Dan majki

Za drugu upotrebu, pogledajte članak Materice.

Dan majki ili majčin dan je proslava u čast majki, majčinstva, majčinih veza sa decom, kao i uticaj majke u društvu. Slavi se različitim danima u mnogim delovima sveta, najčešće u mesecima martu ili maju. Dopunjuje slične proslave koje obuhvataju članove porodice, kao što je Dan očeva, Dan braće i sestara.

Čestitka za Dan majki

---

prevod: Njeni dečaci služe SAD. Za njeno dobro uradimo svoj deo posla. Kupite čestitku za Majčin dan. 10. maj 1942.

Proslava ovog praznika počela je u SAD početkom 20. veka. Nije povezan sa mnogim proslavama majki i majčinstva koje su se dogodile širom sveta tokom hiljada godina, kao što je grčki kult Kibele, rimski festival Hilarije, ili hrišćanska proslava Majčinska nedelja (izvorno proslava majke Crkve, ne majčinstva). Uprkos tome, u nekim zemljama Dan majki je postao sinonim za starije tradicije.

Osnivanje (SAD)

Čestitka za Majčin dan

Ana Džarvis

Moderni američki praznik Dan majki je prvi put proslavljen 1908, kada je Ana Džarvis održala spomen za majkom u Graftonu, Zapadna Virdžinija. Njena kampanja da se „Dan majki” prizna kao praznik u Sjedinjenim Američkim Državama počela je 1905. godine, kada je njena voljena majka, En Rivs Džarvis, umrla. Anina misija je bila da ispoštuje svoju majku nastavljajući rad koji je ona započela i da izdvoji dan u čast majki jer je verovala da su one „osoba koja je učinila više za vas od bilo koga na svetu”. Anina majka, En Džarvis, bila je mirovna aktivistkinja i zbrinjavala je ranjene vojnike na obe strane Američkog građanskog rata te osnovala „Radni klub Majčinog dana” koji se bavio pitanjima javnog zdravlja.

Zahvaljujući napornoj kampanji Ane Džarvis, nekoliko država zvanično je priznala „Dan majki”, prva 1910. godine je bila Zapadna Virdžinija. Godine 1914. Vudro Vilson potpisao je proglas stvarajući „Dan majki”, drugu nedelju u maju, kao nacionalni praznik u čast majki.

Iako je Džarvisova bila uspešna u osnivanju „Dana majki” ona je ubrzo postala ogorčena na komercijalizaciju i ljuta što će kompanije da profitiraju od praznika. Do ranih 1920-ih, Holmark i druge kompanije počele su da prodaju čestitke za „Dan majki”. Džarvisova je postala toliko ogorčena onim što je ona videla kao pogrešno tumačenje i eksploatacija te je protestovala i čak pokušala da ukine „Dan majki”. Praznik na kome je toliko radila treba da predstavlja emocije a ne profit. Prvobitna namera je bila da se cene i poštuju majke pisanjem ličnih pisama, ručno, izražavajući ljubav i zahvalnost a ne da se kupe pokloni i čestitke. Džarvisova je organizovala bojkot i najavila tužbe u pokušaju da zaustavi komercijalizaciju.

Džarvisin praznik je usvojen od strane drugih zemalja, a sada se slavi širom sveta.

Ortografija

Majka sa dobijenom čestitkom

Godine 1912, Ana Džarvis je patentirala frazu „druga nedelja u maju” i „Dan majki”, i osnovala je Međunarodnu asocijaciju Dana majki. Ona je posebno istakla da je „majčin” (engl. Mother's) treba „da bude prisvojni pridev u jednini, za svaku porodicu u čast njihove majke, ne u množini kao sećanje na sve majke sveta”. Ovo je pravopis koji je koristio američki predsednik Vudro Vilson u svom predsedničkom proglasu 1914, u Kongresu SAD u odgovarajućim amandmanima, kao i drugi američki predsednici u izjavama u vezi sa „Danom majki”.

Datumi širom sveta

Ovaj praznik usvojile su i druge zemlje i kulture; datum je promenjen tako da odgovara već postojećim proslavama koje obuhvataju majčinstvo, poput Nedelje majčinstva u Velikoj Britaniji ili u Grčkoj, ili pravoslavnoj proslavi ulaska Isusa Hrista u hram (2. februar po julijanskom kalendaru). Oba, sekularni i religijski „Dan majki”, obeležavaju se u Grčkoj. Nedelja majčinstva se često naziva „Dan majki”, iako to nisu povezana slavlja.

U nekim zemljama datum je promenjen u datum koji je prilagođen većinskoj religiji, kao što je „Bogorodičin dan” u katoličkim zemljama. Druge zemlje izabrale su datum sa istorijskim značajem. Na primer, bolivijski „Dan majki” je datum bitke u kojoj su učestvovale žene.

Bivše komunističke zemlje obično proslavljaju socijalistički „Međunarodni dan žena”, umesto više kapitalističkog „Dana majki”. Neke bivše komunističke zemalje, poput Rusije, i dalje prate ovaj običaj ili jednostavno proslavljaju oba praznika, kao što je običaj u Ukrajini. Kirgistan je nedavno uveo „Dan majki”, ali je Međunarodni dan žena ostao popularniji praznik.

Napomena: Zemlje koje slave „Međunarodni dan žena” umesto „Dan majki” označene su sa †.

Gregorijanski kalendar
Događaj	Datum	Zemlja
Pun mesec u januaru (ျပာသိုလျပည့္)		Mjanmar
Druga nedelja u februaru	10. februar 2013. 9. februar 2014. 8. februar 2014.	Norveška
3. mart		Gruzija
8. mart		Avganistan Albanija Jermenija†	Azerbejdžan† Belorusija† Bosna i Hercegovina†	Bugarska† Hrvatska Kazahstan† Laos	Makedonija† Moldavija† Crna Gora† Rumunija†	Slovenija Srbija Tadžikistan Vijetnam
Četvrta nedelja za vreme Velikog posta		Irska Ujedinjeno Kraljevstvo Nigerija
21. mart (prolećna ravnodnevnica)		Bahrein Komori Džibuti Egipat Irak Jordan	Kuvajt Libija Liban Mauritanija Oman	Palestina Katar Saudijska Arabija Somalija Sudan	Sirija Ujedinjeni Arapski Emirati Jemen
25. mart		Slovenija
7. april		Jermenija
Prva nedelja maja	5. maj 2013. 4. maj 2014. 3. maj 2015.	Mađarska Litvanija	Mozambik Portugalija	Rumunija Španija
8. maj		Južna Koreja
10. maj		Salvador Gvatemala	Meksiko
Druga nedelja maja	10. maj 2013. 11. maj 2014. 10. maj 2015.	Angvila Antigva i Barbuda Aruba Australija Austrija Bahame Bangladeš Barbados Belgija Belize Bermudi Boner Bocvana Brazil Brunej	Kanada Kambodža Čile NR Kina† Kolumbija Kuba Kurasao Kipar Češka Danska	Dominika Ekvador Estonija Etiopija Fidži Finska Nemačka Gana Grčka Grenada Gijana Honduras Hongkong Island Indija	Italija Jamajka Japan Kenija Letonija Liberija Lihtenštajn Makao Malezija Malta Holandija Novi Zeland Pakistan Papua Nova Gvineja Peru	Filipini Portoriko Sent Kits i Nevis Sveta Lucija Sent Vinsent i Grenadini Samoa Singapur Sveti Martin Slovačka Južna Afrika Šri Lanka Surinam	Švajcarska Republika Kina Tanzanija Tonga Trinidad i Tobago Turska Uganda Ukrajina SAD Urugvaj Vijetnam Venecuela Zambija Zimbabve
15. maj		Paragvaj (istog dana kada i Día de la Patria)
19. maj		Kirgistan
26. maj		Poljska (Dzień Matki)
27. maj		Bolivija
Poslednja nedelja maja (ponekad prva nedelja juna; Duhovi)	26. maj 2013. 25. maj 2014. 31. maj 2015.	Alžir Dominikanska Republika	Francuska (prva nedelja juna ako „Duhovi” padaju na ovaj dan) Francuski Antili (prva nedelja juna ako „Duhovi” padaju na ovaj dan) Madagaskar Maroko	Haiti Mauricijus	Senegal Švedska Tunis
30. maj		Nikaragva
1. jun		Mongolija†
Druga nedelja juna	9. jun 2013. 8. jun 2014. 14. jun 2014.	Luksemburg
Poslednja nedelja juna	30. jun 2013. 29. jun 2014. 28. jun 2015.	Kurdistan
Prvi ponedeljak jula	1. jul 2013. 7. jul 2014. 6. jul 2015.	Južni Sudan
12. avgust		Tajland (rođendan kraljice Sirikit)
15. avgust (Velika Gospojina)		Kostarika Belgija (Antverpen)
Drugi ponedeljak oktobra	14. oktobar 2013. 13. oktobar 2014. 12. oktobar 2015.	Malavi
14. oktobar		Belorusija
Treća nedelja oktobra	20. oktobar 2013. 19. oktobar 2014. 18. oktobar 2015.	Argentina (Día de la Madre)
Poslednja nedelja novembra	24. novembar 2013. 30. novembar 2014. 29. novembar 2015.	Rusija
3. novembar		Istočni Timor
8. decembar		Panama
22. decembar		Indonezija
Drugi kalendari
Događaj	Ekvivalent — Gregorijanski kalendar	Država
30. šebat	Između 30. januara i 1. marta	Izrael
Baišak	Između 19. aprila i 19. maja	Nepal
20. džumada el tani	24. maj 2011. 12. maj 2012. 1. maj 2013.	Iran

Internacionalna istorija i tradicija

Majčin dan u Holandiji (1925)

Čestitka Severne pacifičke železnice za Dan majki (1916)

Poklon za Dan majki (2007)

Majka i ćerka sa čestitkom

U većini zemalja, „Dan majki” je nedavno poštovanje koje potiče od praznika koji je evoluirao u Sjedinjenim Državama. Pošto je usvojen od strane drugih zemalja i kultura, praznik ima različita značenja, jer je povezan sa različitim događajima (verskim, istorijskim ili legendarnim), i slavi se različitim datumima.

U nekim slučajevima, zemlje sa već postojećim proslavama koje se odnose na majčinstvo su potom usvojile nekoliko spoljašnjih karakteristika američkog praznika, kao što je davanje karanfila i drugih poklona majkama.

Religija

U Rimokatoličkoj crkvi, praznik je snažno povezan sa oživljenjem Device Marije. U nekim katoličkim domovima, porodice imaju posebno svetilište posvećeno Blaženoj Devici Mariji. U mnogim istočnim katoličkim i pravoslavnim crkvama, posebna molitva održava se u čast Bogorodice.

U hindu tradiciji „Dan majki” se zove Mata tirtha aunshi ili Dve nedelje hodočašća majke, a proslavlja se u zemljama sa većinskim hindu stanovništvom, posebno u Nepalu. Praznik se proslavlja na dan mladog Meseca u mesecu baišak, odnosno aprila/maja. Ova proslava je zasnovana na hindu religiji i prethodi američkoj proslavi najmanje nekoliko vekova.

Po zemljama (A—I)

Arapske zemlje

U većini arapskih zemalja „Dan majki” se slavi 21. marta, prvog dana proleća na severnoj hemisferi. U Egipat ga je uveo novinar Mustafa Amin u svojoj knjizi Smiling America (1943). U to vreme se nisu obazirali na tu ideju. Kasnije je Amin čuo priču o udovici koja je posvetila ceo svoj život u podizanju svog sina dok nije postao doktor. Sin se potom oženio i otišao bez pokazivanja bilo kakve zahvalnosti svojoj majci. Čuvši ovo, Amin je postao jako motivisan da promoviše „Dan majki”. Ideju je isprva ismejao predsednik Gamal Abdel Naser ali je na kraju prihvatio i „Dan majki” je prvi put proslavljen 21. marta 1956. Ovu tradiciju su nastavile i druge arapske zemlje.

Kada je Mustafa Amin uhapšen i zatvoren, bilo je pokušaja da se promeni naziv praznika iz „Dan majki” u „Dan porodice”, kako je vlada želela da spreči sećanje ljudi na njenog ktitora. Ovi pokušaji su bili neuspešni i proslava nastavlja da bude održana utvrđenog dana; klasične pesme u čast majki ostaju poznate do dana-današnjeg.

Avganistan

u Avganistanu „Dan majki” se slavi od 12. juna 2010, druge nedelje juna.

Argentina

U Argentini, „Majčin dan” se slavi treću nedelju oktobra. Praznik je prvobitno slavljen 11. oktobra, stari liturgijski datum za proslavu majčinstva Blažene Device Marije, ali nakon Drugog vatikanskog sabora, koji je pomerio svečanost u čast Device Marije za 1. januar, „Dan majki” počeo je da se slavi u treću nedelju oktobra zbog popularne tradicije.

Argentina je jedina zemlja na svetu koja obeležava „Dan majki” ovog datuma.

Australija

U Australiji, „Majčin dan” se slavi drugu nedelju maja.

Tradiciju davanja poklona majkama na „Dan majki” u Australiji započela je gospođa Dženet Hejden, stanovnica Lajkharta u Sidneju, 1924. godine. Započela je tradiciju tokom posete pacijenta u Njuington državnom domu za žene, gde je upoznala mnoge usamljene i zaboravljene majke. Kako bi ih razveselila, ona je okupila školarce i lokalna preduzeća da doniraju i donose poklone ženama. Svake godine nakon toga, gospođa Hejden je dobijala veću podršku za projekat od lokalnih preduzeća, pa čak i od lokalnog gradonačelnika. Dan je postao komercijalizovan. Tradicionalno, hrizantema se daje majkama za „Majčin dan” kao cvet koji cveta prirodno u sezoni maja (jesen u Australiji). Muškarci će često nositi hrizanteme na svojim reverima u čast majki.

Bangladeš

U Bangladešu, „Majčin dan” se slavi drugu nedelju meseca maja. Tokom programa preko dana organizuju su diskusije od strane državnih i nevladinih organizacija. Prijemni programi i kulturni programi su organizovani povodom ove proslave u glavnom gradu. Čestitke, cveće i pokloni za majke su veoma traženi u radnjama i na pijacama.

Belorusija

Belorusija slavi „Dan majki” 14. oktobra. Kao i ostale bivše komunističke republike, Belorusija je proslavljala samo Međunarodni dan žena 8. marta. „Dan majki” u Belorusiji zvanično je osnovan od strane Beloruske vlade, a proslavljen je prvi put 1996. Proslava Bogorodice (praznika Pokrova Presvete Bogorodice), slavi se u isti dan.

Belgija

U Belgiji, „Dan majki” (Moederdag ili Moederkesdag na holandskom i Fête des Mères na francuskom jeziku) slavi se druge nedelje maja. Nedelju dana pre tog praznika deca prave male poklone u osnovnim školama, koje daju svojim majkama u ranim jutarnjim satima na „Dan majki”. Tipično, otac će kupiti kroasane i druga peciva, slatke hlebove i doneće ih majci, dok je ona još uvek u krevetu — početak dana udovoljavanja majkama. Tu su i mnogi ljudi koji slave „Dan majki” 15. avgusta; to su uglavnom ljudi širom Antverpena, koji smatraju taj dan (Velika Gospojina) tradicionalnim „Danom majki” i obeležavanje u maju samo izumom iz komercijalnih razloga.

Bolivija

U Boliviji, „Majčin dan” se obeležava 27. maja. El Día de la Madre Boliviana donet je u zakon 8. novembra 1927, tokom predsedavanja Hernanda Silesa Rejesa. Datumom se obeležava bitka La Coronilla, koja je održana 27. maja 1812, tokom bolivijskog rata za nezavisnost, što je sada grad Kočabamba. U ovoj borbi, žene koje su se borile za nezavisnost zemlje su zaklane od strane španske vojske.

Brazil

U Brazilu, „Majčin dan” se slavi druge nedelje maja.

Ovaj praznik u Brazilu prvi put je promovisalo Hrišćansko udruženje mladića Porto Alegre (YMCA) 12. maja 1918. Godine 1932, predsednik Žetulio Vargas je proglasio drugu nedelju maja za zvanični datum „Dana majki”. Zatim je godine 1947. arhiepiskop Haime de Baros Kamara, kardinal-nadbiskup Rio de Žaneira, odlučio da će ovaj praznik takođe biti uključen u zvaničnom kalendaru Katoličke crkve.

Bugarska

U Bugarskoj, 8. mart je povezan sa Međunarodnim danom žena. Praznik u čast žena kao ljudskih bića i ravnopravnih partnera.

Još jedan bugarski praznik vezan za materinstvo i porodicu je Babin den, a slavi se 8. januara.

Grčka

„Dan majki” u Grčkoj se slavi druge nedelje maja.

Estonija

U Estoniji, „Dan majki” (emadepäev na estonskom) slavi se druge nedelje maja. Priznat je nacionalno, ali nije državni praznik.

Indija

Moderni „Dan majke” je asimilovan u indijsku kulturu, a slavi se svake godine u drugoj nedelji maja.

Indijci ne slave praznik kao verski, ali daju sve od sebe da se zahvale svojim majkama pažnjom i ljubavlju. Dan se, međutim, slavi uglavnom u urbanim centrima. Većina stanovništva i dalje nije svesna značaja ovog praznika.

Indonezija

Indonežanski „Dan majke” (Hari Ibu na indonežanskom) nacionalno se slavi 22. decembra. Zvaničnim praznikom ga je proglasio predsednik Sukarno predsedničkim ukazom br. 316 u 1953. na 25. godišnjicu 1928. Indonežanskog ženskog kongresa. Dan je imao prvobitnu nameru da proslavi duh indonežanske žene i da poboljša stanje nacije. Danas je značenje „Dana majki” promenjeno, a proslavlja se izražavajući ljubav i zahvalnost majkama. Poklanja se cveće majkama i održavaju se proslave iznenađenja i takmičenja, što uključuju kuvanje i nošenja kebaje. Majkama je omogućen slobodan dan od kućnih poslova.

Praznik se slavi na godišnjicu dana otvaranja prvog Indonežanskog ženskog kongresa (Kongres Perempuan Indonesia na indonežanskom), koji je održan od 22. do 25. decembra 1928. Kongres je održan u zgradi pod nazivom Dalem Jayadipuran, koja sada služi kao kancelarija Centra za istoriju i očuvanje tradicionalnih vrednosti (Balai Pelestarian Sejarah dan Nilai Tradisional na indonežanskom) u Jogjakarti. Kongresu je prisustvovalo 30 feminističkih organizacija iz 12 gradova sa Jave i Sumatre. U Indoneziji, feminističke organizacije postoje od 1912. godine. Kongres je imao nameru da poboljša prava žena u obrazovanju i braku.

Indonezija takođe slavi i „Dan Kartini” (Hari Kartini na indonežanskom) 21. aprila, u znak sećanja na aktivistkinju Raden Aju Kartini. To je proslava emancipacije žena. Ovu proslavu je pokrenuo 1938. godine Indonežanski ženski kongres.

Iran

U Iranu, „Majčin dan” se obeležava 20. džumade el tani; ovo je šesti mesec u islamskom kalendaru (lunarni kalendar) i svake godine praznik pada na drugi dan po gregorijanskom kalendaru. Ovo je godišnjica rođendana Fatime, ćerke proroka Muhameda prema šiitskom verovanju. „Majčin dan” je prvobitno bio 16. decembra, ali je datum promenjen nakon iranske revolucije 1979. Proslavljaju se oba dana žena (Međunarodni dan žena i Dan majki).

Godine 1960, Zavod za zaštitu žena usvojio je zapadnjački praznik i ustalio ga za 25. azar (16. decembar) po iranskom zvaničnom kalendaru, datum kada je osnovan institut. Akcija Instituta imala je podršku kraljice Farah Pahlavi, supruge poslednjeg šaha Persije, koji je promovisao izgradnju porodilišta u udaljenim delovima zemlje da se obeleži dan. Vlada je koristila praznik da promoviše svoj maternalistički pogled prema ženama. Šahova vlada je počastvovala i davala nagrade ženama koje su predstavljale idealizovan pogled režima, uključujući i majke koje su imale mnogo zdrave dece.

Vlada Islamske Republike je optužena da koristi svoj praznik kao sredstvo za potkopavanje feminističkih pokreta i da promovišu uzore za tradicionalni koncept porodice. Fatimu svi kritičari vide kao model žene potpuno posvećene pojedinim tradicionalno sankcionisanim ženskim ulogama.

Izrael

Jevrejsko stanovništvo slavi „Dan majki” 30. šeevata po jevrejskom kalendaru, koji pada između 30. januara i 1. marta. Proslava se slavi istog dana kada je Henrijeta Sold preminula. Henrijeta nije imala biološke dece, ali njena organizacija Youth Aliyah spasila je mnogo jevrejske dece iz Nacističke Nemačke i obezbedila ih. Ona se takođe zalagala za dečija prava. Soldova se smatra „majkom” sve ove dece, i stoga je godišnji „Dan sećanja” na nju postavljen kao „Dan majki”. Praznik je evoluirao tokom vremena, postaje proslava uzajamne ljubavi unutar porodice, pod nazivom „Dan porodice”. „Majčin dan” uglavnom slave deca u vrtićima. Nema više uzajamnih poklona među članovima porodice, a ne postoji ni komercijalizacija proslave. To nije zvanični praznik.

Irska

U Irskoj, „Majčin dan” se slavi tokom „Nedelje majčinstva” četvrte nedelje lenta.

Italija

„Dan majki” u Italiji je proslavljen po prvi put 12. maja 1957. godine, u gradu Asiziju, zahvaljujući inicijativi Reva. (Otelo Migliosi, župnik crkve Tordibeto.) Ova proslava je bila toliko uspešna da je sledeće godine „Majčin dan” usvojen širom Italije. Dana 18. decembra 1958. godine predlog je predstavljen u italijanskom Senatu kao zvanični praznik. Slavi se druge nedelje maja.

Po zemljama (J—R)

Japan

U Japanu, „Dan majki” je prvobitno obeležen za vreme dinastije Šova kao rođendan carice Kojun (majka cara Akihita) 6. marta. Ovo je osnovano 1931. kada je organizovana Carska unija žena. Godine 1937, prvi sastanak „Slava majkama” održan je 8. maja, a godine 1949. japansko društvo usvojilo je drugu nedelju maja kao zvanični datum za „Dan majki” u Japanu. Trenutno je ovaj praznik u Japanu veoma komercijalizovan, a ljudi obično daju majkama poklone — cveće, kao što su crveni karanfili i ruže.

Jermenija

U Jermeniji, „Majčin dan” se slavi 7. aprila (Dan majčinstva i Dan lepote).

Južni Sudan

U Južnom Sudanu, „Majčin dan” se slavi prvog ponedeljka u julu. Predsednik Salva Kir Majardit je proglasio Dan majki, kao prvi ponedeljak u julu, nakon predaje iz Sudana. Deca u Južnom Sudanu daju majkama poklone i cveće. Ovaj praznik prvi put je obeležen u toj zemlji 2. jula 2012. godine.

Kanada

Kolač za „Dan majki”

„Dan majki” u Kanadi se slavi druge nedelje u maju (nije, međutim, ni državni praznik ili niti neradni praznični dan), i obično uključuje manje proslave i davanje poklona majkama, bakama ili drugim važnim ženskim figurama u nečijoj porodici. Svečane prakse su veoma slične drugim zapadnim zemljama poput Australije, Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država i Irske. Mnogi ljudi u Kanadi izražavaju zahvalnost prema svojim majkama i matičnim figurama za ovaj praznik.

Kina

„Majčin dan” postaje sve popularniji u Kini. Karanfili su veoma popularan poklon i najprodavanije cveće na ovaj dan. Godine 1997. „Dan majki” je postavljen kao dan da se pomogne siromašnim majkama i da podseti ljude u ruralnim područjima na siromašne majke, kao što je to u Zapadnoj Kini. U časopisu People's Daily, službenom glasilu kineske vlade, jedan članak objašnjava da „uprkos poreklu iz SAD, ljudi u Kini prihvataju praznik bez oklevanja, jer je to u skladu sa tradicionalnim etikom te zemlje — poštovanje starijih i poštovanje roditelja”.

U poslednjih nekoliko godina, član Komunističke partije Li Hanći počeo je da se zalaže za zvanično usvajanje „Dana majki” u znak sećanja na Meng Mu, majku Mencija. On je formirao nevladinu organizaciju koja se zove Društvo za festivalsku promociju kineskih majki, uz podršku 100 konfučijevih naučnika i predavača iz etike. Li i društvo žele da zamene zapadnjački stil poklanjanja karanfila sa ljiljanima, koje su, u davna vremena, sadile kineske majke kad bi deca otišla od kuće. Dan majki i dalje je nezvaničan festival, osim u malom broju gradova.

Kipar

„Dan majki” na Kipru se slavi druge nedelje maja.

Kirgistan

U Kirgistanu, „Majčin dan” se obeležava 19. maja svake godine. Praznik je prvi put obeležen 2012. godine. Majkama se takođe odaje počast na Međunarodni dan žena.

Letonija

„Dan majki” u Letoniji je proslavljen po prvi put 1922. Od 1934. godine, ovaj praznik se slavi druge nedelje maja. Posle raspada Sovjetske aneksije baltičkih zemalja proslava je nastavljena 1992. godine. Majkama se takođe odaje počast na Međunarodni dan žena.

Mađarska

U Mađarskoj, „Majčin dan” se slavi prve nedelje maja. Praznik je prvi put proslavljen 1925. godine od strane Mađarske omladine Crvenog krsta.

Maldivi

Na Maldivima, „Majčin dan” se obeležava 13. maja. Dan se slavi na različite načine. Deca daju poklone i provode vreme sa svojim majkama. Kćeri daju majkama čestitke i ručno rađene poklone a sinovi daruju majke poklonima i cvećem. Maldivci vole da slave „Dan majki”, i oni imaju to posebno zabeleženo u kalendaru.

Malta

Prvi pomen „Dana majki” na Malti dogodio se tokom dečijih programa na radiju koje je vodio Frans H. Said u maju 1961. U roku od nekoliko godina, „Dan majki” je postao jedan od najpopularnijih datuma u kalendaru Malte. Na Malti, ovaj dan se obeležava druge nedelje u maju. Majkama se uvek daje poklon i vode se na ručak, obično u restoran dobrog kvaliteta.

Meksiko

U Meksiku, vlada Alvara Obregona uvozi praznik „Dan majki” iz SAD 1922, a novine Excélsior su održale masovnu promotivnu kampanju za praznik te godine. Konzervativna vlada pokušala je da koristi praznik za promociju konzervativnije uloge majke u porodicama, ali ta perspektiva je kritikovana od strane socijalista za promociju nerealne slike žene koja nije dobra za nešto više nego samo sa rađanje dece.

Sredinom 1930-ih godina, levičarska vlada Lazara Kardenasa promovisala je praznik kao „patriotski” festival. Kardenasova Vlada pokušala je da koristi praznik kao sredstvo za razna nastojanja: da naglasi značaj porodice kao osnove za nacionalni razvoj; da imaju koristi od odanosti koju Meksikanci osećaju prema svojim majkama; da uvede novi moral kod meksičkih žena; i da se smanji uticaj Crkve nad ženama. Vlada je sponzorisala praznik u školama. Međutim, ignorišući stroge smernice iz Vlade, pozorišne predstave su ispunjene religioznim ikonama i temama. Shodno tome, „nacionalna proslava” postala je „verska proslava” uprkos naporima Vlade.

Soledad Orosko Garsia, supruga predsednika Manuela Avila Kamača, promovisala je praznik tokom 1940-ih, što dovodi do važnog državnog sponzorisanja slavlja. Godine 1942. proslava je trajala punih nedelju dana i dala je obaveštenje da sve žene mogu da povrate njihove založene mašine za šivenje iz Monte de Pijedada bez troškova.

Zbog Oroskine promocije, katolička Nacionalna sinarkistička unija (UNS) uzela je primat oko praznika oko 1941. godine. Vlasnici prodavnica Stranke meksičke revolucije (sada Institucionalna revolucionarna partija) uveli su običaj kojim se ženama iz skromnih klasa da izaberu besplatan poklon za „Majčin dan” iz prodavnice i da donesu kući svojim porodicama. Sinakristici su zabrinuti da će ova promocija kako materijalizma tako i nerada nižih klasa ojačati sistemske socijalne probleme u zemlji. Trenutno se praksa ovog praznika smatra veoma konzervativnom, ali 1940. godine UNS je video „Dan majki” kao deo veće rasprave o modernizaciji koja se dešavala u to vreme. Ove ekonomske modernizacije inspirisane su američkim modelima, a sponzorisane su od strane države. Činjenica da je praznik prvobitno uvezen iz SAD je viđen kao dokaz za pokušaj nametanja kapitalizma i materijalizma u meksičko društvo.

UNS i sveštenstvo grada Leona tumače akcije Vlade kao pokušaj da se sekularizuje praznik i promoviše aktivnija uloga žena u društvu. Zaključili su da je Vladin dugoročni cilj bio da izazove žene da napuste svoje tradicionalne uloge kod kuće kako bi se duhovno oslabili muškarci. Oni su takođe videli praznik kao pokušaj sekularizacije kulta Bogorodice, unutar većeg napora da se dehristijanizuju nekoliko drugih praznika. Vlada je tražila da se na ove tvrdnje organizuju rasprostranjene mase i tražila je od verskih žena da pomognu u događajima pod pokroviteljstvom države, kako bi ih „depaganizovali”. Sveštenici radije promovišu 2. jul, proslavu Svete Gospe Svetla (Virgen de la Luz), pokroviteljke Leona, umesto „Dan majki”. Godine 1942, u isto vreme kao i Soledadina najveća proslava „Dan majki”, sveštenstvo je organizovalo 210. proslavu Bogorodice sa velikom paradom u Leonu.

Postoji konsenzus među naučnicima da je Meksička vlada odustala od revolucionarne inicijative tokom 1940-ih godina, uključujući i njene napore da utiču na „Dan majki”.

Danas, Día de las Madres je nezvanični praznik u Meksiku i održava se svake godine 10. maja, jer je to datum kada je prvi put proslavljen u Meksiku.

U Meksiku, kako bi se pokazala naklonost i zahvalnost majci tradicionalno se pušta za početak proslava čuvena pesma Las Mañanitas. Mnoge porodice se obično okupljaju da proslave ovaj poseban dan pokušavajući da što više vremena provedu sa majkama kako bi ih ispoštovali na ovaj dan. Oni se organizuju kako bi doneli neka jela i jeli svi zajedno, ili možda da posete neki restoran. Takođe, majke dobijaju cveće, poklone, a prodavnice nude svoju robu sa popustom u cilju podsticanja kupovine.

Nemačka

Torta za „Dan majki” u Nemačkoj

Godine 1920, Nemačka je imala najniži natalitet u Evropi, a trend smanjenja se nastavio. Ovo se pripisuje učešću žena na tržištu rada. Istovremeno, uticajne grupe u društvu (političari levice i desnice, monahinje i feministkinje) veruju da treba da odaju počast majkama, ali nisu mogli da se dogovore o tome kako da to urade. Ipak, sve grupe snažno su se dogovorile o promociji vrednosti majčinstva. To je rezultovalo 1923. godine jednoglasnim usvajanjem Muttertag-a, „Dana majki”, praznika uvezenog iz Amerike i Norveške. Šef Udruženja nemačkih cvećara navodi „unutrašnji sukob ljudi (Volk) i popuštanje porodice” kao razlog za uvođenje praznika. On očekuje da će praznik da ujedini podeljenu zemlju. Godine 1925, Komitet za majčin dan je oformio radnu grupu za oporavak Volk-a, a praznik je prestao da bude zavistan od komercijalnih interesa i počeo je da naglašava potrebu da se poveća populacija u Nemačkoj promovišući majčinstvo.

Praznik je tada viđen kao sredstvo da se podstaknu žene da rađaju više dece, što su nacionalisti videli kao način za podmlađivanje nacije. Praznik nisu slavile pojedinačne žene, već idealizovan standard majčinstva. Progresivne snage odupirale su se implementaciji praznika jer ga je podržalo toliko konzervativaca, i zato su ga videli kao način da se eliminišu prava zaposlenih žena. Die Frau, list Federacije nemačkih ženskih udruženja, odbio je da prizna praznik. Mnoge lokalne vlasti usvojile su sopstvenu interpretaciju praznika: to bi bila dnevna ekonomska podrška većim porodicama ili samohranim majkama. Smernice za subvencije imale su eugenijske kriterijume, ali nema naznaka da su ih socijalni radnici ikad sproveli u praksi, a subvencije su prvenstveno date porodicama sa ekonomskom potrebom pa tek onda porodicama sa više dece ili sa „zdravijom” decom.

Nacisti su brzo proglasili „Dan majki” službenim praznikom i stavili ga pod kontrolu Nacionalne asocijacije zaštite socijalističkih naroda i Nacionalne organizacije socijalističkih žena. To je stvorilo konflikte sa drugim organizacijama koje su se protivile nacističkoj kontroli praznika, uključujući katoličke i protestantske crkve kao i lokalne ženske organizacije. Lokalne vlasti odupirale su se smernicama nacističke vlade i nastavljale su dodeljivanje sredstava porodicama koje su u ekonomskom deficitu, na veliko negodovanje nacističkih zvaničnika.

„Majčin dan” u kampu Ujedinjenih nacija za pomoć i rehabilitaciju administracija u Nemačkoj 1946. godine

Vlada je 1938. godine počela izdavanje nagrade pod nazivom Majčin krst (Mutterkreuz), prema kategorijama koje zavise od broja dece koje majka ima. Medalja je dodeljivana na „Dan majki” i za vreme drugih praznika, zbog velikog broja primalaca. Krst je bio pokušaj da se podstaknu žene da imaju više dece, a primaoci su bili dužni da imaju najmanje četvoro dece. Na primer, primalac zlatnog krsta (nivo jedan) obavezan je da ima osmoro dece ili više. S obzirom na to da je imanje manjeg broja dece bilo skorašnjeg datuma, zlatni krst dodeljivan je uglavnom starijim majkama sa odraslom decom. Krst je promovisao lojalnost među nemačkim ženama i bio je popularna nagrada iako je imao malu materijalnu nadoknadu. Primaoci počasti bili su prinuđeni da ih pregleda lekar i socijalni radnik u skladu sa genetskim i rasnim vrednostima koje su smatrane beneficiranim. Prijatelji i porodica majki su ispitani za eventualne propuste koji bi mogli da diskvalifikuju majku, a takođe su morali da budu „rasno i moralno prikladni”. Morali su da budu „nemačke krvi”, „genetski zdravi”, „dostojni”, „politički pouzdani” i nisu smeli da imaju piće kao porok. Kriterijumi koji koji su težili protiv počasti su, na primer, „porodična istorija koja sadrži inferiornu krv”, „neženstveno” ponašanje za žene, uključujući pušenje, ili ako su žene loše domaćice, ako nisu bili „politički pouzdani”, ili imaju članove porodice koji su bili „optuživani i zatvarani”. Bilo je slučajeva u kojima je porodica diskvalifikovana jer je doktor video znake mentalne bolesti. Čak kontakt sa Jevrejima može da diskvalifikuje potencijalne primaoce. Neki socijalni radnici su postali razočarani Vajmarskom republikom i podržali su nacističke ideje kao sredstvo za „lečenje” problema u zemlji. Primena pravila bila je neujednačena, jer su lekari promovisali medicinske kriterijume preko rasnih kriterijuma, a lokalne vlasti su promovisale ekonomsku potrebu nad bilo kojim drugim kriterijumom.

Praznik se sada slavi druge nedelje maja, na način koji je sličan drugim obližnjim evropskim zemljama.

Nepal

U Nepalu, postoji festival ekvivalentan „Danu majki”; zove se Mata Tirtha Aunsi (Majčino hodočašće novom Mesecu) ili Mata Tirtha Puja (Obožavanje majčinog hodočašća). Slavi se u skladu sa lunarnim kalendarom. Pada na poslednji dan tamne dve nedelje u mesecu baišak koji se kreće u aprilu—maju (2013 pao je 9. maja). Tamne dve nedelje traju 15 dana od punog meseca do mladog meseca. Ovaj festival obeležava proslavu i čast majki, a proslavlja se davanjem poklona majkama i sećanjem na majke koje više nisu žive.

U čast majkama koje su preminule, tradicija je da se ide na hodočašće do ribnjaka Mata Tirtha, koji se nalaze 6 km jugozapadno od centra Katmandua. Obližnje selo Mata Tirtha je dobilo ime po ovim ribnjacima. Ranije, tradiciju su primenjivali pre svega ljudi Nevar zajednice i drugi ljudi koji žive u dolini Katmandu. Sada se ovaj festival slavi širom zemlje.

Mnoge tragične folklorne legende bivaju stvorene, sugerišući različite razloge zašto je ovaj ribnjak postao deo hodočašća. Najpopularnija verzija kaže da je, u davna vremena, majka pastira umrla, a on je napravio ponudu u obližnjem ribnjaku. Tamo je video lice svoje majke u vodi, kako rukom uzima darove. Od tada, mnogi ljudi posećuju jezerce, nadajući se da će videti lice svojih umrlih majki. Hodočasnici veruju da će doneti mir dušama svoje majke posetom svetom mestu. Postoje dva jezera. Veće je za ritualno kupanje. Manje se koristi za „potragu za licem majke”, a ograđeno je gvozdenim šipkama kako bi se sprečili ljudi da se kupaju u njemu.

Tradicionalno, u dolini Katmandu jugozapadni ugao je rezervisan za žene i rituale vezane za žene, a severoistočni je za muškarce i rituale vezane za njih. Mesto za bogosluženje Mata Tirtha Aunsi se nalazi u mestu Mata Tirtha u jugozapadnoj polovini doline, a mesto za obožavanje Gokarna Aunsi, ekvivalentna proslava za preminule očeve, nalazi se u Gokarni u severoistočnoj polovini. Ova podela se ogleda u mnogim aspektima života u Katmandu dolini.

Majčin dan je poznat kao Aama ko Mukh Herne Din u Nepalu, što doslovno znači „Dan da vidim lice majke”. U Nepal Bhasi, festival je poznat kao Mām yā Khwā Swayegu, što se može prevesti kao „potraga za majčinim licem”.

Novi Zeland

Na Novom Zelandu, „Majčin dan” se slavi druge nedelje maja. „Majčin dan” nije državni praznik. Tradicija na Novom Zelandu je da se daju čestitke i pokloni i da posluže majkama doručak u krevetu.

Nikaragva

U Nikaragvi, Día de la Madre se slavi od 30. maja od ranih 1940-ih. Datum je izabrao predsednik Anastasio Somoza Garsija, jer je to bio rođendan Kasimire Sakase, majke njegove supruge.

Pakistan

U Pakistanu, „Majčin dan” se slavi druge nedelje maja. Medijski kanali proslavljaju sa specijalnim emisijama. Pojedinci ukazuju čast svojim majkama davanjem poklona i spomen-člancima. Pojedinci koji su izgubili svoje majke mole se i odaju počast svojim izgubljenim najmilijima. Škole drže specijalne programe u cilju priznavanja napora majki svoje dece.

Palestina

Palestinci proslavljaju „Dan majki” 21. marta, slično drugim arapskim zemljama.

Panama

U Panami, „Majčin dan” slavi se 8. decembra, istog dana kada je praznik Bezgrešnog začeća. Ovaj datum je predložila 1930. godine supruga panamskog predsednika Florensija Harmodija Arosemene. „Dan majki” prema Zakonu 69, odlučeno je da bude 8. decembra; usvojen je iste godine.

S druge strane, 1924. godine panamski Rotari klub zatražio je da se „Majčin dan” slavi 11. maja. Međutim, političar Anibal D. Rios promenio je predlog, tako da proslava bude održavana 8. decembra. On je tada uspostavio „Dan majki” kao nacionalni praznik.

Paragvaj

U Paragvaju, „Majčin dan” se obeležava 15. maja, istog dana kada je i Dia de la Patria, koji slavi nezavisnost Paragvaja. Ovaj datum je izabran u čast uloge koju je odigrala Huana Marija de Lara u događajima od 14. maja 1811. godine koji su doveli do nezavisnosti Paragvaja.

Godine 2008, paragvajski ministar kulture Bruno Barios požalio se na ovu podudarnost, jer u Paragvaju „Dan majki” je mnogo popularniji od dana nezavisnosti i proslava samostalnosti prolazi neprimećeno. Kao rezultat toga, Barios je zatražio da proslava bude pomerena na kraj meseca. Grupa mladih ljudi pokušala je da se okupi i skupi 20.000 potpisa kako bi zatražila od Parlamenta da premeste „Majčin dan”. Godine 2008, Comisión de festejos (Odbor za proslave) grada Asunsion zatražio je da se „Dan majki” premesti na drugu nedelju maja.

Poljska

U Poljskoj, „Dzień Matki” („Dan majki”) slavi se 26. maja.

Portugal

U Portugaliji, Dia da Mãe („Majčin dan”) nezvaničan je praznik koji se održava prve nedelje u maju.

Rumunija

U Rumuniji, od 2010. godine, „Dan majki” se slavi prve nedelje maja. Zakonom 319/2009 je i „Dan majki” i „Dan očeva” proglašen zvaničnim praznikom u ovoj zemlji. Mera je usvojena zahvaljujući naporima kampanje iz Alijanse za borbu protiv diskriminacije očeva (TATA). Ranije, „Majčin dan” obeležavao se 8. marta, u okviru Međunarodnog dana žena (tradicijom kada je Rumunija bila deo komunističkog bloka). Sada su „Dan majki” i „Dan žena” dva zasebna praznika, a „Dan žena” je zadržao izvorni datum 8. marta.

Rusija

U Rusiji, „Dan majki” je osnovan 1998. godine zakonom koji je inicirao „Odbor za žene, porodicu i omladinu” Državne dume. Inicijativa pripada Alevtini Viktorovnoj Aparini, poslanici Državne dume i članici Centralnog komiteta Komunističke partije. Od 1998. godine, „Dan majki” se slavi poslednje nedelje novembra.

Tradicionalno, Rusija je proslavljala „Međunarodni dan žena” i „Dan majki” 8. marta, kao nasledstvo iz Sovjetskog Saveza te državni praznik.

„Dan žena” prvi put je obeležen 1913. godine, a 1914. godine je proglašen kao „Dan borbe” za zaposlene žene.

Godine 1917, demonstracije povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena u Sankt Peterburgu tokom poslednje nedelje u februaru (koja je pala na 8. mart po gregorijanskom kalendaru) pokrenule su Februarsku revoluciju. Nakon Oktobarske revolucije kasnije iste godine, boljševijka Aleksandra Kolontaj ubedila je Vladimira Lenjina da ozvaniči praznik u Sovjetskom Savezu, ali je to bio radni dan do 1965. godine.

Dana 8. maja 1965. godine, ukazom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta, Međunarodni dan žena je proglašen neradnim danom u Sovjetskom Savezu: „U znak sećanja na izuzetne zasluge sovjetskih žena u komunističkoj izgradnji, u odbrani otadžbine tokom Velikog otadžbinskog rata, zarad njihovog herojstva i nesebičnosti na frontu u pozadini, kao i obeležavanje velikog doprinosa žena jačanju prijateljstva između naroda, kao i borbi za mir. Ali ipak, ’Dan žena’ mora biti proslavljen kao i drugi praznik.”

Po zemljama (S—Š)

Samoa

U Samoi, „Majčin dan” se slavi druge nedelje u maju, posle i kao priznati nacionalni praznik u ponedeljak.

Singapur

U Singapuru, „Majčin dan” se slavi druge nedelje maja. Dan proslavljaju pojedinci, ali nije priznat kao praznik od strane Vlade. Međutim, mnoge kompanije nude specijalne proizvode i usluge za taj dan.

Sjedinjene Američke Države

Princ Hari, Mišel Obama and Džil Bajden u Beloj kući pomažu deci da naprave čestitke za „Dan majki” (9. maj 2013)

Ručno rađeni pokloni za majke

SAD slavi „Dan majki” druge nedelje u maju. Godine 1872. Džulija Vord Hou pozvala je žene da se pridruže podršci razoružanju i zatražila je da se 2. jun 1872. godine uspostavi kao „Dan majki za mir”. Njen „Apel ženama širom sveta” iz 1870. se ponekad naziva „proklamacijom Dana majki”. Ali Houin dan nije bio zarad poštovanja majki već za organizovanje pacifističkih majki protiv rata. Tokom 1880-ih i 1890-ih bilo je nekoliko daljih pokušaja da se uspostavi američki „Dan majki”, ali to nije uspelo iznad lokalnog nivoa. Današnji praznik je kreirala Ana Džarvis u Graftonu, Zapadna Virdžinija, 1908. godine kao dan u čast svoje majke. Džarvisova je želela da ostvari majčin san da osnuje proslavu za sve majke. Ideja je uspela tek kada je bogati filadelfijski trgovac Džon Vonamejker proslavio ovaj praznik 8. maja 1910. godine u Hramu Betani Presbiterijanske crkve u Filadelfiji, čiji je bio osnivač. U pismu pastoru ona je rekla da je ovo „naš prvi Majčin dan”. Džarvis je zadržao promovisanje praznika sve dok ga predsednik Vudro Vilson nije proglasio jednodnevnim službenim nacionalnim praznikom 1914. godine.

Praznik je na kraju postao toliko visoko komercijalizovan da mnogi, uključujući i osnivača, Anu Džarvis, to smatraju Holmark praznikom, odnosno praznikom sa ogromnom komercijalnom propagandom. Džarvis se na kraju protivila prazniku koji je pomogla da se stvori. Ova ekonomska modernizacija je inspirisana američkim modelima, a sponzorisana je od strane države. Umrla je 1948. godine, žaleći za time šta je postao njen praznik. U Sjedinjenim Američkim Državama, „Dan majki” ostaje jedan od najvećih dana za prodaju cveća, čestitki i sl.; „Majčin dan” je najveći praznik za duge telefonske pozive. Osim toga, odlaženje u crkvu je popularno na „Dan majki” i donosi najveću posećenost crkvi posle Badnje večeri i Uskrsa. Mnogi vernici proslavljaju dan sa karanfilima, u boji ako je majka živa i belim ako je preminula.

Slovačka

Čehoslovačka je proslavljala samo „Dan žena” do Plišane revolucije 1989. Pošto je zemlja podeljena 1993, Slovačka je počela da slavi i „Dan žena” i „Dan majki”. Politizacija „Dana žena” ima uticaj na zvanični status „Dana majki”. Stranka desnog centra želi da „Dan majki” zameni „Dan žena”, a socijaldemokrate žele da se „Dan žena” proglasi službenim praznikom. Trenutno, oba dana su svečani ali nisu državni praznici. U Slovačkoj, „Dan majki” slavi se drugu nedelju u maju.

Srbija

U Srbiji, Materice su pokretan praznik majki u pravoslavnom kalendaru, i proslavljaju se dve nedelje pre Božića.

Tajvan

Na Tajvanu, „Majčin dan” se slavi drugu nedelju meseca maja, poklapa se sa Budinim rođendanom i tradicionalnom ceremonijom „pranja Bude”. Tajvanska vlada je 1999. godine proglasila drugu nedelju maja kao Budin rođendan, tako da će biti proslavljeni u istom danu.

Od 2006. godine, Cu Či, najveća dobrotvorna organizacija na Tajvanu, slavi „Cu Či dan”, „Dan majki” i „Budin rođendan” zajedno, kao deo jedinstvenog slavlja i verskog obreda.

Tajland

Za „Dan majki” se na Tajlandu slavi rođendan kraljice Tajlanda, kraljice Sirikit (12. avgust). Praznik je prvi put obeležen oko 1980, kao deo kampanje premijera Tajlanda, Prema Tinsulanonda, u kojoj je promovisana kraljevska porodica Tajlanda. „Dan očeva” se slavi za kraljev rođendan.

Trinidad i Tobago

Trinidad i Tobago slavi „Dan majki” druge nedelje u maju.

Tunis

Tunis slavi „Dan majki” poslednje nedelje maja.

Turska

Turska slavi „Majčin dan” druge nedelje maja.

Ujedinjeno Kraljevstvo

Baloni na ulici, tokom nedelje uoči „Materinske nedelje”

Ujedinjeno Kraljevstvo slavi „Materinsku nedelju”, koja pada četvrtu nedelju posta (30. marta 2014). Ovaj praznik ima svoje korene u Crkvi a prvobitno nije imao veze sa američkim praznikom. Većina istoričara veruje da je „Materinska nedelja” evoluirala iz hrišćanske prakse 16. veka, posete majci Crkvi godišnje na „Laetarsku nedelju”. Kao rezultat ove tradicije, većina majki je ponovo sa svojom decom ovog dana, kada su mladi šegrti i mlade žene u službi dobili slobodan vikend od svojih gospodara. Kao rezultat uticaja američkog praznika „Dan majki”, „Materinska nedelja” transformisala se u tradiciju iskazivanja zahvalnosti majkama. Komercijalizacija i sekularizacija više umanjuju koncept, a većina ljudi sada vidi praznik samo kao dan kada daju poklone svojim majkama. Praznik se i dalje priznaje u originalnom istorijskom smislu od strane mnogih crkava, sa pažnjom posvećenom Mariji, majci Isusa Hrista.

Običaj je još uvek popularan s početkom 19. veka, ali sa industrijskom revolucijom tradicija je promenjena i običaji oko „Majčinog dana” smanjeni. Do 1935. godine, „Materinska nedelja” je manje proslavljena u Evropi. Konstans Pensvik-Smit radila je bezuspešno da oživi festival u razdoblju 1910—1920. Međutim, američki vojnici Drugog svetskog rata doneli su američku proslavu „Dana majki” u Veliku Britaniju, a praznik je pripojen „Materinskoj nedelji” — tradiciji koja se slavila u Engleskoj crkvi. Do 1950, slavlje je ponovo postalo popularno u celoj Velikoj Britaniji, zahvaljujući naporima trgovaca koji su na festivalu videli veliku komercijalnu priliku. Ljudi iz Velike Britanije počeli su da slave „Dan majki” četvrte nedelje posta, isti dan na koji se „Materinska nedelja” slavila vekovima. Neke tradicije „Materinske nedelje” su oživele, kao što je tradicija jedenja torte na taj dan. Tradicije ova dva praznika sada su pomešane i slave se istog dana, iako mnogi ljudi nisu svesni da svečanosti imaju dosta odvojeno poreklo.

„Majčinska nedelja” može pasti najranije 1. marta (u godinama kada Uskrs pada 22. marta), a najkasnije 4. aprila (kada Uskrs pada 25. aprila).

Za mnoge ljude u Velikoj Britaniji, „Majčin dan” je sada doba godine kada proslavljaju i kupuju poklone, čokolade ili cveće za svoje majke, kao način da im se simbolično zahvale za sve što rade tokom cele godine.

Ukrajina

Ukrajina slavi „Dan majki” (Denь Materі na ukrajinskom) druge nedelje maja. U Ukrajini, „Majčin dan” zvanično je postao praznik 1999. godine, a slavi se od 2000. od kada se ukrajinsko društvo bori za tranziciju glavnog praznika „Međunarodni dan žena” (praznik prihvaćen za vreme SSSR i koji je ostao kao nasleđe u Ukrajini nakon kolapsa) u „Dan majki”.

Filipini

„Dan majki” se na Filipinima obeležava u drugoj nedelji maja. Filipinska majka se zove „svetlost domaćinstva”, oko koje se sve aktivnosti vrte, a u skladu sa filipinskom kulturom je predmet poštovanja roditelja. Uobičajena praksa uključuje čašćavanje majki i majčinskih figura i vođenje u restoran, šetnju u parku ili kupovinu po tržnim centrima, ili davanje majkama vremena da se razmaze. Većina porodica proslavlja kod kuće, sa decom koja rade kućne poslove koje majka rutinski obavlja, kao što je pripremanje hrane, ili daju majkama male ručno izrađene tokene kao što su čestitke.

Iako nije tradicionalni filipinski praznik, „Dan majki” i njemu sličan „Dan očeva” duguje svoju popularnost američkom uticaju.

Francuska

U Francuskoj, usred alarma u vezi sa niskom stopom nataliteta, bilo je pokušaja u 1896. i 1904. godini da se stvori nacionalna proslava u čast majki velikih porodica. Godine 1906. deset majki koje su imale devetoro dece dobilo je po nagradu za prepoznavanje „Velikih materinskih zasluga” (Haut mérite maternel). Američki vojnici Prvog svetskog rata koji su se borili u Francuskoj popularizovali su ovaj praznik koji je stvorila Ana Džarvis. Poslali su toliku poštu nazad u svoju zemlju za „Dan majki” da je Francusko-američka unija napravila dopisnice posebno za tu svrhu. Godine 1918, takođe inspirisan Džarvisovom, grad Lion želeo je da proslavi „Dan majki” odnosno „Nacionalni dan majki sa velikim brojem dece”. Praznik je više inspirisan protiv depopulacije nego američki praznik, uz medalje koje se dodeljuju majkama velikih porodica. Francuska vlada je ozvaničila ovaj dan 1920. kao dan za majke velikih porodica.

Godine 1941, na inicijativu Filipa Petena, ratni višijevski režim koristi proslavu u prilog svojoj politici da se podstakne stvaranje brojnijih porodica, ali sve majke su sada ispoštovane — čak i one sa manjim porodicama.

Godine 1950, posle rata, slavlje je vraćeno. Zakon iz 24. maja 1950. traži da republika da zvaničnu počast francuskim majkama poslednje nedelje u maju (osim kada Pedesetnica pada na taj dan, u kom slučaju se ovo prebacuje na prvu nedelju u junu).

Tokom 1950-ih godina, proslava je izgubila sve svoje patriotske i natalističke ideologije, i postala veoma komercijalizovana.

Holandija

U Holandiji, „Dan majki” je uveden još 1910. godine od strane holandskog ogranka Armije spasa. Holandsko kraljevsko društvo za hortikulturu i botaniku, grupa koja štiti interes holandskih cvećara, radi na tome da promoviše praznik; oni su se nadali da će ostvariti komercijalni uspeh koji postižu američki cvećari. Imitirali su kampanju cvećara iz Nemačke i Austrije, ali su bili svesni da su tradicije potekle iz SAD.

Cvećari su pokrenuli veliku promotivnu kampanju u 1925. godini. To je uključivalo i objavljivanje knjige članaka napisanih od strane poznatih intelektualaca, radio-emisije, novinske oglase, kao i saradnju sveštenika i učitelja koji su želeli da promovišu proslavu iz svojih razloga. Godine 1931. druga nedelja maja usvojena je kao zvanični datum proslave. Sredinom 1930-ih godina je nastao slogan Moederdag – Bloemendag (Majčin dan — Dan cveća), a fraza je popularna već dugi niz godina. U 1930-im i 1940-im kolači za „Dan majki” davani su kao poklon u bolnicama i holandskoj kraljici, koja je poznata kao „Majka države”. Druge trgovinske grupe pokušale su da zarade na prazniku i da mu daju novo značenje u cilju promovisanja svoje robe kao poklona.

Rimokatolički sveštenici žalili su se da praznik ometa poštovanje Bogorodice, božanske majke, koje se održava tokom celog meseca maja. Godine 1926. „Dan majki” je proslavljen 7. jula u cilju rešavanja ovih žalbi. Katoličke organizacije i sveštenici pokušali su da hristijanizuju praznik, ali ti pokušaji su proglašeni beskorisnim oko 1960, kada je crkva izgubila uticaj a praznik potpuno postao sekularan.

U kasnijim godinama, početni otpor je nestao, pa su čak i levičarske novine zaustavile kritike i podržale „Dan majki”.

Tokom 1980-ih, američko poreklo praznika još nije poznato, pa su feminističke grupe koje su se suprotstavljale nastavljanju podela rodnih uloga ponekad tvrdile da su „Dan majki” izmislili nacisti i da se slavi rođendan Klare Hitler, majke Adolfa Hitlera.

Češka

U Češkoj Republici, „Majčin dan” slavi se druge nedelje u maju. Počelo je u bivšoj Čehoslovačkoj 1923. godine; promoter ove proslave je bila Alis Masarikova. Posle Drugog svetskog rata komunisti su zamenili „Dan majki” „Međunarodnim danom žena”, koji se slavi 8. marta. Bivša Čehoslovačka proslavljala je „Dan žena” do Plišane revolucije 1989. Nakon raspada zemlje 1993. godine, Češka je počela ponovo da slavi ovaj praznik.

Švajcarska

U Švajcarskoj, zakon „règle de Pentecôte” dozvoljava da se „Majčin dan” slavi nedelju kasnije ako praznik padne na isti dan kao i Duhovi. Međutim, 2008. godine, trgovci su odbili da pomere datum.

Švedska

U Švedskoj, „Majčin dan” je prvi put proslavljen 1919. godine, na inicijativu autorke Sesilije Bot-Holmberg. Kako bi dan postao šire priznat bilo je potrebno nekoliko decenija. Šveđani rođeni u ranim 1900-im obično nisu slavili dan zbog zajedničkog uverenja da je praznik strogo proizveden za komercijalne svrhe. To je bilo u suprotnosti sa „Danom očeva”, koji se uveliko slavi u Švedskoj od kraja 1970-ih godina. „Dan majki” u Švedskoj se slavi poslednje nedelje u maju. Kasniji datum je izabran kako bi se omogućilo svima da izađu napolje i naberu cveće.

Španija

U Španiji, „Dan majki” (Día de la Madre na španskom) slavi se prve nedelje maja. U nedeljama koje su do ove nedelje, školska deca provode nekoliko sati dnevno kako bi pripremila poklone za svoje majke, a pomažu im i nastavnici u školama. U principu, majke dobijaju poklone od članova svojih porodica i taj dan treba da proslave sa celom porodicom. Praznik se takođe slavi u maju, jer je maj mesec posvećen Devici Mariji (majka Isusa) prema katolicizmu.

Šri Lanka

U Šri Lanci, „Majčin dan” slavi se svake godine druge nedelje maja. Iako je relativno nov na Šri Lanci, ovaj praznik sada postaje sve popularniji, a sve više ljudi počinje da iskazuje poštovanje svojim majkama na ovaj dan. „Majčin dan” se proslavlja pojedinačno, ali još uvek nije priznat kao praznik na Vladinom kalendaru. Međutim, dan ima komercijalni značaj za mnoge firme koje tada nude posebne proizvode i usluge.

Vidi još

• Materice
• Međunarodni dan žena

Literatura

• Rai, Bandana (2009). Gorkhas: The Warrior Race. Gyan Publishing House. str. 126. ISBN 9788178357768. 
• Sherman, John W. (1997). The Mexican Right: The End of Revolutionary Reform, 1929–1940 (ilustrovano izd.). Greenwood Publishing Group. str. 44. ISBN 9780275957360. 
• Candelaria, Cordelia; García, Peter J. (2004). Encyclopedia of Latino popular culture (ilustrovano izd.). Greenwood Publishing Group. str. 375. ISBN 9780313332104. <
• Myers, Robert J. (jun 1972). Celebrations; the complete book of American holidays. Doubleday; Hallmark Cards, Inc. 
• Grold, L. James (april 1968). Mother's Day. American Journal of Psychiatry. 124. str. 1456—1458. 
• Haeri, Shahla (1993). „Obedience versus Autonomy: Women and Fundamentalism in Iran and Pakistan”. Ur.: Marty, Martin E.; Sciences, American Academy of Arts and. Fundamentalisms and Society: Reclaiming the Sciences, the Family, and Education. University of Chicago Press. str. 197. ISBN 978-0-226-50880-1. 
• Haeri, Shahla (2009). „Women, Religion, and Political Agency in Iran”. Ur.: Gheissari, Ali. Contemporary Iran : Economy, Society, Politics: Economy, Society, Politics. Oxford University Press, USA. str. 137. ISBN 978-0-19-970285-5. 
• Heesterman, J. C.; Van den Hoek, Albert W.; Kolff, Dirk. H. A. (1992). Marianne S. Oort, ur. Ritual, State, and History in South Asia: Essays in Honour of J.C. Heesterman. BRILL. str. 786. ISBN 978-90-04-09467-3. Pristupljeno 12. maj 2013. 
• Kalas, J. Ellsworth (19. decembar 2009). Preaching the Calendar: Celebrating Holidays and Holy Days. Westminster John Knox Press. 
• Schmidt, Leigh Eric (1997). Princeton University Press, ur. Consumer Rites: The Buying and Selling of American Holidays (reprintano, ilustrovano izd.). str. 256—275. ISBN 0-691-01721-2. 
• Helsloot, John (2007). „10. Vernacular Authenticity: Negotiating Mother's Day and Father's Day in the Netherlands”. Ur.: Margry, Peter Jan; Roodenburg, Herman. Reframing Dutch Culture: Between Otherness and Authenticity. Progress in European Ethnology (ilustrovano izd.). Ashgate Publishing. str. 6—7, 203—224. ISBN 978-0-7546-4705-8. 
• Newcomer, Daniel (2004). Reconciling Modernity: Urban State Formation in 1940s León, Mexico (ilustrovano izd.). University of Nebraska Press. str. 132—139. ISBN 9780803233492. 

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Dan majki na Vikimedijinoj ostavi