Јануар (31) уреди

Живи свет (5) уреди

Затворено

-

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси)

Домаћи коњ је велики краткодлаки копитар дуге гриве и репа, припитомљен од давнина и користи се за јахање или пренос терета. Домаћи коњ је једна од две постојеће подврсте Equus ferus. То је копитарска животиња која припада таксономској фамилији Equidae. Коњ је еволуирао током задњих 45 до 55 милиона године од малог створења са више прстију, Eohippus, у велику животињу са копитама. Људи су почели доместикацију коња око 4000 п. н. е, и сматра се да је доместкација била широко распрострањена до 3000 п. н. е. Коњи подврсте caballus су доместиковани, мада део доместиковане популације живи у дивљини као дивљи коњи. Те дивље популације нису истински дивљи коњи, пошто се тај термин користи за описивање коња који никад нису били доместиковани, као што су угрожени дивљи коњи Пржеваљског, засебна подврста и једини преостали истински дивљи коњ. Постоји обиман, специјализован речник који се користи за описивање концепата везаних за коње, којим се покрива све од анатомије до животних стадијума, величине, боја, ознака, раса, кретања, и понашања.

Бели или поларни медвед је врста медведа који насељава Арктик. Највећи је копнени месојед на свету - већина одраслих мужјака тежи од 450 до 1.000 килограма, док су женке скоро дупло мање. Крзно је густо и провидно, и често је крем бело обојено. Стога обезбеђује животињи ефикасну камуфлажу приликом лова, међутим, кожа је заправо црне боје. Бели медведи имају кратак реп и малене уши како не би изгубили вишак топлоте, као и релативно малу главу и издужено заоштрено тело погодно за пливање. Као морски сисар, бели медвед се адаптирао животу на земљи, леду и у води. У свом окружењу је врхунски предатор - углавном се храни фокама, младим моржевима и китовима, иако је спреман да поједе све што може да убије. Бели медведи су рањива врста. Неки научници и климатолози верују да ће опадање поларног леда и пораст нивоа мора услед глобалног загревања имати пресудну негативну улогу у судбини ове врсте током овог века.

Булка (турчинак, дивљи мак) је једногодишња, ређе двогодишња зељаста биљка из породице макова (Papaveraceae). Стабљике су усправне, једноставне или слабо разгранате и покривене длакама, а листови јајасти, сивозелени и покривени стршећим, оштрим длакама. Цветови су крупни (пречника до 10 cm), упадљиви, на дугачким дршкама надоле нагнути, тамноцрвене, светлоцрвене или ређе беле боје. Круничних листића има четири и врло су нежни, танки често при дну тамнији. Плод је чахура лоптастог облика испуњена многобројним, ситним, плавосивим, бубрежастим семенима. У свежем стању ова биљка је отровна, али зато суви цветови и зрела семена, када се конзумирају у нормалним количинама, не могу бити штетне. Садржи безопасне алкалоиде за разлику од свог сродника, мака (Papaver somniferum), који је богат морфином и другим опијумским алкалоидима. Поред алкалоида садржи још и црвену боју, органске киселине, горке супстанце, танине, скроб, а најлековитија материја у булки је слуз и налази се у цветовима.

Миш је род малих глодара који припада породици мишева (лат. Muridae). Постоји 38 врста мишева. Најпознатија врста миша је кућни миш или домаћи миш (Mus musculus), који се налази у скоро свим државама света, где живи заједно с људима у њиховим домовима или другим економским објектима. Ови мишеви се користе и у лабораторијама као експерименталне животиње због тога што се брзо размножавају. Веома су популарни и као кућни љубимци. Панонску низију и Балканско полуострво настањује 6 врста мишева. Сви сем патуљастог миша се срећу близу људи.

Две обичне фоке пливају. Обична фока, такође позната као лучка фока или туљан је права фока присутна дуж умерених и арктичких морских обала Северне хемисфере. Најраспрострањенија је врста перајара (моржеви, ушате и праве фоке), а насељава приобалне воде северног Атлантика, Тихог океана, Балтичког и Северног мора.

Људи и људске активности (5) уреди

Затворено

-

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси)

Балет је театарски облик игре који је почео да се развија у западној Европи током ренесансе (1300—1600). Балетска техника се састоји од стилизованих покрета и ставова који су развијени током векова у тачно одређен, иако донекле променљив, систем назван академски балет (франц. danse d’école). Сама реч балет означава и музичко дело у којем се користи играчка техника као главни начин изражавања радње. Оваква дела су често, али не и увек, праћена сценографијом и костимима. Иако се сматра да је балет музичко-сценско дело које се користи само покретом, све чешће је да се уз оркестарску музику користи и солистичко или хорско певање (нпр. балет Грк Зорба познатог грчког композитора Микиса Теодоракиса).

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси)

Милан Ракић био је српски песник и дипломата. Уврштен је на списак 100 најзнаменитијих Срба

Слободан Јовановић био је српски правник, универзитетски професор и политичар. Уврштен је на списак 100 најзнаменитијих Срба

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси)

Стара жена на улици у мексичком граду Сан Мигел де Аљенде.

Параглајдериста у шпанској покрајини Бискаја, недалеко од места Гечо. Једрење падобраном (параглајдером) је један од најмлађих ваздухопловних спортова и један од најлакших и најједноставнијих начина да се оствари сан о летењу.

Уметничка дела (сликарство, вајарство, архитектура…) (5) уреди

Затворено

-

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси)

Непознати аутор - Јосиф Рајачић, део збирке Историјског музеја Србије

Урош Кнежевић - Портрет Милоша Обреновића, део збирке Историјског музеја Србије

Стева Тодоровић - Жена у српском костиму, Ђурђија Луњевица, 1874, збирка Историјског музеја Србије

Арсеније Петровић - Портрет Ђорђа Петровића Карађорђа, део збирке Историјског музеја Србије

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси)

Исаија ван де Велде, Зимски пејзаж са клизачима на леду, уље на платну, 1615. година.

Природа, природне појаве, насеља, панораме (5) уреди

Затворено

-

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси)

Стара локална мала пилана у Љунгдалену, малом селу у општини Берг у Шведској.

Огњена земља је група острва на крајњем југу Јужне Америке од које је одвојено Магелановим пролазом, укупне површине 73.753 km². Овај архипелаг се састоји од главног острва, Великог острва Огњене земље, са подручјем од 48.100 км² и групом многих острва укључујући рт Хорн. Огњену земљу деле Чиле и Аргентина. Аргентина контролише источни део острва, а западни део припада Чилеу. Најраније познато насељавање људи на Огњену земљу датира око 8000 п.н.е. Европљани су први пут истражили острва током Магеланове експедиције 1520. године. Европљани се ту нису населили све до друге половине 19. века, на врхунцу Патагонијског гајења оваца и златне грознице Огњене земље. Данас, извлачење нафте доминира економском активношћу на северу Огњене земље, док туризам, производња, и логистика Антарктика доминирају јужним делом.

Ледене формације у близини острва Огој на Бајкалском језеру, Иркутска област, Русија. Бајкалско језеро се налази у источном делу азијске Русије. Оно је најдубље језеро на свету и друго по површини у Азији (одмах после Каспијског мора). Административно се налази у две области, у Иркутској области и у Бурјатији.

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси)

Фотографија парка природе Súd De Fryske Marren у Холандији.

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси)

Гондола у аустријском делу Алпа, у покрајини Тирол. У позадини највиши врх Ветерштајнгебиргеа, Цугшпице.

Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја (5) уреди

Затворено

-

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси)

Антре дворца Карачоњи у Новом Милошеву. Саграђен је 1857. године, као резидецијална грађевина за породицу Ласла Карачоњија. Дворац је споменик културе од великог значаја у Републици Србији.

Наска линије су огромни геоглифи на Наска-висоравни близу истоименог града Наска у Перуу. Насканске линије се простиру на простору од 500 km². Неке имају дужину до 20 км. Верује се да су линије настале у време Наска културе између 400. и 650. године нове ере. Унеско их је прогласио културном баштином 1994. године.

Хава Махал или Палата ветрова се налази у индијском граду Џајпуру. Саграђена је 1799. године по налогу Савајског махараџе Пратапа Синга. Првобитна намена палате била је да краљевским дамама омогући да посматрају свакодневни живот и фестивале који се славе на улици испод.

Богомоља Водица налази се 3 km јужно од Кикинде. Сазидана је 1865. године. Припада Епархији банатској Српске православне цркве. Комплекс се састоји од црквице, конака и куће чувара и споменик је културе од великог значаја.

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси)

Поглед на улаз манастира Високи Дечани. Високи Дечани је српски средњовековни православни манастир — задужбина краља Стефана Дечанског и цара Стефана Душана. Иницијатива за градњу овог манастира припадала је Светом Сави. Краљ Стефан Дечански у његовој хрисовуљи је јасно казао да је место за дизање храма Божијег у Дечанима изабрао Свети Сава, али га је смрт престигла, а било је суђено краљу Урошу III да подигне манастир на том месту. Градња је трајала између 1326/1327. и 1334/1335. године, фреске су завршене око 1348. године. Манастир је посвећен Вазнесењу Господњем — Спасовдану (фреска празника се приказује и у куполи под називом Христ Сведржитељ, свевладар — на грч. Пантократор). Главни неимар био је мајстор Вито Которанин.

Слободна категорија (6) уреди

Затворено

-

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси)

Традиционална храна за Божић, димљено месо и сир. Божић је хришћански празник којим се прославља рођење Исуса Христа. Углавном се прославља 25. децембра по грегоријанском календару, док код цркава које се придржавају јулијанског календара Божић се обележава 7. јануара (тј. 25. децембра по јулијанском календару). И док модерни историчари сматрају да би година рођења Исуса Христа могла бити у опсегу од 7. до 2. године п. н. е., тачан датум његовог могућег рођења је непознат. Исусово рођење је поменуто у два од четири канонска јеванђеља. До средине 4. века, западне хришћанске цркве су прихватиле да се Божић обележава 25. децембра, а тај датум је касније усвојен на Истоку. Датум Божића је можда одабран да одговара тачно 9 месеци од датума за који су рани хришћани веровали да је Исус зачет, или са неким од древних политеистичких фестивала који су се дешавали око краткодневице.^[а]

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси)

Аве Србија је једна од познатијих песама Јована Дучића и родољубивих српских песми уопште.

Предлог корисника Ванилица (разговор · доприноси)

Кућа брвнара у Етно селу „Кнежеви конаци” у Белотићу, на путу Шабац — Ваљево.

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси)

Новогодишња честитка с краја 19. или почетка 20. века.^[б]

Традиционално јело са Малдива, туна кари (у чинији десно) са пиринчем, хлебом и салатом.

Скулптура мотора од рециклиране жице и гуме у Замбији.

Фебруар (28) уреди

Живи свет (5) уреди

Затворено

-

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси)

Домаће говече (lat. Bos taurus) расе симентал добило је назив по истоименој долини у швајцарском кантону Берн.

Мрмот је род сисара из реда глодара. Током зиме мрмот пада у зимски сан. У Северној Америци постоји веровање да понашање мрмота може показати колико је остало до краја зиме. Уколико мрмот 2. фебруара напусти своју јазбину, показатељ је скорог доласка пролећа.^[в]

Лист је бочни, спљоштени део изданка, углавном зелене боје. Састоји се од лисне основе, лисне дршке и лисне плоче (лиске). Основна функција листа је одвијање процесâ фотосинтезе, размена гасова са спољашњом средином дисање, транспирација и гутација. На фотографији је лист винове лозе.

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси)

Мачка, такође звана и домаћа мачка или кућна мачка, мали је месождер, врста сисара из рода Felis. Верује се да је њен предак била афричка дивља мачка (Felis silvestris lybica). Мачке живе у блиској вези са људима најмање 9.500 година. Наука која проучава мачке се зове фелинологија. Постоји много различитих раса мачака, од којих су неке безрепе или бездлаке, као резултат мутација и има их у различитим бојама. Оне су вешти грабљивци и познато је да за исхрану лове преко 1.000 различитих врста животиња.

Јелени су породица животиња из реда папкара (Artiodactyla). Породица обухвата 45 врста, између осталих и јелене, срне, ирвасе и лосове. Најупадљивија карактеристика ове породице су рогови који код различитих врста имају различит облик, а углавном их имају само мужијаци. Рогови ове породице битно се разликују од рогова породице шупљорожаца (Bovidae). Грађени су од коштане супстанце, и сваке године израсту нови, док су код шупљорожаца трајни и непрекидно расту цијели живот.

Људи и људске активности (5) уреди

Затворено

-

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси)

Чарлс Дикенс, један од најпознатијих енглеских романописаца рођен је 7. фебруара 1812. године. Новела Оливер Твист је најпознатије Дикенсово дело. Сам Дикенс је за своје најбоље дело сматрао је роман Дејвида Коперфилда.^[г]

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси)

Тадашњи предсједник Републике Српске Милорад Додик љуби заставу Републике Српске испред Почасне јединице Министарства унутрашњих послова, чији командир (Витомир Петричевић) стоји иза предсједника, прије свечаног дефилеа поводом Дана Републике 2018. године у Бањој Луци. На тај дан Почасна јединица се први пут приказала јавности у новој униформи.

Предлог корисника РудиЧајевац (разговор · доприноси)

Џорџ Фишер рођен као Ђорђе Шагић, био је први српски досељеник у САД и један од покретача Тексашке револуције.

Милош Црњански био је српски књижевник и један од најзначајнијих стваралаца српске литературе 20. вијека. Истакао се као пјесник, приповједач, романсијер и публициста. Бавио се и ликовном критиком. Радио је у дипломатији и новинарству. Убрајан је међу 100 најзнаменитијих Срба.

Бил Вуковић био је амерички аутомобилиста српског поријекла. Био је познат као Вучко, Луди Рус (због жестоког стила вожње) или Мирни Србин (због смирености). Неколико возача његове генерације оцијенили су да је био најбољи возач који је икада ушао у амерички моторспорт.

Уметничка дела (сликарство, вајарство, архитектура…) (5) уреди

Затворено

-

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси)

Борис Кустодјев, Масленица, уље на платну, 1916. Масленица је верски и традициони празник Источних Словена. Слави се у седмој недељи пре православног Ускрса. Масленица има своје корене у паганској и хришћанској традицији. У словенској митологији Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је западнохришћанским покладама. ^[д]

Бронзана квадрига на славолуку Велингтон у Хајд парку. Аутор је енглески скулптор и сликар Адријан Џонс.

Део мермерне скулптуре Аполон и Дафне, италијанског уметника Ђованија Лоренца Бернинија. Налази се у галерији Боргезе у Риму.

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси)

Фотографија стада оваца истакнутог америчког фотографа Ансела Адамса.

Сава Шумановић - Стара циглана, 1932.

Природа, природне појаве, насеља, панораме (5) уреди

Затворено

-

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси)

Скулптура Девојка са галебом налази се у истарском месту Опатија.

Поље уљане репице у Бургундији, Француска. Уљана репица је индустријска биљка која се користи за производњу прехрамбеног уља и биодизела.

Гондолијери на каналу Гранде у Венецији у близини моста Ријалто. Канал Гранде је вештачки канал у Венецији. Он је најважнији коридор за транспорт на води у граду.

Бродвеј торањ (Broadway Tower) је украсни торањ у близини села Бродвеј у енглеској грофовији Вустершир. Подигнут је на самом крају 18. века.

Залазак сунца на планини Говерла. Говерла је највећа планина у Украјини, висине 2061 метара и део је Карпатског масива. Налази се у Западној Украјини на граници између Закарпатске области и Ивано-Франкивске области, око 17 км према граници са Румунијом.

Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја (5) уреди

Затворено

-

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси)

Необарокни иконостас српског средњовековног манастира Високи Дечани.

Бранко Таназевић - Пројекат општинског дома у Крагујевцу, 1911.

Плакат за српски соколски слет на Видовдан 1910. у Раваници.

Статуа војног званичника и коња око гробнице деветог краља династије Чосон, Јужна Кореја. Скулптура је постављена 1495. године као конструкција гробнице.

Предлог корисника РудиЧајевац (разговор · доприноси)

Обновљени Споменик Јовану Ненаду, Суботи Врлићу и Фабијану Литерати на Тргу Слободе, испред Градске куће у Суботици.

Слободна категорија (3) уреди

Затворено

-

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси)

Ексер је спојно средство које служи за механичко повезивање два материјала. Изгледом личи на шипку, ваљак или осовину која на једној страни има зашиљени део а на другој проширење ради лакшег укуцавања. Користе их столари, тесари, обућари, тапетари, стаклорезци и многи други. У материјале се утискује укуцавањем, најчешће користећи чекић, мада постоје и други алати који обављају исту намену али су електрични, пнеуматски и сл. Пожељно је користити рукавице као заштитно средство од повреда. Ексери се најчешће праве од мекшег гвожђа, поступком машинског ковања. Гвоздени ексери се производе тзв. масовном производњом па им је цена углавном ниска. Најчешће се укуцавају у дрво, али могу и у зид и друге материјале. Дужина им је од 1 cm до 20 cm а пречник од 1 до 6-7 mm. Ексери могу бити, по потреби, пресвучени неким нерђајућим материјалом јер их у агресивним околинама напада корозија.

Застава Србије. Дан државности Србије је државни празник Србије који се прославља 15. и 16. фебруара, а установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, као дан сећања на почетак Српске револуције, и такође се прославља као Дан уставности Србије у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав. Овај датум је најбитнији датум у политичком, културном и историјском календару Србије.^[ђ]

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси)

Изложба постављена у Галерији Дома културе, Грачаница, Косово и Метохија.

Мај (5) уреди

Живи свет (1) уреди

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси) уреди

Драво јапанске трешње у цвету. Дрво је пореклом из Јапана, Кореје и Кине. Познато је и као Азијска трешња и Оријентална трешња. Због својих на око лепих цветова користи се углавном као украсно дрво и нема прехрамбену вредност, иако неки од варијетета дају тамне плодове. Успешно расте на свим подручјима широм света са умереном климом. Процветало дрво симболише долазак пролећа.

Људи и људске активности (1) уреди

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси) уреди

Женa која фотографише авионе, изнад главе јој је руски авион Антонов Ан-225.

Уметничка дела (сликарство, вајарство, архитектура…) (1) уреди

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси) уреди

Надежда Петровић - Ваљевска болница, 1915.

Природа, природне појаве, насеља, панораме (1) уреди

Предлог корисника Ванилица (разговор · доприноси) уреди

Соколске колибе, смештене на Соколским планинама у Западној Србији испод врха Рожањ, на десетак километара од Пецке, на путу према манастиру Светог Василија Острошког, на 900 м.н.в.

Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја (1) уреди

Предлог корисника Јован 99 (разговор · доприноси) уреди

Манастир Грачаницу је саградио краљ Милутин 1321. године и посветио је Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази у селу Грачаница, 10 km удаљен од Приштине, административног центра Косова и Метохије.

Јун (5) уреди

Живи свет (1) уреди

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси) уреди

Папагај из врсте Лорикет дугиних боја, снимљен 2013. године. Ово је врста папагаја која се налази у Аустралији. Уобичајена је дуж источне обале, од северног Квинсленда до Јужне Аустралије. Његово станиште су прашума, обални грм и шумска подручја. Шест таксона које су традиционално наведене као подврсте дугиног лорикета сада се третирају као засебне врсте.

Људи и људске активности (1) уреди

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси) уреди

Жена чита књигу у Ружичастој џамији у Ширазу (Ирак).

Уметничка дела (сликарство, вајарство, архитектура…) (1) уреди

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси) уреди

Франтишек Чермак - Прича из Црне Горе, 1903.

Природа, природне појаве, насеља, панораме (1) уреди

Предлог корисника Ванилица (разговор · доприноси) уреди

Бали, уметничка фотографија са изложбе „Кључ света”, ауторке Мие Медаковић Топаловић.

Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја (1) уреди

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси) уреди

Црква Покрова Пресвете Богородице у граду Маријупољу. То је једина грађевина у Маријупољу која је остала готово нетакнута током борби за град које су се водиле између руских и украјинских снага од фебруара до маја 2022. године.

Јул (5) уреди

Живи свет (1) уреди

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси) уреди

Мачке су породица сисара из реда звери, која обухвата 41 савремену врсту. Поједине врсте су веома познате као изванредни предатори (тигар, пума, рис, лав), а у ову фамилију спада и доместификована врста мачка, чест кућни љубимац.

Људи и људске активности (1) уреди

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси) уреди

Публика на Централном терену у Вимблдону. Централни терен је главни терен Вимблдона, трећег гренд слем турнира у години. Користи се само двије седмице годишње, док се игра Вимблдон, али је најпознатији стадион за тенис на свијету. Овај терен има главну ложу коју користи британска краљевска породица, као и неки други гости. Централни терен се користио за тенис на Летњим олимпијским играма 2012.

Уметничка дела (сликарство, вајарство, архитектура…) (1) уреди

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси) уреди

Сава Шумановић - Црвени ћилим, Народни музеј Србије, 1929.

Природа, природне појаве, насеља, панораме (1) уреди

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси) уреди

Црква Санто Доминго у граду Попајану у Колумбији. Попајан је главни град колумбијског департмана Каука. Смештен је у југозападној Колумбији, између Западног и Централног планинског масива Кордиљери.

Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја (1) уреди

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси) уреди

Стара разгледница из Београда. Приказује: Стари двор, Теразије, улицу Милоша Великог, Калемегдан и зграду Старе Поште (у средини).

Август (5) уреди

Септембар (5) уреди

Живи свет (1) уреди

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси) уреди

Дрво змајеве крви, пореклом из архипелага Сокотра, део Јемена, који се налази у Арапском мору. Име је добио по крволикој боји црвеног сока који производи дрвеће.

Људи и људске активности (1) уреди

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси) уреди

Група посетилаца посматра макету Виминацијума. Виминацијум (лат. Viminacium) је археолошко налазиште у близини Старог Костолца, 12 km од Пожаревца. Римски војни логор и град настао је у I и трајао до почетка VII века. Био је један од најзначајнијих легијских логора на Дунаву, а извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије, која је обухватала највећи део данашње Србије.

Уметничка дела (сликарство, вајарство, архитектура…) (1) уреди

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси) уреди

Женидба цара Душана, Паја Јовановић, уље на платну.

Природа, природне појаве, насеља, панораме (1) уреди

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси) уреди

Мост на Ђурђевића Тари је мост у Црној Гори, између села Будечевица и Трешњица, на магистралном путу Пљевља–Жабљак. Грађен је од 1938. до 1940. године. по пројекту Мијата Тодоровића. Има пет лукова, дуг је 365 метара, а висина изнад реке Таре износи 172 метра. У време изградње био је највећи друмски мост од армираног бетона у Европи. Послужио је као инспирација и локација снимања за филм Мост.

Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја (1) уреди

Предлог корисника Вукан Ц (разговор · доприноси) уреди

Телеграм аустроугарског министра спољних послова грофа Бертолда о објави рата Аустроугарске Краљевини Србији 28. јула 1914. године, којим је званично започет Први светски рат. Телеграм је примио председник владе Србије Никола Пашић у хотелу „Европа” у Нишу. Унеско је 2015. године донео одлуку да се овај телеграм упише у Међународни регистар „Сећање света”.

Октобар (5) уреди

Живи свет (1) уреди

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси) уреди

Корњаче су ред животиња из класе гмизаваца, карактеристичних по свом оклопу. Најстарије познате корњаче су од пре око 215 милиона година, и тренутно на Земљи постоји више од 300 различитих врста; од тога је седам морских, 180 слатководних и преко 60 копнених врста.

Људи и људске активности (1) уреди

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси) уреди

Уметничка дела (сликарство, вајарство, архитектура…) (1) уреди

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси) уреди

Катарина Ивановић - Италијански виноградар, 1842.

Природа, природне појаве, насеља, панораме (1) уреди

Предлог корисника Internio (разговор · доприноси) уреди

Планина Големи стол (локално „Столски камик”, 1238 метара надморске висине) је планина на југу Србије надомак општине Бабушница која припада крајњим јужним деловима Карпатско−балканске планинске масе. За њу се везују бројне легенде, међу којима су и оне о Марку Краљевићу.

Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја (1) уреди

Предлог кориснице EmiliaITČA (разговор · доприноси) уреди

Трг Македонија у Скопљу ноћу.

Новембар (5) уреди

Живи свет (1) уреди

Предлог корисника Emilijaknezevic (разговор · доприноси) уреди

Поларна лисица у току промене крѕна од зимског у летње на острву Свалбард, Норвешка. Поларна лисица је мала врста лисице настањена у хладним арктичким областима у пределима тундре. Храни се малим глодарима, рибом, младунцима прстенасте фоке и морским птицама. Позната је по густом и топлом крзну које користи за камуфлажу.

Људи и људске активности (1) уреди

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси) уреди

Јулија Јефимова је руска пливачица. Освојила је бронзану медаљу у дисциплини 200 метара прсно на Олимпијади у Лондону 2012, као и сребрне медаље у дисциплини 100 метара и 200 метара прсно на Олимпијади у Рију 2016. године

Уметничка дела (сликарство, вајарство, архитектура…) (1) уреди

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси) уреди

Битка код Синопа 18. новембра 1853 - ноћ након битке, дело руског сликара Ивана Ајвазовског.

Природа, природне појаве, насеља, панораме (1) уреди

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси) уреди

Фотографија Језера Мистерија, округ Кентербери, Нови Зеланд. Због своје атрактивне природе, Нови Зеланд представља привлачну дестинацију за туристе и интернационалне филмске екипе.

Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја (1) уреди

Предлог кориснице EmiliaITČA (разговор · доприноси) уреди

Голден Гејт са панорамом Сан Франциска фебруара 2014.

Децембар (5) уреди

Живи свет (1) уреди

Предлог Славен Косановић (разговор · доприноси) уреди

Грбави кит (Megaptera novaeangliae).

Људи и људске активности (1) уреди

Предлог корисника EmiliaITČA (разговор · доприноси) уреди

Трио Влатка Стефановског током наступа у Ваљеву 2017. године

Уметничка дела (сликарство, вајарство, архитектура…) (1) уреди

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси) уреди

Сава Шумановић - Пред пролеће, 1934.

Природа, природне појаве, насеља, панораме (1) уреди

Предлог Soundwaweserb (разговор · доприноси) уреди

Дамаванд је угашени стратовулкан на Алборзу који са својих 5.671m нмв. представља највиши врх Ирана и највиши вулкански врх у Азији. Налази се на северу земље, јужно од Каспијског језера и 109km североисточно од Техерана.

Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја (1) уреди

Предлог Ivan VA (разговор · доприноси) уреди

Споменик Деспоту Стефану Лазаревићу на Калемегданској тврђави у Београду, рад вајара Небојше Митрића, подигнут је 1981. године.

Табеларни распоред изабраних слика по месецима уреди

Распоред слика за ЈАНУАР 2022
субота, 1. 1.	недеља, 2. 1.	понедељак, 3. 1.	уторак, 4. 1.	среда, 5. 1.	четвртак, 6. 1.	петак, 7. 1.

субота, 8. 1.	недеља, 9. 1.	понедељак, 10. 1.	уторак, 11. 1.	среда, 12. 1.	четвртак, 13. 1.	петак, 14. 1.

субота, 15. 1.	недеља, 16. 1.	понедељак, 17. 1.	уторак, 18. 1.	среда, 19. 1.	четвртак, 20. 1.	петак, 21. 1.

субота, 22. 1.	недеља, 23. 1.	понедељак, 24. 1.	уторак, 25. 1.	среда, 26. 1.	четвртак, 27. 1.	петак, 28. 1.

субота, 29. 1.	недеља, 30. 1.	понедељак, 31. 1.

Распоред слика за ФЕБРУАР 2022
уторак, 1. 2.	среда, 2. 2.	четвртак, 3. 2.	петак, 4. 2.	субота, 5. 2.	недеља, 6. 2.	понедељак, 7. 2.

уторак, 8. 2.	среда, 9. 2.	четвртак, 10. 2.	петак, 11. 2.	субота, 12. 2.	недеља, 13. 2.	понедељак, 14. 2.

уторак, 15. 2.	среда, 16. 2.	четвртак, 17. 2.	петак, 18. 2.	субота, 19. 2.	недеља, 20. 2.	понедељак, 21. 2.

уторак, 22. 2.	среда, 23. 2.	четвртак, 24. 2.	петак, 25. 2.	субота, 26. 2.	недеља, 27. 2.	понедељак, 28. 2.