1865
година
1865. je bila prosta godina.
| Milenijum: | 2. milenijum |
|---|---|
| Vekovi: | |
| Decenije: | |
| Godine: | |
 1865 na Vikimedijinoj ostavi.
| |
.jpg)
| |
Događaji
uredi
Januar
urediOvaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Februar
urediOvaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Mart
urediOvaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
April
uredi- 2. april — Vojska Severa je u trećem pokušaju zauzele Pitersburg, iako su članovi vlade Konfederacija i većina preostale južnjačke vojske uspeli da pobegnu.
- 3. april — Snage Unije su zauzele Ričmond, glavni grad Konfederativnih Američkih Država.
- 8. april — Završen je građanski rat u SAD nakon što se general konfederalnih snaga Robert Li predao komandantu armije Unije Julisizu Grantu.
- 14. april — Džon Vilks But je izvršio atentat na predsednika SAD, Abrahama Linkolna, u Fordovom pozorištu u Vašingtonu.
- 15. april — Endru Džonson je inaugurisan za 17. predsednika SAD, nakon smrti Abrahama Linkolna.
- 27. april — U eksploziji parobroda Sultana na Misisipiju poginulo je oko 1700 od oko 2400 njenih putnika.
Maj
uredi- 26. maj — Predajom generala Kirbija Smita u Šrivportu u Luizijani, prestao je poslednji oružani otpor južnjačke vojske u Američkom građanskom ratu, mesec i po dana pošto je Konfederacija potpisala kapitulaciju.
Jun
urediOvaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Jul
urediOvaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Avgust
urediOvaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Septembar
urediOvaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Oktobar
uredi- 18. oktobar — SAD su formalno preuzele suverenitet nad Aljaskom, koju su kupile od Rusije za 7,2 miliona dolara.
Novembar
uredi- 26. novembar — Objavljena je knjiga Luisa Kerola „Alisa u zemlji čuda“
Decembar
uredi- 18. decembar — Američki državni sekretar Vilijam Sjuard je objavio da su tri četvrtine američkih saveznih država ratifikovale Trinaesti amandman na Ustav SAD, čime je on stupio na snagu.
Rođenja
urediApril
uredi- 9. april — Erih Ludendorf, nemački general. ( †1937)
Jun
uredi- 9. jun — Karl Nilsen, danski kompozitor. († 1931)
- 13. jun — Vilijam Batler Jejts, irski pesnik i Nobelovac. († 1939)
- 19. jun — Alfred Hugenberg, nemački političar. († 1951)
Avgust
uredi- 24. avgust — Ferdinand Rumunski, kralj Rumunije. 1914-1927. († 1927)
Septembar
uredi- 23. septembar — Suzana Valadon, francuska slikarka. († 1938)
Oktobar
uredi- 4. oktobar — Milorad Pavlović, srpski profesor i publicista. († 1957)
- 11. oktobar — Jovan Cvijić, srpski geograf. († 1927)
- 17. oktobar — Vojislav Veljković, srpski političar. († 1931)
Novembar
uredi- 2. novembar — Voren Harding, 29. predsednik SAD. († 1923)
Decembar
uredi- 8. decembar — Jan Sibelijus, finski kompozitor. († 1957)
- 23. decembar — Albreht, vojvoda od Virtemberga, virtemberški vojvoda i nemački feldmaršal
- 30. decembar — Radjard Kipling, engleski književnik
Smrti
urediJanuar
uredi- 19. januar — Pjer Žozef Prudon, francuski ekonomista, anarhista. (*1809)
Februar
uredi- 25. februar — Oto Ludvig, nemački književnik. (*1813)
April
uredi- 5. april — Kornelije Stanković, srpski kompozitor. (*1831)
- 15. april — Abraham Linkoln, 16. predsednik SAD. (*1809)
- 26. april — Džon Vilks But, američki glumac i atentator. (*1838)
Avgust
uredi- 25. novembar — Hajnrih Bart, nemački istraživač. (*1821)
