Википедија

Nebojša Glogovac

српски филмски, телевизијски и позоришни глумац (1969–2018)

Nebojša Glogovac (Trebinje, 30. avgust 1969 — Beograd, 9. februar 2018) bio je srpski filmski, televizijski i pozorišni glumac.[5]

Nebojša Glogovac
Nebojša Glogovac u sceni iz predstave Hadersfild tokom pozorišnog festivala u Užicu, 26. februar 2005. godine
Lični podaci
Puno imeNebojša Glogovac
NadimciGlogi, Lobanja, Šone, Šonsi, Pop, Pančevac[1][2]
Datum rođenja(1969-08-30)30. avgust 1969.
Mesto rođenjaTrebinje, SR BiH, SFR Jugoslavija
Datum smrti9. februar 2018.(2018-02-09) (48 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Religijapravoslavno hrišćanstvo[3][4]
ObrazovanjeFakultet dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu
Zanimanjeglumac
Porodica
SupružnikMina Glogovac (1997—2014)
Milica Šćepanović (2015—2018)
DecaGavrilo, Miloš i Sunčica
RoditeljiMilovan i Milena Glogovac
Rad
Aktivni period1987—2018.
Bitne ulogePorodično blago — Zlatko Gavrilović
Ubistvo s predumišljajem — Bogdan Bilogorac
Do koske — Simke
Munje! — Pandur
Kad porastem biću Kengur — Živac taksista
Nebeska udica — Kaja
Klopka — Mladen
Hadersfild — Ivan
Žena sa slomljenim nosem — Gavrilo
Za kralja i otadžbinu — Dragoljub Mihailović
Ustav Republike Hrvatske — Vjeko Kralj
Južni vetar — Golub
Veza do IMDb-a

Bio je član Dečje dramske grupe Radio-televizije Srbije, a glumačku karijeru započeo je u Ateljeu mladih u Pančevu. Godine 1996. dobio je stipendiju od Jugoslovenskog dramskog pozorišta i ulogu u predstavi Velika pljačka, u režiji Dejana Mijača na sceni Ateljea 212.[6] Kada je bio dete pojavio se u televizijskoj seriji Priče iz Nepričave, 1981. godine. Prvu filmsku ulogu ostvario je 1993. godine u kratkometražnom filmu Rekvijem za jedan san u glavnoj ulozi, a nakon toga iste godine u drami Raj Petra Zeca, gde je takođe bio jedan od glavnih glumaca.[7] Nakon što je skrenuo pažnju na svoj talenat, dobio je ulogu u filmu reditelja Gorčina Stojanovića, Ubistvo s predumišljajem (1995).[8]

Igrao je glavne uloge u ostvarenjima Ubistvo s predumišljajem, Bure baruta, Nebeska udica, Kad porastem biću Kengur, Klopka, Hadersfild, Žena sa slomljenim nosem, Branio sam Mladu Bosnu, Krugovi, Ravna gora i Ustav Republike Hrvatske. Višestruko je nagrađivan za uloge u pozorištu i na filmu, a izdvajaju se Sterijina nagrada, Car Konstantin u Nišu i Zlatna arena u Puli za najbolju mušku ulogu.

Preminuo je posle kratke i teške bolesti, u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu, 9. februara 2018. godine.

Biografija uredi

Nebojša Glogovac je rođen 30. avgusta 1969. u Trebinju u SR Bosni i Hercegovini od oca Milovana i majke Milene Glogovac, a sa ponosom je isticao to što je Hercegovac.[9] Sa porodicom se iz Trebinja preselio u Opovo, 1974. godine, a nakon godinu i po dana u Pančevo, gde je Nebojšin otac dobio službu kao prota u Uspenskoj crkvi.[10][11][12]

Prve godine živote Nebojša je proveo u Trebinju u delu grada koji se zove Bregovi.[13] Rano detinjstvo proveo je igrajući se sa decom u dvorištu u blizini Begove kuće.[13] Kao dete imao je želju da postane policajac, zbog milicionera Jovana Bulja, koji je bio njegov prvi idol.[14]

Tokom pohađanja osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj”, pohađao je i Muzičku školu „Jovan Bandur”, odsek za klarinet.[11][15] Nakon završetka osnovne škole, nije imao dovoljno bodova za gimnaziju, pa je upisao Tehničku školu 23. maj i posle pola godine prebacio se u gimnaziju.[16] Pohađao je Gimnaziju Uroš Predić u Pančevu, takozvano usmereno obrazovanje, a nakon treće godine se opredelio za prirodni smer.[17]

Nakon srednje škole upisao je studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nakon dve godine studija predomislio se i 1990. godine je upisao glumu na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Vladimira Jevtovića.[18] Asistentkinja na prijemnom ispitu za FDU, Glogovcu je bila Gorica Popović, a on je na polaganju recitovao pesmu „Vragolije”, Branka Radićevića, imitirao Šekija Turkovića sa pesmom Pogledaj me jednom nežno i Veru Matović sa pesmom Halo, halo gde ideš večeras.[19][20] Zajedno sa Glogovcem studirali su Nataša Ninković, Nela Mihailović, Daniela Kuzmanović, Danijela Ugrenović, Karolina Cimeša, Vojin Ćetković, Sergej Trifunović i Boris Pingović.[21] Asistenti na klasi bile su Varja Đukić i Gordana Marić.[22] Tokom studiranja, imao je ulogu školskog druga Slobodana Popadića u seriji Bolji život (1987).[23]

Tokom pohađanja srednje škole, od 1985. godine i tokom studiranja na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Glogovac je bio član Ateljea mladih u Pančevu, a u njemu ostao do 1990. godine, kada upisuje Fakultet dramskih umetnosti na nagovor Milenka Zablaćanskog i ubrzo nakon toga postaje član Jugoslovenskog dramskog pozorišta.[24][25] Prvu ulogu u Ateljeu mladih imao je u predstavi Mušica, u decembru 1989. godine, a predstavu je režirao Milenko Zablaćanski, po motivima Ežena Joneskog.[25] Prvu profesionalnu ulogu Glogovac je odigrao u Kulturnom centru Pančevo 1990. godine u predstavi Živela sloboda, gde je tumačio ulogu Nemca.[26]

Kada je imao dvanaest godina, postao je član Dečje dramske grupe studija Radio Beograda, kod Miroslava Mike Aleksića, gde se zadržao punih šest godina i igrao u nekoliko predstava.[27] Godine 1981. prvi put se pojavio na televiziji, gde je imao malu ulogu u televizijskoj seriji Priče iz Nepričave.[28]

Pored toga što se bavio glumom, bio je strastveni ljubitelj jahanja, pasa, bilijara, bekgemona, automobila i motora, voleo je kuvanje, a u detinjstvu trenirao je rukomet.[29][30][31][32] Voleo je da crta, a od studentskih dana do smrti pisao je poeziju.[33] Bio je član Udruženja za galopski sport Srbije i Udruženja dramskih umetnika Srbije.[34] Navijao je za Crvenu zvezdu i bio je kandidat za člana Skupštine FK Crvena zvezda na prvim neposrednim izborima 2012. godine.[35] Zajedno sa kolegom Goranom Šušljikom osnovao je filmsku produkcijsku kuću Eye to Eye čiji prvenac je bio film Hadersfild.[36]

Glogovac je bio zvanični promoter derbi utakmice 8. kola plej-ofa Superlige Srbije u rukometu između Partizana i Crvene zvezde koja je odigrana u martu 2014. godine, a bila je humanitarnog karaktera, kako bi se pomoglo ugroženima od poplava u Srbiji.[37][38]

U Beogradu je živeo na Gundulićevom vencu, kratko na Bežanijskoj Kosi, a potom na Dorćolu.[39][40][41]

Pored glumačkog angažmana, predavao je glumu u Teatru 78, u okviru škole glume „Prvi koraci” u Beogradu i u školi glume „Maska”.[42][43]

Glumio je u velikom broju humanitarnih predstava za decu, donirao novac za obnovu crkvi i manastira i više puta pomagao novčano svoje kolege sa glumačke scene.[44] Godine 2009. pojavio se u reklamnom spotu, u okviru kampanje koja je promoviše borbu protiv raka dojke. Naredne godine ošišao je pramen kose kao znak podrške deci oboleloj od raka i njihovim roditeljima, u okviru akcije Pramen nade.[45] Učestvovao je u humanitarnoj akciji WannaGive — Jer je tuđa sreća i moja sreća, koju je organizovao Unicef i magazin Wannabe.[46][3] Bio je jedan od učesnika kampanje akcije „Negujmo srpski jezik”.[47]

Glogovčeve priče o zajedništvu čoveka i psa zastupljene su u knjigama Šapa u ruci i Sjaj u očima.[48][49] Zastupljen je u knjigama Neispričane priče iz 2018. godine, hrvatskog reditelja Rajka Grlića i Ne damo svetinje, srpskog pesnika Slavka Peroševića.[50][51] Zastupljen je i u dokumentarnom filmu Krak manje iz 2023. godine koji govori o karcinomu pluća, gde je njegov otac pričao o Nebojšinoj borbi protiv ove bolesti.[52]

Glogovčevi glumački uzori bili su sovjetski i ruski glumac Inokentij Smoktunovski i srpski glumac Milenko Zablaćanski.[53][54] Više puta je odbijao uloge u stranim filmovima, onima koje je smatrao propagandnim po srpski narod, uključujući ulogu u filmu U zemlji krvi i meda.[30][55][56][57] Takođe je isticao da nije zainteresovan za karijeru u inostranstvu, gde bi glumio slovenske makroe i kriminalce, kao i zato jer u Srbiji ima utemeljen status glumca.[58]

Porodica uredi

Glogovac vodi poreklo iz Dramiševa, a njegova porodica je poreklom sa Kosova i Metohije, prezime su dobili po naselju Glogovac. Polovinom 19. veka njegova porodica je preko Crne Gore došla u Hercegovinu.[59] Njegovi preci su se nastanili u Brataču i Dramiševu i svi slave Đurđevdan.[59]

Rođen je u porodici sveštenika Milovana iz Dramiševa i krojačice Milene Glogovac (devojačko Samardžija) iz Nevesinja. Njegov otac je nakon završene osnovne škole upisao bogosloviju „Svetog Save“ u Beogradu 1962. godine, a 1968. se oženio Milenom, Nebojšinom majkom.[60] Nebojša je imao osam godina mlađu sestru Bojanu koja je psiholog, a rano detinjstvo proveo je u porodičnoj kući dede Gavrila i babe Darinke u brdskom selu Dramiševu, nedaleko od Nevesinja.[61][62] Nebojšin deda Gavrilo bio je četnik i odležao je deset godina u zatvoru u Foči zbog toga što nije hteo da pristupi partizanima i zato što je zajedno sa drugim meštanima oterao partizansku jedinicu iz sela Dramiševa.[63]

U periodu od 1997. do 2014. godine Nebojša je bio oženjen Minom Glogovac, slikarkom i docentom na predmetu Slikarske tehnike na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.[64] Mina i Nebojša upoznali su se u noćnom klubu Zvezda u Beogradu, a venčali se 30. avgusta 1997. godine, na njegov 28. rođendan.[65][45] Iz braka sa njom ima dvoje dece — Gavrila, rođenog 1999. godine i Miloša, rođenog 2001. godine, koji je završio Petu beogradsku gimnaziju, a 2020. godine upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, smer za filmsku i TV režiju.[66][67]

Dve godine nakon razvoda, Glogovac je dobio treće dete, ćerku Sunčicu, sa suprugom Milicom Šćepanović, joga instruktorkom i bivšom novinarkom, a živeli su na Dorćolu.[68][69] Šćepanovićevu je upoznao nakon premijere filma Hadersfild, kada mu je ona, kao novinarka, prišla da ga intervjuiše.[70][71] Njegov venčani kum i kum dece iz braka sa Minom Glogovac je Vojin Ćetković.[72][73]

Glogovčeva majka Milena preminula je 8. novembra 2019. godine.[74] Glogovčev otac Milovan, pančevački paroh u penziji, preminuo je 16. februara 2024. godine u Beogradu.[75][76]

Glumačka karijera uredi

 
Nebojša Glogovac u predstavi Bure baruta, pozorišni festival u Užicu, 18. mart 1995. godine.

1987—2000. uredi

Glumačku karijeru započeo je u Ateljeu mladih u Pančevu, čiji je bio član od 1985. do 1990. godine.[77][78]

Na drugoj godini Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu dobio je ulogu ulogu u predstavi Velika pljačka, u režiji Dejana Mijača, na sceni pozorišta Atelje 212, koja je premijerno izvedena 9. avgusta 1992. godine.[79]
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu debitovao je u predstavi Lažni car Šćepan Mali, u ulozi Nika Đurova, 24. jula 1993. godine.[80] Nakon toga usledile su uloge u predstavama Troil i Kresida, Rođaci iz najboljih dana, Parabelum i mnoge druge.[21] Ubrzo nakon toga postao je stipendista, 1996. godine i stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta.[81]

Prvu ozbiljnu televizijsku ulogu ostvario je 1987. godine, kada se pojavio u nekoliko epizoda serije Bolji život, gde je imao malu ulogu školskog druga Slobodana Popadića. Glogovac se na filmu prvi put pojavio 1993. godine u glavnoj ulozi kratkometražnog filma Rekvijem za jedan san, reditelja Miloja Popovića.[82][83] U drami Raj, Petra Zeca, koja je premijerno prikazana 1993. godine, bio je jedan od glavnih glumaca, u ulozi Birimića, prijatelja Miloša Crnjanskog, kojeg je tumačio Tihomir Stanić.[84]

Zapaženu ulogu imao je u predstavi Tamna je noć, koja je premijerno izvedena 1993. godine u Kult teatru, doživela tri stotine izvođenja, postala jedna od najkomercijalnijih predstava i igrala se na turnejama u Sjedinjenim Državama i Kanadi.[85][86][87]

Godine 1994. dobio je ulogu Fadila, vojnika JNA, u ratnoj drami Bore Draškovića Vukovar, jedna priča.[88]

Nakon što je skrenuo pažnju na svoj talenat, dobio je ulogu u filmu reditelja Gorčina Stojanovića Ubistvo s predumišljajem (1995), u kom je tumačio lik Bogdana, ranjenog na ratištu u Bosni, koji sa nestrpljenjem čeka oporavak kako bi se vratio nazad.[89] Za ovu ulogu dobio je nagradu za najbolju mušku ulogu Car Konstantin na Filmskom festivalu u Nišu.[90]

 
Vojin Ćetković i Nebojša Glogovac, predstava U potpalublju, pozorišni festival u Užicu, 7. maj 1996. godine.

Godine 1996. dobio je Nagradu Ardalion za ulogu Vladimira u predstavi U potpalublju.[68] Značajnu ulogu u svojoj karijeri odigrao je i 1997. godine u akcionoj drami Do koske, režisera Slobodana Skerlića. U ovom filmu, Glogovac je dobio ulogu Simketa, mladog kriminalca. Usledila je uloga u TV filmu Pokondirena tikva 1997. godine, u režiji Petra Zeca, gde je Glogovac tumačio lik Jovana. Godine 1998. zaigrao je u TV seriji Porodično blago (1998—2002) u ulozi Zlatka Gavrilovića, nakon koje je stekao veliku popularnost.[91]

Na sceni Zvezdara teatra igrao je Milana Srećkovića u Srpskoj drami, 5. marta 1994. godine, mladića u pozorišnom komadu Parabelum, Srđana Koljevića, premijerno 18. februara 1998. godine i mnoge druge uloge.[92]
U kratkometražnom filmu Hotel Beograd iz 1998. godine tumačio je lik Igora, a nakon toga zaigrao i u filmu Bure baruta, reditelja Gorana Paskaljevića. Iste godine igrao je u jednoj od glavnih uloga u filmu Spasitelj, gde je tumačio Verinog brata, silovane Srpkinje koja je rat provela u zarobljeničkom kampu. Usledila je uloga glavnog lika, Marka, u filmu Ranjena zemlja, čija radnja se odvija u jednom beogradskom skloništu tokom NATO bombardovanja SRJ.[91]

Godine 2000. zaigrao je u filmu Nebeska udica, gde je tumačio lik Kaje, mladog i perspektivnog košarkaša. Na filmskom festivalu u Berlinu, gde je film Nebeska udica učestvovao u glavnom programu, kritičari su hvalili glumu Glogovca, poredili ga sa Džordžom Klunijem i nazivali ga slovenskim Tomom Henksom.[93][94][95]

Na osnovu višemesečne ankete, dnevne novine Večernje novosti sastavile su 2000. godine spisak najboljih glumaca i glumica Srbije, a Glogovac je zauzeo 50. mesto.

2001—2010. uredi

 
Nebojša Glogovac u ulozi Ivana, predstava Hadersfild, pozorišni festival u Užicu, 26. februar 2005. godine.
 
Nebojša Glogovac sa Nadom Šargin u predstavi Metamorfoze, pozorišni festival u Užicu, 14. novembar 2010. godine.

Početkom 2001. godine Glogovac je dobio ulogu u filmu Munje!, gde je tumačio ulogu podmitljivog policajca, koji je sklon lakim drogama, a iste godine glumio je Tomu, vozača ambulantnih kola u filmu Normalni ljudi.[96] Naredne godine glumio je u filmovima Klasa 2002 kao Nebojša, hororu T. T. Sindrom, gde je tumačio ulogu Vakija i u filmu Država mrtvih, režisera Živojina Pavlovića i Dinka Tucakovića, gde je Glogovac tumačio lik Gorazda Kranjca.[97]

Na 38. Filmskim susretima u Nišu 2003. godine, zajedno sa Vojinom Ćetkovićem bio je u sastavu žirija festivala.[98]

Godine 2004. u ulozi taksiste Živca glumio je u filmu Radivoja Andrića, Kad porastem biću Kengur, filmu koji je osvojio nagradu Propeler Motovuna na Motovunskom filmskom festivalu u konkurenciji „Od A do A” (nagrada za najbolji film u regionu od Austrije do Albanije) i Nagradu za najbolji scenario na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji 2004. godine.[99] Narednih godina glumio je u TV seriji Lift (2002) kao oficir Prvoslav Gajin i u seriji Košarkaši, gde je tumačio ulogu trenera Žareta.[100]

Godine 2005. u ulozi tašte glumio je u kratkom filmu Svadba, a naredne 2006. godine u ulozi doktora Mila Petrovića, u filmu Optimisti, reditelja Gorana Paskaljevića.[101][3]

U kriminalnom trileru Klopka (2007), Glogovac je dobio glavnu ulogu, Mladena, građevinskog inženjera, koji na sve načine pokušava da zaradi novac, da bi izlečio svog teško bolesnog sina. Film je 2007. godine dobio nagradu za najbolji scenario na Festivalu filmskog scenarija, nagrade na festivalima u Minsku, Milanu i Liježu, a Glogovac nagradu za najbolju mušku ulogu u filmu.[102] U filmskoj drami Hadersfild tumačio je ulogu Ivana, bivšeg džudiste, koji je prošao kroz seriju psihotičnih epizoda i lečenja u mentalnim institucijama, pre nego što se konačno krstio u pravoslavnoj crkvi.[103] Pored toga što je imao jednu od glavnih uloga u ovom filmu, Glogovac je bio i producent filma. Za ovu ulogu dobio je Statuetu „Sloboda” za najbolju mušku ulogu na Filmskom festivalu u Sopotu i Grand pri „Naisa”, nagradu publike u Nišu, 2007. godine. Za ulogu Ivana u pozorišnoj predstavi Hadersfild, koja je izvođena širom Srbije, u Sjedinjenim Državama i Kanadi Glogovac je dobio Gran pri za najbolju mušku ulogu u Brčkom, Nagradu Miloš Žutić od strane Udruženja likovnih umetnika Srbije, Statuetu „David Štrbac” u Banja Luci i Nagradu Zoran Radmilović, najboljem glumcu Festivala za ulogu Ivana, u Zaječaru.[104][105]

Godine 2008. u popularnoj TV seriji Vratiće se rode pojavio se u četiri epizode, u ulozi Borinog i Perinog oca, a nekoliko meseci kasnije i u seriji Moj ujak, kao ujak u 13 epizoda. Iste, 2008. godine glumio je i u seriji Moj rođak sa sela u ulozi oca Milutina, u 15 epizoda, kao i u dokumentarno—igranom filmu Zdravka Šotre, Kneževina Srbija, u ulozi kneza Mihaila Obrenovića.[8][106]

U prvom srpskom dugometražnom animiranom filmu Tehnotajz: Edit i ja (2008) Glogovac je pozajmio glas liku Ediju.[107][108] Godine 2009. glumio je Boru u hrvatskom filmu Kenjac, a naredne 2010. godine dobio glavnu ulogu u filmu Žena sa slomljenim nosem, gde je tumačio lik Gavrila Bukole, izbeglice iz Bosne i Hercegovine, koji radi kao taksista u Beogradu. Za ovu ulogu, Glogovac je dobio nagradu za najbolju mušku ulogu na Filmskom festivalu Cinema city u Novom Sadu 10. juna 2010. godine i 2017. godine, glavnu festivalsku nagradu Grand pri „Naisa”, na Festivalu glumački ostvarenja filmskih susreta u Nišu.[109] Nakon niza filmskih i pozorišnih uloga, Glogovac je glumio policajca Daneta, 2010. godine u crnoj komediji 72 dana, snimanoj u hrvatsko-srpskoj koprodukciji, a potom i u filmu Beli, beli svet (2010) u ulozi Zlatana. U periodu od 2010 — 2011. godine glumio je u bosanskohercegovačkoj humorističkoj TV seriji Lud, zbunjen, normalan u ulozi Grdobe. Krajem 2010. pojavio se u jednoj epizodi hrvatske humorističke serije Instruktor kao taksista.[110]

2011—2018. uredi

 
Nebojša Glogovac kao Hamlet u istoimenoj predstavi, pozorišni festival u Užicu, 9. novembar 2016. godine.

Početkom 2011. godine glumio je saobraćajca u TV seriji Igra istine, čije snimanje je prekinuto nakon samo jedne snimljene epizode. Godine 2012. dobio je ulogu u kratkom filmu Zalet i u TV seriji Vojna akademija, gde se našao u ulozi Crnog. Iste, 2012. godine glumio je i u filmovima Kad svane dan kao Mališa, u filmu Artiljero kao Zlaja i u kratkometražnom hrvatskom filmu Izvan sezone kao Đino.[111][112]
U martu 2012. godine, zajedno sa Bojanom Ordinačev, Vukom Kostićem, Viktorom Savićem i Natašom Ninković bio je član žirija filmskog takmičenja J Factory.[113]

Godine 2013. glumio je u antiratnoj melodrami Krugovi, u ulozi Nebojše.[114] Film je osvojio veliki broj nagrada na domaćim i svetskim festivalima, a Glogovac nagradu za najbolju mušku ulogu u filmu na Sinema siti međunarodnom festivalu.[115] U debitanskom filmu Koste Đorđevića S/Kidanje (2013), Glogovac je tumačio ulogu Bojana, a iste godine pojavio se u drugoj sezoni serije Žene sa Dedinja, u ulozi Emila, hrvatskoj seriji Stella, u ulozi Lukasa Gavrana i u jednoj epizodi TV serije Otvorena vrata, u ulozi Dostojevskog.[8][116] Od 2013. do 2014. godine glumio je u seriji Dramska trilogija 1941—1945 u ulozi četničkog komandanta Dragoljuba Mihailovića.[117] Godine 2014. glumio je u francuskom kratkom drama filmu Storžina u ulozi Dragana, kao i u filmu Dečaci iz ulice Marksa i Engelsa.[118] Zajedno sa Katarinom Gojković, Nikolom Vukovićem i Anjom Knežević snimio je dečju pesmu Moj ujak i ja, koja se našla na muzičkom albumu Dečje zavrzlame i ostale kerefeke za mame, tate, bake i deke Radivoja Radivojevića iz 2014. godine.[119]

Nakon velikog broja uloga u filmovima, Glogovac je dobio ulogu u kratkom filmu Sjene (2014), gde je glumio psihijatra dr Martina Papenhajma.[120] Iste, 2014. godine dobija ulogu u omnibusu Jednaki, režisera Dejana Karaklajića.[8]

U filmu Srđana Koljevića Branio sam Mladu Bosnu (2014), Glogovac je igrao ulogu Lea Pfefera, a 2015. godine u istoimenoj seriji, istog lika. Godine 2015. u filmu Enklava, koji obrađuje temu položaja Srba koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji nakon 1999. godine, Glogovac je dobio ulogu Vojislava Arsića, seljaka koji živi na Kosovu i Metohiji.[121] Glogovac je značajnu ulogu ostvario i u filmu Radoša Bajića Za kralja i otadžbinu (2015), gde je po drugi put u karijeri tumačio lik Dragoljuba Mihailovića. U Požarevcu, 2015. godine proglašen je Najboljim glumcem 20. Glumačke svečanosti Milivoje Živanović, za ulogu sudije Adama u predstavi Razbijeni krčag, Jugoslovenskog dramskog pozorišta.[122] U ostvarenju režisera Olega Novkovića (2015), u filmu Otadžbina, Glogovac je tumačio ulogu Boleta, uspešnog biznismena, a 2016. godine u makedonskom filmu Oslobođenje Skoplja, bio je u ulozi Srbina Dušana.[123]

U ulozi Edgara Huvera pojavio se u multimedijalnom projektu FBI — Dosije Tesla, 2016. godine, čiji je autor i reditelj Nele Karajlić. Projekat je sproveden u filmski format, a premijera je bila 19. novembra 2016. godine u Srpskom narodnom pozorištu.[124] Glogovac je često glumio u stranim filmovima, pa je tako u filmu Ustav Republike Hrvatske iz 2016. godine tumačio ulogu srednjoškolskog profesora Vjeka Kralja, za koju je dobio nagrade Međunarodnog udruženja filmskih novinara za najboljeg glumca i mnoge druge.[125] U periodu 2016 — 2018. godine, glumio je u kriminalističkoj seriji Ubice mog oca, gde je tumačio ulogu Jovana Despotovića.[126] Godinu 2017. započeo je ulogom oca Žike u kratkom filmu Tihi kutak Hristov, a nakon toga iste godine imao je uloge u filmovima Saga o tri nevina muškarca kao Damjanov stric i u humorističkom filmu The Books of Knjige — Slučajevi pravde kao Bledi Globičić Prokopnik.[127][128] U februaru 2017. godine učestvovao je u snimanju spotova za pesme Previše i Đavo je bolestan benda Kolja i Grobovlasnici, čiji je frontmen Nikola Pejaković.[129] Turistički portal Culture Trip u februaru 2018. godine uvrstio je Glogovca među deset najboljih srpskih glumaca.[130][131]

Glumio je Vukana Nemanjića u devet epizoda televizijske serije Nemanjići — rađanje kraljevine, koja je premijerno prikazana 17. februara 2018. godine, a Glogovac je dobio pozitivne od publike.[132] Ostvario je i ulogu srpskog seljaka u filmu Zaspanka za vojnike, za koju je dobio pozitivne kritike, a režiser filma Predrag Gaga Antonijević uporedio je njegov lik sa Hamletom, kojeg je Glogovac igrao u istoimenoj predstavi.[133] U filmu Južni vetar, koji je premijerno prikazan 25. avgusta 2018. godine igrao je u ulozi narko-bosa Goluba, za koju je takođe dobio ovacije publike i pohvale od drugih glumaca.[134] Ulogu majstora Cvetka imao je u TV seriji Pet, koja je premijerno emitovana 9. marta 2019. godine.[135] Ostvario je uloge i u filmovima Moj jutarnji smeh (kao vidovnjak Miloš) koji je premijerno prikazan 26. novembra u Kombank dvorani i u filmu Apsurdni eksperiment, čija premijera nije realizovana.[136][137][138][139]

Glogovac je 2017. godine dobio glavnu ulogu u srpskoj kriminalističkoj TV seriji Besa, gde je trebalo da glumi lik Uroša Perića. Nakon što je saznao da boluje od raka pluća odbio je snimanje, a umesto njega lik Perića odglumio je Radivoje Bukvić.[140]

Dobio je glavnu ulogu u filmu Otac, reditelja Srdana Golubovića, koji je snimljen 2020. godine, a trebalo je da glumi i u srpsko-američkom filmu 48 sati i jedan minut.[141][142]

Glogovac se pojavio i u srpskoj TV seriji Južni vetar, u prve četiri epizode, koje su izmontirane od materijala iz istoimenog filma, ali one sadrže i dodatne scene koje nisu bile viđene u filmu.[143] Prva epizoda premijerno je emitovana 19. januara 2020. godine na kanalu RTS 1.[144]

Posthumno uredi

 
Spomen ploča na ulazu zgrade na Dorćolu, gde je Glogovac živeo.

U Kulturnom centru Trebinje 12. februara 2018. godine prikazan je film Trebinje svome Nebojši koji govori o bogatoj glumačkoj karijeri Glogovca.[145]

Gradska uprava Pančeva donela je 14. februara 2018. godine odluku da Kulturni centar Pančeva” nosi ime „Centar za kulturu Nebojša Glogovac”, u znak sećanja na glumca, koji je svoju glumačku karijeru započeo u ovom centru i odrastao u Pančevu, ali ova inicijativa ipak nije usvojena.[146][147][148]

Na proslavi 70. godina od osnivanja Jugoslovenskog dramskog pozorišta, 3. aprila 2018. godine, dodeljena mu je nagrada Dobričin prsten i tako je postao prvi glumac koji je ovu nagradu za životno delo dobio posthumno.[149]

Jugoslovenska kinoteka organizovala je projekcije filmova od 6. do 9. marta 2018. godine u kojima je glumio Glogovac, u znak sećanja na preminulog glumca.[150]
U dvorani Kulturnog centra Pančevo, 11. aprila 2018. godine održano je Veče posvećeno Nebojši Glogovcu, u čast preminulom glumcu. Program je uključivao inserte iz filmova i pozorišnih predstava u kojima je Glogovac glumio. Iste večeri u Foajeu Kulturnog centra Pančevo, otvorena je izložba njegovih fotografija.[151][152]

Za najbolje glumačko ostvarenje u pozorišnoj sezoni 2016/2017, Nagrada Miloš Žutić dodeljena je posthumno Nebojši Glogovcu od strane Udruženja dramskih umetnika Srbije, za ulogu Hamleta u istoimenoj predstavi.[153][154]

U maju 2018. godine, na Filmskom festivalu južne i istočne Evrope dodeljena mu je posthumno nagrada za najboljeg glumca u filmu Ustav Republike Hrvatske, a za istu ulogu i posthumno je dobio i Specijalnu nagrada za glumački doprinos kinematografiji, 31. jula 2018. godine u Kotoru.[155][156][157][156] Dana 10. maja 2018. godine, srpskom esejisti, filmskom kritičaru i romanopiscu Goranu Jovanoviću pripala je treća nagrada „Esej o glumcu” za tekst „Nebojša Glogovac: Glumačko izlaganje i strast u ekspresiji”.[158][159][160]

 
Glogovac na poštanskoj markici izdatoj 2019. godine.

U Muzeju Hercegovine u Trebinju 8. avgusta 2018. godine otvorena je izložba nagrada i priznanja koje je glumac dobijao u svojoj karijeri, pod nazivom „Vječni Nebojša”, a trajala je do 12. avgusta. Nakon otvaranja izložbe u okviru 6. Festivala mediteranskog i evropskog filma u Trebinju, posthumno mu je dodeljena nagrada Zlatni platan, za izuzetan doprinos evromediteranskoj kinematografiji.[161][162]

U avgustu 2018. godine posthumno mu je dodeljeno priznanje Heroj 2018. na otvaranju četvrtog viteškog turnira Just out u manastiru Manasija kod Despotovca.[163] Grupa studenata i saradnika Nebojše Glogovca postavila je na njegov rođendan, 30. avgusta 2018. godine spomen ploču sa njegovim likom na ulazu zgrade u Ulici Strahinjića Bana na Dorćolu, gde je živeo.[164][165] Na 53. Filmskim susretima u Nišu priređen je omaž Nebojši Glogovcu, na dan njegovog rođenja, pod nazivom „Sećanje na princa našeg filma”.[166][167]

Skupština opštine Nevesinje donela je odluku da se Dom kulture Nevesinje nazove Domom kulture „Nebojša Glogovac”, kako bi se iskazalo poštovanje prema proslavljenom glumcu koji se dičio hercegovačkim poreklom. Dom kulture je svečano imenovan u čast Glogovca 8. novembra 2018. godine.[168][169]

Žiri 12. filmskog festivala u Mostaru, 3. decembra 2018. godine dodelio je Glogovcu nagradu za doprinos na polju filmske kinematografije.[170][171]

U Filmskoj galeriji Kulturnog centra Beograd od 21. decembra 2018. do 5. marta 2019. godine trajala je izložba fotografija „Nebojša Glogovac”, na kojoj se nalaze fotografije glumca iz velikog broja filmova i pozorišnih predstava u kojima je glumio.[172][173][174] U januaru 2019. godine, odlukom Skupštine grada Kraljeva, Glogovac je dobio ulicu, kao i u naselju Pečenog.[175]

U februaru 2019. godine za izdavačku kuću Laguna, novinarka Tatjana Nježić i Udruženje dramskih umetnika Srbije objavili su knjigu o Nebojši Glogovcu, pod nazivom Monografija: Nebojša Glogovac.[176][177][178] Knjiga je predstavljena na godišnjicu smrti Glogovca, 9. februara 2019. godine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.[179] Istog dana, muzičar i glumac Nikola Pejaković objavio je spot za pesmu Previše, koji je snimio sa Nebojšom u proleće 2017. godine u hotelu Bristol u Beogradu, a režirao ga je Petar Pašić.[180][181]

Dana 1. jula 2018. godine srpski reperi Mikri Maus i Bvana objavili su pesmu Ponovo na šemi u kojoj je semplovan glas Glogovca, dok je glumio Simketa u filmu Do koske, a pesma se našla na albumu Ko me to tamo peva.[182] Kruševački hip hop sastav Novi Zakon snimio je pesmu u znak sećanja na Nebojšu Glogovca, dok su u Užicu, Smederevskoj Palanci, Sokocu, Doboju, Trebinju, Kraljevu, Nevesinju, Novom Sadu, Pančevu i Beogradu napravljeni murali posvećeni preminulom glumcu.[183][184][185][186][187][188][189]

Navijači Crvene zvezde odali su mu u više navrata počast, a glumci serije Državni posao posvetili su mu jednu epizodu serije.[190][191][192][193]

Dana 20. februara 2019. godine objavljena je pesma Disko Betangin, sa albuma filma The Books of Knjige — Slučajevi pravde. Pesmu je komponovao Nemanja Nedeljković Nemus iz niškog muzičkog sastava Stereo banana, a na njoj je semplovan glas Glogovca.[194]

 
Mural Glogovcu u Kraljevu.

Na Svetski dan pozorišta, 27. marta 2019. godine u pozorištu Atelje 212, Udruženje dramskih umetnika u saradnji sa preduzećem Pošta Srbije predstavilo je novu seriju poštanskih markica Velikani srpskog glumišta, među kojima se našla i markica sa likom Glogovca.[195][196]

U junu 2019. godine, Glogovčevi školski drugari iz osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj” iz Pančeva pokrenuli su peticiju za dopunu imena „Kulturnog centra Pančevo” imenom Nebojše Glogovca.[197]

Tokom svečane dodele nagrada na 48. Sofestu, 6. jula 2019. godine žiri festivala dodelio je Statuetu „Sloboda”, posthumno priznanje Nebojši Glogovcu za ulogu u filmu Južni vetar.[197]

U avgustu 2019. godine po Glogovcu je nazvana ulica u niškom naselju Deveti maj.[198] U naseljima Čortanovci u opštini Inđija i Vrdnik u opštini Irig takođe postoje ulice nazvane po Nebojši Glogovcu.[199][200][201]

Povodom 50 godina od rođenja Glogovca, u Kulturnom centru Trebinje je u periodu 30. do 31. avgusta 2019. godine održana dvodnevna manifestacija „Dani Nebojše Glogovca”, u okviru koje su o njegovom životu govorili Vojin Ćetković i Raša Andrić, otvorena je izložba fotografija „Nebojša Glogovac”, promovisana knjiga „Monografija Nebojša Glogovac” i prikazan film Godina i jedan dan, srpskog reditelja i scenariste Raše Andrića.[202] Drugog dana manifestacije prikazana je projekcija predstave Hadersfild.[203]

U septembru 2019. godine, na dvanaestom Leskovačkom internacionalnom festivalu filmske režije, u okviru pratećeg programa predstavljena je Monografija: Nebojša Glogovac, dok je izložbeni program obeležila postavka izložbe „Nebojša Glogovac”.[204][205]

Dana 1. jula 2020. godine mural posvećen Glogovcu u Užicu je uništen, što je izazvalo veliku pažnju javnosti i nezadovoljstvo poštovalaca glumca.[206][207] Udruženje dramskih umetnika Srbije na čelu sa Vojom Brajovićem, poslalo je protestno pismo gradonačelniku Užica Tihomiru Petkoviću povodom ovog slučaja.[208] Zamenik gradonačelnika Užica Ivan Stanisavljević istakao je da će Grad Užice finansirati oslikavanje novog murala Glogovca, na drugoj lokaciji.[209] Novi mural Glogovca odrađen je u ulici Dimitrija Tucovića 101, u centru Užica početkom avgusta 2020. godine, a nazvan je „Sećanje na mural iz ulice Momčila Tešića”.[210][211] Krajem avgusta 2020. godine na zidu Kulturnog centra „Nebojša Glogovac” u Nevesinju napravljen je mural u njegovu čast.[212]

Druga po redu manifestacija „Dani Nebojše Glogovca” održana je 29. i 30. avgusta 2020. godine, na letnjoj sceni Kulturnog centra Trebinje, gde je specijalni gost bila Branka Katić, srpska glumica.[213] Tokom manifestacije prikazani su filmovi Ubistvo s predumišljajem i Moj jutarnji smeh, dok je prateći program festivala činila izložba fotografija „Nebojša Glogovac” koja je prikazana na led ekranu tokom trajanja festivala.[214]

U septembru 2020. godine, Glogovac je dobio ulicu u Leskovcu.[215] Dana 26. septembra 2020. godine na stambenoj zgradi u Sokocu oslikan je mural Glogovca.[216][217]

Dana 31. januara 2021. godine objavljena je knjiga „Glogi”, koju je napisao novinar, urednik i publicista Aleksandar Đuričić, a objavila ju je izdavačka kuća Vukotić medija iz Beograda.[218] U knjizi se nalaze svedočenja Glogovcu bliskih ljudi o njegovom životu, kao i njegove pesme.[219][220]

Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Grada Beograda na sednici održanoj 8. marta 2021. godine, usvojila je inicijativu Jugoslovenskog dramskog pozorišta da se u Beogradu imenuje Sokak Nebojše Glogovca.[221][222] Predlog odluke da deo Ulice Strahinjića bana od Francuske do Skadarske promeni naziv u Sokak Nebojše Glogovca povučena je sa dnevnog reda sednice održane 12. marta 2021. godine, sa obrazloženjem da predlog treba da se dodatno razmotri.[223]

Na Dan Jugoslovenskog dramskog pozorišta, 3. aprila 2021. godine i u čast Glogovca koji je bio prvak drame ovog pozorišta, prvi put je dodeljena Nagrada „Nebojša Glogovac” za izuzetnu umetničku kreaciju mladog glumca, a dobio ju je srpski glumac Miodrag Dragičević za ulogu Kaspara u istoimenoj predstavi.[224][225]

Dana 24. decembra 2021. godine u Galeriji 73 na Banovom brdu održana je tribina „Beograd za početnike” pod nazivom Kako je živeo, voleo i plakao Nebojša Glogovac.[226] Gost tribine bio je Aleksandar Đuričić, novinar i pisac knjige „Glogi“, a autorka i moderatorka Smiljana Popov, novinarka i autorka naučno-popularnog serijala „Beograd za početnike”.[227][226]

Na inicijativu Glogovca iz 2017. godine, Tamara Grujić, autorka emisije Radna akcija sa Tamarom organizovala je pomoć ugroženim porodicama u Republici Srpskoj.[228] Četvrta sezona emisije emitovana je u martu 2023. godine, posvećena je Glogovcu, a u njoj je predstavljena kuća njegovog oca i dede u Nevesinju gde je proveo deo detinjstva.[229][230]

Reditelj Radivoje Raša Andrić istakao je u emisiji „Kec na jedanaest” na TV kanalu K1, da je film Munje: Opet! posvećen Glogovcu.[231] Njegov lik pandura pomenut je i u drugom delu, a njegovi sinovi Miloš i Gavrilo se pojavljuju u filmu.[232]

Komisija za nazive delova naseljenih mesta odlučila je na sednici održanoj 22. marta 2023. godine, da se po Glogovcu nazove jedna neimenovana ulica na obodu naselja Rumenka.[233][234]

Dana 10. avgusta 2023. godine u okviru manifestacije Grad teatar u Budvi, održano je veče posvećeno Glogovcu.[235][236][237]

Izložba pod nazivom „Nebojša Glogovac (1969–2018) iz pozorišnog albuma” autorke Mirjane Odavić otvorena je 12. decembra 2023. godine u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije u okviru ciklusa posvećenog laureatima glumanke nagrade Dobričin prsten.[238] Izložba će trajati do maja 2024. godine.[238][239]

U okviru serijala „Filmske priče” u Kraljevu, 6. februara 2024. godine predstavljena je Monografija: Nebojša Glogovac u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani”.[240]

Filmografija uredi

U karijeri je imao 43 filmske i televizijske uloge, 20 uloga u televizijskim serijama i 7 u kratkim filmovima.[a] Pojavio se u dokumentarnom filmu Kazna 1999. godine, a ostvario je doprinos i u dokumentarnom filmu Film o filmu Munje!, gde je pričao o svojoj ulozi policajca i uopšteno o filmu, 2001. godine.[242] Godine 2009. bio je narator u filmu Doviđenja, kako ste?, a 2011. godine pojavio se u humorističko-satiričnoj kratkoj seriji Uprkos svemu.[243] Bio je narator u dokumentarnom filmu Jego blagodarije baron Vrangel 2013. godine, a 2016. godine pozajmio je glas u dokumentarnom filmu Jednačina sa jednom nepoznatom.[244][245][246] Godine 2014. pojavio se u reklami za Alfa banku, a 2017. u reklami za Nektar pivo.[247]

Pozajmio je glas liku Ediju u animiranom filmu Tehnotajz: Edit i ja iz 2008. godine, kao i glas u filmu Garfild 2 iz 2006. godine, u ulozi kraljevskog mačka Princa.[107][248][55]

1980 ▼ 1990 ▼ 2000 ▼ 2010 ▼ 2020 ▼ Ukupno
Dugometražni film 0 6 12 20 0 38
TV film 0 3 2 0 0 5
TV serija 2 1 5 11 1 20
TV mini serija 0 0 0 1 0 1
TV kratki film 0 0 0 0 0 0
Kratki film 0 2 1 4 0 7
Ukupno 2 12 20 36 1 71
God. Naziv Uloga
1980-e ▲
1984. Priče iz Nepričave dečak
1987. Bolji život Bobin školski drug
1990-e ▲
1993. Rekvijem za jedan san
1993. Raj Milošev prijatelj Birimić
1994. Vukovar, jedna priča Fadil
1995. Ubistvo s predumišljajem Bogdan Bilogorac
1997. Do koske Simke
1997. Pokondirena tikva Jovan
1998. Spasitelj Verin brat
1998. Bure baruta taksista
1998—2002. Porodično blago Zlatko Gavrilović
1998. Hotel Beograd Igor
1999. Ranjena zemlja Marko
2000-e ▲
2000. Nebeska udica Kaja
2001. Normalni ljudi Toma
2001. Munje! pandur
2001. Bumerang Miki
2002. Klasa 2002 Nebojša
2002. T. T. Sindrom Vaki
2002. Država mrtvih Gorazd Kranjc
2004. Kad porastem biću Kengur taksista Živac
2004. Lift oficir Prvoslav Gajin
2005. Košarkaši Žare
2005. Svadba tašta
2006. Optimisti Dr Milo Petrović
2006. Sutra ujutru Mare
2007. Klopka Mladen
2007. Hadersfild Ivan
2008. Vratiće se rode Borin i Perin otac
2008. Moj ujak ujak
2008. Kneževina Srbija knez Mihailo Obrenović
2008—2011. Moj rođak sa sela otac Milutin
2009. Kenjac Boro
2010-e ▲
2010. Lud, zbunjen, normalan Grdoba
2010. Žena sa slomljenim nosem Gavrilo
2010. 72 dana Dane
2010. Beli, beli svet Zlatan
2010. Instruktor taksista
2011. Igra istine saobraćajac
2012. Izvan sezone Đino
2012. Zalet
2012—2014. Vojna akademija Crni
2012. Kad svane dan Mališa
2013. Otvorena vrata Dostojevski
2013. Artiljero Zlaja
2013. S/Kidanje Bojan
2013. Žene sa Dedinja Emil
2013. Stella Lukas Gavran
2013—2014. Dramska trilogija 1941—1945 Dragoljub Draža Mihailović
2013. Krugovi Nebojša
2014. Branio sam Mladu Bosnu Leo Pfefer
2014. Jednaki (segment Milan)
2014. Sjene dr Martin Papenhajm
2014. Dječaci iz ulice Marksa i Engelsa tata
2014. Storžina Dragan
2015. Za kralja i otadžbinu Dragoljub Draža Mihailović
2015. Otadžbina Bole
2015. Enklava Vojislav Arsić
2015. Branio sam Mladu Bosnu (TV serija) Leo Pfefer
2016. Ustav Republike Hrvatske Vjeko Kralj
2016. Oslobođenje Skoplja Dušan
2016—2018. Ubice mog oca Jovan Despotović
2017. Nemanjići - rađanje kraljevine Vukan Nemanjić
2017. Saga o tri nevina muškarca Damjanov stric
2017. Tihi kutak Hristov otac Žika
2017. The Books of Knjige — Slučajevi pravde Bledi Globičić Prokopnik
2018. Pet majstor Cvetko
2018. Zaspanka za vojnike seljak
2018. Južni vetar kriminalac Golub
2019. Moj jutarnji smeh vidovnjak Miloš
2020-e ▲
2020. Južni vetar (TV serija) kriminalac Golub

Pozorišne uloge uredi

Od 1981. do 1987. godine igrao je u nekoliko predstava u okviru Dečije dramske grupe Radio Beograda. Od 1985. godine igrao bio je član i Ateljea mladih u Pančevu, gde je ostao sve do 1990. godine. Prva predstava u Ateljeu mladih u kojoj je igrao bila je Mušica, decembra 1989. godine, a prvu profesionalnu ulogu ostavio jer kao Nemac u komadu Živela sloboda, 1990. godine.[26][25]
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu, čiji je član bio od 1996. godine, imao je uloge u dvadeset pozorišnih predstava, za koje je dobio mnogobrojne nagrade.[249] Dobio je stipendiju 1996. godine od strane Jugoslovenskog dramskog pozorišta i veliki broj prestižnih nagrada za uloge u pozorištu.

Tokom karijere u pozorištu igrao je sa podjednakim uspehom klasične i savremene repertoare, kao i generacijske uloge u predstavama koje su obeležile jedno doba. Osim uloga u predstavama Jugoslovenskog dramsko pozorišta, igrao je u komadima u Crnogorskom narodnom pozorištu Ribarske svađe, Pozorištu „Boško Buha” Beograd San letnje noći, Teatru Ulises Oluja i Pijana noć, Zvezdara Teatru Kontuzov, Srpska drama i predstavi Parabelum.[250][251] Sarađivao je sa nekim od najznačajnijih pozorišnih reditelja na Balkanu, među kojima su Dejan Mijač, Slobodan Unkovski, Egon Savin, Dušan Jovanović, Aleksandar Popovski i mnogi drugi.[252]

Njegova prva ozbiljna uloga u pozorištu bila je u predstavi Velika pljačka, u režiji Dejana Mijača, a prva u Jugoslovenskom dramskom pozorištu bila je u predstavi Lažni car Šćepan Mali, u ulozi serdara Nika Đurova. Poslednja uloga i poslednja odigrana predstava u Jugoslovenskom dramskom pozorištu bila je Hamlet, 13. decembra 2017. godine.[80][252]

Premijera Predstava Uloga Reditelj Pozorište
decembar 1989. Mušica Seljak Milenko Zablaćanski Atelje mladih Pančevo
1990. Živela sloboda Nemac Kulturni centar Pančevo
7. mart 1990. Stranac i striptizeta Milenko Zablaćanski Atelje mladih Pančevo
9. avgusta 1992. Velika pljačka Dejan Mijač Teatar Gardoš — Atelje 212
1992/1993. Scene iz komedija i Žorž Danden Kruševačko pozorište
9. mart 1993. Čikaške perverzije[b] Deni Šapiro Omar Abu el Rub Pozorište Slavija
9. maj 1993. Vreme čuda Legeon Radmila Vojvodić Atelje 212
5. jun 1993. Lizistrata Petar Zec Grad teatar
23. jun 1993. Tamna je noć Nenad-Neni Egon Savin Ustanova kulture „Vuk Karadžić"
24. jul/30. septembar 1993. Lažni car Šćepan Mali Serdar Niko Đurov Dejan Mijač Jugoslovensko dramsko pozorište
29. septembar 1993. Prosjačka opera Flič, Prosjak, Robert, Prečasni Kembel Ivana Vujić Bitef teatar
27. januar 1994. Rođaci iz najboljih dana Simo Omar Abu el Rub Jugoslovensko dramsko pozorište
5. mart 1994. Srpska drama[v] Milan Srećković Nebojša Bradić Zvezdara teatar
3. decembar 1994/5. avgust 1995. Troil i Kresida Troil Dejan Mijač Jugoslovensko dramsko pozorište
18. mart 1995. Bure baruta Andrej Dejan Dukovski Jugoslovensko dramsko pozorište
7. maj 1996. U potpalublju Vladimir Nikita Milivojević Jugoslovensko dramsko pozorište
30. decembar 1996. Poloneza Oginjskog Dima Vida Ognjenović Jugoslovensko dramsko pozorište
28. maj 1997. Saloma Mladi Sirijac, Volter Grendžers, Ros, Judejac, Nazarećanin Roman Viktjuk Jugoslovensko dramsko pozorište
18. februar 1998. Parabelum Mladić Nikola Pejaković Zvezdara teatar
16. februar 1999. Bliže novinar Danijel Vulf Alisa Stojanović Jugoslovensko dramsko pozorište
30. novembar 2000. Zlatno runo[g] Simeon Njago Nebojša Bradić Beogradsko dramsko pozorište
25. april 2002. Kontuzov Kontuzov Nikola Pejaković Zvezdara teatar
25. novembar 2002. Šine Gadni Slobodan Unkovski Jugoslovensko dramsko pozorište
13. mart 2003. Višnjik Lopahin Jermolaj Aleksejevič Aleksandar Popovski Narodno pozorište u Beogradu
24. oktobar 2003. Molijer — još jedan život Šarl Varle de Lagranž Dušan Jovanović Jugoslovensko dramsko pozorište
27. novembar 2004. Italijanska noć Karl Paolo Mađeli Jugoslovensko dramsko pozorište
26. februar 2005. Hadersfild Ivan Uglješa Šajtinac Jugoslovensko dramsko pozorište
3. mart 2007. Na dnu Vaska Pepel Paolo Mađeli Jugoslovensko dramsko pozorište
10. avgust 2007. Pijana noć 1918. Pukovnik Vesović Lenka Udovički Tetar Ulises
4. decembar 2007. Barbelo, o psima i deci Dve lutalice, samo jednom Dejan Mijač Jugoslovensko dramsko pozorište
9. maj 2008. Zamak K. Nikola Zavišić Jugoslovensko dramsko pozorište
20. novembar 2009. Kako vam drago Žak Slobodan Unkovski Jugoslovensko dramsko pozorište
8. maj 2010. Sablja dimiskija Tika Rođa, gazda kafane Goran Šušljik Ustanova kulture „Vuk Karadžić"
9. jun 2010. Metamorfoze Tiresija, Tereja, Kinaris Aleksandar Popovski Jugoslovensko dramsko pozorište
23. jul 2010. Oluja Kaliban, divljak i rob Lenka Udovički Tetar Ulises
9. april 2012. Sumnjivo lice Jerotije Pantić Jagoš Marković Jugoslovensko dramsko pozorište
26. jun 2012. Ribarske svađe Isidor, istražilac kriminala Ana Vukotić Crnogorsko narodno pozorište
7. mart 2014. Unosno mesto[d] Dosužev Egon Savin Jugoslovensko dramsko pozorište
6. novembar 2014. San letnje noći Oberon Đurđa Tešić Narodno pozorište u Beogradu
13. februar 2015. Razbijeni krčag Adam Igor Vuk Torbica Jugoslovensko dramsko pozorište
4. april 2015. Romeo i Julija Kapulet Predrag Manojlović Radionica integracije
17. septembar 2016. Hamlet Hamlet Aleksandar Popovski Jugoslovensko dramsko pozorište

Nagrade i priznanja uredi

  • Plaketa prijatelju kluba Internacionalne policijske asocijacije Bijeljina.
  • Priznanje Heroj 2018. na četvrtom viteškom turniru Just out, Despotovac (posthumno).[163]
  • Po Glogovcu je nazvan Dom kulture u Nevesinju.[169]
  • U gradskom jezgru Kraljeva je nazvana ulica po Glogovcu, kao i u naselju Pečenog u okolini Kraljeva.[175]
  • U naselju Deveti maj u Nišu i u Leskovcu nazvane su ulice po Glogovcu.[198]
  • U naseljima Čortanovci u opštini Inđija i Vrdnik u opštini Irig nazvane su ulice po Glogovcu.[199][200]
  • U naselju Rumenka, jedna ulica nosi ime po Glogovcu.[233][234]
  • Od 2021. godine Jugoslovensko dramsko pozorište dodeljuje nagradu „Nebojša Glogovac”.[257]

Filmske nagrade uredi

Pozorišne nagrade uredi

Zanimljivosti uredi

Smrt i sahrana uredi

Glogovčevo zdravstveno stanje se naglo pogoršalo poslednjih dana decembra 2017. godine.[324] Zbog pogoršanja zdravstvenog stanja ponovo je primljen u Institut za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu, 24. januara 2018. godine.[325] Preminuo je, posle kratke i jednomesečne borbe sa rakom pluća u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu 9. februara 2018. godine, u 49. godini života.[326][5][327][328][329][325][330]

 
Grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Komemoracija povodom smrti održana je 12. februara 2018. godine u velikoj sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Komemoracija je počela snimljenim insertom iz predstave Hamlet, poslednje koju je Glogovac odigrao, 13. decembra 2017. godine. Direktorka Jugoslovenskog dramskog pozorišta Tamara Vučković Manojlović je nakon minuta ćutanja istakla da je Glogovac bio veliki glumac koji je sledio svoj talenat i da je bila radost i privilegija biti njegov prijatelj.[331]

Sahrana je počela opelom u 14 časova u crkvi Svetog Nikole u okviru kompleksa Novog groblja uz hor Divne Ljubojević.[332] Sahrani je prisustvovalo više hiljada ljudi, a od kolege i prijatelja oprostili su se Emir Kusturica, Dragan Bjelogrlić, Nataša Ninković, Dejan Bodiroga, Sergej Trifunović, Vojin Ćetković, Sloboda Mićalović, Branka Veselinović, Vlasta Velisavljević i mnogi drugi.[333]

Od Glogovca oprostili su se i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović i otac Mihailo, izaslanik tadašnjeg patrijarha srpskog Irineja koji su držali opelo.[334][332]

Šta se to događa sa čovekom, zašto se rađamo ovde na zemlji? Ako je ljudski život samo tih pedesetak godina, ima li onda smisla taj ljudski život? Bez obzira koja je uloga čoveka na ovom svetu, bio on patrijarh, predsednik, kralj, glumac ili nešto drugo... Ako je u tome ljudski smisao, onda je proklet dan u kojem se taj čovek rađa. Čovek je biće koje je stvoreno za večnost, neprolaznost, sazdan po Božjem liku, a ne po repatom majmunu. U tome i jeste smisao našeg Nebojše kojeg ispraćamo danas. Njegov istinski život se nastavlja danas i to je najlepša vrlina pokojnog Nebojše. Verovao je u besmrtnost ljudskog bića.

— Amfilohije Radović na sahrani Nebojše Glogovca.[334]

Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu pored Milorada Mandića.[335][336][337]

Rekli su o Glogovcu uredi

Bio je miran, mudar i krajnje jednostavan i istovremeno komplikovan čovek. To ga je i činilo velikim glumcem.

— Rajko Grlić, hrvatski režiser.[338]

Bio si jedan od heroja moje mladosti. Prodavao sam tvoje fore iz filmova, pitao se kako si tako hladan kao špricer, a opet svima potreban.

— Vukašin Marković, srpski muzičar.[339]

Imao je neponovljive transformacije, delikatan pristup svakom liku, a u javnosti bio čist i dostojanstven.

— Milan Vlajčić, književni i filmski kritičar.[340]

Otkada sam ga gledala u filmu Ubistvo s predumišljajem, znala sam da se pojavio veliki glumac. Sve ono što će uraditi kasnije na filmu, u pozorištu i na televiziji svrstalo ga je u velikog evropskog glumca.

— Milena Dravić, srpska glumica.[341]

Živo se sećam energije, jednostavnosti i ubedljivosti kada je još bio početnik. Malo je glumaca koji su tako brzo i sa takvom ubedljivošću postali zvezde, u pozorištu i na filmu.

— Egon Savin, srpski pozorišni reditelj.[341]

Otišao je jedan od najvećih u istoriji srpskog glumišta. Otišao je najveći glumac srednje generacije celog regiona. Otišao je dobar čovek, dobar prijatelj i dobar dasa.

— Dragan Bjelogrlić, srpski glumac, scenarista, režiser i producent.[342]

Sve ume. Sve razume. Pleni. Veliki i jak k’o planina. Lud. Nedostižan. Imali smo čast i sreću da živimo u njegovo vreme i da se hranimo njegovom dušom.

— Ljubomir Bandović, srpski glumac.[343]

Bio je najtalentovaniji glumac koji se u poslednje tri decenije pojavio na balkanskim prostorima. Divan čovek, jednostavan, skroman, kao što su i svi umetnički velikani.

— Goran Paskaljević, srpski reditelj, scenarista i producent[308]

Nebojša Glogovac je očaravao silinom svog talenta i nesumnjivo je bio jedan od najboljih glumaca u Evropi. Prisustvo Glogovca u našim životima bio je veliki dobitak za sve nas.

— Voja Brajović, srpski glumac.[344]

Bio je autentičan i veliki talenat. Imao je snažnu ličnost, karakterističnu energiju, to ga je najviše odlikovalo. To je ono što ga je po meni uvek izdvajalo od drugih.

— Ana Sofrenović, srpska glumica.[345]

Galerija uredi

Napomene uredi

  1. ^ Neračunajući ulogu u filmu Apsurdni eksperiment, koji nije realizovan.[241]
  2. ^ Glogovac nije bio stalni glumac predstave Čikaške perverzije, već je nekoliko puta menjao Dragana Mićanovića.[253]
  3. ^ U kasnijim izvođenjima umesto Glogovca, lik Milana Srećkovića igrao je Nenad Jezdić.[254]
  4. ^ Glogovčeva alternacija u predstavi Zlatno runo bio je Nebojša Dugalić.[255]
  5. ^ Glogovac nije bio stalni glumac predstave Unosno mesto, već je nekoliko puta menjao Bogdana Diklića.[256]

Reference uredi

  1. ^ „Nebojša, Lobanja, Glogovac. Ostao je isti dečak koji veruje u pravdu i ljubav i nije se stideo da to i kaže”. blic.zena.rs. Pristupljeno 9. 2. 2018. 
  2. ^ „Glogovac, ispred i iza zavese”. Politika. 31. 1. 2021. 
  3. ^ a b v „Glumac Nebojša Glogovac”. glas-javnosti.rs. 23. 7. 2018. 
  4. ^ „Nikada i nigde se nije obrukao. Stasao je u crkvi, oblikovala ga je naša vera”. stil.kurir.rs. 14. 11. 2021. 
  5. ^ a b „Preminuo Nebojša Glogovac”. n1info.com. Arhivirano iz originala 10. 02. 2018. g. Pristupljeno 9. 2. 2018. 
  6. ^ „Izrastao u gorostasa”. Večernje Novosti. Pristupljeno 14. 2. 2018. 
  7. ^ Nježić, str. 225.
  8. ^ a b v g „Uloge po kojima ćemo pamtiti Nebojšu Glogovca”. B92. Pristupljeno 9. 2. 2018. 
  9. ^ Nježić, str. 222.
  10. ^ Đuričić 2021, str. 12.
  11. ^ a b Nježić, str. 215.
  12. ^ „“Živi, umri, ponovi…”: Dve godine bez Nebojše Glogovca, ili velika priča o kralju srpske glume”. nedeljnik.rs. 9. 2. 2020. 
  13. ^ a b Đuričić 2021, str. 9.
  14. ^ Đuričić 2021, str. 13.
  15. ^ „Od Hercegovine do svetskih scena”. Večernje novosti. Pristupljeno 12. 2. 2018. 
  16. ^ Đuričić 2021, str. 14.
  17. ^ Đuričić 2021, str. 25.
  18. ^ „Ko je nesuđeni psiholog, veliki glumac Nebojša Glogovac?”. republika.rs. 9. 2. 2018. 
  19. ^ „Gorica Popović bila je Glogovcu asistent na prijemnom za FDU: "Svi smo tada rekli - Ovo je čudo"”. telegraf.rs. Pristupljeno 16. 9. 2019. 
  20. ^ „Glogovac o Šekiju Turkoviću”. espreso.co.rs. 22. 7. 2023. 
  21. ^ a b „Biografije poznatih Hercegovaca: Nebojša Glogovac”. hercegovinapromo.com. Pristupljeno 15. 3. 2016. 
  22. ^ „III KLASA, FDU, 1990.”. Prof. dr Vladimir Jevtović. Fejsbuk. 2. 2. 2014. Pristupljeno 13. 3. 2021. 
  23. ^ „Danas malo ljudi zna da je glumio u Boljem životu”. espreso.co.rs. 9. 2. 2018. 
  24. ^ „Nebojša Glogovac: brijunske noći srpske glumačke zvijezde”. nacional.hr. Pristupljeno 17. 8. 2010. 
  25. ^ a b v „Živi, umri, ponovi...: Priča o Nebojši Glogovcu, kralju srpske glume”. nedeljnik.rs. Arhivirano iz originala 24. 03. 2018. g. Pristupljeno 17. 10. 2006. 
  26. ^ a b „Pančevci još čekaju da se Kulturni centar nazove po Nebojši Glogovcu”. Radio-televizija Srbije. 12. 3. 2019. 
  27. ^ „Govori da bih te video: In memoriam - Nebojša Glogovac”. rts.rs. Pristupljeno 24. 7. 2018. 
  28. ^ „Laureat Nebojša Glogovac”. Politika. Pristupljeno 17. 10. 2006. 
  29. ^ „D Magazin - Nebojša Glogovac”. teatroslov.mpus.org.rs. 16. 12. 2012. 
  30. ^ a b „Nebojša Glogovac: Sinove učim da ne budu ranjivi”. glossy.espreso.rs. 14. 12. 2009. Arhivirano iz originala 29. 11. 2020. g. Pristupljeno 16. 02. 2018. 
  31. ^ „Zimi se lepi za šporet, leti za motor”. Politika. Pristupljeno 12. 2. 2011. 
  32. ^ „Glogovac: Ako svako da malo - napravićemo nešto veliko”. glossy.espreso.rs. 26. 5. 2014. Arhivirano iz originala 24. 08. 2020. g. Pristupljeno 1. 8. 2018. 
  33. ^ „Neobjavljena pesma Nebojše Glogovca: “I vrisak u glavi… I mir. Nema aplauza. Otišao je poslednji gledalac.””. Nedeljnik. 5. 2. 2021. 
  34. ^ „Udruženje galopskog sporta Srbije” (PDF). bgturf.com. 
  35. ^ „Nebojša Glogovac – Velika čast”. FK Crvena zvezda. Arhivirano iz originala 16. 02. 2018. g. Pristupljeno 25. 2. 2012. 
  36. ^ „Film iskrenih namera”. Politika. 21. 11. 2006. 
  37. ^ „Priča o tome kako su zvezdaš Glogovac i Partizan zajedno napravili nešto veliko!”. telegraf.rs. 9. 2. 2018. 
  38. ^ „Rukometna Superliga : Humanitarni večiti derbi”. srbijadanas.com. 23. 5. 2014. 
  39. ^ „Nebojša Glogovac: Dorćolac iz Trebinja”. mojahercegovina.com. 9. 2. 2018. 
  40. ^ „Dan kada je Dorćol utihnuo, ruža na motoru omiljenog komšije”. Večernje novosti. 9. 2. 2018. 
  41. ^ Nježić, str. 140.
  42. ^ „Nešto je trulo u državi svakoj” (PDF). elevate.airserbia.com. 
  43. ^ „Škola glume Maska”. Pristupljeno 24. 7. 2018. 
  44. ^ „Nebojša Glogovac je cio život pomagao drugima, a ovo malo ko zna”. cdm.me. Pristupljeno 16. 2. 2018. 
  45. ^ a b v „Bolest je bila jača: Preminuo glumac Nebojša Glogovac”. express.hr. Pristupljeno 9. 2. 2018. 
  46. ^ „Nebojša Glogovac: Važno je da deci povratimo veru u hrabrost, poštenje i ljubav!”. unicef.org. Pristupljeno 23. 7. 2018. 
  47. ^ „Negujmo srpski jezik”. bgb.rs. Arhivirano iz originala 18. 03. 2018. g. Pristupljeno 1. 8. 2018. 
  48. ^ „„Sjaj u očima“: Sedma knjiga iz edicije „O psima i ljudima“”. izazov.com. 28. 12. 2012. Arhivirano iz originala 08. 03. 2022. g. Pristupljeno 04. 11. 2020. 
  49. ^ „Šapa u ruci”. chigoija.co.rs. Pristupljeno 4. 11. 2020. 
  50. ^ „Rajko Grlić o Nebojši Glogovcu”. laguna.rs. Pristupljeno 20. 12. 2018. 
  51. ^ Nježić, str. 199.
  52. ^ „Otac Nebojše Glogovca o bolesti svog sina - "Kratko je trajao"”. mondo.rs. 31. 3. 2023. 
  53. ^ „Najveći uzor mi je bio Milenko Zablaćanski”. teatroslov.mpus.org.rs. Pristupljeno 28. 1. 2021. 
  54. ^ Nježić, str. 87.
  55. ^ a b „Kako sam prihvatio Dražu, a odbio Andželinu”. Politika. Pristupljeno 20. 11. 2013. 
  56. ^ „Kako je Nebojša Glogovac odbio Anđelinu Džoli i zašto je nakon toga rekao da ga je intuicija spasila promašaja”. telegraf.rs. 4. 2. 2019. 
  57. ^ „Bio je ljudska gromada i veliki Srbin: Ovako je Glogovac odbio Anđelinu Džoli u filmu koji je izazvao pravu buru!”. stil.kurir.rs. 4. 2. 2020. 
  58. ^ Nježić, str. 149.
  59. ^ a b Đuričić 2021, str. 7.
  60. ^ Đuričić 2021, str. 8.
  61. ^ a b „„Evo meni moga vojvode” Nebojša Glogovac nikada nije zaboravio rodno Trebinje i svoga dedu Gavrila”. Blic. Pristupljeno 9. 2. 2018. 
  62. ^ „Nebojša Glogovac : Idealna žena ne postoji!”. vesti.rs. 12. 10. 2015. 
  63. ^ „Registrator br. 74”. teatroslov.mpus.org.rs. Pristupljeno 9. 12. 2022. 
  64. ^ „Mina Glogovac - Biografija”. minaglogovac.com. Pristupljeno 17. 9. 2020. 
  65. ^ Đuričić 2021, str. 181.
  66. ^ „Sin Nebojše Glogovca primljen na FDU”. blic.rs. 3. 7. 2020. 
  67. ^ „Ovo su sinovi Nebojše Glogovca, a mlađeg naslednika gledali smo i na malim ekranima”. telegraf.rs. 10. 2. 2018. 
  68. ^ a b „Nebojša Glogovac, biografija”. biografija.org. Pristupljeno 27. 11. 2017. 
  69. ^ „Cveće na motoru Nebojše Glogovca”. mondo. Arhivirano iz originala 16. 03. 2018. g. Pristupljeno 10. 2. 2018. 
  70. ^ Đuričić 2021, str. 185.
  71. ^ „Udovica Nebojše Glogovca emotivno govorila o njihovom prvom susretu i nežnoj glumčevoj strani”. alo.rs. 2. 2. 2021. 
  72. ^ „Potresne reči Vojina Ćetkovića na komemoraciji njegovom kumu Nebojši Glogovcu”. kurir.rs. Pristupljeno 12. 2. 2018. 
  73. ^ „Oproštaj od kuma: Vojin Ćetković je Glogovcu krstio decu, bio uz njega do kraja, a sad njegove reči o izgubljenom prijatelju bole”. espreso.rs. Pristupljeno 9. 2. 2018. 
  74. ^ „"Usnula je u Gospodu naša draga Milena": Posle Nebojšine smrti porodicu Glogovac zadesila još jedna tragedija”. Večernje novosti. 11. 11. 2019. 
  75. ^ „Sedam dana posle pomena sinu: Preminuo otac Nebojše Glogovca”. hellomagazin.rs. 16. 2. 2024. 
  76. ^ „Preminuo pančevački paroh u penziji Milovan Glogovac, otac Nebojše Glogovca”. Radio televizija Srbije. 16. 2. 2024. 
  77. ^ „Pančevo: Atelje mladih upisuje nove članove”. 013info.rs. 15. 9. 2020. 
  78. ^ Đuričić 2021, str. 24.
  79. ^ „CECA BOJKOVIĆ O NEBOJŠI: O ulozi Gavrila, predstavi "Velika pljačka", i čuvenoj opaski na njen račun: "Da mi je znati ko nju gura"”. Večernje Novosti. Pristupljeno 10. 2. 2018. 
  80. ^ a b v g d „Nebojša Glogovac - pozorišna biografija”. Jugoslovensko dramsko pozorište. Arhivirano iz originala 11. 02. 2018. g. Pristupljeno 9. 2. 2018. 
  81. ^ Nježić, str. 55.
  82. ^ „Trezor: Spomen na glumca Nebojšu Glogovca”. Radio-televizija Srbije. 19. 3. 2018. 
  83. ^ „Rekvijem za jedan san”. IMDb. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  84. ^ „Uloge po kojima ćemo pamtiti Nebojšu Glogovca”. nsuzivo.rs. 10. 2. 2018. 
  85. ^ Nježić, str. 98.
  86. ^ „Sudbina od sto petlji”. vreme.com. Pristupljeno 10. 12. 2015. 
  87. ^ „Nebojša Glogovac”. vesti-online.com. Arhivirano iz originala 07. 08. 2017. g. Pristupljeno 7. 8. 2016. 
  88. ^ „Beban iz "Porodičnog blaga" otkrio kada mu je Nebojša Glogovac najviše pomogao”. Blic. 9. 2. 2020. 
  89. ^ Nježić, str. 57.
  90. ^ a b „Biografije predavača - Nebojša Glogovac”. prvikoraci.com. Arhivirano iz originala 13. 5. 2018. g. 
  91. ^ a b „"Samo istina dolazi do publike. Zato je moj posao vredan, zato je lep"”. B92. Pristupljeno 9. 2. 2018. 
  92. ^ „Srđan Koljević - Parabelum”. Zvezdara teatar. 
  93. ^ a b „Nebojša Glogovac: Slava mi nikad nije bila u glavi”. vreme.co.rs. Arhivirano iz originala 01. 06. 2017. g. Pristupljeno 23. 4. 2008. 
  94. ^ „Srpski Tom Henks”. Politika. Pristupljeno 29. 7. 2017. 
  95. ^ a b „Ein jugoslawischer Film von Ljubisa Samardzic”. tagesspiegel.de. Pristupljeno 9. 2. 2001. 
  96. ^ „Film Normalni ljudi”. fcs.rs. Arhivirano iz originala 22. 04. 2018. g. 
  97. ^ „Država mrtvih”. mladi.bibliotekasabac.org.rs. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  98. ^ Sinoć u Nišu počeo 38. festival glumačkih ostvarenja („Glas javnosti”, 24. avgust 2003)
  99. ^ „Awards for Kad porastem bicu Kengur”. IMDb. Pristupljeno 30. 11. 2009.  (jezik: engleski)
  100. ^ „Nebojša Glogovac”. nekropole.info. Pristupljeno 29. 12. 2018. 
  101. ^ „Svadba u lovačkoj kući”. Blic. Pristupljeno 9. 8. 2006. 
  102. ^ „Filmu „Klopka” glavne nagrade u Milanu i Liježu”. Blic. Pristupljeno 23. 4. 2008. 
  103. ^ „Tuck, Hadersfild”. tuck.rs. Arhivirano iz originala 29. 11. 2010. g. Pristupljeno 4. 9. 2020. 
  104. ^ „"Hadersfild" pred publikom u Kanadi i Americi”. vesti-online.com. Pristupljeno 7. 9. 2017. 
  105. ^ a b „Urucenje nagrade 'Zoran Radmilovic' Nebojši Glogovcu”. Blic. Pristupljeno 9. 10. 2001. 
  106. ^ „Kneževina Srbija”. kosutnjakfilm.rs. Pristupljeno 24. 1. 2019. 
  107. ^ a b „Premijera filma „Technotise - Edit i ja””. Vesti.rs. 26. 9. 2009. Pristupljeno 18. 3. 2013. 
  108. ^ „Giljermo Arijaga otvara „Cinema City””. Blic.rs. Архивирано из оригинала 6. 6. 2009. г. Приступљено 18. 3. 2013. 
  109. ^ „Nebojša Glogovac: Dani slavlja i velikih priznanja”. zena.blic.rs. Приступљено 26. 4. 2017. 
  110. ^ „Nebojša Glogovac”. ustavrhfilm.com. 
  111. ^ „"Artiljero" premijerno 31. oktobra”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 02. 07. 2018. г. Приступљено 13. 10. 2012. 
  112. ^ „Izvan sezone”. motovunfilmfestival.com. Архивирано из оригинала 14. 12. 2018. г. Приступљено 14. 12. 2018. 
  113. ^ „Rimejk filma „Psiho” predstavljao Srbiju na Jameson Empire Awards festivalu”. itresenja.com. Архивирано из оригинала 09. 08. 2020. г. Приступљено 30. 3. 2012. 
  114. ^ Њежић, стр. 116.
  115. ^ „Кругови најбољи филм на 6. Синема ситију”. novosti.rs. Приступљено 12. 9. 2013. 
  116. ^ „Nebojša Glogovac u „Ženama sa Dedinja””. Блиц. Приступљено 5. 5. 2012. 
  117. ^ „Glumac Nebojša Glogovac - biografija”. sinemanija.com/. Приступљено 17. 7. 2015. 
  118. ^ „Ана Софреновић и Небојша Глоговац у филму Дјечаци из улице Маркса и Енгелса”. glossy.espreso.rs. Архивирано из оригинала 05. 08. 2020. г. Приступљено 3. 2. 2012. 
  119. ^ „Dečje zavrzlame i ostale kerefeke za mame,tate,bake i deke”. Радио телевизија Србије. 25. 9. 2014. 
  120. ^ „Sjene: Film o Gavrilu Principu”. blic.zena.rs. Архивирано из оригинала 13. 08. 2020. г. Приступљено 2. 5. 2014. 
  121. ^ „Glogovac u filmu „Enklava”: Zaintrigirala me je dečija strana priče”. telegraf.rs. Приступљено 2. 3. 2015. 
  122. ^ „Glogovcu Milivoje Živanović”. seecult.org. Приступљено 7. 4. 2015. 
  123. ^ „O filmu „Oslobođenje Skoplja”: NIJE SAMO O JUNAŠTVU”. caglas.rs. Архивирано из оригинала 13. 05. 2018. г. Приступљено 26. 4. 2017. 
  124. ^ „Film o Tesli uživo!”. mondo.rs. 10. 12. 2016. Архивирано из оригинала 30. 07. 2019. г. Приступљено 10. 02. 2019. 
  125. ^ „Glogovac dobio nagradu za „Ustav Republike Hrvatske””. rs.n1info.com. Архивирано из оригинала 23. 07. 2018. г. Приступљено 12. 4. 2016. 
  126. ^ „Додељене награде 52. филмских сусрета у Нишу”. b92.net. Приступљено 31. 8. 2017. 
  127. ^ „The Books of Knjige: Slučajevi pravde”. tuck.rs. Архивирано из оригинала 23. 07. 2018. г. Приступљено 23. 7. 2018. 
  128. ^ „Glogovac u filmu o srpskom svecu”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 20. 08. 2019. г. Приступљено 25. 4. 2018. 
  129. ^ „Pejaković i Glogovac: Ostati normalan po svaku cenu”. Блиц. Приступљено 28. 7. 2018. 
  130. ^ „Svetski a naši: Stranci izabrali najbolje srpske glumce svih vremena”. republika.rs. 29. 9. 2020. 
  131. ^ „Serbia's 10 Most Legendary Film Stars”. theculturetrip.com. 28. 2. 2018. 
  132. ^ „Glogovac vaskrsao "Nemanjiće"”. vesti-online.com. 7. 3. 2018. 
  133. ^ „Spomenik našim precima: Premijera filma "Zaspanka za vojnike"”. Вечерње новости. 3. 11. 2018. 
  134. ^ „Poslednja scena koju je Glogovac snimio: Novi srpski film Južni vetar donosi uzbuđenje koje domaćoj sceni nedostaje!”. espreso.rs. 26. 8. 2018. 
  135. ^ „Seriju pet posvetio sam svom prijatelju Glogovcu: Reditelj Balša Đogo otkriva za Kurir šta nas čeka u nastavku i kakva je uloga Žarka Lauševića!”. kurir.rs. 17. 3. 2019. 
  136. ^ „Kada ćemo gledati poslednje Nebojšine filmove”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 18. 03. 2018. г. Приступљено 11. 2. 2018. 
  137. ^ „Radovi u toku:„U vreme kada tuga izlazi iz žbunja” Марка Ђорђевића”. fcs.rs. Приступљено 10. 5. 2018. 
  138. ^ „My morning laughter”. altertise.com. 
  139. ^ „Predstavljeni filmovi "Moj jutarnji smeh" i "Poslednja slika o ocu"”. telegraf.rs. 26. 11. 2019. 
  140. ^ „Glavna uloga u hit seriju bila je pisana za Glogovca! U jednom trenu se sve okrenulo”. mondo.rs. 10. 11. 2021. 
  141. ^ „Golubovićev „Otac” snima se na proleće”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 12. 03. 2018. г. Приступљено 7. 2. 2018. 
  142. ^ „48 SATI I JEDAN MINUT: Amerikanci snimaju film u čast Tijane Jurić”. nadlanu.com. Приступљено 19. 5. 2018. 
  143. ^ „„Јужни ветар“ ће од недеље „одувати“ маглу над Србијом”. Радио-телевизија Србије. 15. 1. 2020. 
  144. ^ „Јужни ветар”. Радио-телевизија Србије. 19. 1. 2020. 
  145. ^ „Posljednji pozdrav Glogovcu: “Trebinje svome Nebojši””. srpskacafe.com. 12. 2. 2018. Архивирано из оригинала 28. 01. 2019. г. Приступљено 27. 01. 2019. 
  146. ^ „U Pančevu Centar za kulturu „Nebojša Glogovac””. Радио-телевизија Србије. Приступљено 14. 2. 2018. 
  147. ^ „Zašto Kulturni centar Pančeva nije poneo ime Nebojše Glogovca?”. blic.rs. 4. 10. 2018. 
  148. ^ „Bura zbog Glogovca”. Вечерње новости. 13. 3. 2019. 
  149. ^ а б „Glogovac dobio Dobričin prsten: Ceremoniju ispratile supruga i ćerkica Sunčica- slika je PREDIVNA”. zena.blic.rs. Приступљено 3. 4. 2018. 
  150. ^ „Sećanje na Nebojšu Glogovca u Jugoslovenskoj kinoteci”. b92.net. Приступљено 23. 7. 2018. 
  151. ^ „Veče posvećeno Nebojši Glogovcu u Pančevu”. blic.rs. Приступљено 23. 7. 2018. 
  152. ^ „PANČEVO: Veče posvećeno Nebojši Glogovcu”. 013info.rs. Приступљено 23. 7. 2018. 
  153. ^ а б „Miloš Žutić, Nebojša Glogovac posthumno dobio još jednu važnu nagradu”. alo.rs. 7. 6. 2018. 
  154. ^ „Nagrada Miloš Žutić - preminulom Glogovcu za Hamleta”. Вечерње новости. Приступљено 7. 6. 2018. 
  155. ^ а б „Glogovcu posthumno nagrada za film”. dan.co.me. 2. 8. 2018. Приступљено 2. 7. 2018. 
  156. ^ а б „Glogovcu posthumno nagrada za prinos kinematografiji”. glas-slavonije.hr. 2. 8. 2018. Приступљено 4. 8. 2018. 
  157. ^ а б „Objavljeni pobednici festivala u Berlinu: Gorica proglašena za najbolju glumicu, Glogovcu posthumno priznanje!”. tracara.com. 31. 5. 2018. Приступљено 8. 8. 2018. 
  158. ^ „Nagrada eseoj o glumcu dodeljena Milošu Latinoviću”. teatar.bitef.rs. 2. 8. 2018. Приступљено 9. 2. 2020. 
  159. ^ „Есеј о глумцу 2018.: Првонаграђени Милош Латиновић”. recnaroda.co.rs. 4. 5. 2018. 
  160. ^ „„Небојша Глоговац: Глумачко излагање и страст у експресији”” (PDF). czkpo.rs. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 08. 2020. г. Приступљено 9. 2. 2020. 
  161. ^ а б „"Златни платан" постхумно Небојши Глоговцу”. rtrs.tv. 8. 8. 2018. 
  162. ^ „Glogovcu posthumno Zlatni platan u rodnom Trebinju”. republika.rs. 8. 8. 2018. 
  163. ^ а б „Počeo četvrti viteški turnir Justo out u Manasiji! Heroj 2018. godine Nebojša Glogovac”. informer.rs. 25. 8. 2018. 
  164. ^ „Omaž velikom glumcu: Grupa studenata i saradnika Nebojše Glogovca postavila spomen-ploču na zgradi u kojoj je živeo”. blic.rs. 30. 8. 2018. 
  165. ^ „Na zgradi u kojoj je živeo Nejboša Glogovac postavljena spomen ploča: Bol je pokidao kožu, grizao do kosti”. pulsonline.rs. 1. 2. 2019. 
  166. ^ „OMAŽ Nebojši Glogogvcu: Umeo je da hoda sa istinom”. Вечерње новости. 30. 8. 2018. 
  167. ^ „U čast ”princa glume”. Retrospektiva filmova Nebojše Glogovca u Kinoteci”. gloria.rs. 5. 3. 2018. Архивирано из оригинала 15. 10. 2018. г. Приступљено 15. 10. 2018. 
  168. ^ „Дом културе у Невесињу носиће име по Небојши Глоговцу”. in4s.net. 8. 11. 2018. 
  169. ^ а б „Osveštan Dom kulture "Nebojša Glogovac" u Nevesinju”. nezavisne.com. 8. 11. 2018. 
  170. ^ а б „Dodjelom nagrada Stablo ljubavi zatvoren 12. filmski festival u Mostaru”. hayat.ba. 3. 12. 2018. Архивирано из оригинала 04. 12. 2018. г. Приступљено 08. 12. 2018. 
  171. ^ „Mostar film festival”. moff.ba. 3. 12. 2018. Архивирано из оригинала 09. 12. 2018. г. Приступљено 08. 12. 2018. 
  172. ^ „Nebojša Glogovac na fotografijama, izložba posvećena prerano preminulom glumcu”. 18. 12. 2018. 
  173. ^ „Izložba fotografija „Nebojša Glogovac””. danubeogradu.rs. 18. 12. 2018. 
  174. ^ „Glogovac je glumio celim svojim bićem”. Вечерње новости. 21. 12. 2018. 
  175. ^ а б „U Kraljevu svoje ulice sada imaju i Milena, Gaga, Bata, Ružica, Glogi, ali i Šekspir, Hemingvej i Volta!”. kurir.rs. 30. 1. 2019. 
  176. ^ „Tatjana Nježić - Nebojša Glogovac”. vuklani.rs. Приступљено 6. 2. 2019. 
  177. ^ „Objavljena "Monografija: Nebojša Glogovac"”. trebinjelive.info. 7. 2. 2019. 
  178. ^ „Monografija o Glogovcu”. mondo.rs. 7. 2. 2019. Архивирано из оригинала 15. 08. 2019. г. Приступљено 08. 02. 2019. 
  179. ^ „Komemoracija Glogovcu: Posthumno uručene nagrade "Dobričin prsten" i "Miloš Žutić", sin i ćerkica primili priznanja umesto Nebojše”. Вечерње новости. Приступљено 9. 2. 2019. 
  180. ^ „Pesma za Nebojšu”. mondo.rs. 9. 2. 2019. Архивирано из оригинала 09. 02. 2019. г. Приступљено 09. 02. 2019. 
  181. ^ „Nikola Pejaković u spotu "Previše" dao omaž Nebojši Glogovcu”. noizz.rs. 9. 2. 2019. 
  182. ^ „Recenzija albuma: “Ko me to tamo peva” – Drugi zajednički album Mikrija i Bvane”. trecisvijet.com. 10. 7. 2018. 
  183. ^ „Mladi umetnici iz Kruševca snimili pesmu o Nebojši Glogovcu!”. srbija24.com. Архивирано из оригинала 26. 07. 2018. г. Приступљено 26. 7. 2018. 
  184. ^ „Osvanuo mural posvećen Nebojši Glogovcu”. prva.rs. Приступљено 26. 7. 2018. 
  185. ^ „Sećanje na Nebojšu Glogovca: Mural posvećen legendarnom glumcu osvanuo u Doboju!”. kurir.rs. Приступљено 26. 7. 2018. 
  186. ^ „Nebojša Glogovac dobio mural u rodnom Trebinju”. glas-javnosti.rs. 26. 5. 2020. Архивирано из оригинала 03. 10. 2020. г. Приступљено 26. 05. 2020. 
  187. ^ „Kraljevo dobilo mural sa likom Nebojše Glogovca”. nova.rs. 12. 7. 2020. 
  188. ^ „BG: Novi mural posvećen Nebojši Glogovcu izazvao reakcije prolaznika”. 013info.rs. 4. 5. 2021. 
  189. ^ „Pančevo : Nebojša Glogovac kao inspiracija”. 013info.rs. 30. 3. 2023. 
  190. ^ „DIRLJIVO "Delije" se protiv Javora oprostile od Nebojše Glogovca nakon što UEFA nije dozvolila minut tišine na meču sa CSKA”. sport.blic.rs. Приступљено 24. 7. 2018. 
  191. ^ „Delije odale počast preminulom velikanu! Ovako se postaje šampion!”. kurir.rs. Приступљено 24. 7. 2018. 
  192. ^ „Gde je Kaja? Državni posao posvetio epizodu Glogovcu od koje će vam krenuti suze”. espreso.rs. Приступљено 24. 7. 2018. 
  193. ^ „I ON JE BIO TU: "Delije", Glogovac i emocije”. republika.rs.rs. 15. 8. 2018. Приступљено 16. 8. 2018. 
  194. ^ „Disco Betangin / Poslušajte originalnu muziku iz "The Books of Knjige: Slučajevi pravde"”. radiosarajevo.ba. 27. 2. 2019. 
  195. ^ „Predstavljanje u Ateljeu 212: Manda, Glogovac, Bata, Smoki na poštanskim markama”. nezavisne.com. Приступљено 27. 3. 2019. 
  196. ^ „Počast za velikane srpskog glumišta”. ddl.rs. 26. 3. 2019. 
  197. ^ а б в „Školski drugari pokrenuli peticiju za dopunu imena Kulturnog centra imenom Nebojše Glogovca”. telegraf.rs. Приступљено 20. 6. 2019. 
  198. ^ а б „Bezimene ulice u Nišu poneće imena 27 velikana Srpske kinematografije: Pred početak Filmskih susreta, grad na Nišavi u novom ruhu!”. kurir.rs. Приступљено 22. 8. 2019. 
  199. ^ а б „Одлука о обједињеном утврђивању назива улица у насељеном месту Врдник” (PDF). irig.rs. Приступљено 1. 9. 2020. 
  200. ^ а б „Ulica Nebojše Glogovca, Inđija, Sremski okrug”. planplus.rs. Приступљено 20. 6. 2019. 
  201. ^ „POKOJNI NEBOJŠA GLOGOVAC DOBIJA ULICU Poznata glumica na ivici suza otkrila detalje”. alo.rs. 12. 3. 2024. 
  202. ^ „U slavu veličanstvenog života: U Trebinju počeli “Dani Nebojše Glogovca””. Блиц. 30. 8. 2019. 
  203. ^ „Dani Nebojše Glogovca 30. i 31 avgusta u Trebinju”. trebinjelive.info. 30. 8. 2019. 
  204. ^ „Petar Ristovski: Uspeli smo da donesemo iskrenu emociju pred publiku”. telegraf.rs. 20. 9. 2019. 
  205. ^ „Почео Лесковачки интернационални фестивал филмске режије”. Радио телевизија Војводине. 19. 9. 2019. 
  206. ^ „Oštećen mural Nebojše Glogovca u Užicu, oglasio se vlasnik objekta”. Б92. 1. 7. 2020. 
  207. ^ „Sramota: Uništen mural Nebojše Glogovca u Užicu”. telegraf.rs. 1. 7. 2020. 
  208. ^ „UDUS poslao protestno pismo povodom skrnavljenja murala Nebojše Glogovca u Užicu, pozivaju čelnike da kazne pocinioce”. Блиц. 3. 7. 2020. 
  209. ^ „Mural će biti urađen na drugoj lokaciji o trošku grada”. danas.rs. 11. 7. 2020. 
  210. ^ „Nakon što je stari uništen, urađen novi mural Nebojše Glogovca u Užicu”. telegraf.rs. 2. 8. 2020. 
  211. ^ „U Užicu urađen novi mural Nebojše Glogovca”. uziceoglasnatabla.com. 2. 8. 2020. 
  212. ^ „Nebojša Glogovac je voleo Nevesinje: Grad mu posvetio novi mural”. telegraf.rs. 27. 8. 2020. 
  213. ^ „Otvoreni Dani Nebojše Glogovca, specijalni gost Branka Katić”. trebinjelive.info. 29. 8. 2020. 
  214. ^ „Održani "Dani Nebojše Glogovca" u Trebinju”. rs.n1info.com. 31. 8. 2020. 
  215. ^ „Vesele ulice Leskovačke: U gradu ulice dobile imena po Čaplinu, Glogovcu, Bati Živojinoviću...”. Блиц. 24. 9. 2020. 
  216. ^ „Lik Nebojše Glogovca krasi još jednu zgradu”. Б92. 26. 9. 2020. 
  217. ^ „Oslikan mural sa likom Nebojše Glogovca – SOKOLAC”. apel.rs. 26. 9. 2020. Архивирано из оригинала 04. 10. 2020. г. Приступљено 26. 09. 2020. 
  218. ^ „Објављена књига “Глоги”, Александра Ђуричића: Живот, љубав и туга Небојше Глоговца”. Глас Српске. 3. 2. 2021. 
  219. ^ „Aleksandar Đurišić - Glogi”. vukoticmedia.rs. Приступљено 3. 2. 2021. 
  220. ^ „Kako je živeo, voleo i plakao Nebojša Glogovac”. redportal.rs. Приступљено 3. 1. 2021. 
  221. ^ „Небојша Глоговац добија сокак у Београду”. Радио-телевизија Србије. 8. 3. 2021. 
  222. ^ „Глоговац добија сокак у Београду”. Политика. 8. 3. 2021. 
  223. ^ „Odluka na čekanju : Nebojša Glogovac još uvek ne dobija sokak u Beogradu”. Вечерње новости. 12. 3. 2021. 
  224. ^ „Прва награда „Небојша Глоговац“ уручена Миодрагу Драгичевићу”. Радио телевизија Србије. 3. 4. 2021. 
  225. ^ „Obeležen Dan Jugoslovenskog dramskog pozorišta, uz dodelu Godišnjih nagrada”. Б92. 3. 4. 2021. 
  226. ^ а б „“Kako je živeo, voleo i plakao Nebojša Glogovac…””. nedeljnik.rs. 23. 12. 2021. 
  227. ^ „Трибина "Београд за почетнике: ” ГЛОГИ" Како је живео, волео и плакао Небојша Глоговац…”. galerija73.com. Приступљено 27. 12. 2021. 
  228. ^ „Radna akcija sa Tamarom - 4. sezona”. Прва српска телевизија. 15. 3. 2023. 
  229. ^ „Ostvarila sam amanet Nebojše Glogovca: Tamara Grujić o emisiji "Radna akcija", serijalima, želji da pomogne Republici Srpskoj...”. Вечерње новости. 12. 3. 2023. 
  230. ^ „Помоћи ће 14 породица у Српској: „Радна акција са Тамаром“ у Зворнику”. Глас Српске. 24. 6. 2022. 
  231. ^ „Nastavak „Munja“ posvećen Glogovcu: U filmu ćemo videti nešto posebno vezano za njega”. 24sedam.rs. 8. 3. 2023. 
  232. ^ „У ЗНАК СЕЋАЊА НА ПОКОЈНОГ ОЦА: Синови Небојше Глоговца разнежили јавност гестом”. Вечерње новости. 4. 4. 2023. 
  233. ^ а б „Rumenka dobija ulicu Nebojše Glogovca”. 021.rs. 21. 3. 2023. 
  234. ^ а б „Rumenka - Sve ulice u Rumenci”. planplus.rs. Приступљено 23. 8. 2023. 
  235. ^ „Veče posvećeno Nebojši Glogovcu u Budvi: Njegova glumačka karijera obeležila je i festival "Grad teatar"”. Блиц. 9. 8. 2023. 
  236. ^ „Omaž Nebojši Glogovcu na Gradu teatru: Život velikog glumca nama na dar”. portalanalitika.me. Приступљено 13. 8. 2023. 
  237. ^ „Život Nebojše Glogovca kao dar”. rtvbudva.me. 11. 8. 2023. 
  238. ^ а б Позоришно стваралаштво Небојше Глоговца Полтикка 12. 12. 2023.
  239. ^ Изложба "Небојша Глоговац (1969-2018) из позоришног албума" отворна у МПУС-у Вечерње новости 14. 12. 2023.
  240. ^ OMAŽ BARDU SRPSKOG GLUMIŠTA: Predstavljanje momografije "Nebojša Glogovac" u Kraljevu Вечерње новости 1. 2. 2024.
  241. ^ „Apsurdni eksperiment (2022)”. ИМДб. Приступљено 18. 1. 2020. 
  242. ^ „Festivals and Awards 2001”. cinemafoundation.com. Архивирано из оригинала 04. 03. 2018. г. 
  243. ^ „Goodbye, How are you?” (PDF). dribblingpictures.com. Приступљено 27. 12. 2018. 
  244. ^ „Jego blagodarije baron Vrangel”. fcs.rs. Архивирано из оригинала 22. 04. 2018. г. 
  245. ^ „Jednačina sa jednom nepoznatom”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 2. 10. 2016. 
  246. ^ „Festivals and awards 2001 — The Punishment”. cinemafoundation.com. Архивирано из оригинала 04. 03. 2018. г. Приступљено 18. 8. 2018. 
  247. ^ „Улоге због којих никада нећемо заборавити Небојшу Глоговца”. opanak.rs. 9. 2. 2019. 
  248. ^ „Dva supermacana - Kičić i Glogovac”. Блиц. 28. 7. 2006. Приступљено 1. 8. 2018. 
  249. ^ Barnic, Milan. „Umetnik - Klub ljubitelja pozorista - pozorista.com”. pozorista.com. 
  250. ^ Њежић, стр. 37.
  251. ^ Њежић, стр. 31.
  252. ^ а б „Odlazak Nebojše Glogovca”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 11. 02. 2018. г. Приступљено 9. 2. 2018. 
  253. ^ „Čikaške perverzije - 25 godina!”. longplay.rs. Приступљено 10. 9. 2020. 
  254. ^ „Српска драма”. Звездара театар. Приступљено 10. 9. 2020. 
  255. ^ „Zlatno runo”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 29. 1. 2021. 
  256. ^ „Unosno mesto”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 29. 1. 2021. 
  257. ^ „ОБЕЛЕЖЕН ДАН ЈДП-а: Миодрагу Драгићевићу награда "Небојша Глоговац"”. Вечерње новости. Танјуг. 3. 4. 2021. Приступљено 6. 4. 2021. 
  258. ^ а б „6.Trebinje film festival: Jedna zvijezda zasijala je za Nebojšu Glogovca”. mojahercegovina.com. 9. 8. 2018. Приступљено 10. 8. 2018. 
  259. ^ „Uručenjem nagrada završeni filmski susreti u Nišu”. glas-javnosti.rs. 
  260. ^ а б „Sutra ujutru - festivali i nagrade Beograda”. zillionfilm.com. Архивирано из оригинала 18. 02. 2018. г. 
  261. ^ „Odlazak legendarnog glumca: Preminuo Nebojša Glogovac”. naxi.rs. 9. 2. 2018. 
  262. ^ „Глоговцу Гран при "Наиса"”. Политика. Приступљено 31. 8. 2007. 
  263. ^ „Небојши Глоговцу награда у Минску”. Радио-телевизија Војводине. Приступљено 26. 11. 2007. 
  264. ^ „Dodeljene Nagrade grada Beograda”. Б92. Приступљено 18. 4. 2008. 
  265. ^ „Creativity award”. jedinipravi.com. Приступљено 31. 5. 2020. 
  266. ^ „Koja laureat „Gorkog lista””. popboks.rs. 8. 1. 2008. Архивирано из оригинала 08. 08. 2018. г. Приступљено 8. 8. 2018. 
  267. ^ а б „Filmu "Klopka" nagrade u Milanu i Liježu”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 17. 04. 2019. г. Приступљено 23. 4. 2008. 
  268. ^ „Najbolji Branka Katić i Miki Manojlović”. Блиц. Приступљено 27. 8. 2010. 
  269. ^ „Festival Cinema City 2010.”. cinemacity.org. 
  270. ^ „Nebojši Glogovcu nagrada "Srebrni delfin"”. Блиц. 13. 6. 2011. Приступљено 8. 8. 2018. 
  271. ^ „Dodeljeni Oskari popularnosti”. tracara.com. Приступљено 2. 2. 2011. 
  272. ^ „Oni su laureati nagrade Plamen strasti”. tracara.com. Приступљено 12. 12. 2012. 
  273. ^ „Nebojša Glogovac vitez glume”. Вечерње новости. Приступљено 24. 6. 2012. 
  274. ^ „Pobednici 6. Cinema City festivala”. cinemacity.rog. Приступљено 1. 9. 2013. 
  275. ^ „Film Krugovi”. bascelik.net. Архивирано из оригинала 23. 09. 2018. г. Приступљено 18. 8. 2018. 
  276. ^ Њежић, стр. 232.
  277. ^ „Zlatna antena: Montevideo, vidimo se najbolja serija, Glogovcu nagrada za ulogu Draže!”. Курир. Приступљено 11. 10. 2014. 
  278. ^ „Небојши Глоговцу награда за најбољу мушку главну улогу у филму Устав Републике Хрватске, Пула (Б92, 22. јул 2017)”. Приступљено 15. 4. 2013. 
  279. ^ „Film Ustav Republike Hrvatske - nagrade”. Приступљено 15. 4. 2017. 
  280. ^ „'The Constitution' First to Win Three Major Awards at Raindance Film Festival in London”. total-croatia-news.com. 1. 10. 2017. Архивирано из оригинала 18. 08. 2020. г. Приступљено 20. 04. 2020. 
  281. ^ „Повеља Леотар Небојши Глоговцу”. Глас Српске. Приступљено 15. 8. 2017. 
  282. ^ „Grand prix Naissa Nebojši Glogovcu”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2018. г. Приступљено 15. 4. 2017. 
  283. ^ „„Добричин прстен” постхумно Небојши Глоговцу”. Политика. Приступљено 3. 4. 2018. 
  284. ^ Њежић, стр. 85.
  285. ^ „Ovo je priča o generaciji koja je uništena”. Блиц. 5. 12. 2007. Приступљено 8. 8. 2018. 
  286. ^ Ђуричић 2021, стр. 59.
  287. ^ „I FESTIVAL - 1996.”. uzickopozoriste.rs. Приступљено 15. 8. 2018. 
  288. ^ „NOVINE na 23.-oj dodeli kanadskih filmskih nagrada "DziniI"”. novine.ca. Приступљено 1. 3. 2003. 
  289. ^ „Nebojša Glogovac, laureat nagrade "Zoran Radmilović"”. arhiva.glas-javnosti.rs. 11. 10. 2001. 
  290. ^ R, R. (7. 2. 2002). „Četvrto priznanje za Simeona Njaga”. Глас јавности. Приступљено 21. 5. 2021. 
  291. ^ „Награде Ужичког позоришта за улоге у представи Шине”. 
  292. ^ „15. Međunarodni festival malih scena - Rijeka”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2009. г. Приступљено 10. 8. 2018. 
  293. ^ „Фестивал Град театар доделио награде”. 6. 11. 2009. Приступљено 1. 8. 2018. 
  294. ^ „Глоговцу награда Бранка и Млађа Веселиновић („Политика”, 26. децембар 2012)”. Приступљено 15. 4. 2013. 
  295. ^ „Небојши Глоговцу награда Миливоје Живановић”. rv.rs. 7. 4. 2015. 
  296. ^ „Мржња лоше утиче на унутрашње органе”. 10. 4. 2015. Приступљено 9. 2. 2020. 
  297. ^ „Veliko priznanje: Nebojša Glogovac i Jelena Đokić nagrade u Rijeci”. 11. 5. 2015. Приступљено 8. 8. 2018. 
  298. ^ а б в „Nagrade festivala u Rijeci”. Архивирано из оригинала 01. 03. 2021. г. Приступљено 14. 12. 2018. 
  299. ^ „Razbijeni krčag Jugoslovenskog dramskog pozorišta na festivalu u Tivtu”. 28. 5. 2015. Архивирано из оригинала 14. 12. 2018. г. Приступљено 14. 12. 2018. 
  300. ^ „Nagrade za Glogovca i Cvetkovića u Zagrebu”. 22. 6. 2015. Приступљено 14. 12. 2018. 
  301. ^ „Nagrade grada Beograda Glogovcu, Ršumoviću, Nemanji Raduloviću”. beta.rs. Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2017. 
  302. ^ „Глоговцу награда ЈДП-а за најбоље глумачко остварење”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 3. 4. 2017. 
  303. ^ „Dodeljene nagrade za Dan JDP-a”. rs.n1info.com. 3. 4. 2017. Архивирано из оригинала 10. 08. 2018. г. Приступљено 10. 8. 2018. 
  304. ^ „Први пут као мајка”. Вечерње новости. Приступљено 24. 7. 2018. 
  305. ^ „Knjiga o Glogiju otkriva zašto je odbio Anđelinu Džoli”. gloria.rs. 2. 2. 2021. Архивирано из оригинала 08. 02. 2021. г. Приступљено 04. 02. 2021. 
  306. ^ а б „Nebojša Glogovac: Svoj i u životu i na sceni”. danas.rs. Приступљено 24. 7. 2018. 
  307. ^ „Nebojša Glogovac - Glumac sa predumišljajem”. Б92. Приступљено 24. 7. 2018. 
  308. ^ а б в „PUBLIKA I KOLEGE O NEBOJŠI GLOGOVCU: Učio nas je poštenju, hrabrosti i životu”. Вечерње новости. Приступљено 10. 2. 2018. 
  309. ^ „Reditelj Rajko Grlić: Kako sam starog Hercegovca pretvoro u Purgera”. Вечерње новости. 21. 12. 2018. 
  310. ^ „Kako je govorio Nebojša Glogovac: Glumac za sva vremena”. vijesti.me. Архивирано из оригинала 24. 07. 2018. г. Приступљено 24. 7. 2018. 
  311. ^ „JDP: Odlazak Glogovca nenadoknadiv je gubitak za našu kulturu”. Б92. Приступљено 26. 7. 2018. 
  312. ^ „Dani Danila Bate Stojkovića u Vrnjačkoj banji: Pored 'Batinog drveta' stabla za Glogovca i Samardžića”. pink.rs. 11. 8. 2018. 
  313. ^ „Врњачки "Парк сећања" посвећен је преминулим глумачким легендама”. Вечерње новости. 8. 11. 2022. 
  314. ^ „Ovo su najčešće pretraživani pojmovi na Guglu tokom 2018.”. espreso.rs. 12. 12. 2018. 
  315. ^ Kerkez, Željana (27. 1. 2009). „Ivan Bosiljčić: U ljubavi nemam granice i predrasude”. Независне новине. Приступљено 2. 9. 2022. 
  316. ^ Bošnjak-Draganović, Biljana (20. 12. 2012). „Kristina Radenković, glumica i voditeljka - Fudbal je trauma iz mog detinjstva!”. Mozzart sport. ekapija.com. Приступљено 3. 11. 2017. 
  317. ^ Адања Полак, Мира (6. 11. 2014). „Mira Adanja Polak i Vi – 8. novembar 2014.”. adanja-polak.com. Приступљено 2. 9. 2022. 
  318. ^ Marić, N. (26. 6. 2018). „Imitacije su OK, ali Glogovac mi je uzor”. Ало!. PressReader. Приступљено 2. 9. 2022. 
  319. ^ Z, M. (17. 7. 2019). „Miša Stanimirović - Pekmez iz "Senki": Gluma te ne pušta da odrasteš”. Јужне вести. Приступљено 2. 9. 2022. 
  320. ^ „Nina Nešković: Zbog Glogovca sam počela da glumim (VIDEO)”. Телеграф. 6. 8. 2019. Приступљено 28. 3. 2021. 
  321. ^ „Glumac otkrio kako mu je Nebojša Glogovac pomogao u teškom trenutku!”. Алтернативна ТВ. 19. 7. 2020. Приступљено 2. 9. 2022. 
  322. ^ Mečanin, Đurđe (8. 12. 2020). „Pet na pet - Jovan Jovanović: Sportske uzore imao sam u braći Grbić, Ivanu Miljkoviću, glumačke u Nebojši Glogovcu”. mozzartsport.com. Приступљено 2. 9. 2022. 
  323. ^ „Najveća škola za mene bilo je druženje sa Đuzom Stojiljkovićem: Mladen Sovilj o ulozi u seriji Klan, studijama, Pančevu i Glogovcu”. Курир. 013info.rs. 11. 1. 2021. Приступљено 2. 9. 2022. 
  324. ^ „Преминуо глумац Небојша Глоговац”. patriot.name. 9. 2. 2018. 
  325. ^ а б „Dijagnostikovali mu rak pluća, krenuo je da prima terapiju, a oglasili su se i lekari”. espreso.rs. Приступљено 30. 1. 2018. 
  326. ^ „Poslednji intervju Nebojše Glogovca "Novostima": Da nije nas, ovo bi bio raj!”. 9. 2. 2018. 
  327. ^ „Заспао је српски Хамлет („Политика”, 9. фебруар 2018)”. Приступљено 10. 2. 2018. 
  328. ^ „Преминуо Небојша Глоговац (Б92, 9. фебруар 2018)”. Приступљено 10. 2. 2018. 
  329. ^ „Небојша Глоговац почиваће поред Манде („Вечерње новости”, 9. фебруар 2018)”. Приступљено 10. 2. 2018. 
  330. ^ „Preminuo glumac Nebojša Glogovac”. Блиц. Приступљено 9. 2. 2018. 
  331. ^ „Сахрањен Небојша Глоговац: Опроштај од великог глумца, недостижног хероја истине”. dnevnik.rs. 12. 2. 2018. 
  332. ^ а б „Video je da zemlja nije za njega, Bog uzima najbolje od nas!”. kurir.rs. 12. 2. 2018. 
  333. ^ „Sahranjen Nebojša Glogovac! Supruga neutešna, sinovi nosili krst!”. espreso.rs. Приступљено 12. 2. 2018. 
  334. ^ а б „Govor Amfilohija i oca Mihaila na sahrani Nebojše Glogovca pamtiće se zauvek!”. espreso.rs. 12. 2. 2018. 
  335. ^ „Sahranjen Nebojša Glogovac! Hiljade ispratile velikog glumca na večni počinak, među njima veliki broj javnih ličnosti”. Блиц. Приступљено 12. 2. 2018. 
  336. ^ „Опроштај од великог глумца, недостижног хероја истине („Политика”, 12. фебруар 2018)”. Приступљено 12. 2. 2018. 
  337. ^ „Отишао је млађи него икад („Политика”, 12. фебруар 2018)”. Приступљено 12. 2. 2018. 
  338. ^ „Autorski tekst Rajka Grlića o Nebojši Glogovcu”. Блиц. Приступљено 13. 2. 2018. 
  339. ^ „Moj stariji brat! Beban uputio reči tuge preminulom Glogovcu: sedim, plačem i smejem se...”. srbijadanas.com. Приступљено 9. 2. 2018. 
  340. ^ „Laku noć, dobri prinče - Vlajčić o Glogovcu”. Блиц. Приступљено 11. 2. 2018. 
  341. ^ а б „Milena Dravić o Nebojši Glogovcu: Čudesna je bila harizma našeg Glogija”. Блиц. Приступљено 13. 2. 2018. 
  342. ^ „Bjelogrlić se emotivnom porukom oprostio od Glogovca”. alo.rs. Приступљено 11. 2. 2018. 
  343. ^ „"VELIKI I JAK, NEDOSTIŽAN" Ljubomir Bandović se oprostio od Glogovca”. Блиц. Приступљено 10. 2. 2018. 
  344. ^ „Реаговања на вест о смрти Небојше Глоговца”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 9. 2. 2018. 
  345. ^ „Ana Sofrenović o Glogovcu: Autentičan talenat, snažna ličnost i karakterna energija”. helomagazin.rs. Приступљено 10. 2. 2018. 

Литература uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Небојша_Глоговац&oldid=27685333”