2003
година
(preusmereno sa 2003.)
2003. je bila prosta godina.
| Milenijum: | 3. milenijum |
|---|---|
| Vekovi: | |
| Decenije: | |
| Godine: | |
 2003 na Vikimedijinoj ostavi.
| |
| |
Događaji
uredi
Januar
uredi- 20. januar — Bivši predsednik Srbije, Milan Milutinović, dobrovoljno se predao Haškom tribunalu gde je optužen za ratne zločine na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine.
- 27. januar — Skupština Srbije usvojila predlog Ustavne povelje Državne zajednice Srbija i Crna Gora i Zakon o njenom sprovođenju. Na ovoj sednici, tadašnji srpski premijer, Zoran Đinđić, održao je govor kada je poslanicima DSS-a rekao „Ako ste umorni, idite pa spavajte bre!”.
- 30. januar — Skupština Savezne Republike Jugoslavije ratifikovala Sporazum o dvojnom državljanstvu SRJ i Bosne i Hercegovine.
Februar
uredi- 1. februar — U nesreći svemirskog šatla Kolumbija koji se raspao iznad Teksasa poginulo je svih sedam astronauta.
- 4. februar — Svečano proglašena Državna Zajednica Srbija i Crna Gora.
- 21. februar — Na auto-putu Beograd — Zagreb, kod hale „Limes“, pokušan atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića. Kamion (kojim je upravljao Dejan Milenković-Bagzi) pokušao da preseče kolonu vozila premijera.
- 24. februar — Vojislav Šešelj se predao Haškom tribunalu.
Mart
uredi- 6. mart — U udesu alžirskog putničkog aviona „Er Alžir“ odmah po poletanju sa aerodroma Tamanraset (Alžir), poginule su 102 osobe.
- 7. mart — Svetozar Marović izabran za predsednika novoformirane SCG.
- 12. mart — Premijer Srbije Zoran Đinđić je ubijen u atentatu ispred zgrade Vlade Republike Srbije.
- 15. mart — Uz prisustvo više stotina hiljada građana, Zoran Đinđić sahranjen u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.
- 17. mart — Izabran prvi Savet ministara SCG, čiji je predsednik (po Ustavnoj povelji) bio predsednik države - Svetozar Marović. Ministar spoljnih poslova postao Goran Svilanović, a odbrane Boris Tadić.
- 18. mart — Skupština Srbije za novog republičkog premijera izabrala Zorana Živkovića, tadašnjeg zamenika predsednika DS.
- 19. mart — Otpočela dugo najavljivana invazija savezničkih snaga predvođenih SAD na Irak, sa zvaničnim ciljem da se svrgne sa vlasti Sadam Husein.
- 29. mart — Karlo Urbani, doktor koji je identifikovao SARS, umro od te bolesti.
April
uredi- 1. april — Britanski sud osudio dvojicu Alžiraca na 11 godina zatvora zbog prikupljanja novca za terorističku mrežu „Al-Kaida“
- 2. april — Predsedavajući Predsedništva BiH Mirko Šarović podneo ostavku zbog afere izvoza oružja Vazduhoplovnog zavoda „Orao“ iz Bijeljine Iraku, koji je bio pod sankcijama UN.
- 3. april — U Strazburu državna zajednica Srbija i Crna Gora primljena u Saveta Evrope, kao 45. zemlja članica te najstarije panevropske organizacije.
- 4. april — Američke vojne snage zauzele bagdadski međunarodni aerodrom „Sadam“ i preimenovale ga u „Bagdad Internacional“.
- 8. april — Bivši predsednik Predsedništva Srbije, Ivan Stambolić (koji je kidnapovan avgusta 2000. godine i čiji je leš pronađen dve i po godine kasnije na Fruškoj gori) sahranjen na Novom groblju u Beogradu.
- 9. april — Američke snage zauzimaju Bagdad.
Maj
uredi- 1. maj — Američki predsednik, Džordž Buš, proglasio kraj američke invazije u Iraku.
Jun
uredi- 13. jun — Na beogradskom naselju Cerak, uhapšen bivši oficir JNA i haški optuženik Veselin Šljivančanin. Prilikom operacije hapšenja, došlo do sukoba policije i više stotina građana koji su pokušali da spreče hapšenje. Povređeno više desetina osoba.
Jul
uredi- 25. jul — Tomica Milosavljević, ministar zdravlja u Vladi Srbije, podneo ostavku na svoju dužnost.
Avgust
uredi- 13. avgust — Nepoznate osobe su ubile dvoje srpske dece u selu Goraždevac dok su se kupali u reci Bistrici.
- 14. avgust — Veliki ispad elektroenergetskog sistema se dogodio na severoistoku SAD i u kanadskoj pokrajini Ontario, ostavivši više od 50.000.000 ljudi bez električne energije.
- 19. avgust — U bombaškom napadu na sedište Ujedinjenih nacija u Bagdadu (Irak) 23 osobe su poginule, među kojima i izaslanik UN za Irak Seržo Vjeiro de Melo.
- 20. avgust — Osnovana organizacija G20 zemalja u razvoju
- 27. avgust — Fudbalski klub Partizan nakon dramatične penal završnice savladao engleski Njukasl Junajted i po prvi put se u svojoj istoriji i plasirao u Ligu Šampiona. To je ujedno i prvi plasman nekog kluba iz Srbije u najelitnije evropsko takmičenje od raspada SFRJ.
- 27. avgust — Mars se približio Zemlji najbliže u poslednjih 60.000 godina, prošavši na rastojanju od 55.758.005 km.
- 31. avgust — Nezapamćeno i stravično nevreme (praćeno kišom, olujnim vetrom, i velikim gradom)pogodilo Zrenjanin. Povređeno više osoba, a pričinjena velika materijalna šteta.
Septembar
uredi- 10. septembar — Švedska ministarka spoljnih poslova Ana Lind izbodena je nožem u trgovačkom centru u Stokholmu i umire dan kasnije.
- 27. septembar — Lansiran je satelit Smart 1.
Oktobar
uredi- 7. oktobar — Arnold Švarceneger je pobedio na izborima za guvernera Kalifornije.
- 15. oktobar — Kina je u svemir lansirala Šenzoj 5, svoju prvu svemirsku letelicu sa ljudskom posadom.
- 30. oktobar — Oko stotinak pripadnika Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) u dva navrata uspelo je da probije kordon i okupi se ispred zdanja parlamenta, ali su ih snage Žandarmerije potisnule ka Skupštini grada nakon žestokih sukoba.
Novembar
uredi- 13. novembar — Vršilac dužnosti predsednika Srbije, Nataša Mićić, raspustila parlament i raspisala vanredne parlamentarne izbore u Srbiji za 28. decembar.
- 14. novembar — Otkriven Trans-neptunski objekt 90377 Sedna.
- 16. novembar — Ni u trećem pokušaju, Srbija nije dobila predsednika. Kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić ubedljivo pobedio kandidata vladajućeg DOS-a, Dragoljuba Mićunovića, ali mu pobeda nije priznata zbog odziva birača koji je bio ispod zakonskog minimuma.
- 20. novembar — Detonirano nekoliko bombi u Istanbulu, Turska. Bombe su uništile britanski konzulat.
- 20. novembar — Majkl Džekson uhapšen zbog navodnog seksualnog iskorištavanja maloletnika.
- 23. novembar — Pod pritiskom demonstranata i opozicije, dugogodišnji predsednik Gruzije Eduard Ševarnadze podneo ostavku zbog optužbe oko falsifikovanja izbornih rezultata.
- 25. novembar — Ujedinjene nacije zvanično su ukinule program „Nafta za hranu“ u okviru koga je Irak sedam godina prodavao naftu pod kontrolom UN za nabavku hrane i lekova.
- 26. novembar — Konkordov poslednji let iznad Bristola, UK.
Decembar
uredi- 13. decembar — Američki vojnici su tokom operacije Crvena zora pronašli i zarobili bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina.
- 28. decembar — U Srbiji održani vanredni parlamentarni izbori. Najviše poslaničkih mesta osvojila Srpska radikalna stranka (82). Na drugom mestu Demokratska stranka Srbije (53). Zatim slede Demokratska stranka (37), G17+ (34), a koalicija Srpski pokret obnove-Nova Srbija i Socijalistička partija Srbije osvojile su isti broj poslanika (22).
Rođenja
urediJanuar
uredi- 3. januar — Greta Tunberg, švedska aktivistkinja za zaštitu životne sredine
Februar
uredi- 20. februar — Olivija Rodrigo, američka glumica i pevačica
Mart
uredi- 10. mart — Nikola Knežević, srpski fudbaler
- 20. mart — Nemanja Motika, srpski fudbaler
April
uredi- 24. april — Nikola Stanković, srpski fudbaler
Maj
uredi- 5. maj — Karlos Alkaraz, španski teniser
Jun
uredi- 9. jun — Nikola Jović, srpski košarkaš
- 11. jun — Brijana Idi, američka glumica
Avgust
uredi- 4. avgust — Marko Milovanović, srpski fudbaler
- 28. avgust — Kvavenžane Volis, američka glumica i spisateljica
Septembar
uredi- 21. septembar — Andrej Đurić, srpski fudbaler
Smrti
urediJanuar
uredi- 5. januar — Masimo Điroti, italijanski glumac. (* 1918)
- 28. januar — Miloš Milutinović, jugoslovenski fudbaler i trener. (* 1933)
Februar
uredi- 4. februar — Stefan Boca, žički episkop SPC. (*1916)
- 14. februar — Ovca Doli (*1996)
- 16. februar — Aleksandar Tišma, srpski pisac. (*1924)
Mart
uredi- 12. mart — Zoran Đinđić, srpski premijer, ubijen. (*1952)
- 13. mart — Enriko Josif, srpski kompozitor. (*1924)
- 19. mart — Dragan Stojnić, srpski pevač šansona. (*1937)
April
uredi- 4. april — Antonije Blum, mitropolit Ruske pravoslavne crkve i pripadnik francuskog pokreta otpora. (*1914)
Jun
uredi- 29. jun — Ketrin Hepbern, američka glumica. (*1907)
Jul
uredi- 4. jul — Beri Vajt, američki muzičar. (*1944)
- 14. jul — Kompaj Segundo, kubanski muzičar. (*1907)
- 27. jul — Bob Houp, britansko-američki stendap komičar, glumac i pevač. (* 1903)
Avgust
uredi- 19. avgust — Tatjana Lukjanova, srpska glumica. (*1923)
- 30. avgust — Čarls Bronson, američki glumac. (*1921)
- 30. avgust — Branko Vukojević, scenarista i muzički kritičar. (*1956)
Septembar
uredi- 5. septembar — Miloš Minić, srpski političar i narodni heroj. (*1914)
- 9. septembar — Edvard Teler, američki fizičar mađarskog porekla. (*1908)
- 12. septembar — Džoni Keš, američki muzičar. (*1932)
- 17. septembar — Ljubica Marić, srpski kompozitor. (*1909)
Oktobar
uredi- 19. oktobar — Alija Izetbegović, bosanski političar i muslimanski aktivista. (*1925)
- 20. oktobar — Miodrag Petrović Čkalja, srpski glumac, komičar. (*1924)
Novembar
uredi- 1. novembar — Henrik Mahalica, poljski glumac. (*1930)
Decembar
uredi- 8. decembar — Ruben Konzales, kubanski muzičar. (*1919)
- 10. decembar — Sava Penčić, srpski slavista. (*1925)
- 17. decembar — Milutin Morača, general-pukovnik JNA i narodni heroj (*1914)
- 26. decembar — Milan Vasić, srpski istoričar iz Republike Srpske. (*1928)
Nobelove nagrade
urediVidi još
urediReference
uredi