Хронологија распада СФРЈ

1967. уреди

  • 18. априлСкупштина СФРЈ усвојила амандмане (I-VI) на Устав СФРЈ, којима је знатно ојачан положај федералних јединица у односу на савезне органе, чиме је означен почетак институционалне разградње СФРЈ.

1968. уреди

  • 27. новембар — У Приштини избијају демонстрације албанских сепаратиста, на којима се захтева да тадашња Аутономна покрајина Косово и Метохија буде издвојена из састава Србије и трансформисана у посебну републику, са правом на уједињење са суседном Албанијом. То су биле прве масовне демонстрације против уставног поретка и територијалног интегритета СФРЈ.
  • 26. децембарСкупштина СФРЈ усваја амандмане (VII-XIX) на Устав СФРЈ, којима се додатно јача положај федералних јединица у односу на савезне органе, чиме је означен наставак институционалне разградње СФРЈ.

1971. уреди

  • 30. јунСкупштина СФРЈ усваја амандмане (XX-XLII) на Устав СФРЈ, којима се додатно јача положај федералних јединица у односу на савезне органе, чиме је настављена институционална разградња СФРЈ.

1974. уреди

  • 21. фебруар — У Београду проглашен нови Устав СФРЈ, којим је Југославија трансформисана у лабаву федерацију, састављену од шест федералних јединица (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Србија, СР Црна Гора, СР Македонија) и две аутономне покрајине у СР Србији (САП Војводина и САП Косово).
  • 25. фебруар — У Београду проглашен нови Устав СР Србије, којим су озваничена додатна права аутономних покрајина (САП Војводина и САП Косово).
  • 27. фебруар — У Приштини проглашен први Устав САП Косова, којим је покрајина афирмисала своју пуну уставну и законодавну аутономију. Тиме је постављена основа за даљи развој сепаратизма у односу на Србију и Југославију.

1975. уреди

1978. уреди

  • 20. септембар — Обијена је православна црква у Добротину, крај Липљана, на Косову и Метохији, уништена бројна имовина, а однет је и новац који се затекао.

1980. уреди

1981. уреди

1982. уреди

1983. уреди

1984. уреди

  • 1. јануар 1984. — Група од 26 словеначких интелектуалаца и јавних личности захтјева промјену Устава СФРЈ у смислу заштите слободе говора и јавних окупљања.

1985. уреди

1986. уреди

1987. уреди

  • 26. јун 1987 — Око хиљаду Срба са Косова у Београду организује нови протест против прогона са Косова.

1988. уреди

1989. уреди

1990. уреди

Јануар уреди

Фебруар уреди

Март уреди

Април уреди

Мај уреди

  • 13. мајНемири на Максимиру између навијача Динама и Црвене звезде који су исполитизовани. Овде су хрватске сигурносне службе ноћ раније ушле у стадион и сипале киселину на заштитну ограду. Дан касније ограда је лако пукла и велики број хрватских навијача је ушао у терен да се обрачуна са играчима и присталицама Црвене звезде.
  • 13. мај — Благоје Аџић, начелник Генералштаба ЈНА, издао је наредбу о преузимању наоружања и муниције Територијалне Одбране и њиховом складиштењу у складиштима ЈНА.
  • 14. мајХДЗ преузима власт у СР Хрватској. Нереди на Максимиру су послужили власти ХДЗ да се обрачуна и елиминише српске и нехрватске кадрове из полиције, медија, тужилаштва, јавних и комуналних служби.
  • 19. мај — У Бенковцу касно увече избоден од НН лица, Мирослав Млинар, активиста СДС.

Јун уреди

Јул уреди

Август уреди

Септембар уреди

Октобар уреди

Новембар уреди

Децембар уреди

1991. уреди

 
Разбијање Југославије 1991-1992

Јануар уреди

Фебруар уреди

Март уреди

Април уреди

Мај уреди

Јун уреди

  • јун — Ратко Младић постаје командант 9. корпуса (Книнског корпуса) ЈНА.
  • 10. јун — У Сарајеву основане Зелене беретке — паравојна формација босанских муслимана по налогу Сефера Халиловића.
  • 25. јун — Хрватска и Словенија прогласиле су независност у односу на Југославију.
  • 25. јун — Конституисана је Велика народна скупштина Славоније, Барање и западног Срема. Одлучено је да се област СБЗС-а конституише као САО СБЗС-а и да треба да се отцепи од Хрватске. Горан Хаџић је изабран за кандидата за председника владе.
  • 26. јун — Дан након проглашења независности Словеније и Хрватске, делегати из ове две републике трајно напуштају Скупштину СФРЈ. На овај начин Скупштина СФРЈ постаје прва „крња” институција СФРЈ.
  • 26. јун — Савезно извршно веће оценило да су одлуке донете 25. јуна 1991. године о осамостаљењу Словеније и Хрватске нелегалне. СИВ издаје наредбу којом забрањује успостављање граничних прелаза унутар територије СФРЈ. СИВ даје пуно овлашћење Савезном секретаријату унутрашњих послова (ССУП, односно савезна полиција) и Југословенској народној армији (ЈНА) да успостави контролу над државним границама СФРЈ (одлука се односи на граничне прелазе које су запосели словеначки погранични органи).
  • 28. јун — Обавештење за јавност да су јединице ЈНА преузеле контролу граница на територији СР Словеније, и тиме извршиле радне задатке.
  • 28. јун — Јединице ЈНА почеле да напуштају Словенију; последње јединице ЈНА напустиле Словенију 26. октобра 1991.
  • 29. јун — Споразум између председника СИВ-a и председника Председништва Словеније. Споразум налаже да се прекину војне операције, да се рањени припадници ЈНА пребаце у болнице, да се јединице ЈНА повуку са граница и путева у касарне, и да се формира мешовита комисија која ће све то надгледати.

Јул уреди

  • 1. јул 1991Председништво СФРЈ прогласило Стјепана Месића за председника Председништва, а др Бранка Костића за потпредседника. Избору присуствује трочлана делегација Европске заједнице. Четири члана председништва (чланови из СР Србије, САП Војводине, САП Косова и СР Црне Горе) траже писмену гаранцију од ЕЗ да ће Сабор Хрватске и Скупштина Словеније поштовати мораторијум од три месеца на спровођење закона о раздруживању.
  • 7. јул — Потписана Брионска декларација.
  • 12. јул — Председништво СФРЈ прихватило Брионску декларацију од 7. јула 1991. године. Донета одлука да се до 18. јула демобилишу све оружане групе осим ЈНА и редовне полиције (мирнодопски састав). Такође донета одлука да се на границама СФРЈ успостави стање какво је постојало пре 25. јуна и да се деблокирају касарне и војни објекти ЈНА.
  • 18. јул — Председништво СФРЈ донело одлуку о повлачењу ЈНА из Словеније (дати рок је три месеца).
  • 21. јул — СИВ саставио предлог под називом Договор о функционисању земље у периоду мораторијума. Предлог послат на усвајање Председништву СФРЈ, као и свим републикама СФРЈ.
  • 22. јул — Седница Председништва СФРЈ у Охриду у проширеном саставу. Усвојена заједничка Изјава против употребе силе.
  • 26. јул — Седница Председништва СФРЈ. Председништво констатовало погоршање стања. Усвојен захтев о хитном прекиду ватре у Хрватској. Председништво СФРЈ предлаже Републици Хрватској да не упућује оружане саставе у кризна подручја са већинским српским становништвом.
  • 30. јул — На седници Председништва СФРЈ договорено да се успостави државна комисија која ће контролисати одлуку од 26. јула о прекиду ватре у Хрватској. За руководиоца комисије изабран др Бранко Костић. Стјепан Месић у знак протеста напушта седницу.

Август уреди

  • 1. август — Хрватски председник, Фрањо Туђман је 1. августа 1991. позвао све Хрвате да буду спреми на општи рат.
  • 3. август — Председништво СФРЈ доноси одлуку о апсолутном и неодложном прекиду ватре у Хрватској. Такође донета одлука о обустављању даљих покрета и раздвајању оружаних сукобљених снага у Хрватској. Формирана државна комисија на челу са Др Бранком Костићем која у сарадњи са надлежним органима Републике Хрватске треба да надгледа спровођење ових одлука. Председник Председништва СФРЈ Стјепан Месић се исти дан обратио Сабору Хрватске тражећи да се комисија не прихвати.
  • 6. август — На седници Председништва СФРЈ једногласно усвојена одлука о проглашењу апсолутног и безусловног прекида ватре на територији Републике Хрватске.
  • 13. август — Чланови Главног одбора Српске демократске странке из западне Славоније одржали су седницу у Пакрацу, на којој је одлучено да се прогласи оснивање САО Западне Славоније.
  • 16. август — У Западној Славонији креће велика акција незаконитих хапшења, затварања, киднаповања, мучења Срба, углавном цивила од стране хрватских паравојних јединица.
  • 20. август — Проширена седница Председништва СФРЈ. Закључено да је мир најбитнија претпоставка за договор о будућности СФРЈ.
  • крај августа — Почетак битке за Вуковар.
  • 28. август — Оружани сукоб у Сотину.
  • 31. август — Снаге РВ и ПВО ЈНА принудили на слетање авион Боинг 707 Уганда Еирлајнса на аеродром Плесо код Загреба. Том приликом заплењена је већа количина наоружања јужноафричког порекла која је требало да буде прокријумчарена за полицију Хрватске.[1]

Септембар уреди

Октобар уреди

Новембар уреди

  • 9. новембар — Председништво СФРЈ упућује Савету Безбедности Уједињених нација писмо са захтевом да се хитно пошаљу мировне снаге УН у Хрватску.
  • 910. новембар — Босански Срби су одржали плебисцит о питању да ли да Босна и Херцеговина остане у Југославији или да постане независна држава. Резултат је великом већином гласова показао да босански Срби желе да остану у Југославији.
  • 128. новембар — У Борову насељу и Вуковару, убијено је преко 45 српских цивила од стране припадника Збора Народе Гарде.
  • 18. новембар — крај битке за Вуковар.
  • 18. новембар — Масакр у Овчари.
  • 18. новембар — Масакр у Шкабрњи.
  • 23. новембар — Слободан Милошевић, Вељко Кадијевић и Фрањо Туђман прихватили споразум који је потписан под покровитељством специјалног изасланика Уједињених нација Сајруса Венса, по ком је било предвиђено да хрватске снаге укину блокаде касарни ЈНА, а да се снаге ЈНА повуку из Хрватске. Обе стране су се обавезале на моменталну обуставу ватре на читавој територији Хрватске од стране јединица које су „под њиховом командом, контролом или политичким утицајем”, а поред тога су се обавезале да ће обезбедити да све паравојне или нерегуларне јединице које су повезане са њиховим снагама такође поштују прекид ватре.

Децембар уреди

1992. уреди

1993. уреди

1994. уреди

1995. уреди

Референце уреди

  1. ^ Air War over Bosnia by Peter Dancey, 2011
  2. ^ Бугарска и Бихаћка криза 1993.

Литература уреди