskih država, 25. jula 2012. posetio je Kosovo i Metohiju. Tokom posete Kosova i Metohije, Ban Ki Mun se sastao sa visokim zvaničnicima Kosovskih privremenih institucija i predstavnika Međunarodne zajednice. Tokom svoje posete Kosovu i Metohiji, Ban Ki Mun je posetio srpski srednjovekovni manastir Visoke Dečane. Ban Ki Mun je istakao da je zabrinut za situaciju na severu Kosova i Metohije, ali se nije sastao sa predstavnicima Srba sa severa Kosova i Metohije. On je takođe pozvao sve strane da intenziviraju svoje napore za rešavanje pitanja nestalih osoba. Ban Ki Mun je u Prištinu došao iz Beograda, gde mu je bilo rečeno da će predsednik Srbije Tomislav Nikolić tražiti da razgovori sa Prištinom budu vođeni uz prisustvo predstavnika UN.

Reagovanja povodom desanta ROSU na jezero Gazivode

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u stalnom je kontaktu sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, posle raspoređivanja ROSU na Gazivodama. Predsednik Vučić je "izrazio protest zbog bezobzirne akcije Hašima Tačija i prištinskog rukovodstva", saznaje Tanjug u izvorima bliskim Kabinetu predsednika Vučića.

Portparolka EU Maja Kocijančič pozvala je u ime EU na mir i uzdržanost povodom situacije na severu Kosova. Američka ambasada u Prištini saopštila je da je većina zemalja podržala zahtev Kosova za članstvo u Interpolu, "uprkos kampanji koju je vodila Srbija, i vršila pritisak na zemlje da se suprotstave kandidaturi Kosova".

Reagovanja povodom neuspeha prijema Kosova u Interpol

Kosovski predsednik Hašim Tači poručio je da su "gubitnici Kosovo i Srbija, a pobednik samo organizovani kriminal". Naglasio je da Kosovo želi da bude deo borbe protiv kriminala, ali da mu je ovo pravo uskraćeno. I Ambasada Velike Britanije u Prištini izrazila je nezadovoljstvo zbog toga što Kosovo nije primljeno u Interpol, navodeći da je Kosovo je naporno radilo za članstvo u toj organizaciji. Albanski analitičari u Prištini kažu da je odbijanje Kosova loša vest za regionalnu sigurnost. Takođe loš je znak za proces dijaloga, jer će verovatno uticati na njihov dalji tok. Izražavaju žaljenje i ističu, kako kažu, agresivne prigovore Srbije kao pretendenta za pridruživanje EU.

Reagovanja na uvođenje taksi od strane Kosovskih vlasti na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine

Portparolka EU Maja Kocijančič izjavila je 21. novembra da je poruka Brisela povodom kosovskih taksi za robu iz centralne Srbije i obe strane jasna pozvala da se uzdrže od provokacija. Dana 22. novembra ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije podseća da je Kosovo, kršeći svoje obaveze proistekle iz sporazuma o slobodnoj trgovini, odlučilo da uvede takse od 100 procenata na robu iz Srbije i BiH, prenela je agencija Tas. Američki list "Blumberg" piše: Priština je pokrenula trgovinski rat sa Beogradom nakon što nije uspela da prikupi dovoljno glasova za članstvo u Interpolu, uz ocenu da to preti da ugrozi godine napora "da se pomire balkanski susedi". AP ocenjuje da su tenzije između Srbije i Kosova porasle nakon što je Kosovo uvelo takse od 100% na svu robu koja se uvozi iz centralne Srbije. Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin poručio je 23. novembra vlastima u Prištini da ne treba da precenjuju svoje snage. U tviter nalogu je napisao: "Priča o uvođenju od strane Prištine "poreza-sankcija" potvrđuje reči Napoleona koje je on ponavljao prilikom povlačenja iz Rusije 1812. god.: "Od velikog do smešnog je samo jedan korak" (Du sublime au ridicule il n'y a qu'un pas). Smisao ove izreke: ne treba precenjivati svoje snage". Austrijski kancelar Sebastijan Kurc izrazio je žaljenje zbog odluke vlade Kosova da poveća porez za 100% na robu iz Srbije i BiH i poručio da barijere treba rušiti, a ne da se stvaraju nove. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je, povodom upada jedinica ROSU i hapšenja četvorice Srba u severnom delu Kosovske Mitrovice, da EU i SAD "ili nisu u stanju da obuzdaju svoje štićenike ili odobravaju njihovo agresivno ponašanje". Dana 24. novembra Austrijski vicekancelar Hajnc-Kristijan Štrahe smatra da bi Austrija trebalo da predloži mirovnu konferenciju za rešavanje pitanja Kosova. Ponovio je svoju podršku ideji razmene teritorija.

Reagovanja na formiranje Kosovske vojske

1. Organizacija ujedinjenih nacija — 14. decembar 2018. — Tokom sastanka EU lidera u Briselu kiparski predsednik Nikos Anastasijades i šefica EU diplomatije Federika Mogerini govorili su o problemima u dijalogu Beograda i Prištine, tarifama na srpsku robu koje "blokiraju dijalog" i potezu transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga, za koji su rekli da nije dobrodošao.
2. NATO — 14. decembar 2018. — Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da žali što je kosovski parlament doneo odluku o transformaciji kosovskih bezbednosnih snaga uprkos zabrinutosti Alijanse. Američka ambasada u Prištini posle usvajanja zakona o formiranju kosovske vojske u parlamentu Kosova, oglasila se saopštenjem u kojem ponavlja podršku SAD "tranziciji kosovskih bezbednosnih snaga u snage sa mandatom teritorijalne odbrane", uz ocenu da je to suvereno pravo Kosova.
3. Srbija — 14. decembar 2018. — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da iza odluke o formiranju takozvane vojske Kosova stoje SAD, Velika Britanija i Nemačka. Srbija će zatražiti održavanje hitne sednice SB UN zbog najgrubljeg kršenja rezolucije SB UN 1244 donošenjem odluke Prištine o formiranju vojske Kosova, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić. Ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić izjavio je za Sputnjik da je formiranje kosovske vojske opasan udarac na stabilnost i bezbednost celokupnog balkanskog regiona, kao i da je to politički i moralni apsurd i korak koji može da rezultira nekontrolisanim haosom. Odluka Prištine o formiranju vojske mora da bude predmet diskusije u Savetu bezbednosti UN, izjavio je šef Komiteta Saveta Federacije Rusije za međunarodna pitanja Konstantin Kosačov. Odluka o transformisanju Kosovskih snaga bezbednosti u punopravnu kosovsku armiju predstavlja korak kojim se grubo narušava Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a njegov cilj je ozbiljno narušavanje situacije na Balkanu i stvaranje rizika od obnavljanja oružanog sukoba u tom regionu.
4. Republika Kosovo — 14. decembar 2018. — Povodom današnje odluke o formiranju vojske, kosovski premijer Ramuš Haradinaj je rekao da je ona već postojala, ali kao kosovske bezbednosne snage (KBS), a da je sada dobila mandat da kao armija brani Kosovo, te najavio da će vojska ostati lako naoružana i ustvrdio da ona ne predstavlja opasnost za srpski narod. Gradonačelnik južne Mitrovice Agim Bahtiri je, prema pisanju "Bota sot onlajn", igrao sa građanima ispred kosovskog parlamenta, a ministar infrastrukture Pal Lekaj je muziku na Trgu Priština častio sa 100 evra.
5. Republika Srpska (Bosna i Hercegovina) — 14. decembar 2018. — Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik najavio je da će pokrenuti inicijativu u Predsedništvu BiH da se osudi formiranje "vojske Kosova", jer je time direktno ugrožen Aneks jedan B Dejtonskog sporazuma o regionalnoj stabilizaciji.
6. Španija — 14. decembar 2018. — Španski premijer Pedro Sančez promenio je meki stav koji je dosad imao prema katalonskim separatistima poručujući da njegova vlada neće prihvatiti novo kršenje ustavnog poretka, preneo je portal "Politiko".
7. Makedonija — 14. decembar 2018. — Makedonski premijer Zoran Zaev ocenio je danas posle odluke parlamenta u Prištini da možda ovo nije pravo vreme za formiranje kosovske vojske i pozvao vlasti u svim državama na Balkanu da vode računa o koracima koje povlače u interesu mira i stabilnosti u regionu. Ovu izjavu osudio je lider albanske opozicije u Makedoniji Zijadin Sela.

Sednica Saveta bezbednosti UN povodom formiranja vojske Kosova

Dana 17. decembra 2018. godine u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija održana je sednica na zahtev Srbije i Rusije povodom odluke Prištine o formiranju vojske. Sednica je bila otvorena za javnost.

1. Organizacija ujedinjenih nacija — 17. decembar 2018. — Predsedavajući sednicom SB UN iz Obale Slonovače je najavio razmatranje pisma od 14. decembra, koje je predstavnik Srbije uputio Savetu bezbednosti UN, u kojem se navode detalji odluke Prištine o podizanju taksi na uvoz robe iz centralne Srbije.
2. Srbija — 17. decembar 2018. — Srbija je u pismu navela da je posredi kršenje CEFTA sporazuma, rekao je predsedavajući čitajući pismo Srbije. On je podsetio i da je EU zahtevala da vlasti u Prištini ukinu takse u najkraćem mogućem roku. U pismu se navodi da je Priština u petak usvojila amandmane zakona koji omogućavaju formiranje "Vojske Kosova" i da je u pitanju je narušavanje Rezolucije SB UN 1244. Nakon uvodne reči predsedavajućeg reč je dobio predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je naveo da je jako zabrinut i uplašen za budućnost svog naroda, ali i celog regiona. On je pozvao UN da se više uključe u pregovarački proces.
3. Rusija — 17. decembar 2018. — Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja poručio je večeras na sednici SB UN da odluka Kosova da stvori vojsku predstavlja flagrantno kršenje rezolucije 1244, koja zahteva apsolutnu demilitarizaciju pokrajine.

Pismo Donalda Trampa Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju

Predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači dobili su 19. decembra 2018. godine pismo predsednika SAD Donalda Trampa u kom poziva oba politička lidera da u Beloj kući sklope trajni sporazum o rešenju Kosova i Metohije.

1. Srbija — 20. decembar 2018. — Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da pisma američkog predsednika Donalda Trampa predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i kosovskom predsednik Hašimu Tačiju "podrška su mirovnom procesu i ćuška onima koji to usporavaju".

Reagovanja na platformu prištinskog parlamenta o konačnom statusu Kosova i Metohije

Reagovanja Beograda i Prištine

Dana 7. marta 2019. godine premijer privremenih prištinskih institucija Ramuš Haradinaj odbacio je predlog opozicionog DSK o odlaganju današnjeg zasedanja na temu zakona i platforme o nastavku dijaloga sa Beogradom i pozvao poslanike da o tome raspravljaju i postignu konsenzus.

1. Republika Kosovo — 7. mart 2019. — Premijer privremenih prištinskih institucija Ramuš Haradinaj izjavio je da današnje izglasavanje zakona i platforme za nastavak dijaloga sa Beogradom znači da su granice Kosova nedodirljive i da neće biti "trećeg nivoa vlasti".
2. Srbija — 7. mart 2019. — Pojedine zemlje Evropske unije igraju dvostruku igru i ne žele da se postigne dogovor o Kosova i Metohije u kom one nisu vodeći faktor, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i istovremeno pozdravio pojačanu angažovanost SAD u rešavanju kosovskog pitanja.
3. Srbija — 8. mart 2019. — Odgovor Aleksandra Vučića na platformu Prištine biće racionalan, ozbiljan, odgovoran i čvrst, poručio je generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković.

Reagovanja SAD na platformu prištinskog parlamenta o konačnom statusu Kosova i Metohije i na uvođenje taksi

Podsekretar u američkom Stejt departmentu Dejvid Hejl pozvao je 8. marta, u razgovoru s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, na ukidanje taksi koje je Priština uvela na srpsku robu, ali i zaustavljanje obostranih provokacija i nastavak dijaloga, objavila je Ambasada SAD u Beogradu na svom Tviter nalogu povodom susreta sa šefom srpske države.

1. SAD — 8. mart 2019. — Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmer ponovio je da bi SAD želele da Kosovo ukine takse na robu iz centralne Srbije kako bi se dijalog s Beogradom ponovo pokrenuo.

Reagovanja Rusije na masovna hapšenja na Severu Kosova i Metohije i na prebijanje ruskog diplomate

1. Rusija — 28. maj 2019. — Državna duma je naložila svom komitetu za međunarodne poslove da pažljivo prati situaciju u Srbiji zbog zaoštravanja situacije na Kosovu i Metohiji. Ministarstvo inostranih poslova Rusije je nazvalo nedopustivim hapšenje ruskog državljanina na Kosovu, traži od misije UN na Kosovu iscrpne informacije o njegovom hapšenju i njegovo oslobađanje.

Reagovanja na oduzimanje srpskih registarskih tablica na severu Kosova

1. Francuska — 20. septembar 2021. — Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, francuski humanitarac Arno Gujon izjavio je danas da su Srbi sa severa Kosova izuzetno uznemireni i u strahu od novog nasilja nakon dolaska specijalnih jedinica Rosu na prelaze Jarinje i Brnjak. On je naveo je da će pratiti situaciju i da će u realnom vremenu objavljivati informacije i na francuskom jeziku.
2. Republika Srpska — 20. septembar 2021. — Situacija na Kosovu i Metohiji je podvala međunarodne zajednice, izjavio je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik i tvrdi da je oduzimanje registarskih tablica sa oznakama sa severa KiM, te obaveza vozila iz centralne Srbije da imaju probne tablice i da plaćaju osiguranje "dogovor predstavnika međunarodne zajednice”. On je na konferenciji za novinare u Banjaluci ukazao da se Briselski sporazum ne poštuje i tvrdi da međunarodna zajednica ništa nije uradila da formira Zajednicu srpskih opština. On kaže i da Albance ohrabruju da iz Briselskog sporazuma "uzimaju šta im odgovara”. Dodik je takvu situaciju uporedio s sličnom koju su, kaže, imali u BiH."Imali smo sličnu situaciju sa tablicama u BiH. Pokušali su da integrišu BiH, pa nisu uspeli. Iz američke i britanske ambasade isto se ponašaju u Sarajevu kao i u Prištini, gde isto ignorišu Srbe”, naveo je Dodik.
3. Republika Kosovo — 21. septembar 2021. — Predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani tvrdi da je Beograd taj koji je jednostrano delovao od 2016. godine i koji krši sporazume iz Brisela, a ne Priština. Osmani je na Fejsbuku pozvala Evropsku uniju da izvrši pritisak na Vladu Srbije da "odmah prekine s provokacijama Kosova i zloupotrebom građana u političke svrhe”. Ona je ocenila da se "mere reciprociteta” po pitanju registarskih tablica ne mogu smatrati jednostranom akcijom već navodnim "delovanjem u skladu sa potpisanim sporazumima” koje bi, kako je navela, trebalo da zahteva i EU. Osmani tvrdi i da "ilegalne srpske strukture” koje se, kako navodi, finansiraju iz Srbije i primaju naloge iz Srbije, "preduzimaju radnje kojima ne samo da krše briselske sporazume, već i ugrožavaju bezbednost građana i stabilnost regiona”. Ona je dodala da nijedna vrsta pretnje iz Srbije neće zaustaviti Prištinu u sprovođenju zakona u skladu sa međunarodnim obavezama, "a u korist svih građana, bez obzira na etničku pripadnost”. Osmani je ocenila da "destabilizujuća politika Srbije” na KiM i u regionu i njeni "hegemonistički ciljevi” za razvoj "tzv. srpskog sveta” predstavljaju povratak politici Srbije iz devedesetih.
4. EU — 21. septembar 2021. — Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, rekao je da je zabrinut zbog situacije na severu Kosova i Metohije i pozvao na hitno spuštanje tenzija. Lajčak, koji se trenutno nalazi u poseti Beogradu, naglašava da je o situaciji na severu KiM razgovarao sa EU ambasadorima.
5. Srbija — 22. septembar 2021. — Uzrok svih izjava o Srbiji koje dolaze iz Hrvatske su, na prvom mestu, kompleksi, a hrvatska politika prema Srbiji je mešavina kompleksa i zle namere, izjavio je danas ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, dodajući da nikada zvaničnici Srbije nisu prvi dali izjavu koja je izazvala polemiku. Na konstataciju da je oštro odgovorio predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću, na njegove poslednje izjave, Vulin kaže da to nije oštra, već primerena reakcija.
6. Rusija — 22. septembar 2021. — Situacija na Kosovu i Metohiji je kreirana iz čisto populističkih i političkih razloga, da se izazove kriza koja odgovara Aljbinu Kurtiju pred lokalne izbore, izjavio je danas za Tanjug asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić."Registarske oznake iz centralne Srbije nikada nisu bile tema dijaloga, već isključivo registarske tablice vozila na Kosovu koja su imala oznaku KS, zato što Srbija zbog statusnog spora nije priznavala tablice RKS”. On je dodao je u tehničkom smislu reč o dva sporazuma koja su postignuta 2011. i 2016. godine i odnose se na slobodu kretanja."Ukoliko Priština ima nekih problema u komunikaciji sa Beogradom, ona bi pre svega trebalo da ima na umu status Srba na severu Kosova koji već decenijama žive u vanrednim okolnostima”. Kako je naveo, da se razmišljalo o građanima koji žive na severu Kosova, postigao bi se kompromis u vidu produženja roka ili novog sporazuma."Imamo jednostranu odluku Prištine, bez obzira što govorim o isteku sporazuma. To je navodilo na obavezu da dve strane naprave novi dogovor i postignu neko kompromisno rešenje, a ne da se jednostranim aktom poništava sve ono što su dosadašnji sporazumi ipak izgradili kao jedan odnos poverenja i slobodnog protoka ljudi i vozila”. On ne očekuje da će međunarodna zajednica napraviti veći iskorak u sukobu dve strane, sem uobičajenih poziva na smirivanje tenzija. Prema njegovim rečima, preduslov za postizanje finalnog dogovora između Beograda i Prištine jeste poštovanje do sada preuzetih obaveza i svih dogovora.
7. EU — 22. septembar 2021. — Šef diplomatije Evropske unije (EU) Žozep Borel pozvao je večeras na hitnu deeskalaciju na severu Kosova i dodao da se mora izbeći svaka provokacija ili jednostrana akcija koja je u suprotnosti sa interesima ljudi u regionu. Istaknuto je da je dijalog uz posredovanje EU jedina platforma za rešavanje svih otvorenih pitanja i EU snažno apeluje na obe strane da ga u potpunosti iskoriste. Borel je naglasio da su svi sporazumi, postignuti u procesu dijaloga uz posredovanje EU od njegovog početka 2011. godine, važeći i obavezujući za obe strane.
8. Republika Kosovo — Danska — 23. septembar 2021. — U Beogradu promovisana knjiga Kurtijeve supruge. Reč je o knjizi "Ideja slobode i 'samoopredeljenje" Rite Augestad Knudsen, supruge kosovskog premijera Aljbina Kurtija, a tim povodom Helsinški odbor za ljudska prava, koji je preveo knjigu na srpski jezik, organizovao je i razgovor o temi samoopredeljenja. Autorka, koja se putem Zuma uključila na konferenciju, zahvalila je organizatoru na prevodu i organizovanju razgovora o temi prava na samoopredeljenje. U razgovoru su, pored Sonje Biserko, učestvovali direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragan Đukanović. Posredstvom interneta su se u razgovor uključili direktor Kosovskog instituta za istraživanja i razvoj (KIPRED) dr Ljuljzim Peci, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu Nerzuk Ćurak, profesor Pravnog fakulteta u Podgorici Srđan Darmanović. Autorka je, između ostalog, rekla kako očekuje da će se koncept samoopredeljenja, čije se značenje i koncept menjaju, vratiti u međunarodnu politiku. Knjiga, između ostalog, kako piše u uvodu, govori o tome kako su se značajne izjave u XX i početkom XXI veka o temi samoopredeljenja odražavale na borbu koja se vodila oko međunarodnog značenja slobode i bile njen deo.
9. Republika Kosovo — 24. septembar 2021. — Predsednik Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku izjavio je da se ne može loš rad i vođenje kosovske vlade kompenzovati akcijama na severu Kosova. On je dodao da je rešavanje problema tablica potpisano u Briselu, ali da je neodgovorno da se, zbog uvođenja probnih tablica, prave problemi ljudima iz Preševa i okolnih mesta, navodi Ekonomija onlajn. Kako prenosi Kosovo onlajn, lider DSK je izrazio nadu da kosovska vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem zna kako će da postupi u novonastaloj situaciji jer, kako je rekao, ovakve akcije donose i posledice. "Ono što ne smeju da dozvole je da se tema severa internacionalizuje i da se tenzije nastave”, rekao je Abdidžiku.
10. Ujedinjene nacije — Srbija — 24./25. septembar 2021. — Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je u Njujorku da SAD trenutno formiraju timove koji će se baviti Zapadnim Balkanom i da očekuje da će ta zemlja već u narednim danima ili nedeljama posvetiti veću pažnju političkim pitanjima i provokacijama u regionu. Brnabićeva je to izjavila srpskim medijima posle sastanka sa podsekretarkom za politička pitanja u Stejt departmentu Viktorijom Nuland, sa kojom je razgovarala i o trenutnoj situaciji na KiM. Premijerka je ocenila da je taj sastanak bio odličan, iskren i otvoren. "Amerika je u procesu formiranja timova koji će se baviti Zapadnim Balkanom. To je kod njih ta smena generacija koja se trenutno dešava i očekujem svakako da će u narednim danima i nedeljama imati i veće američko prisustvo i veću njihovu pažnju političkim pitanjima i svim provokacijama koje se dešavaju”, navela je Brnabićeva. Takođe, istakla je da Srbija ima veliku podršku SAD na putu evropskih integracija. Kako je rekla, Nulandova se interesovala na sastanku o tome šta Srbija očekuje od slovenačkog predsedavanja EU do kraja ove godine. "Zatim, šta očekujemo od razgovora sa evroparlamentarcima oko izbornih uslova i da ukoliko se nastavlja reforma u oblasti vladavine prava, da ćemo imati u razgovoru između SAD i EU, jaku podršku SAD. Jako dobar razgovor sa osobom koja utiče na to kako izgleda politika SAD na Balkanu, a ne osobom koja izvršava tu politiku. Juče sam kasno uveče imala dobre sastanke na marginama (Generalne skupštine UN) i sa (austrijskim) kancelarom Sebastijanom Kurcom, kao i odličan sastanak sa ministrom spoljnih poslova Finske, čija nam je podrška izuzetno važna za evropske integracije”, navela je premijerka. Podsetila je da će se u toku dana sastati sa generalnim sekretarom UN Antonijom Guterešom i da će se posle obratiti na generalnoj debati u UN. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je u Njujorku, povodom izjave premijera Albanije Edija Rame koji je pred Generalnom skupštinom UN pozvao sve da priznaju nezavisno Kosovo, da pojedini koriste tu govornicu za političke poene i da takve izjave nisu dobre za regionalnu bezbednost. Istakla je da je imala odličan sastanak sa Guterešom, jer je to što je rekao za Kosovo, bila njegova prva rečenica na sastanku, kao i da je zahvalio Srbiji na svemu što radi za UN, multilateralizam i međunarodni poredak. Brnabićeva je dodala da je to učestvovanje u mirovnim misijama, donacije vakcina, hrane i drugo. Ona je zahvalila UN na pristupu prema srpskoj delegaciji i delegaciji tzv. Kosova koja se, kako je rekla, nigde nije mogla videti. Premijerka je dodala da je Srbija upravo i radila na tome da se takve stvari ne dešavaju. Albanski premijer zatražio je u govoru pred Generalnom skupštinom UN da zemlje koje do sada nisu priznale samoproklamovanu nezavisnost Kosova to učine. Rama je, pored ostalog, izneo tvrdnju da je "suverenitet Kosova realnost koja traje 13 godina i koju svi treba da prihvate”. Uvek je čast razgovarati sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom, a danas je bila posebna. Sastanak je započeo rečima da za UN Kosovo nije država i na tom stavu sam mu se u ime Republike Srbije najsrdačnije zahvalila, napisala je na "Tviteru” predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.
11. Srbija — Hrvatska — 25. septembar 2021. — Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je danas da je hrvatski predsednik Zoran Milanović najpametniji političar u Hrvatskoj, bio bi u najboljim odnosima i sa Srbijom i sa Srbima, a Aleksandar Vučić mu ne bi bio tema. Hrvatski predsednik Zoran Milanović je u Varaždinu, reagujući na izjavu ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulina da Milanović '"spada u gluplje hrvatske političare”, odgovorio da on nema "svoje galamdžije i bukače” koji će, kaže, na "sva usta” izvređati srpskog predsednika Aleksandra Vučića. On je kazao da je ranije upotrebio izraz "ratni huškač”, ali ne i "četnik” i da je to nešto gde on povlači granicu. Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je na kraju posete SAD gde je učestvovala u debati Generalne skupštine UN da je u razgovorima čula da je više nego očigledno da je Srbija spremna na dijalog i da je očigledno da Priština nije. O situaciji na KiM Brnabićeva je govorila na svim sastancima, a na pitanje da li je bilo povratne reakcije, kaže da je bilo.
12. Srbija — Rusija — 25. septembar 2021. — Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković danas je u Njujorku, u razgovoru sa ministrom inostranih poslova Ruske Federacije Sergejem Lavrovom, istakao da postoji nesebična i principijelna ruska podrška Srbiji. Selaković je naglasio da su odnosi Srbije i Rusije iskreni, otvoreni i tradicionalno prijateljski, čemu svedoči izuzetno dobra saradnja na svim poljima. Podvukao je konstantno jačanje političke saradnje, kojoj, prema rečima ministra, umnogome doprinose redovni susreti na najvišem i visokom nivou. Selaković je posebno naveo da su odlični odnosi predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina od posebne važnosti za sveukupnu saradnju. Šef srpske diplomatije je ukazao i na veoma dobru komunikaciju koju ostvaruju dva ministarstva spoljnih poslova i podsetio na posetu ministra Lavrova Srbiji i njegovu uzvratnu posetu Rusiji, i pozvao je šefa ruske diplomatije u zvaničnu posetu Srbiji. Selaković je i ovom prilikom zahvalio na nesebičnoj i principijelnoj podršci Rusije teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije. Naglasio je i značaj snažne podrške Rusije našim državnim i nacionalnim interesima u međunarodnim forumima, posebno u UN i Savetu bezbednosti. Selaković je informisao ruskog kolegu o situaciji na KiM i najnovijim jednostranim potezima i provokacijama Prištine, i zahvalio zbog načina na koji je rusko Ministarstvo inostranih poslova reagovalo na najnoviji upad specijalnih jedinica prištinske policije na sever pokrajine. Selaković je izrazio nadu da će ministar Lavrov i delegacija Rusije učestvovati na skupu u Beogradu, povodom obeležavanja 60 godina od Prve konferencije nesvrstanih, i istakao da je to i dobra prilika za njihov novi bilateralni susret. Sagovornici su razgovarali o situaciji u regionu Zapadnog Balkana, kao i o predstojećoj sednici Saveta bezbednosti posvećenoj redovnom izveštaju generalnog sekretara UN o radu Misije UMNIK na KiM.
13. EU — Srbija — 26. septembar 2021. — Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije Žozep Borelj pozvao je danas Beograd i Prištinu na bezuslovno deeskaliranje situacije na severu Kosova i Metohije, hitnim povlačenjem specijalnih policijskih jedinica i uklanjanjem blokada puteva. Bilo kakve dalje provokacije ili jednostrane i nekoordinirane radnje su neprihvatljive, napomenuo je Borelj u saopštenju i dodao da i dalje pomno prati situaciju na severu KiM. On je dodao da je to naglasio u razgovorima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem ove nedelje. Dijalog uz posredovanje EU i dalje je jedina platforma za rešavanje svih otvorenih pitanja između strana, uključujući i ona u vezi sa slobodom kretanja i registarskim tablicama, naglasio je Borelj i "snažno" pozvao Prištinu i Beograd da ga koriste. Borelj je ponovio da očekuje da će se i Priština i Beograd vratiti stvaranju okruženja pogodnog za pomirenje, regionalnu stabilnost i saradnju na dobrobit svojih građana. Borelj je napomenuo da je u bliskom kontaktu sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, kome zahvaljuje na odličnoj saradnji između KFOR-a i EULEKS-a. Srbija će nastaviti da poštuje sve sporazume koje je potpisala, sve međunarodne pravne propise i nastaviti da pruža podršku regionalnom miru i stabilnosti uprkos neodgovornom, neozbiljnom i kriminalnom ponašanju prištinskih vlasti, istakao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić u razgovoru sa visokim predstavnikom Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom. Vučić je sa Boreljom razgovarao telefonom, a visoki predstavnik tom prilikom pozvao je na strpljenje, očuvanje mira i nastavak dijaloga u Briselu, saopštila je pres služba predsednika.
14. SAD — EU — 27. septembar 2021. — Sjedinjene Države sa Evropskom unijom, NATO i vladama Kosova i Srbije rade na preduzimanju hitnih koraka za izbegavanje eskalacije situacije i ugrožavanju napretka koji je postignut u okviru dijaloga. Sjedinjene Države sa Evropskom unijom, NATO i Beogradom i Prištine rade na preduzimanju hitnih koraka za izbegavanje eskalacije situacije i ugrožavanju napretka koji je postignut u okviru dijaloga. Portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao je da je važno izbegavati radnje koje bi mogle povećati tenzije. Prema pisanju medija, SAD su saopštile da će zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Gabriel Eskobar prisustvovati sastancima koji će se narednih dana održati u Briselu.
15. Albanija — Republika Kosovo — 27. septembar 2021. — Premijer Albanije Edi Rama poručio je nakon sastanka sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem u Prištini da „Srbija pravi teatralne manevre na severu Kosova“, prenosi Gazeta ekspres. Prema njegovim rečima „ti manevri zapravo ne štite građane Srbe na severu Kosova, kako tvrdi zvanično beogradsko rukovodstvo, čak i neki duhovi generala poražene vojske na bojnom polju, pre više od 20 godina, koji su izgleda izašli iz groba uz tvrdnje da se štiti integritet i bezbednost građana Srbije na Kosovu“. Postupke Srba na severu nazvao je teatralnim manevrima, dok je pomenuo i da je Vlada Kosova platila struju za Srbe na severu. On je naveo da nije imao razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u vezi sa situacijom na severu Kosova, dodajući da je na strani Prištine. Kada je u pitanju "Otvoreni Balkan", Rama je, odgovarajući na pitanje da li je sada uveren da sa Srbijom neće biti otvorenog Balkana, rekao da sada još više smatra da to treba učiniti. Rama je rekao je da je Kosovo potpuno u pravu po pitanju reciprociteta registarskih tablica sa Srbijom, ali i da je dijalog jedino rešenje za ovo pitanje.
16. SAD — 27. septembar 2021. — Portparol EU, Peter Stano, poručio je danas da je EU jasna u svojoj poruci da je deeskalacija ključna reč za trenutnu situaciju između Beograda i Prištine, ali i u oceni da su za spuštanje tenzija prvenstveno odgovorne dve strane. Stano je na redovnoj konferenciji EK za medije naglasio da će ”prvi pozitivan korak” u rešavanju situacije na KiM biti dolazak glavnih pregovarača u Brisel. Stano navodi da se pregovarači očekuju u Briselu, a da će se dodatni detalji naknadno saopštiti. Umesto da reagujete jednostrano ili se angažujete u provokacijama, trebalo bi da iskoristite platformu dijaloga kako bi rešili sva otvorena pitanja. Dijalog nije propao jer verujemo da će na kraju biti moguće da se obe strane dogovore, a mi smo tu da im pomognemo u tome”, kaže Stano. On dodaje da je EU, na svim nivoima, od početka ”snažno angažovana u diplomatskim naporima za smirivanje situacije na KiM i to kako na terenu sa Beogradom i Prištinom, tako i sa međunarodnim partnerima. Stano je ponovio da se sef diplomatije EU, Žosep Borelj, juče ponovo telefonom čuo sa predsednikom Srbije. Aleksandrom Vučićem i premijerom tzv. Kosova, Aljbinom Kurtijem. Portparol EU Peter Stano potvrdio je da će se glavnini pregovarači Beograda i Prištine Petar Petković i Besnik Bislimi sastati u sredu, 29. septembra, u Briselu. Prethodno je Stano naglasio da će ”prvi pozitivan korak” u rešavanju trenutne situacije na KiM biti dolazak glavnih pregovarača u Brisel. Šef diplomatije EU Žozep Borelj u jučerašnjem saopštenju najavio je sastanak glavnih pregovarača uz očekivanje da je od ključne važnosti da oni dođu ”sa mandatom da razgovaraju o daljem putu i pronađu održiva rešenja koja su u interesu građana”. Peter Stano je danas ocenio da ”dijalog Beograda i Prištine nije propao” kao i da EU veruje da će na kraju ”biti moguće da se obe strane dogovore kako „ o rešenju za trenutnu krizu na Kosovu i Metohiji, tako i o sveobuhvatnom rešenju za normalizaciju odnosa“.
17. SAD — Republika Kosovo — 27. septembar 2021. — Donjeta Miftari, savetnica predsednice privremenih prištinskih institucija Vjose Osmani, negirala je pisanje pojedinih prištinskih medija da je američki Stejt department kritikovao Osmanijevu zbog akcija Prištine na severu Kosova i Metohije. Dodala je da je prisustvovala telefonskom razgovoru zvaničnika Stejt departmenta i Osmanijeve i da „potvrđuje da to nije tačno“, prenosi „Kosovo onlajn“. Prethodno je TV „Kljan Kosova“ objavila da je Stejt department jasno stavio do znanja Vjosi Osmani da se ne slaže sa načinom na koji je Priština uspostavila reciprocitet za registarske tablice vozila sa Srbijom i slanjem specijalnih snaga na sever Kosova. Kako je navela ta prištinska televizija, pozivajući se na svoje izvore, nezadovoljstvo načinom na koji su prištinske institucije organizovale akciju na severu, direktno je preneto Osmanijevoj u subotu u Vašingtonu. „Ova akcija je ugrozila bezbednost“, rečeno je navodno Osmanijevoj iz Stejt departmenta.
18. Srbija — 28. septembar 2021. — Kancelarija za Kosovo i Metohiju saopštila je da je jučerašnji napad na grupu Srba koji su otišli u južni deo Kosovske Mitrovice kako bi obavili administrativne poslove prava slika i prilika današnjeg društva na samoproglašenom "Kosovu", koje je godinama građeno na otrovnoj i bezumnoj mržnji prema srpskom narodu i svemu što je srpsko. Ovaj nedopustivi incident nastavak je i posledica bezumnih akcija Prištine čiji specijalci danima provociraju srpski narod na prelazima na severu KiM, navedeno je u saopštenju Kancelarije. Ističe se da se multietničko društvo ne pravi noževima, flašama, demonstracijama sile, niti mržnjom prema komšijama i sugrađanima i da je ovih dana postalo više nego jasno da Priština želi da Srba ili nema ili da budu zatvoreni u rezervate, bez prava na kretanje, jezik i slobodno mišljenje. Kancelarija ukazuje da oni koji pozivaju "dve strane" na deeskalaciju, treba da, ako ne žele da nastave da zatvaraju oči pred realnošću, vide da "drugu stranu" u tom divljaštvu čine nezaštićeni ljudi, ugroženih prava. Srbi neće biti meta za iživljavanje ekstremista, jer napad na svakog Srbina na Kosovu i Metohiji je napad na čitav srpski narod, a inspiratori hajke na naš narod odgovaraće za to što čine, naglašava se u saopštenju Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
19. SAD — EU — 28. septembar 2021. — SAD će u saradnji sa EU, NATO i Vladom Srbije i Prištinom pokušati da preduzme neodložne korake kako bi se zaustavila eskalacija tenzija (na Severu Kosova i Metohije), omogućio dalji napredak dijaloga pod okriljem EU i sprečio negativan uticaj na svakodnevni život građana, poručuje se iz Stejt dipartmenta. Na pitanje Tanjuga upućeno Gabrijelu Eskobaru, zameniku državnog sekretara za Evropu i Evroaziju da li očekuje da će problem biti rešen na predstojećem sastanku u Briselu, iz Stejt dipartmenta poručuju da pozdravljaju dolazak predstavnika Beograda i Prištine u Brisel i izražavaju nadu da će izaslanici pokrenuti otvoren, ozbiljan i neposredan dijalog uz potvrdu da će se i Gabrijel Eskobar uključiti u ovonedeljne briselske razgovore. SAD apeluju na Srbiju i vlasti u Prištini da se vrate dijalogu uz posredovanje EU i da bez odlaganja rešavaju sva sporna pitanja, uključujući ona vezana sa energetiku i druge oblasti koje utiču na svakodnevni život građana, ističući da SAD nemaju recept za rešavanje problema. Iako je ambasada SAD u Prištini potvrdila da će na hitnom sastanku, sazvanom zbog situacije na severu Kosova u Briselu, učestvovati i zamenik pomoćnika državnog sekretara Gabrijel Eskobar, portparol Evropske unije Peter Stano je to negirao, piše Gazeta ekspres. "Ne, gospodin Eskobar neće prisustvovati razgovoru. Dijalog ima tri učesnika - Kosovo, Srbiju i EU. Svi ostali podržavaju dijalog spolja", rekao je Stano za Gazetu ekspres.
20. Rusija — 28. septembar 2021. — Moskva zabrinuta zbog situacije na KiM i pozvala NATO i EU da ubede Prištinu da povuče svoje snage. Brisel demantuje tvrdnje američke ambasade u Prištini da će na hitnom sastanku o Kosovu biti i njihov predstavnik. Analiziramo – zašto je misiji Kfor koja je zadužena za bezbednost na Kosmetu trebalo osam dana nakon upada kosovskih specijalnih jedinica da se pojave u kriznom području?
21. Kina — Srbija — 29. septembar 2021. — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ambasadorka Narodne Republike Kine Čen Bo su razgovarali o situaciji na severu Kosova i Metohije. Ovom prilikom je ambasadorka Čen predsedniku Vučiću prenela da je stav kineske strane po pitanju Kosova i Metohije dosledan i jasan. Predsednik Vučić je zahvalio predsedniku Kine Siju Đinpingu i kineskoj državi i partiji na podršci po pitanju Kosova i Metohije. Ovom prilikom je predsednik Vučić uručio ambasadorki Čen čestitku upućenu predsedniku Siju povodom 1. oktobra, Dana osnivanja Narodne Republike Kine.
22. SAD — EU — 29. septembar 2021. — Izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar sastao se u Briselu sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, a odvojeno je razgovarao sa šefovima pregovaračkih timova Beograda i Prištine Petrom Petkovićem i Besnikom Bisljimijem, iako je portparol EU Peter Stano negirao da će Eskobar učestvovati u briselskom dijalogu.
23. Rusija — Srbija — 29. septembar 2021. — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadora Ruske Federacije Aleksandra Bocan-Harčenka i zahvalio na podršci zvanične Moskve po pitanju Kosova i Metohije. Ambasador Bocan-Harčenko je i ovom prilikom rekao da Moskva sa velikom zabrinutošću prati situaciju na severu Kosova i Metohije. On je ukazao na to da odgovornost za nastalu krizu leži na privremenim institucijama u Prištini, koje krše i ne ispunjavaju sporazume koji su ranije potpisani, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika Srbije. Ambasador Bocan-Harčenko je istakao da srpska strana deluje sa najvećom odgovornošću, dok Priština ne pokazuje nijedan znak da je za traženje kompromisnog rešenja. Vučić je zahvalio na aktivnoj podršci Ruske Federacije teritorijalnom integritetu i suverenitetu Republike Srbije. Predsednik Vučić i ambasador Bocan-Harčenko su razgovarali o zajedničkim srpsko-ruskim projektima u sklopu priprema za novo zasedanje Međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju i posetu potpredsednika ruske Vlade Jurija Borisova. Vučić je ovom prilikom rekao da se nada da će u narednim mesecima ponovo imati čast da razgovara sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.
24. SAD — 30. septembar 2021. — Izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da je srećan što su se smirile tenzije između Beograda i Prištine i što su obe strane pristale na rešenje za situaciju na severu Kosova i Metohije. On je na audio konferenciji u Briselu rekao da su SAD dale Prištini za pravo da sprovede reciprocitet prema Srbiji, ali da je dodao da najnoviji potez Prištine u vezi sa registarskim tablicama za njih bio iznenađujući. Eskobar izjavio je da ne isključuje mogućnost da SAD imenuju izaslanika za dijalog, što je u administraciji bivšeg predsednika Donalda Trampa bio Ričard Grenel, i dodao da ostaje da se vidi da li će do toga doći. Zadovoljan sam sporazumom dve strane u Briselu koje su se obavezale da se nađe rešenje za situaciju na Severu Kosova, rekao je Eskobar. Eskobar je dodao i da eskalacija oko prelaza ne pomaže, kao i da je u bliskim kontaktima sa obe strane kako bi se izbegle takve situacije, preneo je Tanjug. On je za „Blic“ rekao da je ohrabrio partnere iz EU da upute jaču poruku da su zemlje Zapadnog Balkana željene i potrebne Uniji i naglasio da će nastaviti da prenosi tu poruku. Izrazio je nadu da će obe strane uvideti da su već integrisane i da će učiniti napredak da završe tu integraciju. On je naglasio da su zemlje Zapadnog Balkana evropske.
25. Srbija — Rusija — 1. oktobar 2021. — Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković razgovarao je sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan-Harčenkom o poslednjoj rundi razgovora Beograda i Prištine u Briselu i postignutom dogovoru o deeskalaciji na severu Kosova i Metohije. Novim sporazumom primenjivaće se ono što je dogovoreno 2016. godine, što znači da više ne može biti reči ni o kakvom tzv. reciprocitetu, već ispunjenju sporazuma, istakao je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Petković je ocenio da je u četvrtak 30. septembra u Briselu postignut sporazum kojim možemo biti zadovoljni. On je naglasio da je od posebnog značaja činjenica da jučerašnjim sporazumom počinje ispunjavanje svih do sada postignutih dogovora u Briselu. Dodao je da je srpska delegacija insistirala i na slučaju Ivana Todosijevića, gde je prekršen Briselski sporazum u tački 10 po pitanju prisustva dvoje srpskih sudija u postupajućem veću, što je u svom saopštenju jasno naglasila i EU. Petković je zahvalio ruskom ambasadoru na podršci i na tom što je obišao Jarinje i Rašku, što je, kaže, takođe u moralnom smislu ohrabrilo srpski narod, koji je bio okupljen na administrativnim prelazima kako bi branio pravo na slobodu kretanja.
26. NATO — EU — 1. oktobar 2021. — Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak razgovarali su o dijalogu Beograda i Prištine i drugim pitanjima u regionu Zapadnog Balkana. Stoltenberg će, kako je saopštio NATO, ostati u bliskom kontaktu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem u vezi sa potrebom deeskalacije, pokazivanja uzdržanosti i povratka dijalogu. NATO pozdravlja nedavno postignut sporazum o deeskalaciji i napredak na severu postignut uz posredstvo EU, rekao je Stoltenberg. On je naveo da misija Kfora ima ključnu ulogu u obezbeđivanju efikasne implementacije dogovorenog, kao i da NATO ostaje čvrsto posvećen stabilnosti regiona Zapadnog Balkana. Stoltenberg je pozdravio i saradnju EU i NATO kao odlučan primer strateške saradnje između dve organizacije. Istovremeno, Lajčak je objavio da je sa Stoltenbergom razgovarao o dogovoru o smanjenju tenzija na severu Kosova i Metohije i narednim koracima u dijalogu Beograda i Prištine, koji se vodi pod pokroviteljstvom EU. Lajčak je na Tviteru dodao da je zahvalio na važnoj ulozi i doprinosu Kfora na Kosovu i Metohiji. On je dodao da je saradnja EU i NATO ključna u regionu pošto, kako je naveo, dele zajedničke ciljeve. „Zadovoljstvo mi je bilo da se sastanem sa Stoltenbergom i izvestim saveznike NATO-a o juče postignutom dogovoru i narednim koracima u dijalogu pod pokroviteljstvom EU“, naveo je Lajčak.

Reagovanja na upad ROSU i sukobe na severu Kosova 13. oktobra 2021.

U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku 15. oktobra je održana sednica Saveta bezbednosti na kojoj je razmatran redovan šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o situaciji na Kosovu koji se odnosi na period od 16. marta do 15. septembra 2021. godine. Uoči početka sednice, ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković je nakratko razgovarao sa ruskim ambasadorom u UN Vasilijom Nebenzjom. Ministar Selaković rekao je, obraćajući se na sednici, da Srbija poštuje ulogu UN na Kosovu i Metohiji. Ambasadori zemalja članica Saveta bezbednosti UN pozdravili su nedavno postignut privremeni dogovor Beograda i Prištine o pitanju tablica i pozvali obe strane da nastave dijalog u cilju postizanja trajnog rešenja. Američki diplomata pozvao je na okončanje misije Unmika, čemu su se usprotivili predstavnici Rusije i Kine.

1. Organizacija ujedinjenih nacija — 15. oktobar 2021. — Sednica u Njujorku je počela izveštajem koji je predstavio šef Unmika i specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Zahir Tanin. Šef Unmika upozorio je ambasadore država članica Saveta bezbednosti UN da jednostrane akcije, poput odluke vlasti u Prištini o registarskim tablicama, doprinose rastu tenzija i da su rezultirale povredama više osoba. Tanin je, predstavljajući izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, rekao je da je nedostatak političke komunikacije ključni razlog novih tenzija. Vlasti u Prištini su, bez odgovarajuće komunikacije sa ostalim organizacijama uključujući i Kfor, počele da sprovodi odluku o registarskim tablicama, rekao je Tanin, navodeći da su se na administrativnoj granici pojavila blindirana vozila, kao i da je upotrebljen suzavac kako bi se rasterali demonstranti. Činjenica da ovakav potez nije bio predmet diskusije u redovnim komunikacijama, doveli su do dvodnevnih tenzija, koje su prekinute uz posredovanje EU i podršku diplomata iz SAD. Tanin je, takođe, zahvalio šefovima NATO-a i Evropske komisije na ličnom doprinosu u procesu smirivanja tenzija, dodajući i da je lično apelovao da se tenzije smanje. Ipak, nedelju dana kasnije, kosovska policija je ponovo rasporedila specijalce na sever Kosova i ostaje pitanje da li je NATO obavešten o akciji na valjan način, naveo je on. Ukoliko se velika većina ljudi iz različitih zajednica ne oseća kao deo političkog procesa i ukoliko društvo ne stane iza pregovora, svi pokušaji da se reše problemi će biti nedostižni, rekao je Tanin, nazivajući dokumente „potrebnim, ali nedovoljnim za trajna rešenja“. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je, u najnovijem izveštaju Unmika o situaciji na Kosovu i Metohiji pozdravio obnavljanje dijaloga između Beograda i Prištine, uz posredstvo Evropske unije i pozvao dve strane na konstruktivan angažman i na primenu postojećih sporazuma i sprečavanje zastoja u procesu koji traje već dugi niz godina.
2. Srbija — 15. oktobar 2021. — Ministar je podsetio da Priština ne poštuje Briselski sporazum i da svakodnevno pravi provokacije na severu Kosova i Metohije. Bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji je poremećena napadima na Srbe, objasnio je on. Selaković je podsetio na napad Srbe od pre dva dana i rekao da suzavac i šok bombe postaju svakodnevnica Srba na KiM. On je objasnio da je Verica Đelić preminula od suzavca i da je Srećko Sofronijević teško ranjen. On je objasnio da je „šverc“ bio samo cinični izgovor za oružani napad na nenaoružane civile, a koji je počeo rafalima ispaljenima u apoteke koje snabdevaju Srbe vrlo bitnim lekovima.
3. Kosovo — 15. oktobar 2021. — Predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani izjavila je na sednici Saveta bezbednosti UN da će Priština nastaviti da učestvuje u dijalogu sa Beogradom, ali je ponovila stav da je konačni cilj tog dijaloga — uzajamno priznanje. „Srbija mora da shvati da se realnost nezavisnog Kosova nikada neće promeniti“, tvrdi Osmanijeva. Povodom najnovijih akcija kosovske policije na severu pokrajine, ona je demantovala šefa Unmika, navodeći da su NATO i Kfor, kao i ambasade još nekih zemalja bile upoznate sa tim akcijama. Cilj te akcije, kazala je Osmanijeva, bila borba protiv organizovanog kriminala, što je, prema njenim rečima, rat koji nema etničku pripadnost. Ona je, takođe, pozvala na okončanje misije Unmika, kao i da se takozvanom Kosovu omogući mesto među članicama niza međunarodnih organizacija. „Unmik je formiran pre 22 godine pod izuzetno teškim okolnostima kao bi uspostavio privremenu administraciju. Ponavljam privremenu”, izjavila je Osmanijeva.
4. SAD — 15. oktobar 2021. — SAD ohrabruju Beograd i Prištinu da nastave dijalog pod okriljem EU, rekao je američki predstavnik u UN, navodeći da razgovori predstavljaju najbolji način za prevazilaženjem problema. „Razočarani smo što naši raniji pozivi usmereni ka ukidanju Unmika nisu naišli na razumevanje“, rekao je američki diplomata.
5. Rusija — 15. oktobar 2021. — Ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja je naglasio da se Moskva protivi ukidanju ili promeni misije UN na Kosovu, kao i da se protivi primanju Kosova u međunarodne organizacije. Nejasna reakcija zapadnih zemalja pod čijom je Priština nadležnošću i koje faktički povlađuju Prištini, daje Prištini osećaj svedozvoljenosti i provocira situaciju do otvorene konfrontacije, rekao je, između ostalog, ruski diplomata.
6. Kina — 15. oktobar 2021. — Ambasador Kine pri UN rekao je da je pozicija Kine ista i da ona poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. On je kazao da Kina podržava da obe strane u okviru rezolucije 1244 SB UN pronađu održivo rešenje. Takođe, istakao je, nastavak unilateralnih poteza Prištine zabrinjava Kinu i dodao da je dijalog jedino rešenje „Zalažemo se za nastavak dijaloga. Srbija je pokazala volju da se kroz dijalog nađe rešenje. Bilo kakvi pogrešni potezi mogli bi da stave Kosovo na pogrešan put. Takođe smatramo da bi trebalo zaštititi interese kosovskih Srba“, rekao je predstavnik Kine. On je ukazao da je uloga Unmika još uvek važna. „Podržavamo nastavak pružanja odgovarajuće pomoći Unmiku kako bi ova misija mogla da nastavi sprovođenje mandata koji joj je poveren“, rekao je kineski diplomata.

Vidi još

• Severno Kosovo
• Nemiri na Kosovu i Metohiji 1981.
• Nemiri na Kosovu i Metohiji 1989.
• Nemiri na Kosovu i Metohiji 2004.
• Međunarodna reakcija na proglašenje nezavisnosti Kosova
• Skupština Zajednice opština Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija
• Referendum na severu Kosova
• Dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova
• Pregovori u Briselu o statusu Kosova i Metohije
• Briselski sporazum (2013)
• Lokalni izbori na Kosovu i Metohiji 2013.
• Zajednica srpskih opština

Spoljašnje veze

• HRONOLOGIJA KRIZE NA SEVERU KIM (jezik: srpski)
• Na Kosovu i dalje visok stepen stepen tenzija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016) (jezik: srpski)
• SB UN nije osudio jednostrane akte na severu Kosova (jezik: srpski)
• SB UN o Kosovu (jezik: srpski)
• Uklonjene barikade u mestu Rudare (jezik: srpski)
• Sukob u Jagnjenici: Zapaljen kamion, povređen Srbin (jezik: srpski)
• Mnogo povređenih Srba (jezik: srpski)
• Dogovor Beograda i Prištine (jezik: srpski)
• Opet sukob na severu Kosova (jezik: srpski)
• Kfor postavio novi kontrolni punkt na severu Kosova Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jun 2012) (jezik: srpski)
• Kfor uklonio barikade, bez incidenata Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. jun 2012) (jezik: srpski)
• Ban Ki Mun na Kosovu: Očekujem posvećenost dijalogu sa Beogradom (jezik: srpski)