Википедија

Demokratska stranka (Srbija)

политичка странка у Србији

Za stranku koja je postojala u Kraljevini Jugoslaviji pogledajte stranicu Demokratska stranka (Jugoslavija).
Ne poistovećivati sa Demokratska stranka Srbije.

Demokratska stranka (skraćeno DS) je socijaldemokratska politička stranka u Srbiji. Od 2018. predsednik stranke je Zoran Lutovac.

Demokratska stranka
SkraćenicaDS
PredsednikZoran Lutovac
Zamenik predsednikaDragana Rakić
Potpredsednici
Šef poslaničke grupeZoran Lutovac
KoalicijaSrbija protiv nasilja
Osnovana3. februar 1990.
Legalizovana27. jul 1990.
SedišteUlica Nušićeva 6/II, Beograd
NovineBedem
Mladi ogranakDemokratska omladina
Ženski ogranakForum žena
Ideologijasocijaldemokratija
Politička pozicijalevi centar
Međunarodno članstvo
Evropska strankaPartija evropskih socijalista (pridruženi član)
Boje
  •   žuta
  •   plava
Narodna skupština
8 / 250
Skupština AP Vojvodine
0 / 120
Skupština grada Beograda
9 / 110
Zastava stranke
Zastava Demokratske stranke
Veb-sajt
ds.org.rs

DS je 1990. osnovala grupa intelektualaca koji su nastojali da ožive Demokratsku stranku, koja je delovala u Kraljevini Jugoslaviji. Dragoljub Mićunović je bio prvi predsednik stranke do 1994, a pod njegovim rukovodstvom DS je postala zastupljena u Narodnoj skupštini Srbije i učestvovala u antivladinim protestima. Nakon izbora Zorana Đinđića za predsednika stranke 1994, ona je reorganizovana a on je uveo u koaliciju Zajedno. DS je učestvovala na demonstracijama 1996—1997, koje su se desile nakon što je Izborna komisija poništila rezultate lokalnih izbora u gradovima u kojima je koalicija Zajedno pobedila. DS je kasnije predvodila Savez za promene, koji je u januaru 2000. postao deo Demokratske opozicije Srbije (DOS). DOS je pobedio na predsedničkim i parlamentarnim izborima 2000, ali Slobodan Milošević, predsednik Savezne Republike Jugoslavije i predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS), odbio je da prihvati rezultate, što je kulminiralo njegovim svrgavanjem.

DS je preuzeo vlast u Srbiji nakon pobede na parlamentarnim izborima u decembru 2000. i Đinđić je postao predsednik Vlade Srbije. Đinđić je ubijen u martu 2003, a na mestu predsednika DS nasledio ga je Boris Tadić. Tadić je zatim postao predsednik Srbije, dok je DS bila u opoziciji od 2004. do 2007, kada je postala deo koalicione vlade koju predvodi Demokratska stranka Srbije. Tadić je doveo DS do pobede 2008. kada je obrazovana koaliciona vlada sa SPS. DS je 2012. poražena od Srpske napredne stranke, nakon čega odlazi u opoziciju. Dragan Đilas je postao predsednik DS decembra 2012. Međutim, Đilas je 2013. smenjen je sa mesta gradonačelnika Beograda, ali je ostao na funkciji nakon internog glasanja o nepoverenju u januaru 2014. Njega je u maju 2014. na mesto predsednika DS nasledio Bojan Pajtić. Dragan Šutanovac je postao predsednik DS posle Pajtićeve ostavke 2016. Šutanovca je 2018. nasledio Lutovac. On je predvodio DS u nekoliko opozicionih koalicija i bojkotovao parlamentarne izbore 2020, što je izazvalo raskol u stranci. Uspešno je vratio DS u Narodnu skupštinu na izborima 2022.

DS je u početku bila sveobuhvatna stranka, zauzimajući poziciju centra i desnog centra. Podržala je uspostavljanje tržišne privrede, denacionalizaciju i prava sindikata. DS je pod Tadićem prešla na centristički i društveno-liberalni profil i postala vodeća stranka proevropskog bloka politike u Srbiji. Godine 2013. pomerila se ka socijaldemokratiji i sada je na političkom spektru pozicionirana na levom centru. Pristalice DS obično su ženskog roda, sa srednjoškolskim ili univerzitetskim obrazovanjem, tolerantne prema različitostima, društveno-progresivne i protivne autoritarizmu i nacionalizmu. DS je pridruženi član Partije evropskih socijalista, kao i član Progresivne alijanse i Socijalističke internacionale.

Istorija

Osnivanje

Glavni članak: Demokratska stranka (Jugoslavija)
 
Ljubomir Davidović
 
Milan Grol
Predsednici Demokratske stranke od 1919 do 1948. godine

Demokratska stranka osnovana je 16. februara 1919. godine u Sarajevu ujedinjenjem stranaka samostalnih radikala, naprednjaka, liberala i srpskog dela Hrvatsko-srpske koalicije. Njen prvi lider bio je Ljubomir Davidović. U političkom životu Kraljevine Jugoslavije, DS je imala veliki uticaj. Na izborima je uvek bila u vrhu po dobijenim glasovima, ali je na vlasti bila samo 1919. i 1924. godine, ukupno manje od godine dana.

Nakon Davidovićeve smrti, 1940. godine, lider DS postaje Milan Grol.

Zabrana

Posle Drugog svetskog rata, 1945, i formiranja nove, socijalističke, države: Federativne Narodne Republike Jugoslavije u kojoj je vlast bila KPJ, za DS i ostale stranke nije bilo mesta, iako je Milan Grol, tadašnji lider demokrata, bio potpredsednik u privremenoj jugoslovenskoj Vladi pod vođstvom lidera KPJ, Josipa Broza Tita. Nakon što su komunisti pobedili na izborima novembra 1945. godine, zabranili su rad svim strankama. Rukovodstvo stranke u emigraciji se protivi vlasti u Jugoslaviji sve do 1948. godine kada se praktično faktički i gasi sa političke scene.

Od 1948. do 1990. godine članovi i simpatizeri mahom emigrantske demokrate okupljaju se u Demokratskoj alternativi sa inicijativom obnavljanja.

Obnavljanje rada i Dragoljub Mićunović

 
Dragoljub Mićunović

Dana 11. decembra 1989. grupa intelektualaca je održala konferenciju za novinare i najavila obnavljanje rada Demokratske stranke. Još nije bila formirana zakonska osnova za višepartijski sistem, ali je atmosfera pred raspad tadašnje SFRJ najavljivala kraj jednopartijskog režima. Sa konferencije je upućen poziv za priključenje prvoj opozicionoj stranci u Srbiji. Skupština koja je obnovila rad održana je 3. februara 1990. godine. Za njenog predsednika je izabran Dragoljub Mićunović a za predsednika izvršnog odbora Kosta Čavoški. 12. maja, u malom pozorištu "Duško Radović" u Beogradu održana skupština Demokratske Omladine. Za predsednika izabran student Aleksandar Todorović. 13. juna, stranka uzima učešće na prvom antivladinom protestnom mitingu.

Na drugoj izbornoj skupštini stranke 29. septembra 1990. godine, Kosta Čavoški biva pobeđen od strane aktuelnog predsednika Dragoljuba Mićunovića i podnosi ostavku na mesto predsednika izvršnog odbora. Za potpredsednike su izabrani Desimir Tošić i Vojislav Koštunica. 9. decembra, održavaju prvi višestranački izbori u Srbiji na kojima stranka ima kandidate u 176 od 250 izbornih jedinica na kojima stranka osvaja 7 mandata. DS nije imao kandidata na izborima za predsednika. Kampanja za ove izbore je nosila naziv Prelomite pametno.

Stranačke promene, SLS i DSS

Nekoliko dana posle izbora 1990. godine, 28. januara 1991. godine iz stranke istupa grupa članova u kojoj su bili Nikola Milošević, Kosta Čavoški, Aleksandar Ilić, Milan Božić, Vladan Vasilijević, Ljubomir Jacić i Aleksandar Saša Petrović sa još desetak uglednih ličnosti pošto su smatrali da nisu stvoreni uslovi za poštene izbore, i 12. aprila 1991. osnivaju Srpsku liberalnu stranku. Stranka je postojala do 2010.[1] Stranka se po svom političkom programu svrstavala u konzervativne i liberalne stranke, a po svom opredeljenju bila je monarhistička. Zahtevala je rehabilitaciju svih političkih osuđenika, obeležavanje imena svih poginulih Srba u prošlom veku kao i podizanja spomenika stradalim Srbima, kao i otvaranje kancelarije pri Vladi Srbije koja će se baviti stradanjem Srba u prošlim ratovima.

Dana 13. juna 1992. godine unutar stranke se javlja ozbiljna tenzija, a zbog ideje o stvaranju koalicije sa SPO-om i nezavisnim intelektualcima pod imenom DEPOS. Glavni odbor DS-a je odlučio da podrži DEPOS ali ne i da pristupi. Tim povodom u DS-u formira se „Grupa Demokratske stranke za Demokratski pokret Srbije“. U toj grupi su: narodni poslanici, Vojislav Koštunica, Mirko Petrović, Mihajlo Kovač, akademici Borislav Pekić i Mladen Srbinović, prof. Radoslav Stojanović, Marko Janković i Dušan Vukajlović, predsednik gradskog odbora Vladan Batić, Draško Petrović, Đurđe Ninković, Vladeta Janković i dr.; koje je za DEPOS. 26. jula 1992. ova grupa bez Borislava Pekića (preminuo 2. jula), osniva Demokratsku stranku Srbije, na čije je čelo došao Vojislav Koštunica.

Dana 25. oktobra, pred prevremene izbore za republički parlament DS je nastupio u koaliciji sa Reformističkom demokratskom strankom Vojvodine. Slogan kampanje je glasio: Hoćemo, možemo, bolje. 20. decembra, održani su prevremeni savezni, republički u obe republike, pokrajinski parlamentarni, lokalni i predsednički izbori u Srbiji i Crnoj Gori zbog proglašenja Savezne Republike Jugoslavije. DS ni na ovim izborima nije imala kadidata za predsednika, na parlamentarnim republičkim izborima je osvojila 6 mandata a na saveznim 5.

Dana 13. marta 1993. na sednici glavnog odbora izabrani su novi potpredsednici stranke Vida Ognjenović i Dragan Domazet. Za sekretara glavnog odbora izabran je Boris Tadić. Uveden je politički savet. Za predsednika izvršnog odbora izabran je Zoran Đinđić. 11. maja, održana je sednica predsedništva DO i za predsednicu izabrana studentkinja Dragana Lazić. 29. maja je održana konstitutivna sednica gradskog odbora. Za predsednika je izabran prof. Milan Gale Muškatirović a za potpredsednika prof. Radomir Šaper. Nekoliko meseci posle izbora Muškatirović se teško razboleo i preminuo a njega je na mestu predsednika nasledio Šaper dotadašnji potpredsednik. 15. septembra, na konstitutivnoj sednici političkog saveta za predsednika je izabran Slobodan Vučković.

Novi lider Zoran Đinđić i pobeda za promene

 
Zoran Đinđić

16. i 30. oktobra 1993. održane su sednice glavnog odbora Demokratske stranke i za nosioca kampanje izabran je Zoran Đinđić na republičkim izborima. Slogan kampanje je bio: Pošteno — Đinđić, Demokratska stranka. Pod njegovim vođstvom kampanja je ostala zapažena jer je sa Đinđićem na čelu, Demokratska stranka obišla tokom predizborne kampanje oko 100 mesta u Srbiji. Rezultat na izborima je bio da je DS osvojio 29 mandata u skupštini Srbije, što je kasnije uslovilo i promenu na mestu predsednika stranke.

Na vanrednoj skupštini Demokratske stranke održanoj 5. januara 1994. u Beogradu dr Dragoljub Mićunović podneo je ostavku. Ostavke su podneli Vida Ognjenović dotadašnja potpredsednica i Predrag Zdravković predsednik statutarne komisije. Za novog predsednika izabran je dr Zoran Đinđić a za potpredsednike su izabrani Miroljub Labus i Milorad Perišić. Za predsednika nadzornog odbora izabran je Ivan Vujačić.

Dana 12. maja na sednici glavnog odbora raspravljalo se o samostalnim odlukama članova DS-a Slobodana Radulovića i Radoja Đukića (isključeni su 16. maja) da uđu u vladu sa vladajućom strankom SPS-om. Podneo je ostavku predsednik političkog saveta Slobodan Vučković. Za predsednika Izvršnog odbora izabrana je Ljiljana Lučić a za predsednika DO Srđa Popović. 25. juna održana je nova vanredna skupština za u Novom Sadu. Izabran je novi politički savet. Za predsednika političkog saveta izabran je Radomir Šaper.

Dana 15. aprila 1995. održana je redovna skupština DS-a. Za predsednika je reizabran Zoran Đinđić. Za potpredsednik su izabrani Slobodan Gavrilović i Zoran Živković a reizabrani Miroljub Labus i Miodrag Perišić. Posle ove skupštine Dragoljub Mićunović i još neki članovi napuštaju DS.

Demokratski centar

Početkom 1996. godine, dr Dragoljub Mićunović je osnovao nevladinu organizaciju pod imenom „Fondacija Centar za demokratiju“ da bi posle nekoliko meseci (2. februar) ta fondacija prerasla u novu stranku — Demokratski centar. U Demokratski centar prelaze nekoliko istaknutih rukovodilaca stranke kao što su: Vida Ognjenović, Desimir Tošić i mnogi drugi. 2004. godine Demokratski centar se ujedinio sa Demokratskom strankom.

Protesti 1996/97.

U leto 1996. godine, pred savezne i lokalne izbore, DS je formirala koaliciju ZAJEDNO sa SPO, GSS i DSS, koji je učestvovao u ovoj koaliciji samo na saveznim izborima. Tročlana koalicija Zajedno osvojila je na lokalnim izborima pobedu u više gradova Srbije. Nastupile su tromesečne demonstracije na ulicama Beograda i drugih gradova Srbije, pošto aktuelna vlada nije priznala poraz. Konačno je režim, početkom 1997, priznao opoziciji pobedu, delimično i pod pritiskom misije Felipea Gonzalesa, zapadnog posrednika.

Dana 21. februara 1997. godine, Zoran Đinđić je izabran za gradonačelnika Beograda, ali njegov mandat nije potrajao dugo jer je smenjen 30. septembra, sedam meseci nakon izbora glasovima Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove. 24. maja 1997. na Skupštini stranke Đinđiću je ponovo potvrđeno mesto predsednika. Potpredsednik je postao Slobodan Vuksanović a Miodrag Perišić, Zoran Živković i Slobodan Gavrilović su reizabrani. Za predsednika političkog saveta izabran je Miroljub Labus. Pred kraj godine Labus je podneo ostavku i napustio DS.

Dana 18. jula 1998. održana je vanredna skupština DS-a pod sloganom Da Srbiji krene. Đinđić je ponovo reizabran za predsednika DS-a. Na mesto jednog od potpredsednika izabrana je Ljiljana Lučić, dok su Perišić, Vuksanović i Živković ponovo reizabrani. Sednice glavnog odbora Demokratske stranke održane su 7. i 8. februara 1999. u Novom Sadu. Potpredsednik stranke Miodrag Perišić je podneo ostavku, ali ostao član glavnog odbora i savezni poslanik u veću građana. 16. februara portparol Čedomir Antić je podneo ostavku na tu funkciju.

U septembru 1999. predsednik Demokratskog centra Dragoljub Mićunović je pozvao sve opozicione stranke u Srbiji na ujedinjenje organizujući Okrugli sto opozicionih stranaka u Srbiji, na kome se formulišu zahtevi opozicije za raspisivanje vanrednih izbora i koji je rezultovao stvaranjem koalicije DOS.

Dana 21. oktobra osnovana je koalicija Savez za promene a u nju su ušle: Demokratska stranka, Demohrišćanska stranka Srbije, Građanski savez Srbije, Nova Srbija, Socijaldemokratija a podržali su je i Dragoslav Avramović i Milan Panić.

Pobeda DOS-a

Na stranačkoj izbornoj skupštini 27. februara 2000. Zoran Đinđić je pobedio peti put u trci za predsednika stranke. Protiv kandidat za predsednika stranke mu je bio dotadašnji potpredsednik Slobodan Vuksanović. Za potpredsednike su izabrani Predrag Filipov i Boris Tadić a reizabrani Slobodan Gavrilović i Zoran Živković. Posle ove skupštine Vuksanović napušta DS i 2001. osniva Narodnu demokratsku stranku a krajem 2004. je ujedinio sa Demokratskom strankom Srbije. 20. i 21. juna 2000. održane su sednice glavnog odbora Demokratske stranke u Velikoj Plani. Na ovoj sednici se odlučilo da se odlučnije ide na izbore a predstavljen je i plan akcije pod nazivom Milion sigurnih glasova. Za šefa Izbornog štaba DS-a postavljen je Čedomir Jovanović.

Dana 21. jula 2000. godine, stvorena je koalicija Demokratska opozicija Srbije (DOS) ujedinjavanjem Saveza za promene i još 10 opozicionih stranaka; koalicija je obuhvatala 18 stranaka. U DOS-u su najjači bili Srpski pokret obnove i DS. Međutim, SPO je tokom te godine napustio ovu koaliciju.

DOS je za kandidata na vanrednim izborima za predsednika SRJ 24. septembra 2000. izabrao Vojislava Koštunicu, koji je i pobedio u prvom krugu izbora. Aktuelna vlast SPSa i JULa nije želela da prizna pobedu već je imala nameru da sprovede drugi krug izbora. Nezadovoljni građani organizovali su masovne proteste i konačno 5. oktobra vlast je priznala pobedu Vojislava Koštunice, koju je potvrdio i Ustavni sud.

Vlada Zorana Đinđića

Demokratska opozicija Srbije je na izborima za Skupštinu Srbije, 23. decembra 2000. osvojila većinu od čak 176 narodnih poslanika u parlamentu (DS-u je pripalo 47 mesta). Za predsednika nove Vlade Srbije izabran je Zoran Đinđić.

Stranka jugoslovenskog predsednika Koštunice, DSS je avgusta 2001. godine napustila DOS i republičku Vladu. To je označilo veliku krizu u vladajućoj koaliciji, ali premijer je ipak uspeo da sačuva koaliciju i većinu u Skupštini. 5. oktobra 2001. godine, održana je skupština DS-a na kojoj je šesti put za predsednika izabran Zoran Đinđić a za potpredsednike izabrani su Čedomir Jovanović i Gordana Čomić a reizabrani Zoran Živković i Boris Tadić.

Na izborima za predsednika Srbije 2002. Demokratska stranka je podržala bivšeg potpredsednika i bivšeg člana, kandidata sa liste <<Grupa građana — „Najbolje za Srbiju — Miroljub Labus">> Miroljuba Labusa, koji je bio i predsednik je Upravnog odbora G17 plus, ekspertske grupe 17 ekonomista iz Srbije i Crne Gore. Republička izborna komisija je ove izbore poništila i oni su bili neuspešni jer je važio stari zakon po kome izlaznost morala biti veća od 50%. 15. decembra 2002. Miroljub Labus postaje predsednik nove stranke G17 plus.

Ubistvo Đinđića i kraj DOS-a

 
Zoran Živković je vršio dužnost predsednika do izbora novog predsednika.

Dana 12. marta 2003. godine ubijen je premijer Srbije i lider demokrata Zoran Đinđić. Sahranjen je 15. marta u Beogradu. Glavni odbor partije odlučio je da stranku vodi, do izbora novog predsednika, Zoran Živković. On je postao i predsednik Vlade Republike Srbije.

DOS se raspao u jesen 2003. godine, kada je i Vlada izgubila većinu u Skupštini. Raspisani su vanredni parlamentarni izbori za 28. decembar. Demokratska stranka nastupila je samostalno i osvojila 37 poslaničkih mesta, iza SRS-a i DSS-a. Međutim, ona nije ušla u novu Vladu, koju su formirali DSS, G17+ i koalicija SPO—NS, uz pomoć SPS.

Rukovodstvo Borisa Tadića i period vlasti u državi

 
Boris Tadić

Na decembarskim izborima 2003. godine, Boris Tadić, tadašnji potpredsednik demokrata i tadašnji ministar odbrane SCG, predvodio je listu DS i tada je postao šef Poslaničke grupe partije u republičkom parlamentu.

Na izborima za predsednika DS, 22. februara 2004, Skupština stranke izabrala je ubedljivom većinom glasova Borisa Tadića za novog lidera, protiv kandidat mu je bio dotadašnji zamenik Zoran Živković. Četiri potpredsednika izabrana su sa Tadićeve liste. To su bili Nenad Bogdanović, Bojan Pajtić, Dušan Petrović i Slobodan Gavrilović.

Tadić je postao kandidat DS na izborima za predsednika Srbije juna 2004. Pobedio je u drugom krugu, 27. juna, kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića.

LDP i opozicija

U decembru 2004. godine na inicijativu 11 članova DS-a iz stranke je isključen bivši potpredsednik Čedomir Jovanović. Zajedno sa njim iz stranke istupaju Nenad Prokić, Nikola Samardžić, Branislav Lečić i Đorđe Đukić. Novembra 2005. godine još 16 članova DS istupa iz stranke i zajedno sa Jovanovićem osnivaju novu stranku Liberalno-demokratsku partiju.

Pre izlaska LDP frakcije, Demokratska stranka se spojila s Demokratskim centrom i Otporom i privukla je izvestan broj članova Građanskog saveza Srbije.

Poslanici Demokratske stranke odlučili su da napuste republičku Skupštinu, oktobra 2005. godine, zbog toga što su smatrali da su im nezakonito oduzeta dva mandata.

Na XII stranačkoj Skupštini, 18. februara 2006, Boris Tadić je reizabran na funkciju predsednika. Za potpredsednike su izabrani Dragan Šutanovac i Vida Ognjenović a reizabrani Nenad Bogdanović, Bojan Pajtić i Dušan Petrović.

Povratak na vlast

Referendum kojim je potvrđen novi Ustav Srbije, a čije usvajanje je podržao DS, je održan 28. i 29. oktobra 2006. godine. Donošenjem Ustavnog zakona su izbori morali biti održani 60 do 120 dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Na izborima za Narodnu skupštinu održanim 21. januara 2007. godine, Demokratska stranka je učestvovala u koaliciji sa strankom Rasima Ljajića i osvojila je 64 poslanička mesta i 37 predstavnika u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine. Narodna skupština je izglasala poverenje novoj Vladi koju čine DS, DSS, NS i G17+, čiji je predsednik Vojislav Koštunica (DSS), potpredsednik Božidar Đelić (DS) i koja ima 22 ministarstva i jednog ministra bez portfelja. Za predsednika Narodne skupštine izabran je Oliver Dulić iz DS-a.

Na predsedničkih izbora održanim početkom 2008. godine, Boris Tadić je još jednom pobedio u drugom krugu Tomislava Nikolića. Jaz u vladajućoj koaliciji je nagovestilo odsustvo podrške koalicije DSS-NS Tadiću u drugom krugu izbora.[2] Uzroci nesuglasica su bili politička kriza nakon deklaracije o nezavisnosti Kosova i pitanje evropske perspektive. DS je insistirao na potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), dok se DSS izjasnio za poništavanje SSP-a.[2] Narodna skupština je na vanrednoj sednici donela odluku da predsedniku republike uputi predlog za raspuštanje Narodne skupštine, tek 10 meseci nakon formiranja vladajuće koalicije.[3]

Na izborima 2008. Demokratska stranka je, zajedno sa G17+, SPO-om, SDP-om i LSV-om, u okviru koalicije Za evropsku Srbiju, osvojila 102 mandata u Skupštini Republike Srbije (DS je dobila 64) i 57 u Skupštini AP Vojvodine. Ovo je bilo po prvi put od 2000. da je koalicija predvođena DS-om odnela pobedu na izborima ispred radikala, ali ipak nije osvojila dovoljan broj poslanika da samostalno formira vladu. Zbog svog ostvarenog rezultata, ocenjeno je da najbolju pregovaračku poziciju ima Socijalističke partije Srbije, koja je svojom odlukom mogla da odluči ko će formirati vladajuću koaliciju.[2] Nakon neuspelih pregovora sa DSS-om i SRS-om oko formiranja koalicije zbog neslaganja sa evroskeptičnim stavovima, koalicija predvođena SPS-om se kreću u pregovore sa listom Za evropsku Srbiju, sa kojima su se za kratko vreme dogovorili oko pet principa – „očuvanje Srbije, socijalna pravda, nastavak evropskih integracija Srbije, borba protiv korupcije i kriminala”. Takođe, iz EU je stizala podrška formiranju proevropske vlade, dok je postojao nagoveštaj predsednika Socijalističke internacionale za prijem SPS-a u tu organizaciju ukoliko bi omogućila formiranje evropski orijentisane vlade.[2] Predsednici DS-a i SPS-a, Boris Tadić i Ivica Dačić su potpisali Deklaraciju o političkom pomirenju tih stranaka.[4] Nova vlada stupila je na dužnost 7. jula. Za njenog predsednika izabran je Mirko Cvetković kao nestranačka ličnost na predlog DS-a, a za njegovog zamenika, prvog potpredsednika, i ministra policije izabran je lider SPS-a, Ivica Dačić, dok je funkcioner DS-a Božidar Đelić dobio potpredsedničko mesto.

Na XIV stranačkoj Skupštini, 18. decembra 2010, Tadić je ponovo reizabran za predsednika stranke.

Na izborima 2012. DS je napravila koaliciju sa SDPS, LSV, DHSS i još nekim malim strankama pod nazivom Izbor za bolji život — Boris Tadić. Ova koalicija je osvojila 22,07% i 67 poslanika od kojih 49 je dobila DS (kasnije je zadržala 48).

Međutim na predsedničkim izborima kandidat DS-a Boris Tadić je u prvom krugu stigao prvi sa 25,31% ali je pobeđen u drugom krugu od naprednjačkog kandidata Tomislava Nikolića. DS nakon bezuspešnog pokušaja formiranja Vlade prelazi u opoziciju.

Posle sednice Glavnog odbora 4. novembra 2012, dotadašnji predsednik Boris Tadić odlučio je da se ne kandiduje ponovo na funkciju predsednika.[5]

Rukovodstvo Dragana Đilasa

 
Dragan Đilas

Na XV vanrednoj izbornoj Skupštini Demokratske stranke 25. novembra 2012, za novog predsednika izabran je Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda i dotadašnji zamenik predsednika stranke. Prvi put u istoriji stranke proširen je broj potpredsednika sa 5 na 7 i uvedena funkcija počasnog predsednika. Za potpredsednike su izabrani Miodrag Rakić, Nataša Vučković, Dejan Nikolić, Vesna Martinović, Jovan Marković i Goran Ćirić a reizabran je Bojan Pajtić dok je za počasnog predsednika aklamacijom je imenovan Boris Tadić. Dragoljub Mićunović je ponovo izabran za predsednika Političkog saveta DS.[6]

Dana 27. decembra 2012. godine. glavni odbor stranke je odlučio da svi ministri iz bivše vlade vrate mandate stranci.[7] Od bivših ministara većina je ponudila mandate stranci. Za razliku od drugih bivšim ministrima Goranu Bogdanoviću, Božidaru Đeliću i Draganu Šutanovcu dozvoljeno je da zadrže mandate pod tvrdnjom da su potrebni stranci u parlamentu. Goran Bogdanović zadržao je svoj mandat po tvrdnji stranke jer je jedini od bivših ministara sa Kosova i Metohije i zbog rešavanja kosovskog pitanja kojim se bavio kao bivši ministar za Kosovo i Metohiju. Dragan Šutanovac zadržao je svoj mandat po tvrdnji stranke jer se bavio bezbednosnim pitanjima kao bivši ministar odbrane. Božidar Đelić zadržao je svoj mandat po tvrdnji stranke jer se bavio evropskim integracijama. Bivši ministar Milan Marković je napustio stranku nakon vraćanja mandata. Mandate stranci odbili su da vrate Dušan Petrović i Vuk Jeremić.[8]

Zbog protivljenja odluci stranke Izvršni odbor je isključio Dušana Petrovića 31. januara[9] a Vuka Jeremića 14. februara 2013. godine.[10] Vuk Jeremić je zbog te odluke podneo tužbu Ustavnom sudu smatrajući da odluka stranke nije ustavna.[11] Nakon odbijanja te žalbe od strane Ustavnog suda Jeremić je ispoštovao odluku i napustio DS ali je zadržao mandat poslanika.[12]

U tom periodu rukovodstvo stranke je smatralo da stranka treba da pruži podršku aktuelnoj vlasti u rešavanjima kosovskog pitanja.[13]

Dana 30. januara 2014. godine počasni predsednik Demokratske stranke, bivši predsednik Srbije i stranke Boris Tadić, napustio je stranku u kojoj je bio od obnavljanja rada 1990. godine.[14] Uz Tadića, stranku su napustile Jelena Trivan i Snežana Malović, potpredsednik Miodrag Rakić, jedan broj nekadašnjih poslanika i bivših ministra koji su osnivali novu stranku pod nazivom Nova demokratska stranka.[15]

Na izborima 2014. DS je napravila koaliciju sa Novom strankom, Demokratskim savezom Hrvata u Vojvodini, Bogatom Srbijom i Udruženim sindikatima Srbije „Sloga” pod nazivom Sa Demokratskom strankom za Demokratsku Srbiju.[16][17] Ova koalicija je osvojila 6,03% i 19 poslanika od kojih 14 je dobila DS. Nakon završetka parlamentarnih izbora, Dragan Đilas je raspisao vanrednu skupštinu i kandidovao se za reizbor na funkciju predsednika stranke. Protiv kandidat mu je bio zamenik predsednika Bojan Pajtić.[18]

Rukovodstvo Bojana Pajtića

Na XVIII vanrednoj izbornoj Skupštini Demokratske stranke, delegati stranke su izabrali Bojana Pajtića za novog predsednika DS-a. Za potpredsednike su izabrani Borislav Stefanović, Nataša Vučković, Goran Ješić, Maja Videnović i Gordana Čomić a za predsednika Političkog saveta je reizabran Dragoljub Mićunović.[19]

Dana 10. decembra 2015. godine, šef poslaničke grupe u skupštini Srbije i potpredsednik DS, Borislav Stefanović napustio je stranku.[20] 29. juna 2016. godine, bivši predsednik i bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas napustio je DS čiji je bio predsednik od 2012. do 2014. godine.[21]

 
Dragan Šutanovac — Predsednik DS-a od 2016. do 2018. godine

Rukovodstvo Dragana Šutanovca

Na prvim direktnim izborima 2016. godine, članovi Demokratske stranke izabrali su za novog predsednika Dragana Šutanovca.[22]

Rukovodstvo Zorana Lutovca

Posle lošeg rezultata DS-a na lokalnim izborima u Beogradu u martu 2018. godine (prvih na kojima ova stranka nije uspela da uđe u gradsku skupštinu), održani su novi unutarstranački izbori, na kojima je pobedio Zoran Lutovac. Novi predsednik je odmah pristupio koalicionim pregovorima o formiranju Saveza za Srbiju, čiji je osnivač DS formalno postao 2. septembra iste godine.

DS je potpisao Sporazum sa narodom zajedno sa drugim opozicionim strankama u jeku građanskih protesta. Ovim se DS obavezao da će bojkotovati Narodnu skupštinu, lokalne skupštine i sve buduće izbore do ispunjenja zahteva opozicije i protesta.

 
Zoran Lutovac, predsednik DS od 2018. godine

Tokom marta 2019. pokrenuta je inicijativa za ponovno ujedinjenje DS-a. Inicijativu su pokrenuli lider Demokrata Zoran Lutovac, SDS-a Boris Tadić i ZZS Nebojša Zelenović. Formiranje Velike Demokratske stranke najavljeno je za 19. maj 2019. Rukovodstvo stranke činili bi Lutovac, Zelenović i Aleksandar Ivanović ispred SDS, inače rođak ubijenog lidera ISDP Olivera Ivanovića. Spekulisalo se i o povratku Zorana Živkovića, to jest Nove stranke, međutim ova informacija nije potvrđena. Ovim bi ujedinjeni DS imao 17 mandata u NSRS, za razliku od sadašnjih 12 osvojenih na izborima 2016.

Na jesen 2020. godine, došlo je do ozbiljnih sukoba po pitanju liderske pozicije u stranci. Za novog predsednika se kandidovao Branislav Lečić i na izborima koje je održao sa delom svojih pristalica 26. septembra 2020. godine je proglasio pobedu.[23] Zoran Lutovac je optužio Lečića da je organizovao "lažne izbore", kao i da je falsifikovao stranački pečat.[24]

Na Opšte izbore u Srbiji 2022. 3. aprila DS izlazi na listi Ujedinjeni za pobedu Srbije, koja osvaja ukupno 38 mandata. DS dobija ukupno 9 poslaničkih mesta i aktivno se uključuje u parlamentarnu opoziconu borbu.

Tokom aprila 2022. godine Pokret građana Saše Paunovića iz Šapca, kolektivno je pristupio Demokratskoj stranci [25].

Pokret Slobodna Srbija doneo je odluku 4. septembra 2022. godine da postaje deo Demokratske stranke [26].

Tokom 2023. godine Demokratska stranka se aktivno uključuje u proteste „Srbija protiv nasilja”.

Rezultati na parlamentarnim i predsedničkim izborima

Narodna skupština Republike Srbije
Izbori Koalicija # glasova % od važećih # poslanika Vlada Lider
1990 374.887 7,45%
7 / 250
 		opozicija Dragoljub Mićunović
1992 196.347 4,13%
6 / 250
 		opozicija
1993 497.582 11,57%
29 / 250
 		opozicija
1997 Koalicija Zajedno bojkot
0 / 250
 		van parlamenta Zoran Đinđić
2000 DOS 2.404.758 64,09%
45 / 250
 		vladajući
2003 GSS-DC-SDU-LZS 481.249 12,58%
32 / 250
 		opozicija Boris Tadić
2007 SDP-DSHV-NSSMN-BNS 915.854 22,71%
60 / 250
 		vladajući
2008 Za evropsku Srbiju 1.590.200 38,42%
64 / 250
 		vladajući
2012 Izbor za bolji život 863.294 22,07%
49 / 250
 		opozicija
2014 NS-DSHV-BS 216.634 6,03%
17 / 250
 		opozicija Dragan Đilas
2016 NS-DSHV-ZZS-ZZŠ 227.589 6,02%
12 / 250
 		opozicija Bojan Pajtić
2020 Savez za Srbiju bojkot
0 / 250
 		van parlamenta Zoran Lutovac
2022 Ujedinjena Srbija 519.657 13,70%
9 / 250
 		opozicija
2023 Srbija protiv nasilja 902.450 24,32%
8 / 250
 		opozicija
Predsednik Republike Srbije
Izbori Kandidat # 1. krug — glasovi % # 2. krug — glasovi % Rezultat Detalji
1992 Milan Panić 2. 1.516.693 32,11% bez drugog kruga   podrška nezavisnom kandidatu
1997 bojkot
2002 Miroljub Labus   2. 995.200 27,96%   2. 1.516.693 31,62%  [a] podrška DOS-a nezavisnom kandidatu
2003 Dragoljub Mićunović   2. 893,906 35,42% bez drugog kruga  [b] kandidat koalicije DOS
2004 Boris Tadić   2. 853.584 27,38%   1. 1.681.528 53,97%  
2008 Boris Tadić   2. 1.457.030 35,39%   1. 2.304.467 50,31%  
2012 Boris Tadić   1. 989.45 25,31%   2. 1.481.952 47,31%   kandidat koalicije IBŽ
2017 Saša Janković   2. 597.728 16,35% bez drugog kruga   podrška nezavisnom kandidatu
2022 Zdravko Ponoš   2. 698.538 18,84% bez drugog kruga   kandidat koalicije Ujedinjena Srbija
Predsednik SR Jugoslavije
Izbori Kandidat # 1. krug — glasovi % # 2. krug — glasovi % Rezultat Detalji
2000 Vojislav Koštunica 1. 2.470.304 50,24 bez drugog kruga   kandidat koalicije DOS;
uvod u petooktobarsku revoluciju

Demografske karakteristike pristalica

Prema rezultatima istraživanja CeSID-a iz 2014. i NSPM-a iz 2016. godine o demografskoj strukturi pristalica stranaka u Srbiji, DS ima približno ravnomerno raspoređene simpatizere u svim starosnim grupama.[27][28] U 2014. godini su žene činile ubedljivu većinu (80%) među glasačima. DS je među strankama sa najvećim udelom visokoobrazovanih birača.[27][28] Pristalice su dominantno proevropski nastrojene, najčešće uz tolerantne stavove prema različitostima i otklonom od autoritarnosti i nacionalizma.[27][29][30]

Dosadašnji predsednici

Od 1919. do 1945.
Fotografija Ime i prezime Mandat
 
 Ljubomir Davidović 1919—1940
 
 Milan Grol 1940—1945
od 1990.
Br. Predsednik Rođen-Umro Početak funkcije Kraj funkcije
1 Dragoljub Mićunović   1930— 3. februar 1990 25. januar 1994
2 Zoran Đinđić   1952—2003 25. januar 1994 12. mart 2003

(ubijen)

3 Boris Tadić   1958— 22. februar 2004 25. novembar 2012
4 Dragan Đilas   1967— 25. novembar 2012 31. maj 2014
5 Bojan Pajtić   1970— 31. maj 2014 24. septembar 2016
6 Dragan Šutanovac   1968— 24. septembar 2016 2. jun 2018
7 Zoran Lutovac   1964— 2. jun 2018 trenutno

Istaknuti članovi

Bivši članovi

1919—1948.

  • Ljubomir Davidović — Jedan od osnivača DS 1919. Predsednik DS 1919—1940, gradonačelnik Beograda 1910—1914 i predsednik vlade Kraljevine SHS 1919—1920, 1924. Preminuo 19. februara 1940. godine.
  • Milan Grol — Predsednik DS 1940—1946. i Ministar prosvete Kraljevine SHS 1927—1929.
  • Jaša Prodanović — Jedan od osnivača DS 1919. Napustio stranku 1919.
  • Ljubomir Stojanović — Jedan od osnivača DS 1919. Napustio stranku 1919.
  • Milorad Drašković — Ministar unutrašnjih poslova Kraljevine SHS 1920—1921. Ubijen u atentatu 21. jula 1921. godine.
  • Ivan Tavčar — Gradonačelnik Ljubljane 1911–1921. Preminuo 19. februara 1923. godine.
  • Svetozar Pribićević — Jedan od osnivača DS 1919. Ministar unutrašnjih poslova 1920—1921. i ministar prosvete 1920—1922. Kraljevine SHS. Napustio stranku 1924.
  • Gregor Žerjav — Ministar socijalne politike Kraljevine SHS 1921—1922. Napustio stranku 1924.
  • Milko Brezigar — Poslanik u skupštini Kraljevine SHS 1919—1924. Napustio stranku 1924.
  • Ivan Ribar — Predsednik Ustavotvorne skupštine Kraljevine SHS 1920—1922. Isključen iz stranke 1938.
  • Vojislav Veljković — Jedan od osnivača DS 1919. Preminuo 28. januara 1931. godine.
  • Ivan Hribar — Gradonačelnik Ljubljane 1896–1910. Preminuo 18. aprila 1941. godine.
  • dr Dragić Joksimović — advokat, zastupnik generala Dragoljuba Mihailovića u Beogradskom procesu.
  • dr Kosta Kumanudi — ministar finansija Kraljevine SHS (1921-1922), predsednik Beogradske opštine (1926-1929), predsednik Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije (1931-1935.

1989—

  • Desimir Tošić — Predsednik predratne Demokratske omladine 1940—1948. Potpredsednik DS 1990—1993. Preminuo 8. februara 2008.
  • Borislav Pekić — Član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Preminuo 2. jula 1992.
  • Nikola Milošević — Pridruženi član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1991. Preminuo 24. januara 2007.
  • Kosta Čavoški — Član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Predsednik Izvršnog odbora DS 1990. Napustio DS 1991.
  • Vladan Vasilijević — Pridruženi član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1991. Preminuo 29. aprila 1997.
  • Gojko Đogo — Član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1991.
  • Slobodan Inić — Član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1991.
  • Vladimir Gligorov — Član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1991.
  • Milovan Danojlić — Član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1991.
  • Vojislav Koštunica — Član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Potpredsednik DS 1990—1992. Napustio DS 1992.
  • Vladeta Janković — Član prvog glavnog odbora (1990) nakon obnove.Napustio DS 1992
  • Dušan Vukajlović — Član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1992. Preminuo 1994.
  • Radoslav Stojanović — Član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1992. Preminuo 31. avgusta 2011.
  • Marko Janković — Član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1992. Preminuo 17. januara 2023.
  • Đurđe Ninković — Pridruženi član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Sekretar Izvršnog odbora DS 1990. Napustio DS 1992.
  • Aleksandar Saša Petrović — Pridruženi član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1992. Preminuo 20. avgusta 1994.
  • Aleksandar Ilić — Pridruženi član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1992.
  • Ljubomir Tadić — Pridruženi član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Preminuo 31. decembra 2013.
  • Vladan Batić — Predsednik gradskog odbora Beograd DS 1990—1992. Napustio stranku 1992. Preminuo 29. decembra 2010. godine.
  • Milan Gale Muškatirović — Predsednik gradskog odbora DS Beograd 1993. Preminuo 27. septembra 1993. godine.
  • Radomir Šaper — Predsednik gradskog odbora DS Beograd 1993—1994. Preminuo 6. decembra 1998. godine.
  • Miroljub Labus — Potpredsednik DS 1994—1997. Napustio stranku 1997.
  • Slobodan Vuksanović — Potpredsednik DS 1997—2000. Napustio stranku 2000.
  • Zoran Đinđić — Član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Predsednik DS 1994—2003. Ubijen u atentatu 12. marta 2003. godine.
  • Milorad Perišić — Član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Ambasador Srbije u Kanadi 2001—2003. i potpredsednik DS 1994—1999. Preminuo 6. maja 2003. godine.
  • Čedomir Jovanović — Potpredsednik DS 2001—2004. Isključen iz stranke 2004.
  • Nenad Bogdanović — Potpredsednik DS 2004—2007. Gradonačelnik Beograda 2004—2007. Preminuo 27. septembra 2007. godine.
  • Goran Knežević — Gradonačelnik Zrenjanina u dva mandata. Isključen iz stranke 2009.
  • Zoran Živković — Zamenik predsednika DS 2001—2004, vršilac dužnosti predsednika 2003—2004. i Predsednik Vlade Republike Srbije 2003—2004. Napustio stranku 2012.
  • Milan Marković — Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu 2007—2012. Napustio stranku 2012.
  • Dušan Petrović — Poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Isključen iz stranke 2013.
  • Vuk Jeremić — Predsednik Generalne Skupštine UN 2012—2013. Isključen iz stranke 2013.
  • Predrag Filipov — Ambasador Srbije u Sloveniji 2007—2012, Ambasador Srbije u Japanu 2001—2006. i potpredsednik DS 2000—2001. Napustio stranku 2013.
  • Boris Tadić — Predsednik Republike Srbije 2004—2012, Predsednik DS 2004—2012, potpredsednik DS 2000—2004. i počasni predsednik DS 2012—2014. Napustio stranku 2014.
  • Jelena Trivan — Potpredsednica DS 2010—2012. Napustila stranku 2014.
  • Miodrag Rakić — Potpredsednik DS 2012—2014. Napustio stranku 2014. Preminuo 13. maja 2014. godine.
  • Aleksandar Šapić — Predsednik opštine Novi Beograd. Napustio stranku 2014.
  • Borislav Stefanović — Potpredsednik DS 2014—2015. Bivši šef Pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju. Napustio stranku 2015.
  • Dragan Đilas — Predsednik DS 2012—2014. i Gradonačelnik Beograda 2008—2013. Napustio stranku 2016.
  • Branislav Belić — Vršilac dužnosti Gradonačelnika Beograda 2008. Preminuo 17. jula 2016. godine.
  • Aleksandra Jerkov — Potpredsednica DS i poslanik u skupštini Srbije. Isključena iz stranke 2020.
  • Branislav Lečić — Ministar za kulturu 2001—2004. Napustio stranku 2005. a 2014. ponovo pristupio stranci.Isključen je 2020. nakon čega je sa ostalim isključenim članovima oformio pokret Demokrate Srbije
  • Božidar Đelić — Potpredsednik Vlade Republike Srbije 2007—2011. Isključen iz stranke 2020.
  • Balša Božović — Poslanik u skupštini Srbije. Predsednik Demokratske Omladine 2009—2013. Isključen iz stranke 2020.
  • Goran Ćirić — Šef poslaničkog kluba DS u skupštini Srbije. Potpredsednik DS 2012—2014. Gradonačelnik Niša 2000—2004.Isključen iz stranke 2020.
  • Vida Ognjenović — Članica Političkog saveta. Ambasador Srbije u Danskoj 2011—2013. i potpredsednica DS 2004—2006. Pridruženi član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Isključena iz stranke 2020.
  • Dragan Šutanovac — Predsednik DS 2016—2018. Potpredsednik DS 2006—2012. Ministar odbrane Srbije 2007—2012. Izbrisan iz članstva 2020.
  • Dragan Domazet — Član Političkog saveta. Potpredsednik DS 1992—1993.Isključen iz stranke 2020.
  • Oliver Dulić — Predsednik Skupštine Republike Srbije 2007—2008.

Stranke nastale iz DS-a

Česti sukobi unutar stranke i smene stranačkih lidera, dovele su do toga da iz Demokratske stranke nastane veliki broj drugih političkih stranaka:

Galerija

  •  
    Boris Tadić na konvenciji DS u Leskovcu tokom predizborne kampanje 2007.
  •  
    Proslava dobijanja kandidature za članstvo u Evropskoj uniji 2012.
  •  
    Boris Tadić na konvenciji DS u Beogradu tokom izborne kampanje 2012.

Vidi još

Napomene

  1. ^ rezultati proglašeni nevažećim zbog niske izlaznosti
  2. ^ rezultati proglašeni nevažećim zbog niske izlaznosti

Reference

  1. ^ Politichka scena bez Liberala, SDP-a, SLS-a
  2. ^ a b v g Oko izbora 17. CeSID. 2008. 
  3. ^ B92. Vesti: Predloženo raspuštanje skupštine. 10. mart 2008. 16:10 č.
  4. ^ „Pomirenje DS-a i SPS-a”. Blic. 19. 10. 2018. 
  5. ^ Tadić odustao od kandidature
  6. ^ Dragan Đilas novi predsednik DS
  7. ^ Đilas:Jedna stranka, jedna politika
  8. ^ Marković napustio DS
  9. ^ "Dušan Petrović isključen iz DS"
  10. ^ I Vuk Jeremić isključen iz DS-a
  11. ^ "Odluka DS o mandatima krši Ustav"
  12. ^ USS nenadležan za mandat Jeremića
  13. ^ Đilas: Podrška Vladi oko Kosova
  14. ^ Boris Tadić izašao iz DS
  15. ^ Đilas: Demokratija je na staroj adresi
  16. ^ Narodna skupština Republike Srbije | Aktuelni saziv
  17. ^ RIK proglasio listu DS-a
  18. ^ Pajtić ipak ide protiv Đilasa?
  19. ^ Bojan Pajtić novi predsednik DS
  20. ^ Borislav Stefanović napustio DS
  21. ^ Đilas napustio DS
  22. ^ Šutanovac pobedio na izborima za predsednika DS
  23. ^ „FRAKCIJA DS: Izbori su uspešni glasalo 70 odsto članova, rezultati u 21 čas”. Novosti. 26. 9. 2020. 
  24. ^ „Lažni izbori overeni falsifikovanim pečatom”. DS. 29. 9. 2020. Arhivirano iz originala 29. 4. 2021. g. 
  25. ^ Gruhonjic, Dinko (2021-04-18). „Grupa građana Saše Paunovića integrisaće se u DS”. Autonomija (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-09-16. 
  26. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Pokret Slobodna Srbija postaje deo Demokratske stranke”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-09-16. 
  27. ^ a b v Oko izbora 19 (PDF). CeSID. 2014. str. 104, 106. 
  28. ^ a b „Srbija pred izborima”. Arhivirano iz originala 10. 01. 2019. g. Pristupljeno 9. 1. 2019. 
  29. ^ Oko izbora 17 (PDF). CeSID. 2008. str. 13, 14. 
  30. ^ Stanje demokratije u Srbiji (PDF). CeSID, National Democratic Institute. 2014. str. 86-107. 
  31. ^ „Skup „Demokrata Srbije“ u Domu omladine, na čelu novog pokreta Branislav Lečić”. 28. 2. 2021. 

Literatura

  • Mojović, Gorica (2011). Srbija i Demokratska stranka — Hronologija 1990—2010. Beograd: Demokratska stranka. ISBN 978-86-7856-115-3. 

Spoljašnje veze

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Демократска_странка_(Србија)&oldid=27725497”